Za ostala zna?enja, vidi
Telefon (razvrstavanje)
.
Starinski telefon
Telefon
(iz gr?kog: tele ?to zna?i "udaljen" i "fon" ?to zna?i zvuk) je uređaj za komunikaciju na daljinu, koji se koristi tako ?to prima i prenosi
zvuk
(uglavnom ljudski glas) sa jednog mjesta na drugo i obrnuto. Ve?ina telefona radi tako ?to prenosi elektri?ni
signal
preko slo?enog sistema telefonskih mre?a koji dozvoljava komunikaciju skoro bilo kojeg korisnika telefona sa skoro bilo kojim drugim.
U najosnovnijem obliku telefona, zvuk se pretvara u elektri?ne oscilacije putem
mikrofona
spojenog u strujni krug. Ove oscilacije se prenose elektri?nim provodnikom do
slu?alice
, koja elektri?ne oscilacije pretvara opet u zvuk. Martin Gaji? Lira
Postoje tri osnovna na?ina kojim se neki korisnik telefona povezuje na telefonsku mre?u: tradicionalni (
fiksni telefon
), koji je povezan kablovima sa jednom određenom fizi?kom lokacijom; be?i?ni i
radio telefoni
, koji koriste ili analogne ili digitalne signale;
satelitski telefoni
, koji koriste telekomunikacione satelite; i VoIP veze (iz engleskog Voice over IP ?to zna?i Glas preko Internet protokola) koje se koriste Internet vezom. Između krajnjih korisnika, povezivanje se mo?e vr?iti preko opti?kog vlakna, mikro-talasa, satelitske veze ili kombinacijom ovih. Doskora, kad bi se reklo telefon, uglavnom bi se mislilo na fiksni telefon. Be?i?ni i mobilni telefoni su sada ustaljeni ?irom svijeta, pri ?emu se od mobilnih telefona ?ak o?ekuje da ?e na kraju potpuno zamijeniti "tradicionalne", fiksne telefone. Za razliku od mobilnih telefona, be?i?ni se uglavnom smatraju "fiksnim" telefonima, jer imaju domet uglavnom od nekoliko metara ili nekoliko desetina metara i uglavnom se povezuju na baznu stanicu koja je potom povezana kablovima na fiksnu telefoniju.
Delovi telefona su :
- MTK ( Mikrotelefonska kombinacija ) to jest slu?alica,
- Tastatura ili broj?anik, zavisno od modela mada danas se sve vi?e koriste telefoni sa tastaturom i drugi delovi
Ostaje nerazja?njeno ko je izumio prvi telefon, po?to su Antonio Meu?i, Johan Filip Rajs,
Aleksandar Bel
i ostali - svi kandidati za ovu titulu. Va?no je zapamtiti da ne postoji ne?to poput "jedinstvenog izumitelja telefona". Stanje telefonije kakvo imamo danas je rezultat rada mnogih ruku, od kojih je svaka pomo? bila veoma vrijedna.
Be?i?ne telefone je prvi izumio
Teri Pol
,
1965
. godine. Oni se sastoje od bazne stanice koja je kablovima spojena sa fiksnom telefonijom, i slu?alice koja je radio talasima spojena sa ovom baznom stanicom. To korisnicima dozvoljava da nose slu?alicu bez bazne stanice, u okviru dosega ove bazne stanice. Baznim stanicama je potreban napon da bi komunicirale sa prenosnom slu?alicom, tako da be?i?ni telefoni u principu ne funkcioni?u pri nestanku struje. Be?i?ni telefoni su u po?etku koristili frekvenciju od 1.7 MHz za komunikaciju baze sa slu?alicom. Da bi se pobolj?ao kvalitet i prevazi?li problemi ograni?enosti dosega, ovo je kasnije promijenjeno tako da se koristi FM (frekventna modulacija) na vi?im frekvencijama (49 MHz, 900 MHz, 2.4 GHz, i 5.8 GHz. Telefoni koji rade na frekvenciji od 2.4 GHz se ?esto mije?aju sa određenim be?i?nim mre?nim protokolima (802.11b/g) jer koriste istu frekvenciju. Danas je doseg be?i?nih telefona obi?no par stotina metara.