Za ostala zna?enja, vidi Protagora (razvrstavanje) .

Protagora ( gr? . Πρωταγ?ρα?, oko 481?oko 411. god. st. e.) bio je anti?ki gr?ki filozof , jedan od najznamenitijih sofista . Platon u svom dijalogu Protagora ka?e da je on izumeo ulogu profesionalnog sofiste, odnosno "u?itelja vrline".

Protagora je bio poznat kao u?itelj koji obrađuje teme vezane za vrlinu i politi?ku delatnost. Od drugih u?itelja, koji su nudili prakti?no obrazovanje u retorici i ve?tini javnog govorenja, razlikovao se po tome ?to je nastojao do?i do racionalne spoznaje i apstraktnog poimanja ?irokog spektra ljudskih karakteristika, kao ?to su, na primer, jezik i obrazovanje . Izgleda da se takođe posebno zanimao za ortoepiju , odnosno za pravilnu upotrebu re?i, premda se ta tematika ?vr??e vezuje za Prodika , koji je takođe bio sofista.

Protagora je rođen u Abderi (u Trakiji ) oko 481. godine stare ere. Bio je student filozofije kod Demokrita . ^[1] Istovremeno, radio je kao nosa?. Izumio je "?ulj", podmeta? za rame na kojem se nosi teret, pa ga je Demokrit pohvalio videv?i kako nosi drva. ^[2] Neki navode da je u vreme Kserksovog napada ne Heladu upoznao persijske mage . ^[3]

U Atinu je do?ao sredinom 5. veka st. e. U?ivao je naklonost Perikla , koji mu je ? prema nekim izvorima ? poverio i zadatak da u Turijima sastavi ustav ove panhelenske kolonije , osnovane 444. godine st. e. U Atinu se vratio uo?i po?etka peloponeskog rata 431. godine, i u njoj ga je zatekla kuga 430. godine.

Prema Diogenu Laertiju , Protagora je zbog svoje knjige o bogovima bio optu?en za bogohulni?tvo, ali je pobegao iz grada pre suđenja i utopio se prilikom plovidbe ka Siciliji , dok je njegova knjiga bila spaljena na trgu. Ukoliko je pri?a pouzdana (u ?ta se ozbiljno sumnja), onda su se ti događaji verovatno odigrali tokom oligarhijskog prevrata 411. st. e.

Najpoznatija Protagorina izreka jeste ona koja se nalazi u spisu Istina ili govori koji obaraju (?λ?θεια ? Καταβ?λλοντε? λ?γοι) i koja glasi: " ?ovek je merilo svih stvari: onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu" (π?ντων χρημ?των μ?τρον ?στ?ν ?νθρωπο?, τ?ν μ?ν ?ντων ?? ?στιν, τ?ν δ? ο?κ ?ντων ?? ο?κ ?στιν, Sext. Emp. Adv. math . 7.60). Kao i mnogi drugi fragmenti presokratskih filozofa , i ova je re?enica do?la do nas izolovana, bez ikakvog konteksta, pa je njeno istinsko zna?enje i danas predmet sporenja. Platon Protagori pripisuje relativisti?ko stanovi?te, a posebno eti?ki relativizam : prema tom tuma?enju, Protagora zapravo govori da ono ?to se meni ?ini istinitim ? to za mene i jeste istinito, ono ?to se tebi ?ini istinitim ? to za tebe i jeste istinito, i tako za svakog pojedinog ?oveka. Međutim, mnogi su ispitiva?i zastupali stav da ovde Protagora ne misli na pojedina?nog, ve? na generi?kog ?oveka, pa bi ?itava ljudska vrsta bila merilo i kriterij istine . Spor oko tuma?enja te izreke pokrenuo je i raspravu o tome treba li "stvari" (χρ?ματα) razumeti isklju?ivo kao predmete ?ulnog opa?anja ili zna?enje te re?i treba da uklju?i i podru?je vrednosti.

U Teetetu Platon spomenutu izreku jasno tuma?i u individualisti?kom smislu, i to s obzirom na ?ulno opa?anje (151e, 152a). U Platonovom dijalogu Protagora ta se maksima dodu?e ne primenjuje u individualisti?kom smislu na eti?ke vrednosti, ali ?injenica je da u Teetetu Platon stavlja Protagori u usta izjavu iz koje jasno sledi da su eti?ki sudovi relativni: "Ono ?to svakoj dr?avi izgleda pravedno i lepo, to njoj i jeste lepo, sve dok ga ona takvim smatra" (167c). Dalje on ka?e da mudar ?ovek treba da poku?a da lo?e obi?aje zameni ispravnim obi?ajima, iz ?ega sledi da se ne radi o tome da je jedno eti?ko stanovi?te istinito, a drugo la?no, nego o tome da je jedno stanovi?te "razumnije", tj. korisnije nego neko drugo. Međutim, u Protagori Platon ka?e da sofista tvrdi da su bogovi svim ljudima podarili "stid" (α?δ??) i "pravdu" (δ?κη): to bi onda zna?ilo da se, prema Protagori, zakon temelji na određenim moralnim na?elima koja su duboko usađena u sve ljude, ali pojedina?ne raznolikosti zakona, kakve se nalaze u konkretnim dr?avama, jesu relativne; zakon jedne dr?ave nije "istinitiji" od zakona druge dr?ave, ali je mo?da "razumniji" u smislu da je korisniji i prikladniji. Prema tome, i pored mogu?nosti da se Protagori ? ako se prihvati Platonovo tuma?enje ? pripi?e određeni stepen eti?kog relativizma, ipak Protagora svojim shvatanjem stida i pravde daje neke nagove?taje prirodnog prava i tako doprinosi ?irenju gr?kih vidika.

U delu O bogovima (Περ? θε?ν) Protagora ka?e: "O bogovima ne mogu znati niti da jesu niti da nisu, niti kakvo je njima obli?je: jer mnogo toga spre?ava pouzdano znanje, nejasno?a [same stvari] i kratko?a ljudskog ?ivota" (fr. 4). To je jedini fragment ovog spisa koji nam se sa?uvao, te je o njemu te?ko donositi pouzdane zaklju?ke: iako nam izgleda primamljivo da na osnovi ove re?enice Protagoru proglasimo za skepti?nog i agnosti?kog mislioca, koji ru?i uspostavljene tradicije u religiji , za to nikakvih drugih dokaza nemamo, a tome prili?no protivre?i i slika koju nam je o Protagori ostavio Platon. Mo?da je najlak?e i najsigurnije ovaj fragment protuma?iti u skladu s Protagorinim stanovi?tem o relativnosti ljudske spoznaje .

Iz relativisti?ke teorije proisti?e shvatanje da se o svakom predmetu mo?e imati vi?e od jednog mi?ljenja, a ?ini se da je Protagora to stanovi?te razvio u spisu Protivni govori (?ντιλογ?αι). Filozof treba da ve?ba razvijanje razli?itih mi?ljenja i dokaza, a govornik ?e se najbolje iskazati ako uspe da "slabiji dokaz u?ini ja?im" (τ?ν ?ττω λ?γον κρε?ττω ποιε?ν, Aristotel, Rhet . B24, 1402a 23). Protivnici sofista to su tuma?ili kao da su sofisti ?inili da pobedi moralno slabija stvar, ali to stanovi?te nema nu?no eti?ki lo?e implikacije. Na primer, ako bi neki branilac uspe?no zastupao pravednu stvar branjenika suvi?e slabog da bi se sam zastupao ili onoga u ?ijem je slu?aju na sudu te?ko dokazati pravednost njegove stvari, za tog branioca moglo bi se re?i da ?ini da "slabiji dokaz" pobeđuje, premda on u tome ne ?ini ni?ta nemoralno.

Protagora je otvarao nove puteve u prou?avanju gramatike i nauke o jeziku . Prema nekim izvorima, on je klasifikovao razli?ite vrste iskaza i terminolo?ki je razlikovao rodove imenica . U jednom duhovitom odlomku Aristofanovih Oblakinja Protagora je prikazan kako poku?ava da skuje ?enski rod ?λεκτρ?αινα od imenice mu?kog roda ?λεκτρυ?ν (= petao).

• Sofisti
• Anti?ka filozofija

• The Internet Encyclopedia of Philosophy, s.v. Protagoras