Nikola Altomanovi? ( Vojinovi? ) ( 1348 , 1366 - 1373 ) je bio srpski velika? , vojskovođa i ratnik iz druge polovine XIV veka . Vladao je ?irokim prostorom od Rudnika do Jadranskog mora . Posle Mari?ke bitke postao je najmo?niji srpski velika?, a Dubrova?ku republiku je primorao da mu pla?a godi?nji danak od 2000 perpera kao zakonitom nasledniku krune Srbije . Protiv njega je stvorena ?iroka koalicija susednih srpskih velika?a koju je podr?ao i kralj Mađarske i oni su tokom jeseni 1373. godine potukli Nikolinu vojsku, a njega samog su posle opsade U?i?kog Grada oslepeli, podeliv?i međusobno njegove zemlje.

Nikola Altomanovi? se rodio 1348. godine i bio je sin velikog ?upana Altomana Vojinovi?a ( 1347 - 1359 ) i Ratoslave Mladenovi? , koji su se ven?ali u kasnu jesen 1347. godine . Altoman je pripadao porodici Vojinovi?a , dok je njegova supruga Ratoslava bila ?erka vojvode Mladena , odnosno sestra kasnijeg sevastokratora Branka Mladenovi?a , oca Vuka Brankovi?a ( 1371 - 1391 ).

Veliki ?upan Altoman je vladao Humom , ali je posle njegove smrti 1359. godine njegovu oblast preuzeo njegov brat knez Vojislav (oko 1355 - 1363 ) koji je tom prilikom prakti?no proterao jedanaestogodi?njeg Nikolu i njegovu majku sa njihovih poseda odrediv?i im vrlo malu oblast za upravu. Vojislav je tokom godina raspada srpskog carstva postao najmo?niji oblasni gospodar u tzv. Ra?koj zemlji nasuprot Mrnjav?evi?ima u novoosvojenim krajevima(prostori dana?njih republika Albanije , Gr?ke , Makedonije i Bugarske ). Međutim njegova iznenadna smrt 25.10. 1363. godine , ostavlja te prostrane krajeve na upravu njegovoj udovici Goislavi i dvojici maloletnih sinova Dobrovoju i Stefanu .

Ve? oko 1366 . ili 1367. godine on je polagano preuzeo kontrolu nad obla??u oko Rudnika odnosno severnim delovima oblasti njegovog strica povezuju?i se sa lokalnim gospodarima koji su formalno priznavali vlast kneginje Goislave i po?inje otvoreno da nastupa protiv kneginje. Iako je bio izuzetno mlad, on je aktivno sa ma?em u ruci uzeo u?e??a u borbama sa lokalnim gospodarima koji su i dalje priznavali kneginju, zbog ?ega je stvorio reputaciju jakog ratnika i sposobnog vojskovođe . Poslednja faza sukoba između Nikole i kneginje na prostoru oko Trebinja i u Humu odigrala se u periodu od jeseni 1367 . do kraja 1368. godine i okon?ala se potpunom pobedom Nikole, koji posle toga postaje gospodar nekada?njih zemalja njegovog strica velikog kneza Vojislava, koje su obuhvatale:

• Rudnik
• Podrinje
• Polimlje
• isto?ni deo Huma
• Konavle i Dra?evicu

Zavr?ni ?in u njegovom osvajanju bilo je primanje vazalstva Sanka Miltenovi?a koji je do tada priznavao vlast bana Bosne , a bio je prvi sused Dubrova?ke republike .

U to vreme je tzv. Ra?ka vlastela na ?elu sa Lazarom Hrebeljanovi?em ( 1371 - 1389 ) je otpo?ela sa pravljenjem ?irokog saveza protiv Mrnjav?evi?a kome je pristupio i Nikola i to i pre nego ?to je slomio otpor kneginje Goislave.

Nikolino munjevito preuzimanje kontrole nad ovim prostranim oblastima i opkru?ivanje sa kopnene strane Dubrova?ke republike primoralo je grad-republiku da tokom oktobra 1368. godine unapred zatra?i pomo? mađarskog bana Hrvatske i Dalmacije , za slu?aj da se Nikola ne zaustavi na granicama oblasti svog strica i poku?a napad na republiku. Predstavnici kraljevine Mađarske(?iju je vrhovnu vlast Dubrova?ka republika u to doba priznavala) brzo su odreagovali i do kraja oktobra u Ston je pristiglo nekoliko odreda pla?enika predvo?enih kapetanima Vukotom i Maslovi?em . Nikola je 01. ili 02.11. poslao glasnike u grad obave?tavaju?i ih da nema nameru da napada republiku, da bi samo dan ili dva kasnije( 03. ili 04. ) ipak uputio terirorijalni ili nov?ani zahtev republici koji je bio odbijen. Posle toga je na prostoru republike izvr?ena mobilizacija, jer se smatralo da je sukob sa Nikolom izvestan, ali se on povukao iz okoline grada, tako da je ve? 18.11. mobilizovana vojska raspu?tena. Nikola je posle toga zauzeo i poslednje posede Goislave i njenih sinova i pobedonosno je ujahao u Trebinje u kome su oni stolovali.

Dalja sudbina Goislave i njenih sinova nije poznata, zbog ?ega se Nikoli pripisuje njihova nasilna smrt. Međutim, u poslednjim trenucima svog sloma kneginja se sa sinovima tajno povukla u Dubrovnik iz koga je krajem novembra na lađi preba?ena negde u dana?nju Albaniju , tako da se niko od njih troje nije na?ao u Trebinju kada je zauzeto, niti je dopao Nikoline tamnice i u njoj bio zadavljen kao ?to se verovalo.

Povezivanje sa Sankom i podr?ka Tvrtkovom bratu Vuku u borbi oko vlasti u Bosni jasno je opredelila Tvrtka protiv Nikole, a njihov sukob je otpo?eo jo? tokom sukoba između Nikole i Goislave kada su Tvrtkove ?ete pomagale kneginju. Istovremeno Dubrova?ka republika nije blagonaklono gledala na Nikolino uzdizanje, jer je pre manje od deset godina vodila dva rata sa njegovim stricem i sa razlogom je strahovala da ?e Nikola nastaviti njegovu politiku. Republika u ovaj mah nije zauzela otvoreni neprijateljski stav prema Altomanovi?u, jer nije bio jasan stav njegovog severnog suseda i ma?vanskog bana Nikole Gorjanskog , najja?eg velmo?e u kraljevini Mađarskoj, ?iju je vrhovna vlast tada priznavala republika. Međutim republika nije sedela skr?tenih ruku i poku?ala je da diplomatskom akcijom oslabi Nikolu, poku?av?i da podstaknu Sanka da mu otka?e poslu?nost, ali je pregovore okon?ao Tvrtko koji je vojnom intervencijom slomio njegovu vlast. Istovremeno Dubrov?ani nisu uspeli da se dogovore sa Nikolom oko prava i obaveza trgovaca na njegovoj zemlji koje je sa kopnene strane opasivala republiku.

Glavni ?lanak: Bitka na Kosovu (1369)

Savez koji je sklopila tzv. Ra?ka vlastela protiv Mrnjav?evi?a stavljen je na probu kada se kralj Vuka?in sa vojskom uputio na Kosovo sa namerom da lokalne vladare, prevashodno Vuka Brankovi?a , zeta Lazara Hrebeljanovi?a i ujaka Nikole Altomanovi?a, primora na priznavanje njegove vlasti. Saveznici su zajedno sa carem Uro?em ( 1355 - 1371 ) uspeli da okupe trupe i do bitke sa Vuka?inom je do?lo na Kosovu, najverovatnije u blizini Zve?ana koji je dr?ao Nikola.

Vuka?inova brojnija, opremljenija i iskusnija vojska sa najamnicima odnela je odlu?nu pobedu nad slabo opremljenom i malobrojnijom vojskom(ve?i deo Altomanovi?evih trupa je ?uvao njegovu zapadnu granicu, dok su ostali oblasni vladari bili suvi?e slabi da bi mogli da obezbede neku ve?u vojnu silu) tzv. Ra?ke vlastele . Tokom bitke knez Lazar se povukao kada je video da je bitka izgubljena, ali su na bojnom polju ostali i Nikola i Uro?. U tom sukobu je Nikola ostao na boji?tu iako je bitka bila izgubljena pokazav?i kako veliku hrabrost, tako i sposobnost i ume?e. Na kraju je uspeo nekako da se probije i pre?ivi bitku, ali je verovatno tokom nje bio ranjen, po?to o njemu nakon bitke neko vreme nema vesti. Tokom borbe su Vuka?inove trupe uspele da ?ivog zarobe cara Uro?a, koji je morao da prizna Mrnjav?evi?e za svoje naslednike.

Posledica Nikolinog ranjavanja odnosno vesti da je poginuo u borbi bila je otkazivanje poslu?nosti ve?eg broja njegovih vazala i gubitke jednog dela teritorija. Tako je njegov saveznik knez Lazar sebi 1369. godine pripojio Rudnik i okolinu, Sanko je zauzeo Konavle , a Milo? Povi? Zve?an. Sam ban Tvrtko je ovo video kao svoju ?ansu i otpo?eo je sa napadima na ?upanove zemlje.

Posle poraza na Kosovu i gubitka dela teritorija ?upan Nikola se na?ao u te?koj situaciji. Međutim pomo? mu je pru?io ma?vanski ban Nikola Gorjanski odnosno kraljevina Mađarska. Nikola je sa severa dobio finansijsku i vojnu pomo? koju je 1370. godine preusmerio na svoje zapadne granice i sukob sa banom Bosne. Posledica ovih dejstava bilo je zaklju?enje mira između bana i ?upana tokom leta iste godine. Istovremeno se povezao sa Kotorom , kao suparnikom Dubrovnika, koji su napadali Lazarevi saveznici Bal?i?i . Najverovatnije je njegovim posredovanjem Kotor priznao vrhovnu vlast Mađarske, da bi se za?titio od Bal?i?a.

Kraljevina Mađarska i Nikola Gorjanski imali su vrlo jasan interes u pru?anju pomo?i Nikoli Altomanovi?u. On je bio u sukobu sa banovinom Bosnom koja je uporno i tvrdoglavo odbijala da prihvati vrhovnu vlast kraljevine Mađarske. Pored toga jaki Nikola Altomanovi? je zna?io nastavak borbi unutar Srbije odnosno njeno slabljenje, ?to je i?lo u prilog dugoro?nom planu kraljevine Mađarske da ovlada prostorom nekada?nje kraljevine Srbije . Pored strate?kih, postojao je i verski razlog koji se ogledao u velikim privilegijama koje je katoli?ka crkva dobila u njegovim zemljama, ?to je bila velika razlika u odnosu na doba od pre nekoliko decenija kada je car Du?an ( 1331 - 1355 ) palio i ru?io katoli?ke crkve.

Mogu?e je da su mu oni jo? kao maloletniku pru?ili pomo? i podr?ku kada je krenuo da osvaja vlast, ?ime bi se mogao objasniti njegov munjevit uspeh, ali za to nema nikakvih dokaza, a ?ak i da je takve saradnje bilo, jasno je da Dubrova?ka republika , koja je de facto bila deo kraljevine Mađarske, nije o tome ni?ta znala po?to je jasno delovala na slabljenju Nikole Altomanovi?a.

Tokom pregovora Tvrtka i Nikole oko mira Dubrov?ani su poku?ali da se pomo?u bana Bosne ubace u sklapanje mira i da im se njime potvrde prava odnosno da se Nikola obave?e na mir i prema njima, iako nisu bili u otvorenom sukobu. Međutim, diplomatija republike svetog Vlaha nije urodila plodom i mir između dva vladara je zaklju?en bez u?e??a republike.

Uskoro posle toga ?upan je ispostavio republici svoje zahteve, koje je ona odbila, ali je odmah poslala svoje predstavnike kod ?upana nadaju?i se povoljnom ishodu pregovora. U dubrova?kim izvorima se navodi da je on od republike tra?io pla?anje svetodmitarskog dohodka koji je pripadao vladaru Srbije, ali treba imati u vidu da je Nikola do kraja ?ivota cara Uro?a sebe smatrao de jure njegovim vazalom, iako je de facto bio samostalni gospodar, pa nije logi?no da je poku?ao da za sebe prisvoji ne?to ?to je po pravu pripadalo vladarima Srbije. U svakom slu?aju Dubrov?ani su zabele?ili da su Nikoli:

?inili ono Dubrov?ani nikada nisu ?inili ni prema kome od ra?kih barona.

Tokom boravka te dubrova?ke delegacije kod Nikole i njihovih poku?aja da se sa njim dogovore, on je poslao vojsku predvođenu Radinom Dubrav?i?em na republiku. Ovaj udar je zatekao Dubrov?ane potpuno iznenađene i nepripremljene, o ?emu svedo?i i ?injenica da je ve?i deo stanovni?tva bio izvan gradskih bedema , po?to je Nikola sra?unato udario u vreme jesenjih berbi. Po?to su Dubrov?ani odbili da isplate 6000 perpera na ime trogodi?njeg svetodmitrovskog dohodka, Radin je sa trupama strahovito poharao i porobio okolinu grada, tako da je ukupna ?teta iznosila oko 30 000 dukata. Istovremeno je Nikola pohvatao i zatvorio sve trgovce iz Dubrovnika koji su se nalazili u njegovim zemljama i za njih je dobio otkup od oko 4000 perpera , a sam grad je stavljen pod kopnenu blokadu.

Dubrov?ani su poku?ali da preko kralja Mađarske i Nikole Gorjanskog dođu do mira sa ?upanom, ali je Lajo? I ( 1342 - 1382 ) pokazao nezainteresovanost za de?avanja, a Nikola je nastavio da indirektno podr?ava Altomanovi?a i njegovu politiku, tako da je republika morala da na drugoj strani potra?i pomo?. Po?to u Mađarskoj nije bilo zainteresovanih za obra?un sa Altomanovi?em, republika se okrenula ostacima raspalog srpskog carstva. Tako su tokom zime 1371. godine na dubrova?ku inicijativu otpo?eli pregovori između Mrnjav?evi?a, kojima je Nikolina snaga bila smetnja ka pokoravanju tzv. Ra?ke vlastele i obnovi srpskog carstva i Bal?i?a, kojima je smetala Nikolina podr?ka Kotoru.

Tokom prole?a iste godine, sukobi između republike i Altomanovi?a se jo? vi?e poja?avaju, po?to je Nikola od Kotora dobio dozvolu da koristi Risan kao luku iz koje je svojim sagitama krenuo da presre?e trgova?ke brodove iz Dubrovnika. Dubrov?ani su bili primorani da pokrenu svoju ratnu flotilu, koja je krajem maja uspela da uni?ti Nikoline odrede u Risnu i privremeno otkloni opasnost koja je pretila sa mora . O poja?anom intenzitetu sukoba, govore i ?albe koje iz Dubrovnika sti?u u Budim u kojima se navodi da je trgovina skoro u potpunosti propala zbog kopnene blokade grada.

Međutim ove pritu?be nisu urodile plodom, ali je zato stvaranje saveza Bal?i?a i Mrnjav?evi?a imalo efekta, jer je tokom maja u Dubrovnik pristigao Nikolin kefalija Obrad Zorka sa ciljem da postigne mir sa republikom. Pregovori su propali, jer kao ?to je Nikola njima poku?ao da dobije na vremenu, tako i Dubrov?ani nisu ?eleli da propuste priliku da ga se re?e, sada kada su se Bal?i?i i Mrnjav?evi?i pokrenuli u rat.

Po?etkom leta otpo?eli su pokreti Vuka?inovih snaga od Skoplja ka Prizrenu i ka Skadru gde su trebale da se pove?u sa Bal?i?ima, posle ?ega bi ih Dubrov?ani na brodovima prebacili u Nikoline zemlje. Sami Dubrov?ani su odbili da u?estvuju u vojnim akcijama, iako su bili glavni inicijatori saveza, ali su se zato tajno dogovorili sa Bal?i?ima da ih evakui?u, ukoliko Altomanovi? pobedi njihove snage. On je svoje trupe sakupio kod Onogo?ta i spremao se da se upusti u borbu, ali do nje nije do?lo po?to su Vuka?inu stigli glasnici njegovog brata despota Uglje?a sa zahtevom da mu pomogne u borbi protiv Osmanlija . Vuka?in je posle toga povukao svoje snage i oni su 26.09. 1371. godine do?iveli strahoviti poraz u Mari?koj bici , posle koje Osmanlije postaju najja?a sila na Balkanskom poluostrvu .

Propast Mrnjav?evi?a i smrt cara Uro?a( 02. ili 04.12. 1371. godine ) doneli su velike promene na prostoru nekada?njeg srpskog carstva. Severne delove njihove dr?ave razgrabila je ve?inom tzv. Ra?ka vlastela okupljena oko Lazara Hrebeljanovi?a, dok su ju?ni delovi pripali Osmanlijama. Sna?enje kneza Lazara primoralo je Nikolu da se posveti svojim isto?nim granicama. Zbog toga je on po?etkom 1372. godine poslao Lazaru predlog da se sastanu i izglade svoje nesporazume.

Dogovor je bio da se sastanu nenaoru?ani u pratnji petorice isto tako nenaoru?anih ljudi. Međutim Lazar je procenio da je mogu?e da Nikola planira klopku, zbog ?ega je sa sobom poveo i ve?i odred ljudi koji je sakrio u neposrednoj blizini, pretpostavljaju?i da ?e i Nikola u?initi sli?nu stvar.Knez Lazar se nije prevario da je re? o klopci, ali se prevario oko samog ?upanovog plana. Nikola je unapred odredio mesto sastanka, posle ?ega je poslao svoje ljude da na njemu sakriju oru?je i da ga pokriju slojem snega , posle ?ega su uklonili sve tragove svog boravka.

Nikola i Lazar su se sastali na dogovorenom i otpo?eli razgovor. Tokom pregovora su se ?upanovi ljudi do?epali sakrivenog oru?ja i krenuli u napad, a samom Nikoli je doturen bode? kojim je on napao kneza Lazara zariv?i mu o?tricu u grudi. Na licu mesta su stradali dvojica lazarevih pratilaca, posle ?ega su Nikola i njegovi ljudi krenuli u poteru za preostalom trojicom, smatraju?i da je i Lazar mrtav. Ne?to dalje su u sne?nom smetu stigli i ubili Mihajla Davidovi?a i ?arka Mere?i?a . Međutim Lazara je sigurne smrti spasao veliki zlatni krst koji je nosio ispod ode?e, koji je spre?io da ga se?ivo probode, tako da ga je ono samo poseklo, te?ko ga raniv?i. Uzbunjen vikom, na popri?te sastanka je stigao lazarev pa? , koji je ne?to dalje ?uvao konje , i podigao te?ko ranjenog kneza Lazara na konja i spasao sigurne smrti.

Neposredno posle ovog sukoba Nikola je povratio Rudnik , koji mu je par godine ranije oduzeo Lazar, njegov vojvoda Stepo? Stepanovi? je zarobio Milo?a Povi?a i povratio Zve?an . Neposredno posle toga je u jednoj klopci koju su mu namestili Nikolini ljudi, poginuo Sanko Miltenovi? koji je predvodio pomo?ne trupe koje je ban Bosne poslao u pomo? Dubrovniku .Krajem zime je postignuto prvo primirije, a onda i mir između ?upana i Dubrov?ana, posle ?ega je obnovljena trgovina. Uslov mira je bilo pla?anje svetodmitarskog dohodka Nikoli, po?to je sada i de jure prestao da postoji nemanji?ki vladar Srbije kome je on pripadao. Nikoli je ovaj mir koristio, jer je ?eleo da ima odre?ene ruke za dejstva na drugim stranama.

Po?etkom 1373. godine otpo?eli su tajni pregovori Mleta?ke repubike sa Bal?i?ima i Altomanovi?em oko zajedni?ke akcije protiv primorskih gradova koji su de jure bili u sastavu kraljevine Mađarske. Plan je bio da tri dr?ave zajedni?kim trupama osvoje Dubrovnik , Kotor i Dra? , posle ?ega bi Bal?i?ima pripali Kotor i Dra?, Mle?anima sam Dubrovnik, a Nikola bi dobio Ston i Pelje?ac , zbog kojih je toliko ratovao sa Dubrova?kom republikom. Tako su to, barem Lajo?u I predstavili Dubrov?ani. Istorijske ?injenice govore o tome da je pregovora bilo, ali oko ?ega i da li je ikakav dogovor postignut nije poznato.

Mogu?nost da Mle?ani preuzmu Dubrovnik, a da kraljevina Mađarska izgubi neke gradove na Jadranu nije se dopala Lajo?u I, koji je odmah otpo?eo akciju da sve to spre?i odnosno predupredi. Po?to nije bio sam u mogu?nosti da pokrene vojsku na Nikolu, on je pru?io podr?ku onima koji su to bili u stanju da u?ine, a to je bio savez kneza Lazara i bana Tvrtka I. Nejasno je da li su njih dvojica sami stvorili savez ili ih je povezao sam Lajo?, ali je izvesno da je on postojao po?etkom leta iste godine i bio spreman da krene u akciju.

?iroka koalicija koja je stvorena protiv ?upana odmah je krenula u napad septembra . Ban Tvrtko I, knez Lazar i ban Nikola Gorjanski, sa 1000 kopljanika koje je poslao kralj Lajo? I, su sa zapada , istoka i severa udarili na Altomanovi?eve zemlje. Posle prvih poraza Nikola se povukao na jug , planiraju?i da pru?i otpor protivniku iz neke od njegovih tvrđava , ali njegov knez Zorka u Klobuku , koga su najverovatnije potplatili Dubrov?ani, odbija da ga primi u grad. ?upan se posle toga povukao u Trebinje , odakle se prebacio u U?i?ki grad planiraju?i da se u njemu utvrdi i pru?i otpor.

Neposredno posle njega, pod grad je stigao knez Lazar i otpo?ela je opsada U?ica . Tokom opsade kori??ene su kako opsadne sprave ( katapulti , baliste i kornja?e ), tako i vatreno oru?je odnosno prvi topovi , a sam grad i Nikola su se predali krajem novembra iste godine.

Nikoline zemlje su međusobno razdelili pobednici:

• Knez Lazar je preuzeo Rudnik i Podrinje
• Ban Tvrtko Konavle , Trebinje i Polimlje
• Vuk Brankovi? Kosovo

dok su Bal?i?i zauzeli Prizren i neke posede na Kosovu, iako su u prvom trenutku zauzeli Konavle sa Trebinjem, morali su ih prepustiti Tvrtku.

Sam Nikola je po zvani?nom nalogu Stefana Musi?a , sestri?a kneza Lazara odnosno pre?utnoj naredbi samog kneza oslepljen. Prema legendi on se posle toga sklonio u jedan manastir u zemlji đurđa I Bal?i?a ( 1362 - 1378 ), u kome je i umro 1374. godine .

Međutim, on posle oslepljenja nije predstavljao opasnost, tako da je knez Lazar dvadesetpetogodi?njem velikom ?upanu Nikoli Altomanovi?u dao posede kojima je on upravljao sve do svoje smrti. Ne zna se kada je umro, ali je to bilo posle 07.12. 1395. godine kada od Stefana Hrebeljanovi?a ( 1389 - 1427 ) i njegove majke Milice tra?i da posreduju u nekom sporu između njega i Dubrov?ana.

• Vojinovi?i
• U?i?ki Grad
• Raspad srpskog carstva

• dr ?eljko Fajfri? Veliki ?upan Nikola Altomanovi? Arhivirano 2014-01-08 na Wayback Machine-u
• Istorijska biblioteka: Nikola Altomanovi?