Dio serije ?lanaka na temu Budizam

Historija budizma Darmi?ke religije Kronologija budizma Budisti?ki sabori

Temelji ?etiri plemenite istine Plemeniti osmokraki put Pet pouka Nirv?na · Tri dragulja

Klju?ni termini Tri oznake bi?a Skandha · Kozmologija · Dharma Samsara · Rebirth · Shunyata Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vode?e li?nosti Gautama Buddha Nagarjuna · Dogen Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignu?a Buddhastvo · Bodhisattva ?etiri stadija prosvjetljenja Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama Jugoisto?na Azija · Isto?na Azija Tibet · Indija · Zapad

Budisti?ke ?kole Therav?da · Mah?y?na Vajray?na · Rane ?kole

Tekstovi Pali kanon Pali Sutte · Mahayana Sutre Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije Kultura · Popis tema Ova kutijica:  pogledaj   ?   razgovor   ?   uredi

Nesopstvo ( pal . anatt? , sansk . ???????? an?tman ) je temeljni pojam budisti?ke filozofije koji ozna?ava nepostojanje trajnog sopstva , a u ?irem smislu nesu?tastvenost. ^[1] U?enje o nesopstvu je specifi?no za budizam i ujedno najradikalnije Budino u?enje. ^[2]

Budizam ne pori?e empirijski do?ivljaj sopstva, ali se tvrdi da je on la?an i rezultat neznanja . ^[3] Kao i sve drugo, ono ?to nazivamo sobom prosta je lingvisti?ka konvencija, koja nema stvarno postojanje. ^[4] Kako bi pokazao zabludu o sopstvu , Buda do?ivljaj sebe razla?e na ?inioce, dokazuju?i da nijedan ?inilac pojedina?no, ni u kombinaciji sa drugima, ne mo?e biti smatran sobom. ^[5] ?oveka ?ini pet gomila : telo, opa?aji, ose?aji, tvorevine i svest. Jedinstvo, koje su druge ?kole nalazile u sopstvu ( atman ili điva ), budizam otkriva u toku svesnih momenata, koji se, ipak, stalno menja. ^[6]

Nesopstvo zna?i da u neprekidnom toku telesnih i umnih pojava koje nastaju i nestaju u ?oveku nema nikakve su?tine, odnosno da nema ?ivotnog principa koji je trajan. ?ovek je kontinuirani proces koji ne ostaje isti ni dva uzastopna trenutka. ^[7] Buda je na mesto sopstva stavio niz stanja svesti, koja se javljaju sukcesivno, s tim ?to prethodno određuje slede?e i prenosi mu karmi?ki naboj. ^[8] Ovaj naboj nije samo zbir iz pro?losti, ve? je snabdeven i mo?i projektovanja u budu?nost. Tako je sa?uvana moralna odgovornost, a izbegnuta hipoteza o postojanju du?e. ^[8]

U?enje o nesopstvu se smatra specifi?no budisti?kim u?enjem koje se ne nalazi u drugim filozofskim i religijskim sistemima. ^[7] Gotama Buda ovde stoji nasuprot ?itave filozofske tradicije koja pretpostavlja da iza promenljivog tela i uma postoji nepromenljiva du?a ili sopstvo.

Glavni ?lanci: Atman i Tat tvam asi

Atman je klju?ni termin indijske filozofije, koji ozna?ava sopstvo, svojstvo, individualnost, su?tinu, du?u. Ova re? ina?e ozna?ava i povratnu zamjenicu 'sebe', i ta se dva zna?enja dobro dopunjuju. Atman nije samo subjektivna strana sopstva, niti samo njegova objektivna strana, nego je i ono ?to ih objedinjuje. U Budino vreme, u vedantinskoj filozofiji ve? je razrađena metafizika jedinstva atman - brahman , individualnog i univerzalnog duhovnog principa. ^[3]

Budino u?enje o nesopstvu ( anatmanu ) je nastalo nasuprot tradicionalnom hinduisti?kom u?enju o ve?nom sopstvu ( atman ). Ono stoji nasuprot vedantske teorije atman - brahman , i đainisti?ke teorije o đivi . ^[3]

Buda kao metod analize naj?e??e primenjuje shemu pet hrpa goriva ( upadanakkhandha ), koje pothranjuju iluziju postojanja sopstva: oblik, ose?aj, opa?aj, obrasci i svest.

Glavni ?lanci: Sopstvo i Atman

Na pitanje ? kako nastaje gledi?te o postojanju sopstva? ” Buda odgovara:

Lo?e upu?en ?ovek smatra da je telo sopstvo ili da sopstvo poseduje telo ili da je telo u sopstvu ili da je sopstvo u telu. On smatra da je ose?aj sopstvo... da je opa?aj sopstvo... da su mentalni obrasci sopstvo... da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Na taj na?in nastaje gledi?te o postojanju sopstva. ^[9]

?  Buda

Glavni ?lanak: Gledi?te (budizam)

Međutim, iako je ?estoko kritikovao ideju postojanja sopstva, Buda takođe nije zauzimao suprotno stanovi?te, da sopstvo ne postoji. On je sva ta stanovi?ta nazivao "d?unglom gledi?ta " koje stoje kao prepreka na putu oslobođenja:

Dok god ?ovek poklanja pa?nju onome ?to ne bi trebalo, jedno od ?est vrsta gledi?ta u njemu nastaje:

? gledi?te ?sopstvo postoji“ se u njemu javlja i u?vr??uje;

? gledi?te ?sopstvo ne postoji“ se u njemu javlja i u?vr??uje;

? gledi?te ?sopstvom opa?am sopstvo“ se u njemu javlja i u?vr??uje;
? gledi?te ?sopstvom opa?am ne-sopstvo“ se u njemu javlja i u?vr??uje;

? gledi?te ?ne-sopstvom opa?am sopstvo“ se u njemu javlja i u?vr??uje;

? ili pak ima gledi?te: ?ovo moje sopstvo je to koje govori, ose?a i do?ivljava plod dobrih i lo?ih postupaka; ono je trajno, nepromenljivo, ve?no, ne podle?e promeni i zauvek ?e trajati“.

Ovo se naziva ?ipra?jem gledi?ta, d?unglom gledi?ta, iskrivljeno??u gledi?ta, okovom gledi?ta. Sapet okovima gledi?ta, neznalica, prost ?ovek ne oslobađa se rođenja, starosti i smrti, ?alosti, naricanja, bola, tuge i o?aja. Ne oslobađa se, ka?em vam, od patnje. ^[10]

?  Gotama Buda

Glavni ?lanci: Ime-oblik , Pet gomila i Svest (budizam)

Buda je govorio da sve ?to je nastalo mora nestati, i da je pogre?no prolazne stvari smatrati sopstvom:

Telo nije sopstvo, ose?aji nisu sopstvo, opa?aji nisu sopstvo, misli nisu sopstvo i svest nije sopstvo, jer kada bi to bili, tada ne bi bili prolazni i mogli biste svome telu re?i: "Budi ovakvo. Ne budi onakvo!" Ali po?to telo, ose?aji, opa?aji, misli i svest jesu prolazni i ne mo?ete im re?i: "Budi ovakvo. Ne budi onakvo", oni nisu sopstvo… Ko ovo vidi, okre?e se od svega toga, i u njemu strasti blede; kad strasti izblede, on je slobodan, a kada je slobodan, on zna da je slobodan. ^[12]

?  Gotama Buda

Nasuprot ve?ini drugih u?itelja, Buda je tvrdio da svest , koju ljudi uglavnom smatraju sopstvom, ne samo da nije ve?na ve? je najpromenljivija stvar u ?oveku:

Bilo bi po?eljno za neobrazovanog ?oveka da pre smatra svojim sopstvom svoje telo sastavljeno od ?etiri elementa nego svoj duh . Jer, o?igledno je da njegovo telo mo?e da traje jednu, dve, tri, ?etiri, pet ili deset ili ?ak sto i vi?e godina; dok ono ?to nazivamo misao , svest ili duh, stalno se pojavljuje i no?u i danju kao jedna stvar, a nestaje kao ne?to drugo. ^[13]

?  Gotama Buda

On je svojim u?enicima savetovao da se ne upu?taju ni u ?ta ?to stvara ja, moje i druge iluzije:

Ovako bi trebalo sebe da ve?ba?: 'Ne?u se upu?tati u bilo ?ta ?to stvara "ja", "moje" i sli?ne sklonosti ka obmani, bilo u pogledu ove svesti i tela, bilo u pogledu spolja?njih predmeta, i dosti?i?u oslobođenost uma putem mudrosti. ^[14]

?  Buda

Prema Budinim re?ima, napu?tenje svega ?to nije na?e ?e nam doneti dobrobit i sre?u:

Sve ono ?to nije va?e, napustite; kada ste ga napustili, to ?e vam doneti dobrobit i sre?u zadugo. A ?ta je to ?to nije va?e? Materijalni oblik nije va?. Napustite ga, to ?e vam doneti dobrobit i sre?u zadugo. Ose?aj nije va?. Napustite ga, to ?e vam doneti dobrobit i sre?u zadugo. Opa?aj nije va?. Napustite ga, to ?e vam doneti dobrobit i sre?u zadugo. Mentalni obrasci nisu va?i. Napustite ih, to ?e vam doneti dobrobit i sre?u zadugo. Svest nije va?a. Napustite je, to ?e vam doneti dobrobit i sre?u zadugo. ^[15]

?  Buda

Kada uvidimo da je ideja o trajnom sopstvu samo iluzija , tada prestajemo da nanosimo patnju sebi i drugima. ^[2]

Nakon Budine smrti, budisti?ka filozofija ?e jo? jasnije odrediti nepostojanje sopstva. S druge strane, ?itava indijska filozofija se ve? "dvije i po tisu?e godina trudi da relativizira i ograni?i Buddhinu negaciju atmana". ^[16]

Kralj Milinda otiđe tamo gdje se nalazio mudrac Naga­sena, pa ga pozdravi prijateljskim i ljubaznim rije?ima, a zatim s po?tovanjem sjedne postrance. Uzvra?aju?i pozdrave, Nagasena pridobije kraljevu sklonost. Nakon toga kralj Milinda upita: "Kako se zove?, gospo­dine?" "Poznat sam pod imenom Nagasena, Veli?anstvo! Tim me imenom nazivaju moja bra?a u nauci. Ipak, ma da roditelji daju takva imena kao Nagasena, ili Surasena, ili Virasena ili Sihasena, sve je to tek skupni naziv i podesna oznaka, jer ne postoji nikakvo ja." ^[17]

?  Milindina pitanja

U 2. veke p.n.e. helenisti?ki kralj Milinda je zatra?io od ?uvenog budisti?kog u?itelja Nagasene da mu razjasni pojam nesopstva, ?to je zabele?no u spisu Milindina pitanja . Nagasena obja?njava da je ime samo oznaka koje ne predstavlja stvarni entitet, a Milinda pokazuje nevericu u vezi sa tom idejom. Nagasena ga onda pita kako je do?ao do njega. Kralj ka?e da je do?ao ko?ijom. ?Poka?i mi ko?iju“, zamoli ga Nagasena. ?Je li ruda ko?ija?“ ?Ne“, re?e kralj. ?Je li to osovina?“ ?Nije.“ ?Jesu li to to?kovi, trup, dr?alje za barjak, jaram, uzde ili bi??“ i opet kralj odgovara odre?no. ?Jesu li onda ko?ije ne?to drugo osim tih delova?“. Kralj i na ovo odgovara sa ?ne“ i prinuđen je da prizna kako su ?ko?ije“ naziv za zbirku delova. Na kraju Nagasena izgovara stihove iz Tipitake (SN V.10): Ba? kao ?to se za sklop delova koristi re? ko?ija, tako, kada postoje sastojci, po dogovoru ih nazivamo bi?em. ^[18]

Budago?a , jedan od najve?ih komentatora teravada budizma, bavio se ovom temom u 5. veku . On postavlja pitanje: " Ko ?ini delo, a ko trpi posledice? " Nakon ?ega odgovara da " Nema po?inioca ko delo ?ini, niti onog ko posledice trpi. To samo sastojci kru?e i preme?taju se. " ^[19]

"Postoji patnja, ali ne onaj ko pati,

postoji delo, ali ne onaj ko dela,

postoji utrnu?e, ali ne bi?e koje trne,

postoji put, ali na njemu putnika nema. ^[20] "

? Budago?a

?kotski filozof David Hume je, nezavisno od budisti?ke tradicije, do?ao do zaklju?ka o nepostojanju sopstva. On prime?uje da neki filozofi zami?ljaju da smo svakog trenutka svesni onoga ?to nazivamo svojim ja, da ose?amo njegovo postojanje i produ?enje u postojanju, i da smo uvereni u njegovu savr?enu istovetnost. Međutim, ove su tvrdnje opre?ne iskustvu, jer nema opa?aja od kog takva predstava poti?e. Jer ja ili osoba nije nikakav utisak, ve? ono na ?ta se, pretpostavlja se, odnose na?i razni utisci i predstave. ^[21]

?to se mene ti?e, kada najprisnije prodrem u ono ?to nazivam sobom, uvek se spotaknem o ovaj ili onaj pojedina?ni opa?aj, toplote ili hladno?e, svetlosti ili senke, ljubavi ili mr?nje, bola ili zadovoljstva. Ni u jedan mah ne mogu da uhvatim sebe bez nekog opa?aja i nikad ne mogu da zapazim ni?ta doli opa?aj. Kad mojih opa?aja nestane za neko vreme, kao u dubokom snu, tada sam nesvestan sebe i mo?e se odista re?i da ne postojim. I kad bi nestalo svih mojih opa?aja usled smrti, i kad ne bih mogao da mislim, ni ose?am, ni vidim, ni volim, ni mrzim, posle raspadanja tela bio bih potpuno uni?ten i ne poimam ?ta je jo? potrebno da bih postao savr?eno nebi?e. ^[21]

?  Dejvid Hjum

Hjum zaklju?uje da, iako neko mo?da mo?e opa?ati ne?to trajno i prosto ?to naziva sobom, "ja sam uveren da takvog principa u meni nema". ^[21] On zaklju?uje da ljudi nisu ni?ta vi?e do "sve?anj ili skupina razli?itih opa?aja", koji slede jedni druge nepojmljivom brzinom, i u stalnom su protoku i kretanju. ^[21]

D?idu Kri?namurti , savremeni indijski filozof, ?ija se misao ovde podudara s Budinom, izra?ava isti problem ovako: verski sistemi identifikuju "ni?eg", "odvojenog" ili "relativnog" "sebe" sa apsolutnim bi?em, bo?anstvom. Pri tome je bitno da negacija sebe ne bude poni?tenje, nego predaja i spasenje putem kapitulacije slabijega ("identifikuj se s obuhvatnijim, pa ?e ono ?ime smatra? sobom i??eznuti"). Ipak, nema sumnje, isti?e Kri?namurti, da je identifikacija jo? uvek proces sopstva:

Ono ?to je obuhvatnije tek je projekcija 'mene'; tu projekciju ja do?ivljavam i time osna?ujem svoje ja… Potrebno je potpuno odstraniti to ?ari?te, a ne nastojati da ga opravdamo. Biti integralno inteligantan zna?i biti li?en sebe. Je li to mogu?e? ^[22]

?  D?idu Kri?namurti

Kri?namurti obja?njava nastanak sopstva na slede?i na?in: Um vidi da su misli prolazne, i ?eli ne?to trajno. Tako misao uspostavlja deo sebe kao mislioca, kao "trajni" entitet koji posmatra i sudi. Rezultat ove podele je sukob, jer mislilac postaje entitet koji sudi. No, ako pa?ljivo osmotrimo, samo mi?ljenje jeste. Mislioca je stvorila misao. ^[23]

Glavni ?lanci: Karma u budizmu i Uslovljeni nastanak

Osporavaju?i sopstvo, Buda je redefinisao i pojam delatnog subjekta. Na pitanje da li je onaj ko trpi posledice nekog dela isti onaj koji ga je izvr?io, Buda odgovara da bi se, kada bi bilo tako, upalo u eternalizam, tj. uveo bi se jedan ve?ni delatnik. Ako bi se, nasuprot tome, tvrdilo da je jedno delatnik, a drugo onaj ?to trpi posledice, podr?alo bi se ukidanje delatnika. Buda izbegava obe krajnosti i odabira srednji put, predstavljen uslovljenim nastankom . Kad uslovljeno nastajanje prestane, sastojci koji sa?injavaju neku osobu ? a koje karmi?ke sile dr?e u spoju i prate iz ?ivota u ?ivot ? takođe se zaustavljaju, ?ime se i patnja okon?ava. ^[6]

Glavni ?lanak: Preporađanje (budizam)

?uveni budisti?ki u?itelj Nagasena , u 2. veku p.n.e. je na pitanje kralja Milinde : " Mo?e li postojati preporađanje, kad nema preseljenja du?e? " odgovorio na slede?i na?in: "Da, po?tovani kralju, mo?e. Ba? kao ?to neko mo?e upaliti lampu koriste?i neku drugu ve? upaljenu, a da pri tome ni?ta ne prelazi sa jedne lampe na drugu ili bas kao ?to u?enik mo?e nau?iti stihove napamet od svog u?itelja, a da se stihovi ne sele iz u?itelja u u?enika." ^[24]

Spoj budisti?kog u?enja o preporađanju i nesopstvu se ?esto do?ivljava kao protivure?no, jer ?ako nema trajnog sopstva ili du?e ?ta onda prelazi iz jednog ?ivota u naredni?" ^[2] Budisti?ki odgovor obi?no glasi da Buda nije u?io da sopstvo ne postoji kao takvo, ve? da ne postoji trajno metafizi?ko sopstvo. ^[2] U budizmu, sopstvo se razume kao jezgro na?injeno od utisaka, se?anja, osobina i sklonosti, koje se neprekidno menja. I upravo je to "sopstvo" ono koje prelazi iz jednog ?ivota u drugi. ^[2]

Nekad se navodi poređenje sa tri bilijarske kugle u jednoj liniji. Kada se ?etvrta kugla zakotrlja preko stola i udari ih, kugla koja se do tada kretala ?e se tu i zaustaviti, prva i druga odarena kugla ?e takođe ostati u mestu, ali ?e se tre?a pokrenuti. Energija iz ?etvrte kugle se kroz prvu i drugu prenela na tre?u kuglu i pokrenula je da se zakotrlja po stolu. ^[2] Na sli?an na?in, budisti veruju da mentalna energija, koja ?ini ono ?to konvencionalno nazivamo "sopstvom", prelazi iz jednog ?ivota u drugi, ?to upravo omogu?uje njena promenljivost ( ani?a ) ^[2]

• Atman
• Sopstvo
• Du?a
• Uslovni nastanak

• Ivekovi?, Rada (1977). Rana budisti?ka misao . Sarajevo: IP Veselin Masle?a.  
• Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije . Beograd: NOLIT.  
• ?edomil Velja?i?, Filozofija isto?nih naroda 1, Zagreb, 1979.
• Tu?i, đuzepe (1982). Istorija indijske filozofije . Beograd: NOLIT.  
• Njanatiloka, Bhikhu (1996). Budisti?ki re?nik . Beograd: Pe?i? i sinovi.  
• Elijade, Mir?a (1996). Vodi? kroz svetske religije . Beograd: Narodna knjiga.  
• Kova?evi?, Branislav (2014). Ovako sam ?uo: Budino u?enje na osnovu izvora u Pali kanonu . Novi Sad?Beograd: Srednji put.  

• Anatta-lakkhana sutta Arhivirano 2009-10-27 na Wayback Machine-u (O obele?ju ne-sopstva)
• ?edomil Velja?i?, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti