Московски државни универзитет Ломоносов
Московский государственный университет имени М. В. Ломоносова
лат . Universitas Publica Moscuensis Lomonosoviana
Хистори?а
Оснива?е	1755.
Генерално
Врста	?авни универзитет
Администраци?а
Ректор	Виктор Садовничий
Академско особ?е	5,000
Студенти
Бро? студената   ?  додипломци   ?  дипломци	47,000 40,000 7,000
Локаци?а
С?едиште   ?  град   ?  покра?ина   ?  држава	Москва Централни федерални округ Руси?а
Службене странице
www .msu .ru

Московски државни универзитет М. В. Ломоносов ?е на?ве?и и на?стари?и универзитет у Руси?и , основан 1755 . Према подацима из 2004 . године, имао ?е 4000 запослених ко?и су подучавали око 31000 студената и 7000 последипломаца. Тренутни ректор универзитета ?е професор математике Виктор Антонович Садовничи .

Ова? универзитет основан ?е на иници?ативу Ивана Ивановича Шувалова и Михаила Васи?евича Ломоносова наредбом руске царице ?елисавете Петровне 25. ?ануар а (12. ?ануара по грегори?анском календару) 1755 . године. Прва предава?а одржана су 27. април а. 25. ?ануар се и данас прослав?а као Дан студената у Руси?и. Neoklasicizam|неокласичну]] гра?евину на друго? страни улице Мохова?а. Главна гра?евина изгра?ена ?е изме?у 1782 . и 1793 . самртнички бледим диза?ном Матве?а Казакова, а реконструисана након Наполеоновог похода на Руси?у од стране Доменика ?иларди?а.

У 18. век у универзитет ?е био поде?ен на 3 одсека ? филозофи?у , медицину и законодавство . Академи?а за буду?е студенте била ?е припо?ена универзитету, све до ?еног укида?а 1812 . године. 1779 . Михаил Карасков ?е основао интернат за племи?е (Благородный пансион), трансформисан у гимнази?у за руско племство 1830 . године. Универзитетска штампа, во?ена Никола?ем Новиковом 1780-их изда?е на?популарни?е новине царске Руси?е - Московские Ведомости.

1905 . унутар универзитета се оснива соци?ал-демократска организаци?а, позива?у?и на збацива?е цар а и заво?е?е републике у Руси?и. Царска влада ?е поново започела затвара?е универзитета. 1911 . у знак протеста због уво?е?а трупа на кампус и малтретира?а одре?ених професора, 130 научника и професора ?е масовно дало оставке, ук?учу?у?и и истакнуте као што су Никола? Димитри?евич Зелински, П?отр Никола?евич Лебедев и Серге? Алексе?евич Чаплигин. Тако?е ?е на хи?аде ученика избачено 1911.

Након Октобарске револуци?е 1917 . године универзитет ?е отворен и за децу пролетери?ата и се?ака, а не само за припаднике буржоази?е. У 1919 . школарине су укинуте и изгра?ени су об?екти за припрема?е деце радничке класе за при?емне испите . 1940 . универзитет ?е преименован у част свог оснивача Михаила Васи?евича Ломоносова.

После 1991 . основано ?е ?ош 9 одсека. 1992 . универзитету ?е доде?ен ?единствени статус: финансиран ?е директно из бу?ета (заобилазе?и Министарство просвете), што ?е универзитету дало знача?ан ниво независности.

Од 1953 . ве?ина факултета се налази на Врапчевим брдима , ?угоисточном делу Москве (1935.?1999.: Ле?инове горе). Главну зграду диза?нирао ?е архитекта Лев Владимирович Руд?ев. У послератно? ери, Ста?ин ?е наредио изград?у 7 огромних вишеспратних кула око града (” седам сестара ”). Главна зграда Московског универзитета била ?е далеко на?ве?а. Била ?е, тако?е, и на?ве?а гра?евина ван ?у?орк а на свету у то време, и остала ?е на?виша у Европи све до 1988 .

Централна кула са 36 спратова, висока 240 метара, била ?е опасана са 4 огромна крила за студентски смешта?. Говори се да садржи 30 километара ходника и 5000 соба. Расположиви об?екти унутар ове гра?евине обухвата?у концертну салу, позориште, музе?, разне административне службе, библиотеку, базен, полици?ску станицу, пошту, вешерницу, фризерски салон, банку, продавнице, кафетери?е, склониште од бомби, итд. За?едно са анминистраци?ом универзитета, четири главна одсека: Факултет за механику и математику, Геолошки факултет, Географски факултет и Факултет за лепе и приме?ене уметности су тренутно остали у главно? згради. Звезда на врху куле ?е дово?но велика да пружи ма?у собу са терасом; тешка ?е 12 тона. Фасаде гра?евине украшене су ?иновским сатовима, барометрима и термометрима, статуама, резбареним мотивима пшенице, сов?етским грбовима итд. Сто?и пред терасом са статуама мушког и женског студента ко?и за?едно оптимистично и самоуверено корача?у у буду?ност.

Док су Врапчи?а брда била на перифери?и града у време конструкци?е главне гра?евине, сада су на пола пута изме?у Крем? а и градских граница. Неколико зграда и спортских об?еката су касни?е додати главном кампусу, ук?учу?у?и и ?едини специ?ализовани стадион за бе?збол у Руси?и. Тренутно се гради нова зграда за одсек друштвених наука, и огромна нова зграда ?е сагра?ена за библиотеку , ко?а ?е друга у Руси?и по бро?у к?ига. Универзитет тако?е поседу?е неколико спаваоница изван кампуса у ?угозападном делу Москве.

Истори?ску зграду у улици Мохова?а сада користи факултет за новинарство, факултет за психологи?у и институт за афричке и ази?ске студи?е.

Координате зграде су 55°42′10″С, 37°31′50″И.

Универзитет има (2005.) 29 факултета и 15 истраживачких центара.

• Факултет за механику и математику
• Факултет за комп?утерску математику и кибернетику
• Физички факултет
• Хеми?ски факултет
• Факултет за науке о матери?алима
• Биолошки факултет
• Факултет за фундаменталну медицину
• Факултет за теренске науке
• Геолошки факултет
• Географски факултет
• Истори?ски факултет
• Филолошки факултет
• Факултет за стране ?езике
• Филозофски факултет
• Социолошки факултет
• Економски факултет
• Правни факултет
• Факултет за новинарство
• Факултет за психологи?у
• Институт за афричке и ази?ске студи?е
• Факултет за ?авну администраци?у
• Виша школа за пословну администраци?у
• Факултет за лепе и приме?ене уметности
• Факултет за биоинже?еринг и биоинформатику
• Московска школа економи?е
• Факултет за образова?е
• Биолошка станица ”Бело море” Биолошког факултета

Московски државни универзитет Ломоносов na Wikimedijinoj ostavi

• ( ru ) Московски државни универзитет ? званично мрежно место
• ( ru ) Кампус Московског државног универзитета на Гугл мапама
• ( ru ) Незванично мрежно место Факултета за механику и математику
• ( ru ) Незванично мрежно место Факултета за новинарство Arhivirano 2007-03-28 na Wayback Machine-u