Ksenofan

Ksenofan iz Kolofona ( gr? . Ξενοφ?νη? ? Κολοφ?νιο?, oko 565 ? oko 473. god. st. e.) bio je anti?ki gr?ki pesnik i filozof . Rodio se u maloazijskom gradu Kolofonu , udaljenom oko 60 km od Mileta . Kad je Kolofon potpao pod persijsku vlast, napustio je u dobi od oko 25 godina Joniju i putovao po Heladi, Siciliji i ju?noj Italiji . Pretpostavlja se da se nastanio u ju?noitalskom gradu Eleji i smatra se osniva?em tzv. elejske ?kole u okviru anti?ke filozofije . Međutim, kako nema nikakvih dokaza da je on zapravo ikada i?ao u Eleju, mo?da je bolje ne smatrati ga za ne?to vi?e do eventualno za pokrovitelja ove ?kole. Svoju starost proveo je bave?i se knji?evnim radom: jo? 473. st. e. u dobi od 92 godine pisao je elegije , kako zaklju?ujemo iz fragmenta jedne njegove autobiografske elegije.

Kao ?to je napisao epsku pesmu od nekoliko hiljada heksametara pod naslovom Osnivanje Kolofona , tako je sastavio, prema nekim anti?kim izvorima, i poemu Naseljavanje Eleje . To bi bila najstarija epska dela koja ne govore o mitolo?kim , nego o istorijskim događajima. Pisao je i elegije, a u gr?ku knji?evnost uveo je novu vrstu poezije pod naslovom Σ?λλοι (Rugalice) . U tim satiri?kim heksametarskim pesmama, među kojima je bilo i jamba i od kojih se sa?uvalo desetak fragmenata, o?tro je kritikovao i ironisao narodna verovanja i ljudske mane. Mnogi misle da je svoja filozofska razmi?ljanja izlagao u heksametarskoj poemi O prirodi (Περ? φ?σεω?). Od ?itavog knji?evnog rada ostali su samo oskudni fragmenti, pa je o Ksenofanu te?ko stvoriti sveobuhvatnu sliku.

Ksenofan ima negativan stav prema atletskim takmi?enjima, pa pohvalama fizi?ke snage (?iji su tipi?an primer Pindarove ode ), suprotstavlja snagu uma , koju smatra va?nijom i dr?avi korisnijom vrlinom. Ksenofan o?tro kritikuje mitove i epsku sliku sveta, te posebno napada Homera i Hesioda : "Sve su bogovima pri?ili Homer i Hesiod, sve ?to je kod ljudi sramotno i pokudno: krađu, preljub i međusobno varanje" (fr. 11). U drugom fragmentu on ka?e: "A ljudi misle da se bogovi rađaju i da imaju njihovu ode?u, glas i telo" (fr. 14). Ksenofan duhovito kritikuje gr?ka antropomorfna bo?anstva i predstavlja ih kao puke tvorevine ljudi: " Etiopljani tvrde da su im bogovi tuponosi i crni, Tra?ani da su plavooki i riđokosi, a kad bi volovi , konji i lavovi imali ruke i mogli njima da slikaju i stvaraju dela kao ljudi, slikali bi likove bogova i davali im telo kakvo upravo i samo imaju: konji nalik na konje, volovi na volove, [a lavovi na lavove]" (fr. 15).

Na mesto postoje?ih bogova Ksenofan postavlja jednog jedinog boga, "najve?eg među bogovima i ljudima, koji smrtnicima nije nalik ni oblikom ni mi?lju" (fr. 23), koji "sve vidi, sve promi?lja, sve ?uje" (fr. 24), koji "bez muke svime gospodari snagom uma" (fr. 25) i koji "uvek boravi na istom mestu i uop?te se ne kre?e: niti njemu dolikuje da se vrzma ?as ovamo, ?as onamo" (fr. 26). Aristotel u Metafizici ka?e da je Ksenofan "posmatraju?i celinu svemira , rekao da jedno jeste bog" (A 5, 986b 18). Prema tome, Ksenofan je o?ito bio zastupnik monizma , a ne bilo kakvog monoteizma , koji bi uostalom za tada?nju Gr?ku bio veoma neuobi?ajen koncept. Ksenofanov bog nesumnjivo je zapravo φ?σι?, tj. priroda o kojoj su govorili Mile?ani i Heraklit . Međutim, ovde se uop?te ne govori o nekim preobra?ajima te prirode: ona vi?e nije shva?ena kao ne?to iz koje sve poti?e i u koju se opet vra?a, nego stoji iznad svih smrtnih bi?a i njima gospodari. Ova je priroda tiranska, ali njenu "tiraniju" ubla?ava to ?to je ona umna, ?to upravlja snagom uma i snagom promisli. Ta priroda je nepokretna i ne "dolikuje" joj da se pojavljuje ?as ovakvom ?as onakvom. ?to se pojedina?nih bi?a ti?e, "sva bi?a koja se rađaju i rastu sastoje se od zemlje i vode " (fr. 26), a i mi ljudi "svi smo rođeni iz zemlje i vode" (fr. 33). Prema tome, ve?na i nepromenljiva priroda ( bitak ) gospodari nad mno?tvom svih smrtnih bi?a koja se rađaju i umiru, a ljudska priroda s ovom ve?no ?ivom i besmrtnom prirodom nema nikakve sli?nosti.

Koliko se iz oskudnih fragmenata mo?e zaklju?iti, Ksenofan nije bio veliki pesnik, ali se sna?no isti?e u istoriji rane gr?ke misli svojom o?trom kritikom bogova i tradicionalnih religijskih verovanja i obreda, te idejom o jedinstvu sveta u okviru svoje filozofske misli.