Johan Galtung
Rođenje	24. 10. 1930 . ( 1930-10-24 ) (dob: 93) Oslo , Norve?ka
Alma mater	Univerzitet u Oslu
Poznat po	osniva? mirovnih i konfliktnih studija

Johan Galtung (rođen 24. oktobra 1930. ? Oslo, 17. februar 2024) je norve?ki sociolog , matemati?ar i i glavni osniva? discipline mira i konflikta studija. ^[1] On je suosniva? Instituta za istra?ivanje mira u Oslu 1959, rade?i u njemu kao direktor do 1970. godine. Godine 1964. je osnovao ?asopis Journal Peace Research . 1969. godine imenovan je za prvog profesora u mirovnim i konfliktnim studijama na svetu na Univerzitetu u Oslu . Podneo je ostavku profesora 1977. i od tada predaje na nekoliko drugih univerziteta; od 1993. do 2000. kao istaknuti profesor na mirovnim studijama na Univerzitetu na Havajima gde je postao prvi Tun Mahathir profesor globalnog mira na Internacionalnom islamskom univerzitetu u Maleziji . ^[2] Dobitnik je nagrade Pravo ?ivotno sredstvo 1987. godine.

Galtung je poznat po doprinosima matematici i sociologiji 1950-ih, politi?koj nauci 1960-ih, ekonomiji i istoriji 1970-ih, makroistoriji , antropologiji i teologiji 1980-ih. On je razvio nekoliko uticajnih teorija, kao ?to su razlika između pozitivnog i negativnog mira , teorija strukturalnog nasilja , teorija konflikta i re?avanja konflikta , koncept izgradnje mira ^[3] ,strukturalna teorija imperijalizma i teorija SAD-a kao republike i imperije. ^[4]

Galtung je rođen u Oslu . Stekao je diplomu ^[5] doktora matematike na Univerzitetu u Oslu 1966. i godinu dana kasnije diplomu ^[6] iz sociologije na istom univerzitetu. Bio je jedan od devet po?asnih doktora 1975. godine. ^[7]

Galtungov otac i deda su bili lekari . Prezime Galtung poti?e iz Hordlanda gde je njegov deda rođen. Njegova majka Helga Holmboe je rođena u centralnoj Norve?koj u Trondelagu , a otac u Ostfoldu na jugu zemlje. Galtung se ?enio dva puta. Dvoje dece ima sa prvom ?enom Ingrid Eide - Harald Galtung i Andreas Galtung, a dvoje sa drugom ?enom Fumiko Ni?imura- Irena Galtung i Fredrik Galtung. ^[8]

Nakon sticanja diplome Galtung je po?eo da predaje na Kolumbija univerzitetu u Njujorku kao pomo?ni profesor na Odeljenju za sociologiju. ^[9] 1959. godine, Galtung se vratio u Oslo gde je osnovao Istra?iva?ki institut za mir u Oslu (PRIO) . Bio je direktor instituta do 1969, i prisustvovao razvoju instituta od odeljenja u sklopu Norve?kog instituta za socijalna istra?ivanja u nezavisni istra?iva?ki institut sa mogu?no??u dobijanja direktnih sredstava od Norve?kog ministrarstva za obrazovanje . ^[10]

1964. godine Galtung je osnovao prvi akademski ?asopis posve?en mirovnim studijama: Journal of Peace Researech . ^[11] Iste godine, u?estvovao je u osnivanju Međunarodne asocijacije za mirovna istra?ivanja . ^[12] 1969. je napustio PRIO radi pozicije profesora za istra?ivanje konflikata i mira na Univerzitetu u Oslu , gde se zadr?ao do 1978. godine. ^[13]

Posle toga bio je generalni direktor Međunarodnog univertitetskog centra u Dubrovniku , takođe rade?i kao predsednik Svetske budu?e studijske federacije. ^[14] Takođe je bio i gostuju?i profesor na drugim univerzitetima kao ?to su Santiago ( ?ile ), Univerzitet UN u ?enevi , Kolumbija univerzitet , Prinston i Univerzitet na Havajima . ^[15] Predavao je na toliko mnogo univerziteta gde je nau?io mnogo vi?e studenata ?irom sveta nego i jedan savremeni sociolog. ^[16] Trenutno, Galtung predaje na odeljenju za Nauku o ljudima na Sajbruk univerzitetu . ^[17]

Galtung je plodan istra?iva? koji je dao veliki doprinos mnogim poljima sociologije. Publikovao je vi?e od hiljadu ?lanaka i preko sto knjiga. ^[18] Ekonomista i njegov sledbenik Kenet Bulding je rekao za Galtunga da je njegov rad toliko veliki i raznolik da je te?ko poverovati da dolazi od ?oveka. ^[19] On je ?lan Norve?ke akademije za nauku i umetnost . ^[20]

Galtung je pre?iveo Drugi svetski rat u okupiranoj Norve?koj i kao 12-godi?njak je prisustvovao hap?enju oca od strane nacista. Od 1951. godine bio je ve? priznat kao mirovni posrednik i izabran da radi 18 meseci u socijalnoj slu?bi u mestu njegovog slu?enja vojnog roka. Posle 12 meseci, insistirao je da ostatak njegove socijalne slu?be provede u aktivnostima vezanim za mir zbog ?ega su ga norve?ke vlasti poslale u zatvor gde je slu?io 6 meseci. ^[21]

1993. godine bio je suosniva? Mre?e za razvoj mira u okru?enju, ^{[22] [23]} organizacije za re?avanje konflikata mirnim putem. Postoji 4 tradicionalna, ali nezadovoljavaju?a na?ina na koji konflikt između dve strane mo?e biti re?en:

1. A pobeđuje, B gubi
2. B pobeđuje, A gubi
3. Re?enje je odlo?eno jer ni A ni B strana nisu spremne da okon?aju konflikt
4. Postignut je kompromis kojim nisu zadovoljne ni A ni B strana

Galtung je poku?ao da nametne peti na?in re?avanja konflikata u kojima se se i A i B strana ose?aju kao pobednici. Metoda, takođe, insistira da osnovne ljudske potrebe kao ?to su pre?ivljavanje, fizi?ko blagostanje, sloboda i identitet moraju biti po?tovane.

Galtung je prvi koncipirao izgradnju mira pozivom na sisteme koji bi kreirali odr?ivi mir. Strukturama izgradnje mira potrebno je znati korene uzroke konflikta i podr?ati lokalni kapacitet za upravljanje mirom i re?avanje konflikta. ^[24]

Bio je savetnik u nekoliko međunarodnih organizacija . Od 2004. godine ?lan je Savetodavnog tela pri Komitetu za demokratiju UN .

Takođe je napisao mnogo empirijskih i teoretskih ?lanaka, naj?e??e se suo?avaju?i sa pitanjima mira i re?avanja konflikata.

Galtung je usko povezan sa konceptima strukturalnog nasilja i negativan protiv pozitivnog mira .

Za Galtunga SAD je istovremeno i republika i imperija . SAD su sa jedne strane voljene zbog svojih republikanskih kvaliteta, a sa druge strane prezrene od svojih neprijatelja u inostranstvu zbog u?e??a u vojnim agresijama. Njihovi republikanski kvaliteti uklju?uju radnu etiku, dinami?nost, produktivnost i kreativnost, slobodarske ideje i pionirski duh. Sa druge strane njihova vojna i politi?ka manipulacija su posledica njihove agresivnosti, arogancije, nasilja, licemerja i samopravednosti poznate kao javno ameri?ko ignorisanje drugih kultura. ^[25]

1973. godine Galtung je kritikovao ?strukturalni fa?izam“ SAD-a i drugih zapadnih zemalja koji bi zaratili da osiguraju poslovno tr?i?te navode?i: ?Ekonomski sistem koji se zove kapitalizam kada je povezan na ovaj na?in sa drugim zemljama zove se imperijalizam.“ Hvalio je Fidela Kastra za oslobađanje od imperijazma. Galtung je izjavio da su SAD ?zemljoubice“ krive za neofa?isti?ki terorizam upoređuju?i SAD sa nacisti?kom Nema?kom zbog bombardovanja Kosova za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine . ^{[26] [27]}

Prema Galtungu, ameri?ka imperija uzrokuje nepodno?ljivu patnju i ozlojeđenost od strane eksploatatora/ ubica/ dominatora/ stranaca i onih koji podr?avaju SAD imperiju zbog svoje koristi. U ?lanku publikovanom 2004. godine, Galtung je predvideo da ?e ameri?ka imperija pasti do 2020. Pro?irio je ovu hipotezu 2009. u knjizi pod nazivom ?Pad ameri?ke imperije- ?ta onda? Naslednici, regionalizacija ili globalizacija? Ameri?ki fa?izam ili ameri?ki procvat?“. ^{[28] [29]}

Izla?u?i na radio i televizijskoj emisiji Democracy Now , izjavio je da voli SAD kao republiku i mrzi SAD kao imperiju . Dodao je da su mu se mnogi Amerikanci zahvaljivali za ovu izjavu na njegovim predavanjima jer im je pomogla da re?e konflikt između njihove ljubavi prema svojoj zemlji i nezadovoljstva njihovom spoljnom politikom. ^[30]

Od pada Sovjetskog Saveza , Galtung je dao nekoliko predviđanja od kada SAD vi?e ne?e biti supersila , stav koji je sam po sebi kontroverzan. U ?lanku publikovanom 2004. godine, dao je listu 14 kontradiktornosti koje ?e prouzrokovati pad ameri?ke imperije. ^[31] Nakon po?etka rata u Iraku , on je revidirao svoje predviđanje pada ameri?ke imperije vide?i ga kao vrlo skorog. ^[32] On tvrdi da SAD prolaze kroz fazu fa?isti?ke diktature na svom putu ka dole, i da je Patriotski zakon simptom toga. Tvrdi da je izbor D?ord?a V. Bu?a ko?talo ameri?ku imperiju 5 godina- takođe priznaje da je ova procena postavljena malo proizvoljno. Sada predviđa kraj ameri?ke imperije do 2020, ali ne i ameri?ke republike. Kao Velikoj Britaniji, Rusiji i Francuskoj, ameri?koj republici ?e biti bolje bez imperije.

Neka Galtungova predviđanja se nisu ostvarila. Na primer, City Journal tvrdi da je 1953, Galtung predvideo da ?e ekonomija Sovjetskog saveza uskoro presti?i zapadnu ekonomiju. ^[33]

Za vreme svoje karijere, neke od Galtungovih izjava i teorija bile su podlo?ne kritici. 2007. godine ?lanak Brusa Bauera objavljen u magazinu City Journal i naknadni ?lanak iz februara 2009. Barbare Kej u novinama National Post su kritikovali neke od Galtungovih izjava. Oba autora su kritikovala Galtungovo mi?ljenje da je komunisti?ka Kina bila ?represivna u određenom liberalniom smislu“. Mao Cetung je bio ?beskrajno liberalan kada je video iz drugih perspektiva da liberalna teorija nije nikad shva?ena“ jer je Kina pokazala da ?cela teorija o tome ?ta je otvoreno dru?tvo mora biti prepisana, takođe i teorija o 'demokratiji'- i treba?e mnogo vremena pre nego ?to zapad bude voljan videti Kinu kao glavnog u?itelja u takvim predmetima.“ Autori su takođe kritikovali Galtungovu opoziciju mađarskom otporu protiv sovjetske invazije 1956. godine , kao i njegov opis 1974. Aleksandra Sol?enjicina i Andreja Saharova kao ?proganjane elitne li?nosti“. ^{[34] [35]} Oba, gore pomenuta ?lanka, navode da je on sugerisao da bi uni?tenje Va?ingtona bila fer kazna za ameri?ki arogantan pogled sebe kao ?modela za sve druge“. Bauer je dodatno tvrdio da je Galtung najbolje opisan kao ?do?ivotni neprijatelj slobode“. Međutim, Galtung je nazvao napade od 11. Septembra ?kriminalnim politi?kim nasiljem“. ^[36]

U aprilu 2012, neki norve?ki komentatori su optu?ili Galtunga za antisemitizam nakon ?to je objavio kolumnu u magazinu ?Humanist“ tvrde?i da Jevreji kontroli?u politiku i medije. Galtung je odbio te navode. ^{[37] [38]} Izraelske novine ? Harec “ su ga optu?ile u maju 2012. za: (1) sugeri?u?i mogu?nost veze između napada u Norve?koj 2011. i izraelske obave?tajne agencije Mosad , (2) pominjanje da 6 jevrejskih kompanija kontroli?u ameri?ke medije, (3) prepoznavanje onoga ?ta on smatra da su sli?nosti između bankarske firme Goldman Saks i zavereni?kih antisemitskih protokola Sionskih mudraca i (4) teoriziranje, da iako nije opravdano, antisemitizam posle Prvog svetskog rata u Nema?koj doneo predvidljive posledice za nema?ke Jevreje koji su dr?ali uticajne pozicije. ^[39] Kao rezultat ovih izjava u maju 2012. godine, TRANSCEND, organizacija ?iji je suosniva? Galtung objavljuje izjavu poku?avaju?i da objasni njegovo mi?ljenje. ^[40] 8. Avgusta 2012. Svetska akademija za mir u Bazelu , u ?vajcarskoj , je objavila da je Galtung suspendovan iz njihove organizacije, navode?i zbog ?ega- ?nesmotrene i uvredljive izjave koje su naro?ito osetljive za Jevreje.“ ^[41]

Galutng je objavio vi?e od hiljadu ?lanaka i preko sto knjiga. ^{[42] [43]}

• Statistisk hypoteseproving ( Testiranje statisti?ke hipoteze , 1953)
• Gandhis politiske etikk ( Gandijeva politi?ka etika , 1955, sa filozofom Areom Nesom )
• Teorija i metode socijalnih istra?ivanja (1967)
• ?lanovi dva sveta (1971)
• Fred, vold og imperialisme (Mir, nasilje i imperijalizam, 1974)
• Mir: Istra?ivanje - obrazovanje ? akcija (1975)
• Evropa u razvoju (1989)
• Globalna glasnost: Prema novom svetskom poretku informacije i komunikacije? (1992, sa Ri?ardom Vinsentom)
• Mir mirnim putem: Mir i konflikt, razvoj i civilizacija (1996)
• Johan uten land. Pa fredsveien gjennom verden ( Jovan bez Zemlje. Na putu mira kroz svet , 2000, autobiografija za koju je dobio nagradu Brejd?)
• 50 godina: Perspektive mira i konflikta (2008)
• Demokratija ? mir ? razvoj (2008, sa Paulom D. Skotom)
• 50 godina: 25 istra?enih intelektualnih pojava (2008)
• Globalizovani Bog: Religija, duhovnost i mir (2008, sa Gram Mekuin)

• Bawer, Bruce. 2007. "The Peace Racket". City Journal . Summer 2007. Link Arhivirano 2016-03-13 na Wayback Machine-u .
• Boulding, Elise. 1982. "Review: Social Science?For What?: Festschrift for Johan Galtung." Contemporary Sociology . 11(3):323-324. JSTOR Stable URL
• Boulding, Kenneth E. 1977. "Twelve Friendly Quarrels with Johan Galtung." Journal of Peace Research . 14(1):75-86. JSTOR Stable URL

• TRANSCEND: A Peace Development Environment Network
• Galtung-Institute for Peace Theory and Peace Practice
• Peace Research Institute Oslo (PRIO)
• Biography on Right Livelihood Award Arhivirano 2011-09-28 na Wayback Machine-u
• Lecture transcript and video of Galtung's speech at the Joan B. Kroc Institute for Peace & Justice at the University of San Diego, December 2010 Arhivirano 2013-05-01 na Wayback Machine-u