Hans Kristijan Andersen
(
2. april
1805.
-
4. avgust
1875.
) se smatra za najzna?ajnije ime kada se govori o bajkama. Paul Hazara ga je nazvao kraljem de?ijih pisaca slede?im re?ima: ?Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u du?u bi?a i stvari“.
On je pro?irio tematiku bajke, razvijao narodne motiva (Divlji labudi), ali i stvarao originalne pri?e. Njegove pri?e su blistave, razumljive, bude ma?tu i lako mogu zaneti dete, jer on sam ume da ma?ta, uviđa razna ?udesa i razmi?lja kao deca. ??itav je svet pun ?udesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarim“- Andersen.
Kvalitet njegovih bajki je i u tome ?to je uklopio poeziju u pri?u, unosio nove motive, pisao bogatim, lakim i lepr?avim jezikom, s puno humora ispod kog se ?esto mogu na?i ozbiljni, tu?ni, ironi?ni motivi iz kojih deca mogu u?iti- ?
Olovni vojnik
“, ?Carevo novo odelo“, ?Mala sirena“...
Rođen je 2. aprila 1805. u mestu
Odense
na ostrvu Funen u
Danskoj
. Otac mu je bio postolar, sanjalica koji je vi?e voleo umetnost nego zanat, a majka nepismena pralja. Neredovno se ?kolovao.
Nakon njegove smrti, od 1893., po?inje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Mnoge studije, među kojima je i ona ?tampana u godi?njaku
Magnusa Hirschfelda
,
1901.
, govori se da je on bio
biseksualac
, da je voleo i mu?karce i ?ene, da su njegove veze naj?e??e bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja ?ivota ostao nevin. Ova teorija se mo?e potvrditi prou?avanjem nekih od njegovih bajki, npr. postoji mogu?nost da se u bajci ?Mala sirena“ i romanu ?O.T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu o kom ?e kasnije biti re?i.
Moglo bi se re?i da je njegova biografija sadr?ana u bajci ?Ru?no pa?e“. Andersen je rekao: ?Ni?ta ne smeta ?to se neko rodio u pa?ijem gnezdu, samo kad se izlegao iz labuđeg jajeta“.
Oti?ao je u
Kopenhagen
, bez prebijene pare, u potrazi za poslom, ali se tamo nije proslavio jer je bio lo? glumac, plesa? i peva?. Međutim, iako je bio ?udan po izgledu i pona?anju, posedovao je jedinstveni ?arm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Collin, naro?ito Jonesa Collina koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao. Ostatak porodice je bio lo? prema njemu, naro?ito Edvard Collin. Smatra se da je Edvard bio ljubav njegovog ?ivota, ali kako mu ovaj nije uzvratio ljubav, pominje se u mnogim bajkama kao negativan lik.
1828, Andersen je zavr?io gimnaziju i upisao se na sveu?ili?te. Njegovo prvo delo ?Put pe?ke od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“ , objavljeno 1829, je slabo prihva?eno, ali mu je omogu?ilo put u Nema?ku i Italiju koji je imao veliki zna?aj za njegov dalji rad. Pri poseti Velikoj Britaniji bio je gost
?arlsa Dikensa
kom se on, kako je bio feminiziran, sitni?av, samoljubiv i hipohondrik nije dopao.
Zatim je po?eo pisati romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov slede?i roman ?Improvizator“ je veoma dobro prihva?en. Slede romani, ?O.T.“ i ?Samo gusla?“ su bili slabi.
Od 1835, pa sve do smrti u malim svicima pi?e ?Pri?e i zgode“, koje vremenom posti?u veliki uspeh.
1823.
Andersen je do?iveo o?tru kritiku ?vedske enciklopedije koja ga je optu?iva da je previ?e cmizdrav a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i
Hoffmann
-a.
Međutim, ne bismo se slo?ili s tim. Andesen nije ?cmizdrav“, ve? romantik, a iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pro?i??ene (nema surovosti- kopanje o?iju i sl.) i pro?irene su opisima- npr. ?Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je, o Andersenovim bajkama rekao slede?e: ?Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim de?ijim knji?evnicima. U njima ono ?to postoji u stvarnosti dobija izvanredni poeti?ki karakter, a ipak ne pla?e de?iju ma?tu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen o?ivljava obi?ne stvari i stavnja u pokret obi?ne ne?ive predmete. Kod njega se olovni vojnik tu?i na svoju samo?u, cve?e se odaje veselom plesu, lan do?ivljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni pri?a u kojima se javljaju natprirodne vi?e sile, i te bez sumnje idu u najslabije pri?e. No, zato su divne one pri?e u kojima nema uop?te ni?eg fantasti?nog. Takve su npr. ?Kraljevo novo odelo“, ?Devoj?ica sa ?ibicama“, ?Princeza na zrnu gra?ka“, ?Saputnik“ i dr.“
Kao ?to smo ve? rekli, on je u svoje bajke unosio i mnoge likove iz svog ?ivota. Tako su Pal?ica i princeza iz bajke ?Princeza na zrnu gra?ka“ ustvari
Henrietta
, k?i admirala
Wulffa
, a u pri?i ?zaru?nici“ se javnja
Riborga Voigtova
u koju je dugo bio zaljubljen.
Andersen osim o tipi?nim ?ivotinjama koje su do tada bile likovi u bajkama, uvodi i neke druge. Tako imamo bajke ?Sretna porodica“-
pu?evi
, ?Klin ?orba“-
mi?evi
, ?
Rode
“, ?Ru?no pa?e“-
labudi
i patke itd. On je uviđao sli?nost pojedinih ?ivotinja sa ljudima i o njima pisao ba? onako kakve jesu u stvarnosti.
U svoje bajke uvodi i biljke. Uviđa i njihovu sli?nost sa ljudima prema boji, cvetu, dr?anju i sl. tu su bajke ?Cve?e male Ide“, ?Porodica iz susedstva“ i ?Pu? i ru?in grm“ u kojima se pominje ru?in grm...
Andersen o?ivljava i mnoge predmete: igra?ke, figure, stare ku?e, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd.- ?Olovni
vojnik
“, ?Kresivo“, ?Sre?ne kalja?e“, ?Crvene cipelice“, ?Stara ku?a“...
Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i ?ivota, poezije i pri?e, simbolike i realizma, i u ovom le?i sva Andersenova veli?ina.
Hans Kristijan Andersen je umro 5. avgusta 1875.
- Pesme
- Pe?a?enje od Holmenskog kanala do isto?nog rta Amagera
- Bajke (19 knjiga)
- Pripovesti
- Nove bajke i pri?e
- Slikovnica bez slika
- Biti ili ne biti
- Ru?no pa?e (
1843
.)
- Carevo novo odelo (
1837
.)
- Mala sirena
- Mala princeza (
1837
.)
- Princeza na zrnu gra?ka
- A?asver (
drama
)
- De to Baroneser (
roman
)
- Improvizator (
roman
)