George Berkeley
Novovekovna
Zapadna filozofija
Biografske informacije
Rođenje	1685 Tomastaun , Irska
Smrt	1753 . Oksford , Engleska
Filozofija
?kola/Tradicija	idealizam , empirizam
Glavni interesi	metafizika , epistemologija
Znamenite ideje
subjektivni idealizam

D?ord? Berkli ( engl. George Berkeley ; Tomastaun , 1685 ? Oksford , 1753 ) je bio novovekovni irski filozof , poznat kao zastupnik subjektivnog idealizma i empirizma . Njegova filozofija se ponekad uzima za krajnji oblik subjektivnog idealizma, koji se naziva solipsizam . ^[1]

D?ord? Berkli je rođen 12. marta 1685 . godine u blizini Tomastauna u Irskoj. 1707 . godine je postao je magistar teologije , a 1713 . kapelan. Sve svoje najzna?ajnije i najoriginalnije radove napisao je do svoje 28. godine. ^[1] ?esto je putovao, kao pratilac grofa, u Francusku i Italiju. Od 1729 . do 1731 . godine kao misionar ?iri hri??anstvo u Americi, a 1734 . postaje episkop u Klojnu. Godine 1752 . povla?i se iz javnog ?ivota, a godinu dana kasnije umire u Oksfordu .

D?ord? Berkli je jedan od najpoznatijih predstavnika subjektivnog idealizma , koji najbolje izra?ava svojim fundamentalnim na?elom: ?Biti jeste biti opa?en“ ( Esse est percipi ).

Postojao je neki miris, zna?i da ga je neko mirisao; postojao je neki zvuk, zna?i da ga je neko ?uo; bila je neka boja ili oblik - opa?eni su vidom ili opipom. To je sve ?to mogu razumeti pod tim i sli?nim izrazima. Jer ono ?to se ka?e o apsolutnom postojanju nemisle?ih stvari, bez obzira na to da li se opa?aju, izgleda savr?eno nerazumljivo. Njihov esse jest percipi , i nije mogu?e da oni imaju neku egzistenciju izvan duhova ili misle?ih stvari, koje ih opa?aju.

?  Rasprava o principima ljudske spoznaje

U ?Dijalozima izmedu Hilasa i Filonusa“ Filonus, koji iznosi Berklijeve ideje, dokazuje ≫da se realnost ?ulnih stvari sastoji u tome ?to su opa?ene≫, nasuprot Hilasovog mi?ljenja da ≫postojati zna?i jedno a biti opa?en drugo≪. ^[1] Berkli razrađuje tezu da su svi ?ulni fenomeni mentalne prirode. On argumentuje o subjektivnosti oseta toplote i hladno?e poznatim primerom o mlakoj vodi. Kad je jedna ruka topla a druga hladna pa se obe stave u hladnu vodu, onda jedna ruka ose?a ovu vodu kao hladnu, a druga kao toplu, premda voda objektivno ne mo?e biti istovremeno i topla i hladna. Stoga oseti toplo i hladno postoje samo u na?em duhu. ^[1]

Berklijeva filozofija se zasniva na empiristi?kim tvrdnjama, i iskustvo uzima za osnovu celokupnog znanja. Pa ipak, za njega tzv. spoljni predmeti nisu ni?ta drugo do skupovi na?ih oseta, koji ne postoje izvan duha. Po njemu postoji samo duh a ?ulne ideje ne zavise od nas, ve? ih izaziva Bog . Stoga ?ulne ideje i jesu mnogo ja?e i stalnije od ideja misli i ma?te koje proizvodi na? duh. ^[1] Realne stvari i nisu drugo nego ?ulne ideje pa je postojanje materije izvan i nezavisno od tih ideja samo izmi?ljotina ≫uvrnutih≪ filozofa. ^[1]

Glavna Berklijeva dela su:

• An Essay Towards a New Theory of Vision ( 1709 )
• Rasprava o principima ljudske spoznaje ( A Treatise concerning the Principles of Human Knowledge ; 1710 )
• Tri dijaloga izmedu Hilasa i Filonusa ( Three Dialogues between Hylas and Philonous ; 1713 )
• Alciphron or the Minute Philosopher ( 1732 )
• Siris, a Chain of Philosophical Reflexions and Inquiries ( 1744 )

• Wikimedia Commons ima jo? multimedijalnih datoteka vezanih za: George Berkeley