Epikur
Stari vek
Gr?ka filozofija
Rođenje	341. pne. , Samos
Smrt	oko 270. pne. , Atina
Filozofija
?kola/Tradicija	epikurejstvo
Glavni interesi	etika , fizika , filozofija
Znamenite ideje
atomizam , hedonizam
Inspiracija
Od Demokrit , Piron
Na Metrodor , Lukrecije , Hadrijan , Dejvid Hjum , D?eremi Bentam , D?on Stjuart Mil , Karl Marks

Epikur (gr?. Επ?κουρο?; 341?270. pne) je bio anti?ki gr?ki filozof sa Samosa i osniva? epikurejske ?kole u Atini (306). U?io je da je zadovoljstvo najvi?e ljudsko dobro , a tra?io ga je u izgradnji duha i negovanju vrline .

Glavne ta?ke njegovog u?enja su Demokritov atomizam kao osnova fizi?kog obja?njenja sveta, sre?a i spokojstvo kao ?ivotni ideal, odbacivanje straha od gnevnih bogova, odbojnost prema politi?kom ?ivotu i negovanje prijateljstva.

Epikur je rođen 341. godine pne. na Samosu , od oca Neokla Atinjanina i majke Herostrate. ^[1] Sa 14 godina otpo?eo je u?iti filozofiju. Prvi u?itelj na Samu bio mu je platoni?ar Pamfil, kod kojeg ?etrnaestogodi?nji Epikur nije na?ao ono ?to tra?i. ^[1] Nakon toga je otputovao u Tej na maloazijskoj obali, gde je cvetala demokritska ?kola, u kojoj je upoznao atomisti?ko u?enje, koja ?e postati osnova njegova materijalisti?kog shvatanja prirode. ^[1] Oko 323/2. godine pne. je stigao u Atinu da odslu?i vojnu slu?bu. Slobodno vreme upotrebljavao je da slu?a predavanja iz filosofije. Po odslu?enju vojnog roka vratio se da u Teju produ?i svoje studije. Kao njegov u?itelj u Teju spominje se demokritovac Nausifan. ^[1] Međutim, Epikur je za sebe tvrdio da je samouk, autodidakt. To ne zna?i da nije slu?ao predavanja drugih filozofa ili da nije izu?avao njihove spise, ve?, po svedo?enju Diogena Laertija, nikoga nije priznavao za svoga u?itelja, niti je ikada citirao druge filozofe. ^[2]

Kad je navr?io trideset i jednu godinu ?ivota (310. pne.), Epikur je otpo?eo svoja predavanja u Mitileni na Lezbu, ali se ubrzo preselio u Lampsak na Helespontu, poslednje prebivali?te Anaksagore , nakog progona iz Atine. Boravak u Lampsaku, sredi?tu nauke o prirodi, bio je za razvitak njegove ?kole veoma zna?ajan, jer je tu Epikur zadobio veliki broj pristalica, koji su njegova predavanja sa zanosom slu?ali. Metrodor, Idomenej, Leontej, Polijen, Kolot i drugi Lampsa?ani osta?e mu verni prijatelji celog ?ivota. ^[1] Iz Lampsaka se preselio u Atinu oko 306. godine, u vreme kad je ona dobila natrag politi?ku slobodu. Tu je za osamdeset mina kupio jedan vrt blizu Dipila, koji je postao poznata filozofska ?kola pod nazivom Epikurov vrt. S u?iteljem se preselio i jedan deo u?enika, a drugi su ostali u Lampsaku. ?kolskoj zajednici pripadali su ne samo robovi nego i ?ene koje su bile ?to ?ene njegovih u?enika, na primer Temista, ?ena Leontejeva, ?to hetere , kao Leontija, Nikidija, Mamarija i druge. ?lanovi ?kole bili su u?itelju duboko odani i u njemu su videli neku vrstu proroka. Od njegovih u?enika najpoznatiji su Metralor i Hermah. ^[2] Epikur je u celom svom pona?anju i na?inu ?ivota bio primeran, pa su njegovi u?enici gledali u njemu vi?e bi?e i dan rođenja po?tovanog u?itelja su sve?ano slavili desetog dana meseca gameliona jo? za ?ivota njegova. ^[1] Njegova tri brata, Neokle, Heredem i Aristobul, takođe su se pridru?ili njegovoj ?koli i s njime ?iveli u bratskoj slozi i ljubavi. Samo se jedan u?enik izdvojio iz ?kole i postao njen naj?e??i protivnik: strasni Timokrat, brat Metrodorov. ^[1]

Epikur je nalazio jedini zadatak filosofije u tome da ljudima pomogne u njihovim du?evnim nevoljama, da im razvedri du?u i da im za ceo njihov ?ivot obezbedi ose?anje sre?e. Po mestu gde je Epikur dr?ao svoja predavanja epikurovci su i dobili ime ≫filozofi iz vrta≪. U svojoj ?koli Epikur je proveo ostali deo svoga ?ivota, punih trideset ?est godina, ?ive?i zajedno sa svojim u?enicima. Epikur je ?esto pobolevao, i stoga imao vremena i razloga da razmi?lja o sebi i o svome ?ivotu. ^[1] Pri kraju ?ivota je mnogo patio od kamena u be?ici, ali je pokazao znatno samosavlađivanje:

Dok sam bio bolestan nisam ni s kim razgovarao o mojim telesnim bolovima , a nisam o tome govorio ni onima koji su dolazili da me vide; ?tavi?e, produ?ivao sam svoja ranije zapo?eta prou?avanja prirode, a naro?ito sam se bavio pitanjem kako duh , i pored svoga u?e??a u pokretima koji pogađaju telo, ipak mo?e da ostane miran i da sa?uva dobro koje mu je svojstveno. Osim toga, nisam lekarima davao prilike da se razme?u svojim radom, jer sam ?ak i tada svoj ?ivot smatrao za lep i vedar. ^[3]

Umro je 270. godine p.n.e, posle ?etrnaestodnevnog bolovanja, u sedamdeset i drugoj godini ?ivota. Kao ?to doznajemo iz njegovog testamenta, svoju ku?u i imanje je zave?tao ?koli. ^[1]

Epikur defini?e filosofiju kao ≫delatnost koja razmi?ljanjima i istra?ivanjima ostvaruje bla?en ?ivot≪ (Sext. Emp. Adv. math. XI 169). On deli svoju filozofiju na tri dela: kanoniku, fiziku (filozofiju prirode) i etiku.

Kanonika je u?enje po kriterijumima istine i pravilima (kanonima) spoznaje. Kao ?to joj i ime ka?e, kanonika treba da odredi kanone, tj. norme saznanja i merila za ono ?to je istinito ili neistinito. Epikur gnoseologiju, koju zove kanonikom, ne izgrađuje radi nje same, nego kao uvod u fiziku, a ovu kao uvod u etiku. On postavlja tri osnovna stupnja spoznaje:

• ?ulni utisak,
• prolepsis (predstava, anticipacija) i
• ose?anje.

?ulno opa?anje obja?njava kao fine sli?ice koje se otkidaju od predmeta, izvanrednom lako?om i brzinom lete po vazduhu i kroz praznine ulaze u na?a ?ula, i tu izazivaju odra?aje spolja?njeg sveta (D. L. X 46 s). O istini i neistini ne odlu?uje um, nego ?ulna opa?anja, jer:

?ta bi smatrao pouzdanijim od ?ula? Zar bi razum, ponikao iz la?nih ?ula, mogao stati nasuprot ?ulima, kad je sav nikao iz njih? I ako ona nisu istinita, la?an je razum sav (IV 480-485) ... Ako se bude? borio protiv svih ?ulnih utisaka, ne?e ti ostati ni?ta na ?to se mo?e? pozvati pri ocenjivanju onih opa?anja koja progla?ava? za la?na (X 146).

?  Lukrecije , De rerum nature

Za Epikura je svaka istina aposteriorna, tj. na osnovu iskustva. Varkama i zabludama ne le?i poreklo u ?ulima, nego u tome ?to mi, kad sudimo o stvarima, iskaze ?ula nepravilno tuma?imo. Kad neki predmet u na?oj svesti izazove sliku kao svoj odra?aj, slika ne i??ezava odmah, nego ostaje, i um je upoređuje s ostalim slikama. Individualne crte slika nestaju, a u pam?enju ostaju samo crte zajedni?ke svima slikama, op?ti pojam kao merilo istinitog i la?nog.

Kao tre?e merilo istinitog i la?nog i kao nu?an oslonac za Epikurovu teoriju bla?enstva slu?i ose?anje. Zadovoljstvo, ose?anje saglasno s prirodom, je merilo za ono ?emu treba te?iti, a bol, ose?anje suprotno prirodi, je merilo za ono ?ega se treba kloniti da bismo bili sre?ni. ^[1]

Epikur je izgradio sistematsko u?enje o prirodi, oslanjaju?i se na Demokritov atomizam . Polazna ta?ka Epikurova u?enja o prirodi jeste stav da ≫ ni?ta ne postaje iz ni?ega; ina?e bi sve stvari nastajale iz svega, jer ne bi trebalo nikakva semena ≪ (D.L. X38) Sve ?to postoji sastoji se ?to od skupova, od preplitanja nevidljivih atoma, njihova spajanja, rasturanja i ula?enja u nove sastave. Celokupni svemir je proizvod mehani?kog kretanja najsitnijih materijalnih ?estica. Pored atoma postoji i prazan prostor , i od toga dvoga sastoji se cela priroda . Da nema praznog prostora, ne bi moglo biti ni kretanja, a time ni nastajanja ni nestajanja. ^[1] Epikur smatra, nasuprot Demokritovu determinizmu i fatalizmu, da otklon atoma predstavlja objektivnu slu?ajnost unutar op?te nu?nosti i ujedno mogu?nost eti?ke slobode i izvor celokupnog stvarala?tva. ^[2] Ma koliko to skretanje bilo minimalno i neizvesno, ono savlađuje strogi mehanizam, i omogu?uje u psihi?koj oblasti ?ovekovu slobodu izbora . Epikurova zamisao o skretanju atoma, je donekle potvrđena u savremenoj kvantnoj teoriji . ^[1]

Epikurovo u?enje o prirodi proiza?lo je iz eti?ke te?nje da iz obja?njavanja sveta i ?ivota ukloni sve natprirodne uzroke, jer su oni samo slika ?ovekovih strahova i ometaju ga u du?evnom spokojstvu. ^[1] Kad upozna zakone prirode, ?ovek se samim tim oslobađa straha od bogova , jer priroda nije neprijatelj ?oveku i sve ?to se u njoj događa ne zbiva se posredstvom bogova, ve? ima svoje sopstvene prirodne uzroke. Spoznaja ?oveka oslobađa zabluda i predrasuda, a pre svega religioznog straha. ?ak se ni smrti ne trebamo bojati i prema njoj mo?emo biti ravnodu?ni: ≫ Dok postojimo mi, nema smrti, a kad dođe smrt, tada vi?e nema nas .≪ ^[2]

Osnovni je cilj filozofije, po Epikuru, sre?a ?oveka koja je u biti identi?na sa zadovoljstvom.

Mi zadovoljstvo priznajemo za prvobitno i urođeno dobro, ono nam slu?i kao polazna ta?ka kod svake ?elje i izbegavanja, te k njemu uvek dolazimo kao k cilju, jer svako dobro ocenjujemo ose?anjem zadovoljstva kao merilom. ^[2]

Epikur je smatrao da se upravo ugodom i neugodom opredeljujemo za prihvatanje ili odbacivanje nekog ?ina. Međutim, on je smatrao da ?ovek ne treba tra?iti trenutnu i prolaznu ugodu ve? trajnu pa je stoga spoznaja su?tinska u otkrivanju puta k stalnoj sre?i. Jer samo ?ivotinja ?ivi od slu?aja do slu?aja, za ?as, za dnevni u?itak. ?oveku razum omogu?uje da razmatra ne samo sada?nje nego i pro?lo i budu?e. Nerazuman ?ovek ?ivi sli?no ?ivotinji, prepu?ten je slu?aju, uvek u lovu za trenutnim u?ivanjem, danas veseo, sutra tu?an i razo?aran. Ali sre?a dostojna ?oveka kao razumnog bi?a ne?to je drugo do pojedina?ni prijatni ?as, provod, neposredno kratkotrajno u?ivanje. Sre?a je rezultanta ?itavog jednog ?ivota, rukovođenog razborito??u. Upravo zato, treba ignorisati prolazna dobra. Najvi?e dobro je potpuna sre?a, odnosno bla?enstvo , koje se sastoji u bezbolnosti i du?evnom miru ( ataraksija ).

Kad ka?eimo da je u?ivanje cilj, mi ne mislimo na u?ivanje raspusnika, niti na gastronomska zadovoljstva, kao ?to to misle neki neupu?eni, ili oni koji se dr?e druga?ijih shvatanja, ili oni koji su lo?e raspolo?eni prema nama. Na? je cilj: ne patiti telesno i ne uznemiravati se du?evno. Ni neprestane pijanke i igre, ni u?ivanje s mladi?ima ili ?enama, ni u?ivanje u ribi i svemu ?to pru?a rasko?na trpeza ? ni?ta to ne daje plodan ?ivot. Njega daje razum. ^[2]

Mo?e se tvrditi da visoka vrednost, koju je Epikur pridavao spoznaji, govori o sokratovskim elementima u njegovoj etici. ^[2] Nesebi?nost, odricanje i samopregor se ne zasnivaju na li?avanju u?ivanja ? ?to bi protivre?ilo samoj ljudskoj prirodi ? ve? na tome da ?ovek kao unmo bi?e ne mora da bude uslovljen neposredno danim u?ivanjima, ve? da je zbog ve?eg u?ivanja u stanju da se odrekne trenutnog.

Epikur je razvio svoj filosofski sistem u mnogobrojnim spisima, kojih je bilo tri stotine svitaka. Najva?nije od njegovih spisa zabele?io je Diogen Laer?anin (X 27?28), koji navodi 41 Epikurovo delo. Poznatiji Epikurovi spisi su ^[2] :

• O prirodi (op?iran spis u trideset i sedam knjiga, od kojega su o?uvani samo odlomci iz II i XI knjige);
• O atomima i praznom prostoru;
• O uglu atoma;
• O bogovima;
• O sudbini;
• O slikama;
• O muzi;
• O merilu ili Kanon (u kom je izlo?io svoju gnoseologiju);
• O ljubavi;
• ?ta treba birati i ?ega se treba kloniti (eti?ki spis);
• Osnovne misli (koje sadr?e eti?ka na?ela, određena da se u?e napamet);
• O na?inima ?ivljenja (u ?etiri knjige);
• O pravi?nom delanju;
• O pravi?nosti i drugim vrlinama;
• O poklonima i zahvalnosti;
• O kraljevstvu;
• O svrsi;
• O pobo?nosti;
• Poslanica Herodotu (u kojoj je izlo?io su?tinu svoje fizike);
• Poslanica Pitoklu (gde je izneo svoju meteorologiju);
• Poslanica Menekeju (gde je izneo osnovne misli svoje etike).

Nekoliko spisa dobilo je imena po ?lanovima ?kole, na primer:

• Aristobul,
• Hegesijanakt,
• Temista,
• Metrodor,
• Neokle,
• Polimed,
• Heredem.

Od njegovih spisa je sa?uvano veoma malo - u potpunosti samo 3 pisma (o pitanjima fizike, etike i teologije) i 40 izreka ( Lyriai doxai ). Ve?i odlomci iz ostalih spisa nalaze se u biblioteci jedne vile u Herkulaneumu . Na srpski jezik Milo? N. Duri? je preveo Epikurove Osnovne misli, Poslanicu Herodotu i Poslanicu Menekeju.

Najobimniji epikurovski tekst koji je sa?uvan jeste latinski spev Lukrecija Kara O prirodi ( De rerum natura ) u ?est knjiga. U I i II knjizi izlo?ena je i obja?njena Epikurova fizika, u III i IV njegova psihologija, a u V i VI njegova kosmologija. Sam Lukretije tvrdi da on samo prevodi na latinski jezik filozofski sistem svoga u?itelja:

• Epikurejstvo
• Diogen iz Ojnoande

• Wikimedia Commons ima jo? multimedijalnih datoteka vezanih za: Epikur