Bitak ili bi?e ( gr?. τ? ?ν , lat. ens , stsl. б?ти? , nem. sein , engl. being ) je temeljni filozofski pojam koji ozna?ava ono ?to jeste. ^[1] Sve stvarno i ni?ta nestvarno spada u domen bi?a. ^[2] Suprotnost bi?u je ni?ta , odnosno nebi?e .

Ontologija je grana filozofije koja prou?ava bi?e. Jedno od sredi?njih pitanja filozofije glasi "za?to jeste ne?to a ne ni?ta?". Kako se ontologija smatra fundamentalnom filozofskom disciplinom, to se na bi?e mo?e gledati i kao na osnovni pojam ?itave filozofije . Promi?ljanje bi?a ima sredi?nje mesto u zapadnoj filozofiji od Parmenida do Hajdegera . Osnovna pitanja ontologije jesu: ?ta jeste ? Po ?emu to jest ? To po ?emu ne?to jest, ma kakav se konkretan odgovor dao, imenuje se terminom bitak.

Ukoliko se za bitak smatra neka materija ( Tales je smatrao vodu), to je materijalizam , a ako se smatra ne?to nematerijalno ( Platon je za bitak smatrao ideje), to je idealizam . Ukoliko se smatra da je bitak jedan (kao ?to je smatrao Parmenid) ? onda je to monizam , a ukoliko se smatra da ih ima vi?e (kako su to smatrali pitagorejci ) ? onda je to pluralizam . Ukoliko se smatra da bitak proisti?e iz bo?anstva ? to je teizam (ako bo?anstava ima vi?e to je politeizam , a ako je bo?anstvo samo jedno ? monoteizam ); ukoliko se smatra da je celokupna priroda identi?na sa bo?anstvom ? to je panteizam .

Bi?e i bitak su donekle sinonimi, jer se oba koriste za prevod istog pojma. ^{[3] [4] [5]} S druge strane, bitak ne ozna?ava nikakvo pojedina?no bi?e, ve? prisustvo bi?a u celini, ^[6] dok pojam bi?a ponekad ozna?ava i individualno postojanje (npr. ?ivo bi?e , ljudsko bi?e , itd.). ^[7] Na pojmovnom razlikovanju bi?a ( seienden ) i bitka ( sein ) je u savremenoj filozofiji posebno insistirao Martin Hajdeger .

Bi?e je imenica nastala od glagola biti ( stsl. бъ?ти , pie. b?eu ). Ovaj pojam je razli?ito prevođen u srpskohrvatski jezik , pa se za isti pojam koriste i re?i bivstvo , bivstvovanje , bivstvuju?e , jestaju?e , jestvo , biti , bitije , bitak i sli?no, ?ija se zna?enja prepli?u a ?esto se koriste i kao sinonimi. Bitak je vi?e uobi?ajen u hrvatskoj filozofskoj terminologiji, bi?e u srpskoj , a oba su izvedane imenice od glagola biti .

Bitak je glagolska imenica na?injena od infinitiva glagola biti (uporedi: pitak i piti ), radi prevoda nema?kog pojma " das Sein " i nagla?avanja ontolo?ke razlike. Jezi?ko poreklo od infinitiva ukazuje da se bitak mo?e iskazati i samim infinitivom biti ukoliko je iz konteksta jasno da je re? o imeni?nom zna?enju. ^[1]

Frege i Russell razlikuju ?etiri osnovna zna?enja glagola biti :

• egzistencijalno zna?enje: Sokrat jest.
• zna?enje identiteta: 2+2 jest 4
• predikativno zna?enje: Sokrat jest mudar.
• inkluzivno zna?enje: ?ovjek jest ?ivotinja.

Bi?e kao najuniverzalniji pojam i temeljni objekt metafizike nije mogu?e pozitivno definisati zbog slede?eg ^[7] :

• Pojam izri?e samo krajnju apstrakciju i ka?e samo da ne?to jeste, odnosno protivi se ni?tavilu .
• Svaki sud prethodno uklju?uje razumevanje kopule ≫jeste≪ odn. ≫nije≪; svaki se logi?ki sud slu?i kopulom ≫jeste≪ kako bi tim predikativnim bitkom ozna?io neki odnos S i P.
• Nije mogu?a ni definicija po rodu i specifi?noj razlici ( genus proximum et differentiam specifica ), jer nema vi?eg roda; definicija međutim pretpostavlja vi?i rodni pojam, u ovom slu?aju da je to ≫jeste≪ ve? nekako poznato. Tako nastaje svojevrstan ≫ontolo?ki krug≪: definisati se mo?e samo pomo?u toga ≫jeste≪, koje tek treba da budu definisano.

?esta gre?ka u ovoj oblasti je tretiranje bi?a kao imenice koja ozna?ava naro?ito duboku subjektnu materiju. To je paralelno tretiranju re?i ni?ta kao imena neke određene stvari. ^[2]

Lao Ce , osniva? taoizma , smatrao je da je iskon svega ono neizrecivo, ?to se ne mo?e iskazati niti imenovati.

" Tao koji se mo?e izraziti

nije ve?ni Tao.

Ime kojim se mo?e imenovati

nije ve?no ime.

Bezimeno je ishodi?te neba i zemlje.

Imenovano je majka hiljadu stvari."

- Tao te đing

U taoizmu se krajnja stvarnost ?esto karakteri?e kao nebi?e, koje je osnova sveg bi?a. ^[8] Po?to se tao smatra neizrecivim, a sva bi?a se mogu imenovati ili opisati, sledi da neizrecivi tao predstavlja nebi?e ( wu ). Nebi?e nije suprotnost bi?u, ve? predstavlja prvobitno, neiskvareno bi?e pre pojave svih razlikovanja i mnogostrukosti. Stoga se tao naziva i ≫neklesani kamen≪ koji prethodi pojavi stvari. ^[8] Po?to sve stvari proishode iz bi?a, samo bi?e mora proiste?i iz nekog izvora koji nije bi?e i koje se, stoga, naziva nebi?em.

Glavni ?lanak: Braman

U indijskoj filozofiji , sveobuhvatno bi?e se naziva braman ( sans. ??????), ?to je osnov svih bi?a, tvari , vremena , prostora i svega postoje?eg u svemiru . Glavni atributi brahmana su ve?an, postojan, nepokolebljiv, postoje?i sam po sebi, pun, nematerijalan, neograni?en prostorom i vremenom, nezahvatljiv ?ulnom i razumskom spoznajom. ^[7] Svaki oblik zasebnog postojanja je identi?an s njim, iz njega poti?e i njemu se vra?a. Indijska filozofija je posebno nagla?avala identitet bramana s individualnim sopstvom , atmanom . U indijskoj filozofiji, spoznaja brahmana ima oslobodila?ki potencijal (vidi: mok?a ). Prema upani?adama , ko shvati puno?u i nepokolebljivost brahmana, u?iva?e puno i nepokolebljivo blagostanje. ^[9]

Brahman se kao krajnja stvarnost ne sme brkati s posebnim bi?ima, jer je, budu?i sveobuhvatan, daleko vi?e od bilo koje ograni?ene manifestacije. Stoga, nije ?udo ?to se brahman ponekad poistove?uje s nebi?em. ^[8]

Bi?e jeste, nebi?e nije. ^[10]

?  Parmenid

Bitak u filozofiji predsokratovaca ima zna?enje iskona ( arhe ) svih stvari. Za Talesa je to voda , za Anaksimandra bezgrani?no ( apejron ), za Anaksimena vazduh ( aer ). Anaksagora uvodi pojam nusa (gr?. νο?? ? "um, duh") kao osnovu nastanka i bivanja svih stvari.

Međutim, pravo ontolo?ko istra?ivanje zapo?elo je sa elejskom ?kolom . Njen osnova?, Ksenofan tvrdi da nebi?e nije pokretno, jer ni?ta ne mo?e pre?i u ne?to. Nasuprot tome, pokretno mora biti mno?tvo, jer ne?to se mora kretati k drugom. Na osnovu toga, on zaklju?uje da " jedno jest ni nepokretno ni pokretno". ^[11] Ksenofan određuje bi?e kao nerođeno, jer "nemogu?e ono ?to jeste da je rođeno". ^[11] Takođe, kritikuje verovanje da su bogovi rođeni, jer "jednako je bezbo?no re?i da bogovi rađaju se i da umiru". ^[11]

Najuticajniji predstavnik elejske ?kole, Parmenid postavio je temelje ontologije svojim uvidom: " bi?e jeste, nebi?e nije ". Njegova elejska filozofija priznaje da samo bi?e istinski postoji , negiraju?i nebi?e kao ne?to logi?ki nezamislivo. Prema Parmenidu, bi?e je jedno, nestvoreno, ve?no, nepokretno i nepromenljivo. ^[12] Pritom, bi?e je ograni?eno; ono je sa svih strana kona?no i jednako je udaljeno od centra, odnosno ima oblik sfere . Parmenid bi?u pori?e vremenitost , tvrde?i da "bi?e nije bilo i ne bude, bi?e jeste". Nasuprot bi?u koje jeste, imamo propadaju?i svet. ^[12] Parmenid bi?e vezuje za proces mi?ljenja, tvrde?i da "misliti i biti je isto". ^[12]

Kasnije atomisti Demokrit i Leukip u teoriji o kretanju atoma pretpostavljaju postojanje praznine. Oni puninu nazivaju bi?em, a prazninu nebi?em. ^[13]

Platon je izjedna?io "biti" sa "postojati ve?ito na isti na?in", na?in neuslovljenosti, nesvodljivosti i ve?nog samoidentiteta. ^[14] Za Platona, bi?e je jedno samodovoljno, savr?eno, nepromenljivo i ve?no ne?to, identifikovano sa pojmom Dobra ili Bogom, ali ?ija veza sa svakodnevnim svetom ostaje skrivena. ^[2] On je bi?e poistovetio sa ve?nim, nepromenljivim idejama, nasuprot prividnom menjanju materijalnog sveta. U Platonovom u?enju o najvi?im rodovima bi?a takođe se dokazuje i nu?nost postojanja nebi?a kao suprotnosti obuhva?ene samim pojmom (Sofist 258 a - 259 d).

Za Aristotela je bi?e ( gr?. τ? ?ν ) sve ono ?to poseduje ili na nu?an na?in mo?e da poseduje formu (odnosno ideju ). Ove forme su razli?ite trajnosti i, prema tome, ono "biti" je u razli?itoj meri u njima prisutno. Trajnost formi (oblika, ideja) zavisi od mere prisutnosti materije (tj. vode , vatre , vazduha i zemlje ) u njima ^[1] . Ve?ne forme (ve?na bi?a) ne sadr?e u sebi nimalo materije, a ona bi?a koja su samo materija (materijal) i koja nemaju nikakvog oblika uop?te i ne postoje aktuelno, nego samo potencijalno (tj. mogla bi da postoje delatno kada bi dobila neki oblik). Stoga Aristotel razlikuje aktuelna i potencijalna bi?a kao krajnosti između kojih se nalaze sva ostala kona?na i promenljiva bi?a. Delatno bi?e (gr?. ?ν ?ν?ργεια , lat. ens in actu ) je, prema Aristotelu, stvarno bi?e u strogom smislu re?i, jer samo ono na neki na?in deluje. Vazduh je, na primer, stvarno bi?e jer u obliku vetra mo?e da deluje, dok praznina nije stvarna jer ne mo?e da deluje. U skladu s tim, najve?a mo? delovanja shvatana je i kao najstvarnije bi?e, dok je maloj mo?i delovanja pripisivana zanemarljiva stvarnost. Stoga je ono ?to uop?te ne deluje shvatano samo kao mogu?nost bi?a ? mogu?nost da bude, da se rodi, da o?ivi. Mogu?e bi?e (gr?. ?ν δυν?μει , lat. ens in potentia ) je, prema Aristotelu, ono ?to jo? nije, ali mo?e da bude, odnosno ono ?to sada ne deluje, ali mo?e da deluje ^[1] .

Avgustin Hiponski je pridao kategorijama bi?a i nebi?a moralnu dimenziju. Kao hri??anin , on je verovao da je sve ?to je Bog stvorio i za ?ije je postojanje odgovoran dobro . Zato je zlo smatrao nebi?em, nepostojanjem, odnosno odsustvom dobra. ^[8]

Jovan Skot Eriugena je za predmete koji su samo umski govorio da jestu, dok je materijalne predmete u prostoru i vremenu, podlo?ne propadanju, nazivao stvarima koje nisu. ^[15] Isto tako, ljudska priroda, grehom otuđena od boga, mo?e biti ozna?ena kao "ono ?to nije", ali pomirena sa bogom putem milosti, po?inje biti. ^[15]

Za Tomu Akvinskog , bi?e je stvarnost svega:

Samo bi?e jeste ono ?to je nad svim najsavr?enije: odnosi se, naime, prema svemu kao stvarnost. Ni?ta, naime, nema ostvarenosti osim ukoliko jeste: stoga samo bi?e jeste ostvarenje svih stvarnosti, pa i samih formi. ^[16]

?  Toma Akvinski

Duns Scotus smatra da je pojam bi?a najprostiji od svih pojmova, te se ne mo?e svesti na druge osnovnije pojmove. Prema tome, bi?e se ne mo?e definisati. ^[17] No, on takođe tvrdi da je razum kao takav mo? poimanja bi?a uop?te, odnosno da je primaran predmet razuma bi?e. ^[18]

Osnovni Spinozin princip je u?enje o prostoti vasione i jedinstvu supstance u kojoj su misao i materija nerazli?no spojene. Prema Spinozi, ima samo jedna supstanca u svetu, a ona je savr?eno prosta i nedeljiva i postoji svuda bez ikakve lokalne prisutnosti. ^[19]

Spinoza određuje bi?e kao "sve ono ?to nam se, kad ga opa?amo, jasno i razgovetno pojavljuje kao postoje?e na nu?an ili bar na mogu?i na?in". ^[1] . Spinoza razlikuje bi?e-po-sebi koje defini?e kao "ono, ?ija esencija sadr?i u sebi egzistenciju, ili ono, ?ija se priroda ne mo?e shvatiti druk?ije, nego kao postoje?a". Spinoza takođe razrađuje anti?ku definiciju apsolutnog bi?a u koju umesto atributa jednostavnosti, stavlja atribut beskona?nosti : "Bi?e apsolutno beskrajno, ili Bog, poseduje samo od sebe neograni?enu mogu?nost da postoji". ^[20]

Bi?e, ?isto bi?e, ? bez ikakve druge odredbe. U svojoj neodređenoj neposrednosti je ono jednako jedino samom sebi, a takođe nije nejednako u odnosu na drugo, nema nikakve raznolikosti unutar sebe, niti vani... Bi?e, to neodređeno neposredno, jeste u stvari ni?ta, i ni vi?e ni manje nego ni?ta.

Ni?ta, ?isto ni?ta; ono je prosta jednakost sa samim sobom, savr?ena praznina, bez odredbe i bez sadr?aja; nerazli?itost u samom sebi... Prema tome, ni?ta je ista odredba ili ?tavi?e bezodredbenost, a time je uop?te isto ?to i ?isto bi?e.

?isto bi?e i ?isto ni?ta jesu, prema tome, isto. Ono ?to je istina, to nije ni bi?e ni ni?ta, ve? to da je bi?e pre?lo ? ne da prelazi ? u ni?ta i ni?ta u bi?e. ^[21]

?  Hegel, Objektivna logika: u?enje o bi?u

Za Hegela , bi?e je prva i najapstraktnija kategorija: " Bi?e je pojam jedino po sebi, ?ije su odredbe ne?to ?to jeste ". ^[6] Hegel razlikuje "?isto", odnosno neodređeno bi?e od određenog bi?a. Po apstraktnosti, Hegel smatra da "?isto bi?e i ni?ta jesu isto". ^[7] On obja?njava: ? Ni?ta ?to ga budisti ?ine principom svega, kao i poslednjom krajnjom svrhom i ciljem svega ista je apstrakcija ." ^[22] Hegel uvodi pojam bi?a-za-sebe (nem. Fur-sich-sein ) koje se uzima kao "neodređena neposrednost", kao ono neodređeno i beskona?no ?to se kao takvo najpre odnosi na samo sebe. Bi?e zatim dijalekti?kim posredovanjem razvija iz sebe ostale kategorije i postaje određena posrednost. No, da bi postalo određeno, odnosno "konkretno bi?e", ono mora podrazumevati drugo bi?e ili drugobitak ( Anderssein ) kao svoju negaciju, jer nema određenosti bez negacije. Ovaj drugobitak je ?vlastiti moment bitka-po-sebi". ^[1] U tom smislu Hegel napominje da ?atomisti?ka filosofija određuje apsolut kao bi?e-za-sebe, kao jedno i kao mno?tvo jednih". ^[23] Tako bi atom bio bi?e-za-sebe, ono jedno u kojem nema razli?itosti, ali koji ne mo?e biti ne?to određeno bez negacije tog jednog istim takvim drugim bi?ima. Po?to je individuum latinski izraz koji odgovara gr?koj re?i atom, ljudska jedinka je stoga takođe bi?e-za-sebe. ^[1]

Hegel određuje postajanje kao prelaz iz ni?ega u bi?e (nastajanje) i iz bi?a u ni?ta (nestajanje). Ta dva momenta se pro?imaju, a rezultat toga je postojanje , ravnote?a nastajanja i nestajanja, mirno jedinstvo bi?a i ni?ega kao prevaziđenih momenata. ^[24]

Glavni ?lanak: Ontolo?ka razlika

Hajdeger smatra da je ?itava zapadnoevropska metafizika raspravljaju?i o bi?u, dospela u "zaborav bitka", ?to iziskuje da se iznova zapita. Stoga on unutar svoje "fundamentalne ontologije" poku?ava da otkrije novu dimenziju filozofiranja o bitku. Hajdeger defini?e bitak kao ono ?to omogu?uje postojanje svakog bi?a. On na tome gradi jednu od fundamentalnih distinkcija svoga mi?ljenja - ontolo?ku razliku pojmova bi?e ( Seienden ) i bitak ( Sein ). ^[6]

Po Hajdegeru, bi?e je pojedina?na ili posebna manifestacija onoga biti (bitka). Bi?e je svako pojedina?no postoje?e , koje ima svoju bit , bez obzira na na?in bivstvovanja (realni ili idealni) ili kvalitet onoga ?to jeste ^[6] . Nasuprot bi?u, koje je uvek određeno i sadr?ajno ograni?eno, bitak je neograni?en, neodređen i besadr?ajan ^[7] . Bi?e ima svoju bi?evnost (jestost, prisustvo) samo po tome ?to u?estvuje u bitku, ?to ukazuje na razliku bi?a i bitka, koja se ?esto previđa. ^[7] Ontolo?ka razlika je stoga razlika koju svaka ontologija (svaki govor o bi?u) implicitno ili eksplicitno pretpostavlja: bi?e kao pojava jeste, pa se podrazumeva da jeste po ne?emu (bitak je u njemu nu?no "prisutan") ili po ni?emu (bitak je u njemu kontingentno "prisutan", pa je takvo bi?e samo privremeno, uz stalno prisutnu mogu?nost da pređe u nebi?e ). ^[1]

Martin Hajdeger je ontolo?koj razlici pridavao presudan zna?aj: "Ontologija se zasniva na razlikovanju bitka i bi?a".

• Su?tina
• Postojanje
• Ontologija
• Nebi?e

• ?ejh Ahbar Eydi, Pojam bitka Arhivirano 2008-11-20 na Wayback Machine-u
• Du?an Pajin, Za?to uop?te ne?to, a ne ni?ta
• Being in philosophy and linguistics