Asam
je savezna dr?ava
Indije
sa povr?inom od 78.438 km² i 26.638.407 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Nalazi se na jugoistoku Indije na isto?nim obroncima
Himalaja
. Asam okru?uju druge severoisto?ne dr?ave
Aran?al Prade?
,
Nagaland
,
Manipur
,
Mizoram
,
Tripura
i
Megalaja
. Trgova?ki centar Asama
Guvahati
predstavlja vezu sa severoisto?nim dr?avama zvanim i "sedam sestara". Te dr?ave su sa ostatkom
Indije
povezane uskim koridorom zvanim "pile?i vrat". Asam grani?i i sa
Butanom
i
Banglade?om
.
Sibidol hram u Sibsagaru
Asam je u obliku slova T i sastoji se od doline
Bramaputre
, Karbi i Ka?ar planina i ju?ne doline Barak. U Asamu ima mnogo vegetacije, ?uma i divljih ?ivotinja. Postoje i brojne za?ti?ene ?ume, od kojih u jednoj postoji retki
indijski nosorog
. Ima mnogo
bambusa
. ?ume, flora, fauna, reke i prirodna lepota doprinose razvoju turizma Asama. Asam je podlo?an ?estokim zemljotresima. Veliki zemljotres od 8,6 stepeni Rihterove skale pogodio je Asam
1950.
.
Asam ima ogromne koli?ine padavina između marta ji septembra,a vla?nost je izuzetno visoka tokom leta. Temparature su blage i nikad nisu ekstremne (dosti?u 35 °C do 38 °C ). Prijatna subalpska klima prevladava na brdima, a u niziji je leto jako neugodno zbog velike vla?nosti vazduha. Zime su jako blage sa minimalnim temparaturama oko 6 stepeni Celzijusa. Leta dolaze sredinom maja i pra?ena su velikom vla?no??u i veoma ?estim i obilnim ki?ama.
== Istorija ==fgz564v5z35fgju689znf8hn5uignhu54nzohu6ret4g54vhz5vh7z76uuv76j u6j
Rang Gar u Sibsagaru
Najraniji vladar je bio nearijski vladar Mahiranga, a sledio ga je niz vladara, koje je uklonio Naraka uspostaviv?i svoju dinastiju. Srednjevekovnim Asamom vladale su mnoge dinastije, a najpoznatija je bila dinastija Varman (350.-650.). Druge dinastije koje su vladale podru?jem pripadale su indo-tibetanskim grupama. Dinastija
Ahom
je vladala gotovo 600 godina (
1228.
-
1826.
). Brojni muslimanski vladari, upadima i invazijama nisu uspeli da uspostave kontrolu u Asamau, sve do dolaska Britanaca. Najuspe?niju invaziju je preduzeo Mir D?umla, guverner od Mogula
Aurangzeba
, koji je uspeo da zakratko zauzme prestolnicu Asama (1662.-1663.). Nije mogao da se odupre gerilskim napadima, pa je napustio Asam. Unutra?nje probleme Asama i kraljevske ku?e iskoristio je burmanski vladar Ava i izvr?io je invaziju Asama i postavio je marionetskog kralja
1821.
Po?to su Burmanci do?li blizu podru?ja
Britanske isto?noindijske kompanije
, usledio je
Prvi Anglo-burmanski rat
. Rat je zavr?io
1826.
, a
Britanska isto?noindijska kompanija
je preuzela kontrolu nad Asamom. Asam je postao deo Britanske Indije i to provincije Bengalsko Predsedni?tvo. Asam je od 1905. do 1912 bio odvojena provincija. U doba nezavisnosti Indije
1947.
Asam se sastojao od biv?eg Ahomskog kraljevstva i deo je pripao Indiji, a deo Pakistanu. Od Asama je posle nezavisnosti nastao dana?nji Asam i ?set drugih dr?ava:
Arun?al Prade?
,
Nagaland
,
Mizoram
,
Megalaja
,
Manipur
i
Tripura
. Tokom 1980ih u Asamu dolazi do pokreta za identifikaciju i deportaciju stranaca, prvenstveno zbog optu?bi da se zbog ljudi iz
Banglade?a
menja demografska slika. Pojavile su se mnoge militantne grupe du? etni?kih linija tokom osamdesetih , pa je vojska intervenisala, a rat niskog intenziteta nastavio se vi?e od deset godina, bez izgleda da se prekine.
Asam proizvodi neke od svetski najfinijih i najskupljih
?ajeva
. Industriju ?aja su razvili Englezi tokom kolonijalnog perioda. Dovla?ili su radnu snagu iz
Bihara
i
Orise
i time su menjali demografsku sliku regiona. Asam proizvodi i zna?ajne koli?ine
nafte
i gasa. Asam je drugo mesto na svetu, na kome je otkrivena nafta (SAD su bile prve).