Mizoram
je savezna dr?ava
Indije
sa povr?inom od 21.081 km² i 888.573 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Mizoram se nalazi na istoku Indije, na granici sa
Mijanmarom
na istoku i
Banglade?om
na zapadu .
Poreklo plemena Mizos je misterija. Pretpostavlja se da su bili deo mongolskog vala, koji je najpre do?ao u Kinu, a kasnije u Indiju. Mizoram je postao deo Britanske Indije
1895.
Kada je Indija postala nezavisna Mizoram je bio deo
Asama
do
1972.
, kada je postao savezna teritorija. Tokom
1959.
Mizam je zahvatila velika glad. Cvetanje
bambusa
je pove?alo broj pacova. Nakon ?to su pojeli semenje bambusa, okrenuli su se ?itaricama. Pacovi su pojeli gotovo celu ?etvu, tako da je stanovni?tvo Mizorama jelo korenje i li??e. Bilo je mnogo umrlih od gladi. Jedna organizacija, koja je zahtevala da se Mizoramu pru?i pomo? po?ela je posle velike gladi, zahtevati da Mizoram postane nezavisan. Drugi su se borili da Mizoram postane dr?ava unutar Indije. Do?lo je do nemira. Delegacija Mizorama je
1971.
tra?ila od
Indire Gandi
da Mizoram postane indijska dr?ava.
Indira Gandi
je odobrila status savezne teritorije ?to Mizoram postaje
1972.
Mizoram je postao indijska dr?ava
1987.
Planinsko je podru?je sa velikim kanjonima nekoliko reka. Prose?na visina planina na zapadu Mizorama je oko 1000 metara, a na istoku 1300 metara. Mnoga podru?ja su dostupna samo kanjonima reka. Nalazi se pod dejstvom umerene klime sa jako mnogo monsumskih ki?a. Leta nisu vru?a, a zime nisu jako hladne. Tokom zime temparatura je od 11 °C do 21 °C, a leti je temparatura od 20 °C, do 29 °C. Najvi?e ki?e padne tokom monsumske sezone od maja do septembra. Prose?na koli?ina padvina je 2540 mm godi?nje. U tom podru?ju se nalaze mnoge tropske biljke.
OKo 30% Mizorama se nalazi pod ?umama
bambusa
. Iako je veliki deo tih ?uma neiskori?ten, u Mizoramu se se?e 30 miliona tona bambusa, ?to predstavlja 40% indijske se?e bambusa. Sa bambusom nastupaju problemi kad procveta, Nakon cvetanja bambus je gotov. To se desilo 2006. i de?ava se jednom u 40 i vi?e godina . Tada je potrebno da se umiru?i bambus is?upa i da se zasade novi. Cvetanje bambusa doprinosi pove?anju broja pacova, a oni uni?tavaju polja pirina?a. Istorijski su zabilje?ene gladi povezane sa cvetanjem bambusa
1862
,
1911
i
1959
. Vi?e od 70% stanovni?tva je anga?ovano u poljoprivredi.
Veliki deo stanovni?tva se smatra Mizosima, ali podeljeni su u plemena. Najve?e pleme je Lu?aj, kome pripada dve tre?ine stanovni?tva. Oko 87% stanovni?tva Mizorama su
hri??ani
. Ima budista i hinduista. Zadnjih dekada brojna plemena iz Mizorama, Asama i Manipura po?ela su se identifikovati sa
Jevrejima
. Kolektivno su poznati pod imenom Bnej Mena?e. Oni veruju da su etni?ki Jevreji, potomci jednog izgubljenog jevrejskog plemena.
