Ovo je ?lanak o godini 1870.

Milenijum :	2. milenijum
Vjekovi :	18. vijek ? 19. vijek ? 20. vijek
Decenija :	1840-e   1850-e   1860-e   ? 1870-e ?   1880-e   1890-e   1900-e
Godine :	1868 1869 1870 ? 1871 ? 1872 1873 1874

1871 . po kalendarima

Gregorijanski	1871.  (MDCCCLXXI)
Ab urbe condita	2624.
Islamski	1287?1288.
Iranski	1249?1250.
Hebrejski	5631?5632.
Bizantski	7379?7380.
Koptski	1587?1588.
Hindu kalendari
? Vikram Samvat	1926?1927.
? Shaka Samvat	1793?1794.
? Kali Yuga	4972?4973.
Kineski
? Kontinualno	4507?4508.
? 60 godina	Yin Metal Koza (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11871.
p   ?   r   ?   u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1871 bila je redovna godina koja po?inje u nedjelju po gregorijanskom odn. redovna godina koja po?inje u petak po 12 dana zaostaju?em julijanskom kalendaru .

• 2. 1. - Italijanski princ Amadeo I pola?e zakletvu za kralja ?panije (do 1873 ).
• 7. 1. - Parnica bana Levina Raucha protiv Mrazovi?a , Von?ine i Mi?katovi?a pred petrinjskim regimentskim sudom zbog napisa u sisa?kom listu "Zato?nik" - optu?eni oslobođeni optu?be, nakon ?ega Rauch tra?i otpust ^[1] .
• 9. 1. - Francusko-pruski rat : Bitka kod Villersexela je francuski uspeh obezvređen drugim neuspesima; u ovoj bici se istakao Petar Karađorđevi? .
• 14. 1. - Hajduk Andrijica ?imi? uhva?en u Podosoju , bi?e osuđen na 33 godine zatvora.
• januar - Aleksandar Karađorđevi? osuđen na osam godina robije u Ugarskoj zbog sau?esni?tva u pripremanju atentata na kneza Mihaila - ali Vrhovni sud ga oslobodio po?etkom juna ^[2] .
• 18. 1. - U versajskoj Dvorani ogledala progla?eno Njema?ko Carstvo (poznato i kao Drugi Reich ), ujedinjenje Severnonema?kog saveza i ju?nih dr?ava - ukupno 25 dr?ava, kraljevina, velikih vojvodstava, vojvodstava, kne?evina i slobodnih gradova. Pruski kralj Wilhelm I postaje car.
• 21. 1. - Giuseppe Garibaldi sa dobrovoljcima odbranio Dijon od Prusa (Garibaldiju je ovo poslednje ratovanje).
• 21. 1. - Prvi broj lista " Crnogorac ", u po?etku za politiku i knji?evnost, kasnije samo za politiku (od 1873. " Glas Crnogorca ").
• 22. 1. - Sukob ispred pariske Gradske ve?nice između levi?arskih demonstranata, koji su tra?ili izbore za komunu, i vojske, poginulo ?est demonstranata.
• 26. 1. - Koloman Bedekovi? imenovan za novog hrvatskog bana nakon smene Levina Rauha (do 1872).
• 26. 1. (14. 1. po j.k.) - U Kragujevcu osnovana prva u?iteljska ?kola u Srbiji (preme?tena u Beograd 1876). ^[3]
• 26. 1. - Rim zvani?no progla?en za prestonicu Kraljevine Italije .
• 27. 1. - U Kragujevcu osnovana prva u?iteljska ?kola u Srbiji.

• 28. 1. - Opsada Pariza okon?ana razoru?anjem garnizona nakon bombardovanja krupnim kalibrom i gladi (pojedeni su i popularni slonovi Castor i Pollux). Istog dana dogovoreno primirje koje se ne odnosi na neke departmane.
• po?etkom godine - Glasine da ?e Srbija dobiti Bosnu i Hercegovinu izazivaju ogor?enje kod crnogorskog knjaza Nikole i njegovih oficira, izjavljuju da bez borbe ne?e dopustiti da Hercegovina pripadne Srbiji ^[4] .

• 6. 2. - Francuska Vlada nacionalne odbrane naredila primirje u celoj zemlji nakon ?to je Leon Gambetta odstupio u Toursu .
• 7. 2. - Konzervativni federalista Karl Sigmund von Hohenwart novi premijer Austrije (do oktobra).
• 8. 2. - Prvi izbori u Tre?oj Francuskoj Republici : ve?inu mandata dobili monarhisti ( orleanisti i legitimisti ) i desnica uop?te.
• 17. 2. - Adolphe Thiers izabran za ?efa privremene vlade u Francuskoj.
• 18. 2. - Okon?ana Opsada Belforta , francuski garnizon napustio grad sa oru?jem.
• 20. 2. - Organizovan prvi ?trajk glumaca Narodnog pozori?ta u Beogradu .
• 24. 2. - Darwinova knjiga "Poreklo ?oveka i selekcija u vezi sa polom".
• 25. 2. - Gerasim Petranovi? izabran za episkopa nove Bokokotorske episkopije (posve?en 1874).
• 26. 2. - Predsednik Adolphe Thiers i kancelar Otto von Bismarck dogovorili preliminarni mir u Versaju.

• 3. 3. - Izbori za prvi Nema?ki Rajhstag, najvi?e mandata dobijaju nacional-liberali.
• 11. 3. - Konzervativac Lasc?r Catargiu na ?elu rumunske vlade (do 1876 ).
• 13. 3. - Londonska konferencija ukida neutralnost i demilitarizovanost Crnog mora, prolaz kroz Moreuze i dalje zavisi od Turske - Rusija mo?e obnoviti Crnomorsku flotu . ?i??enje đerdapa povereno "pribre?nim silama"; Austrougarska je zahtevala to pravo samo za sebe, ?to su Turska, Srbija i Rumunija osporile ^[5] .
• mart - A?im ?umi? , profesor Velike ?kole, izabran za predsednika beogradske op?tine - po?to je vlada otezala sa potvrdom, a ostavka na profesuru mu uva?ena brzo, i određen novi profesor, dolazi do protesta đaka. ^[6]
• 16. 3. - U Francuskom Al?iru izbija Mokranijeva pobuna , pokrenula je jednu tre?inu stanovni?tva.
• 18. 3. - Neslu?beni po?etak Pari?ke komune : Vojska ulazi u Pariz kako bi uzela topove od Nacionalne garde , na Montmartru dolazi do konfrontacije, mnogi vojnici prilaze gomili; ubijeni generali Lecomte i Clement-Thomas ; redovna vojska uve?e napu?ta Pariz.
• 21. 3. - Prva sednica Rajhstaga. Otto von Bismarck , ministar-predsednik Pruske, postaje i prvi kancelar Nema?ke (do 1890 ).
• 28. 3. - Prvi sastanak vije?a Pari?ke komune , izabranog prije dva dana.
• 29. 3. - U Londonu otvorena koncertna dvorana Royal Albert Hall .

• najkasnije do aprila - Nemiri na beogradskoj Velikoj ?koli zbog nepravilnog postavljenja nekih profesora.
• 2- 3. 4. - Dva stihijska poku?aja ofanzive Nacionalne garde prema Versaju - gardisti zarobljeni sa oru?jem streljani, zbog ?ega ?e Komuna doneti Zakon o taocima.
• 16. 4. - Dekret Pariske komune o predaji preduze?a radnicima.
• 16. 4. - Usvojen Ustav Nema?kog rajha, poznat i kao Bismarckov carski ustav - zvani?no konfederacija pod predsedavanjem Pruske, odn. njenog kralja koji je i nema?ki car.
• 20. 4. - U SAD potpisan Enforcement Act za borbu protiv Ku Klux Klana i sli?nih suprematisti?kih grupa.
• 30. 4. - Masakr kod Camp Granta , ran?eri ubili 144 Apa?a u Arizoni.

• prole?e - Pitanje veze (budu?e) srpske i turske ?eleznice - Srbija ho?e vezu kod Aleksinca a Turska kod Novog Pazara ^[7] .

• 9. 5. - Versajske trupe zauzele Fort d'Issy, ju?no od Pariza, Mac Mahonove trupe napreduju ka gradu.
• 10. 5. - Frankfurtski mir između Nema?ke i Francuske: Nema?ka se pro?irila u Alzasu i Loreni (→ Alsace-Lorraine ), okupacija dela Francuske do isplate pet milijardi franaka od?tete.
• 10. 5. - Zakonom uveden japanski jen .
• 12. 5. (22 Floreal LXXIX ^[8] ) - Na osnovu dekreta Komune, uni?tena ku?a Adolphea Thiersa u Parizu, name?taj prodat u korist udovica i siro?adi.
• 15. 5. - U Nema?koj donesen krivi?ni zakonik ( Strafgesetzbuch ).
• 16. 5. (26 Floreal LXXIX) - Ceremonijalno sru?en Napoleonov stub na pariskom Place Vendome .
• svibanj - Izbori u Hrvatskoj-Slavoniji, veliki uspjeh Narodne stranke : 51 mandat, unionisti 13, prava?i 1 ^[1] .
• maj - "Terazijska bomba" - eksplozija blizu pozori?ta u kojem se nalazio knez Milan .
• maj - U Gacko do?lo 15.000 nizama da podi?u kasarne i stra?arnice oko Crne Gore ^[9] .
• maj - Had?i Loja sa dru?inom poku?ava da spre?i posve?enje pravoslavne crkve u Sarajevu (bi?e posve?ena 1872. nakon ruske intervencije) ^[10] .
• 20. 5. - Versajske granate padaju na Pariz.
• 21. 5. - Prvi tabor Hrvata Istre i kvarnerskih otoka odr?an je na brijegu Sv. Mihovil kraj Kastva .
• 21. 5. - Po?etak MacMahonove ofanzive na Komunu i "Krvave nedelje" ( Semaine Sanglante ) - vojska ulazi kroz nebranjeni deo zida.
• 23. 5. - Vojska zauzela Montmartre , streljano 300 gardista, komunari pale zgrade, među kojima i Pala?u Tuileries .
• 24. 5. - U Komuni streljano nekoliko talaca, među kojima i pariski nadbiskup.
• 28. 5. - Zauzeti poslednji polo?aji Komune u Parizu. Uza zid groblja Pere-Lachaise streljano 147 komunara ( Mur des Federes ). Po kasnijim procenama poginulo je i streljano 6 - 7.000 komunara (?esto se pominje cifra 20.000).

• 1. 6. - Korejske obalne baterije otvorile vatru na ameri?ke brodove u pratnji diplomatske misije, na ?ta ?e biti odgovoreno vojnom ekspedicijom 10. juna.
• 5. 6. - Seru Epenisa Cakobau progla?ava uz pomo? stranih naseljenika ujedinjenu Kraljevinu Fid?i (ali ve? 1874 . postaje britanska Kolonija Fid?i ).
• 8. 6. - Uredba o ?kolama u Ba?koj i Banatu: ?kole sa grani?arskim i op?tinskim sredstvima postaju op?tinske ?kole za mlade? svih veroispovesti, verske ?kole su samo one koje su bile izdr?avane od veroispovednih op?tina ^[11] .
• 8. 6. - Kraljevskim reskriptom ukinuta đurđeva?ko-kri?eva?ka krajina - Narodna stranka dobija jo? devet mandata odatle ^[1] .
• 13. 6. - Svetozar Markovi? pokrenuo list " Radenik ", prvi socijalisti?ki list u Srbiji i na Balkanu.

• 3. 7. - Azijski eskadron SAD napustio korejske vode - diplomatski neuspeh, jer Koreja zadr?ava izolacionisti?ki status.
• 5. 7. - Deklaracija Anrija, grofa od ?ambora , legitimisti?kog pretendenta na francuski presto: prihvati?e krunu samo ako dr?avna zastava bude burbonska bela umesto trikolore .
• 10. 7. - Prvi broj knji?evnog ?asopisa "Crnogorka", iza?lo 23 broja.
• 11. 7. - Etiopija: bitka kod Adue je odlu?uju?a pobeda budu?eg cara Johanesa IV nad Tekle Georgisom II .
• 12. 7. - Orange Riot : sukob između protestantskih oran?ista i irskih katolika u Njujorku, preko 60 mrtvih, uglavnom Iraca. Po?etak kraja mo?nog Williama M. Tweeda , ?efa politi?ke ma?ine Tammany Hall (uhap?en u oktobru).
• 20. 7. - Britanska Kolumbija se pridru?ila Kanadskoj Konfederaciji .
• 23. 7. - U Austrougarskoj određeno uvođenje metri?kog sistema , obavezan od 1876.
• 30. 7. - Eksplozija kotla na brodu Westfield u njujor?koj luci, 125 mrtvih.

• 15. 8. - ?esta skup?tina Ujedinjene omladine srpske , u Vr?cu - raspu?tena ve? prvog dana po odluci vladinog komesara, jer nije ?elela promeniti statut tako da se ograni?i na Ugarsku ^[12] .
• 29. 8. - Ukidanje sistema hanova u Japanu - feudalni domeni zamenjeni prefekturama .
• 31. 8. - Adolphe Thiers postaje predsednik Francuske (do 1873 ).

• 12. 9. - Car i kralj Franjo Josip I obe?aje da ?e priznati ?e?ko dr?avno pravo, okruniti se za ?e?kog kralja i polo?iti krunidbenu prisegu - ?e?ki sabor odgovora sa 18 fundamentalnih ?lanaka kojim tra?i ujedinjenje ?e?ke, Moravske i ?lezije, s pravima kao i Ugarska, ali Nemci i Mađari se tome protive ^[1] .
• septembar - Na Cetinju osnovano tajno udru?enje Dru?ina za oslobođenje i ujedinjenje srpsko (Omladina srpska ?eli ustanak u Bosni) ^{[13] [14]} .
• septembar - Kitolova?ka katastrofa: led zarobio 33 broda kitolovca uz severnu obalu Aljaske, uni?teni svi sem jednog, nije bilo ?rtava.
• 17. 9. - U Alpima otvoren za saobra?aj Mont Ceniski ?elezni?ki tunel (ili Frejuski ?. t.), du?ine 12,2 km.
• 20. 9. - Rujanski manifest : na sastanku u Zagrebu, Narodna stranka prosvjeduje zbog nasilja (stalno odlaganje Sabora) ^[15] , Nagodba od 1868. se ne mo?e smatrati pravovaljanom ^[16]

• oktobar - Osnovana Bogoslovija (bogoslovsko-u?iteljska ?kola) u Prizrenu , uz pomo? dobrotvora Sime Andrejevi?a Igumanova .
• 6. 10. (24. 9. po j.k.) - Osnovan Beogradski kreditni zavod, sa 50.000 dukata doma?eg kapitala.
• 8. 10. - Eugen Kvaternik di?e Rakovi?ku bunu i gine tri dana kasnije.
• 8. 10. - U Hanoveru osnovana firma Continental AG ( Continental-Caoutchouc- und Gutta-Percha Compagnie ).
• 8 - 10. 10. - Veliki po?ar u Chicagu : 300 mrtvih i 100.000 bez doma na 9 km ² ; po?ar je istog dana po?eo u jo? tri grada, u Peshtigo, Wisconsin je poginulo najmanje 1.500 ljudi.
• 11. 10. - Heinrich Schliemann zapo?inje ozbiljna iskopavanja Troje .
• 12. 10. - Prvi Zakon o kriminalnim plemenima u Britanskoj Indiji .
• oktobar - Svetozar Mileti? iza?ao posle godinu dana iz zatvora u Vacu.
• 18. 10. (6. 10. po j.k.) - "Smederevski name?taj" - udes kneza Milana u nu?niku, mogu?i poku?aj ubistva.
• 20. 10. - Franjo Josip odbacuje ?e?ke Fundamentalne ?lanke.
• 22. 10. (10. 10. po j.k.) - Knez Milan se sastao sa ruskim carem u Livadiji na Krimu - pobolj?anje srpskih odnosa sa Rusijom, na u?trb Austrougarske i Turske; negativne reakcije ostalih sila, naro?ito u Ugarskoj ^[17] .
• 27. 10. - Pad Hohenwartove vlade nakon ?to su ?esi odbili autonomiju samo za Bohemiju.

• jesen - Vasil Levski osnovao u Bugarskoj Unutra?nju revolucionarnu organizaciju .

• 2. 11. (21. 10. po j.k.) - Osnivanje okru?nih ?tedionica u Srbiji za pomo? zadu?enim seljacima (neuspe?no).
• 4. 11. (23. 10. po j.k.) - Mere protiv hajdu?ije u Srbiji: nasilno u?oravanje sela i raseljavanje hajdu?kih porodica.
• 5. 11. - Wickenbur?ki masakr, Yavapai ratnici napali ko?iju u Arizoni i ubili ?estoricu ljudi.
• 7. 11. - Australijski telegraf povezan sa svetskim kod Darwina .
• 10. 11. - Henry Morton Stanley prona?ao Davida Livingstonea blizu jezera Tanganyika ( Dr. Livingstone, I presume? ).
• 14. 11. - Mađarski premijer Gyula Andrassy postaje ministar inostranih poslova Austro-Ugarske (do 1879 ).
• 14. 11. - Novi mađarski premijer Menyhert Lonyay (do 1872).
• 17. 11. - U dr?avi Njujork osnovana National Rifle Association , prvobitno za pobolj?anje strelja?kih ve?tina.
• 28. 11. - Liberal Adolf von Auersperg novi predsednik vlade Austrije (do 1879 ).

• 4. 12. - Pruski monetarni zakon uvodi marku sa zlatnom podlogom, kasnije nazvana zlatna marka ( Goldmark ).
• 10. 12. - Kulturkampf : u nema?ki krivi?ni zakon uba?en "predikaoni?ki paragraf" ( Kanzelparagraph ) kojim se sve?tenicima zabranjuju politi?ke izjave koje bi "ugrozile javni mir".
• 10. 12. - Po?eo s radom prvi bordel u Beogradu (odn. ministar vnutrenih dela poslao raspis "javni rad bluda i bludionica").
• decembar - Srbijanski namesnik Blaznavac obave?ten o planovima Svetozara Mileti?a i Ujedinjenje omladine da u vezi sa Crnom Gorom pokrenu ustanak u Bosni - tra?i odlaganje ^[18] .
• 23. 12. - Diplomatska Iwakurina misija krenula iz Japana u SAD i Evropu.
• 24. 12. - Praizvedba Verdijeve opere Aida u Kairu.
• 26. 12. - U Novom Sadu objavljen prvi broj lista "Pozori?te", urednik Antonije Had?i? .
• 28. 12. - 6. 1. 1872. - Pregovori ugarske vlade i Narodne stranke povodom spora oko Nagodbe - prekinuti bez rezultata ^[19] .

• Kraji?nici (kraji?ke imovne op?ine) zakonom dobili polovicu kraji?kih ?uma, a druga polovica postala vlasni?tvo erara (dr?avne blagajne).
• August ?enoa napisao roman " Zlatarovo zlato ".
• U Ugarskoj zabranjena Ujedinjena omladina srpska , prelaze u Beograd.
• Vojna reforma u Crnoj Gori, koju poma?u i srbijanski oficiri ^[20] .
• Crkveno-narodni sabor Srba u Ugarskoj - uredbe o ?kolama, nesuglasice oko izbora mitropolita-patrijarha ^[21] .
• Grunderzeit ("Osniva?ko vreme"), doba ekonomskog procvata u Nema?koj.
• Prva naftna bu?otina u Bakuu .
• Nauka i tehnika:
  • Tragaju?i za biblijskom zemljom Ofir , Nemac Karl Mauch otkrio Veliki Zimbabve .
  • Pronađena zubarska bu?ilica , na no?ni pogon.
  • Richard Leach Maddox prona?ao suvi ?elatinski proces fotografije - usavr?en i omasovljen do kraja decenije.

Glavni ?lanak: :Kategorija:Rođeni 1871.

• 7. 1. - Emile Borel , matemati?ar, politi?ar († 1956 )
• 17. 1. - David Beatty , britanski admiral († 1936 )
• 17. 1. - Nicolae Iorga , rumunski istori?ar, knji?evnik, politi?ar († 1940 )

• 4. 2. - Friedrich Ebert , prvi predsednik Nema?ke († 1925 )
• 9. 2. - Franc Sale?ki Fin?gar , slovenski knji?evnik († 1962 .)
• 17. 2. - Jovan Du?i? , srpski knji?evnik, diplomata, akademik († 1943 )
• 18. 2. - Harry Brearley , pronalaza? rostfraja († 1948 )
• 25. 2. - Lesja Ukrajinka , knji?evnica († 1913 )

• 5. 3. - Rosa Luxemburg , njema?ka politi?arka († 1919 .)
• 13. 3. - ?ivko Pavlovi? , general i vojni pisac, akademik († 1938 )
• 19. 3. - Marija Vetsera , ljubavnica krunskog princa Rudolfa († 1889 )
• 27. 3. - Heinrich Mann , knji?evnik († 1950 )

• 5. 4. - Mirko Seljan , hrvatski istra?iva? († 1913 .)
• 8. 4. - Clarence Hudson White , fotograf († 1925 )
• 10. 4. - Eduard Slavoljub Penkala , hrvatski izumitelj († 1922 .)
• 12. 4. - Ioannis Metaxas , gr?ki general i diktator († 1941 )

• 6. 5. - Victor Grignard , hemi?ar, nobelovac († 1935 )

• 11. 6. - Stjepan Radi? , hrvatski politi?ar († 1928 .)
• 29. 6. - Danilo Petrovi? , prestolonaslednik Crne Gore († 1939 )

• 10. 7. - Marcel Proust , francuski knji?evnik († 1922 .)
• 11. 7. - Velimir Vuki?evi? , premijer Kraljevine SHS († 1930 )
• 17. 7. - Lyonel Feininger , slikar († 1956 )

• 13. 8. - Karl Liebknecht , nema?ki politi?ar († 1919 )
• 14. 8. - Guangxu , kineski car († 1908 )
• 19. 8. - Orville Wright , pionir letenja († 1948 )
• 27. 8. - Theodore Dreiser , ameri?ki knji?evnik († 1945 )
• 29. 8. - Albert Francois Lebrun , predsednik Francuske († 1950 )
• 30. 8. - Ernest Rutherford , fizi?ar, nobelovac († 1937 .)

• 8. 9. - Ilarion Radoni? , mitropolit zvorni?ko-tuzlanski pa vr?a?ki († 1932 )
• 23. 9. - Franti?ek Kupka , slikar, grafi?ar († 1957 )
• 26. 9. - Petar Pe?i? , general, ministar vojni, na?elnik general?taba KJ († 1944 )
• 27. 9. - Janko Vukovi? Podkapelski , hrvatski carski i kraljevski admiral († 1918 .)
• 27. 9. - Ivan ?ari? , nadbiskup vrhbosanski († 1960 )
• 27. 9. - Grazia Deledda , talijanska knji?evnica († 1936 .)
• 28. 9. - Pietro Badoglio , italijanski general i premijer († 1956 )

• 2. 10. - Cordell Hull , dr?avni sekretar SAD, nobelovac za mir († 1955 )
• 30. 10. - Paul Valery , francuski knji?evnik († 1945 .)
• 30. 10. - Milo? Trifunovi? (politi?ar) († 1957 )

• 13. 11. - Vladislav F. Ribnikar , osniva? "Politike" († 1914 )

• ?aban Polu?a , balista († 1945 )

Glavni ?lanak: :Kategorija:Umrli 1871.

• 13. 1. - Kawakami Gensai , samuraj
• 4. 2. - ?amil , biv?i severnokavkaski lider (* 1797 )
• 19. 2. - Gavrilo Popovi? , biv?i ?aba?ki vladika,
• 7. 4. - Wilhelm von Tegetthoff , austrijski admiral (* 1827 )
• 18. 4. - Omer-pa?a Latas , osmanski vojskovođa i guverner (* 1806 )
• 4. 5. - Maria Annunziata , majka Franza Ferdinanda (* 1843 )
• 11. 5. - John Herschel , astronom, polimata (* 1792 )
• 12. 5. - Daniel-Francois-Esprit Auber , francuski skladatelj (* 1782 .)
• 23. 5. - Jarosław D?browski , poljski general, komunar (* 1836 )
• 24. 5. - Georges Darboy , pariski nadbiskup (* 1813 )
• 25. 5. - Louis Charles Delescluze , novinar, komunar (* 1809 )
• 28. 5. - Eugene Varlin , sindikalista, komunar (* 1839 )
• 9. 6. - Anna Atkins , botani?arka, fotografkinja (* 1799 )
• 10. 6. - Petar Kari? , upravnik prve u?iteljske ?kole u Srbiji (* 1838 )
• 13. 6. - Jean Eugene Robert-Houdin , mađioni?ar (* 1805 )
• 26. 6. - Draga Dimitrijevi? Dejanovi? , srpska knji?evnica (* 1840 )

• 7. 9. - Mehmed Amin Ali-pa?a , osmanski reformator (* 1815 )
• 11. 10. - Eugen Kvaternik , hrvatski politi?ar, pisac i revolucionar (* 1825 .)
• okt. - Josiah Harlan , ameri?ki avanturista u Afganistanu (* 1799 )
• 18. 10. - Charles Babbage , matemati?ar, pronalaza? (* 1791 )
• 28. 11. - Theophile Ferre , komunar (* 1845 )
• 28. 11. - Louis Rossel , francuski oficir na strani Komune (* 1844 )
• 5. 12. - Ivan Matija ?kari? , bibli?ar (* 1793 )
• 14. 12. - George Hudson , finansijer ?eleznica (* 1800 )

• Mehmed Refik Had?iabdi?, ?ejh-ul-islam (* 1813)

Literatura

• Istorija srpskog naroda , Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)
  • Peta knjiga drugi tom (V-2)
• ?i?i?, Ferdo. Povijest Hrvata Pregled povijesti hrvatskoga naroda 1526.-1918. drugi dio. Marjan tisak 2004.