Ovo je ?lanak o godini 1864.

Milenijum :	2. milenijum
Vjekovi :	18. vijek ? 19. vijek ? 20. vijek
Decenija :	1830-e   1840-e   1850-e   ? 1860-e ?   1870-e   1880-e   1890-e
Godine :	1861 1862 1863 ? 1864 ? 1865 1866 1867

1864 . po kalendarima

Gregorijanski	1864.  (MDCCCLXIV)
Ab urbe condita	2617.
Islamski	1280?1281.
Iranski	1242?1243.
Hebrejski	5624?5625.
Bizantski	7372?7373.
Koptski	1580?1581.
Hindu kalendari
? Vikram Samvat	1919?1920.
? Shaka Samvat	1786?1787.
? Kali Yuga	4965?4966.
Kineski
? Kontinualno	4500?4501.
? 60 godina	Yang Drvo Mi? (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11864.
p   ?   r   ?   u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1864 bila je prijestupna godina koja po?inje u petak po gregorijanskom odn. prijestupna godina koja po?inje u srijedu po 12 dana zaostaju?em julijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

• 11. 1. - Hrvatski ban Josip ?ok?evi? po tre?i put opominje novine " Pozor " nakon ?ega prestaje njihovo izla?enje; urednik Ivan Perkovac osuđen u o?ujku na tri mjeseca zatvora zbog nekih ?lanaka u listu ^[1] .
• 16. 1. . - Austrija i Pruska uputile ultimatum Danskoj zahtevaju?i da povu?e Novembarski ustav i povu?e vojsku iz Vojvodstva ?lezvig - danska vlada ne reaguje.
• januar - Akcija Kita Carsona protiv Navajoa u Arizoni.

• 1. 2. - Drugi rat za Schleswig po?inje prusko-austrijskom invazijom; ovo se ispostavlja kao prvi od ratova za nema?ko ujedinjenje; dvojica osoba (?vajcarski lekar i holandski oficir) su prvi poneli znak Crvenog krsta.
• 4. 2. - U Ljubljani osnovana Slovenska matica .
• 7. 2. (26. 1. po j.k.) - Godi?nji skup Dru?tva srpske slovesnosti : izbio spor oko zabrane predavanja Vladimira Jankovi?a (liberala) i izbora Garibaldija i Hercenovog sina za ?lanove (preds. dru?tva Kosta Cuki? je protiv). Dru?tvo je sutradan suspendovano, ?inovnici liberali koji su u?estvovali u raspravi su ka?njeni.
• 15. 2. - Gerard Adriaan Heineken kupio pivaru De Hooiberg iz ?ega nastaje firma Heineken .
• 17. 2. - Ameri?ki građanski rat : prva uspela vojna primena - ju?nja?ka podmornica CSS Hunley na ru?ni pogon potopila je sjevernja?ki brod USS Housatonic pomo?u mine.
• 19. 2. - Januarski ustanak : ruske vlasti ukidaju kmetstvo u Poljskoj, na na?in ?tetan za plemstvo ( szlachta ).
• 25. 2. - Prvi unionisti?ki zarobljenici stigli u Andersonville, Georgia , gde nastaje zloglasni zarobljeni?ki logor.

• 1. 3. (18. 2. po j.k.) - Zakon o ?inovnicima u Srbiji prvi put daje mogu?nost da budu otpu?teni iz slu?be zbog disciplinskih prekr?aja.
• 9. 3. - General Ulysses S. Grant imenovan za glavnokomanduju?eg unionisti?kih snaga.
• 10. 3. - Ludwig II postaje kralj Bavarske (do 1886 ).
• 10. 3. - 22. 5. - Red Riverska kampanja : neuspe?na unionisti?ka ofanziva u Lujzijani.
• 11. 3. - Pucanje tek izgrađene brane izaziva Veliku Sheffieldsku poplavu u Engleskoj - opusto?eni delovi Sheffielda , najmanje 240 mrtvih.
• 14. 3. - Samuel Baker video Albertovo jezero .
• mart - Po?inje Dugi hod Navajoa , niz prisilnih mar?eva iz Arizone u Novi Meksiko.
• 31. 3. - Eugen Langen i Nikolaus Otto osnovali u Kolnu firmu kasnije poznatu kao Deutz AG .

• 8. 4. (27. 3. po j.k.) - Saop?tenje srpske vlade o hap?enju 34 lica u Smederevu zbog navodne zavere protiv Kneza - nazvana je "Majstorovi?eva zavera", po Antoniju Majstorovi?u, biv?em dr?avnom savetniku.
• 10. 4. - Nadvojvoda Maksimilijan prihvatio u tr??anskom zamku Miramare meksi?ku krunu (u zemlju sti?e 21. maja).
• 11. 4. - Uhva?en Romuald Traugutt , vođa poljskog Januarskog ustanka (pogubljen u avgustu); manje grupe nastavljaju borbu jo? neko vreme.
• 14. 4. - ?panci zauzeli peruanske otoke Chincha , bogate guanom , ?to pokre?e ?pansko-ju?noameri?ki rat (do 1866 ).
• 18. 4. - Bitka kod Dybbøla je odlu?uju?a pruska pobeda nad Dancima.
• 22. 4. - Zakon o novcu u SAD (Sever) prvi put propisuje natpis In God we trust .
• 22. 4. - Novi ustav preimenuje Republiku Venecuelu u Sjedinjene Venecuelanske Dr?ave (do 1953 ).
• 27. 4. (15. 4. po j.k.) - Regalni danak na uvezeni duvan u Srbiji.

• 2. 5. - Na osnovu Londonskog ugovora , Britanci prepu?taju Sjedinjene Dr?ave Jonskih otoka Kraljevini Gr?koj .
• 4. 5. - Grupa industrijalaca i finansijera osnovala banku Societe Generale u Francuskoj.
• 5 - 7. 5. - Bitka u Spotsylvanijskoj divljini ( Battle of the Wilderness ) prva je bitka Grantove Overland kampanje u Vird?iniji - bez jasnog pobednika ali ofanziva se nastavlja.
• 7. 5. - Unionisti?ki general Sherman vodi prvu bitku Kampanje prema Atlanti .
• 8 - 21. 5. - Bitka kod Spotsylvania Court House u Vird?iniji, jedna od krvavijih u ratu.
• 9. 5. - Pomorska Bitka kod Helgolanda je beskorisna danska pobeda nad prusko-austrijskom flotom.
• 10. 5. - Donet prvi vojno-sudski zakon u Srbiji.
• 12. 5. - U Be?u otvoren Muzej primjenjene umjetnosti .
• 13. 5. (1. 5. po j.k.) - Polo?en kamen temeljac zgrade Vi?e ?enske ?kole u Beogradu (osnovana pro?le godine).
• 14. 5. - Konzervativna skup?tina Rumunije izglasala nepoverenje vladi Mihaila Kog?lniceanua zbog projekta agrarne reforme, na ?ta knez Alexandru Ioan Cuza odgovara njenim raspu?tanjem i novim ustavnim statutom.
• 14. 5. - Po?inje izlaziti "Domobran", glasilo proaustrijske Samostalne narodne stranke u Hrvatskoj ^[1]
• maj - U Japanu izbija Pobuna u Mitou protiv Tokugawa ?ogunata u korist politike Sonn? j?i ("Po?tuj cara, proteraj varvare") - ugu?eno slede?eg januara.
• 26. 5. - U SAD (Sever) organizovana Teritorija Montana (od 1889 . dr?ava Montana ).
• 29. 5. - Car Maksimilijan i carica Karlota stigli u Meksiko Siti - zemlja je podeljena između konzervativaca koji ih u po?etku podr?avaju i pristalica predsednika Benita Juareza .
• 31. 5. - 12. 6. - Bitka kod Cold Harbora u Vird?iniji, krvav unionisti?ki neuspeh.

• 1. 6. - Umire Hong Xiuquan , vođa Tajpin?kog ustanka; nasleđuje ga Hong Tianguifu (pogubljen u novembru).
• 2. 6. (21. 5. po j.k.) - Rusko-?erkeski rat se okon?ava posle stotinu godina potpisivanjem zakletvi ?erkeskih lidera; ve? je po?elo ?erkesko muhad?irstvo prema Osmanskom carstvu i Persiji, zna?ajan broj naseljen na Balkanu.
  • ?erkezi se naseljavaju "od Ni?kog polja na Kosovo", stvara se "klin od Debra do Ni?a" ^[2] .
• 9. 6. - Po?inje devetomese?na Opsada Petersburga u Vird?iniji.
• 15. 6. - Na imanju konfederalnog generala Roberta E. Leeja osnovano unionisti?ko Nacionalno groblje Arlington (prva sahrana je bila 13. maja).
• 19. 6. - Bitka kod Cherbourga : unionisti?ka ?alupa USS Kearsarge potopila konfederalnu CSS Alabamu blizu obale Francuske; Vlada SAD ?e od britanske tra?iti nadoknadu za "Alabamine napade" (→ Alabama Claims ).
• 23. 6. (11. 6. po j.k.) - Zakon o stavljanju sudija pod sud - usmeren protiv Velikog suda u Srbiji, koji je podr?ao oslobađaju?u presudu za u?esnike "Majstorovi?eve zavere".
• 25. 6. - Karl je novi kralj Wurttemberga (do 1891 ).
• 29. 6. - Prusi zauzimaju ostrvo Als , ubrzo zatim i ?itavo dansko poluostrvo Jutland.
• jun-jul - Poplave u osam okruga Srbije. Velika ki?a "o Trojicama", 19. juna po novom, izaziva "stra?nu poplavu koja se nije zapamtila. ^[3] Poplavljen je manastir Studenica , "sinje more" u 11 sela jagodinske "nahije", stradala sela i u nahiji ?uprijskoj, po?areva?koj i smederevskoj. ^[4]

• 14. 7. (2. 7. po j.k.) - Regalni danak na uvezenu so u Srbiji.
• 16. 7. - Iz Kolegija Svetog Save nastaje Univerzitet u Bukure?tu i srednjo?kolski Nacionalni kolegij Svetog Save.
• 18. 7. - Predsednik Linkoln izdaje proklamaciju za regrutaciju 500.000 vojnika.
• 19. 7. - ?etvoromese?na Tre?a bitka za Nanking se okon?ava padom tajpin?ke prestonice Nanking , masakrom i razaranjem grada. Uprkos padu re?ima, borbe sa ostacima tajpingista se nastavljaju do 1871 .
• 25. 7. (13. 7. po j.k.) - Sudije Velikog suda osuđeni na dve do tri godine zatvora (predsednik, ?etiri ?lana i sekretar, među ?lanovima i Jevrem Gruji? ) - slu?e u Karanovcu/Kraljevu do septembra 1865, kada ih je knez pomilovao - "propast Velikog suda", naru?en ugled re?ima kneza Mihaila.
• 25. 7. - Samuilo Ma?irevi? izabran za mitropolita karlova?kog i patrijarha srpskog; pod njegovim rukovodstvom je 1864-65. odr?an crkveno-narodni sabor na kojem je doneto novo ustrojstvo karlova?ke mitropolije .
• 28 - 29. 7. - Bitka na Killdeer Mountain : razbijeni Sijuksi u Dakoti.
• 30. 7. - Bitka u krateru : tokom Opsade Petersburga, unionisti se poku?ali probiti velikom eksplozijom.

• 2 - 23. 8. - Bitka u zaljevu Mobile : zatvorena je posljednja ve?a konfederalna luka, sam grad Mobile ostaje u ju?nja?kim rukama.
• 10. 8. (29. 7. po j.k.) - Osnovano Srpsko u?eno dru?tvo , umesto Dru?tva srpske slovesnosti.
• 10. 8. - Po?inje Urugvajski rat , liberali uz pomo? Brazilskog Carstva i Argentine protiv konzervativne vlade (do 1865 ).
• 18. 8. - U Zagrebu otvorena Prva dalmatinsko-hrvatska-slavonska gospodarska izlo?ba .
• 20. 8. - Kinmonski incident : snage Domena Ch?sh? se pobunile protiv Tokugawskog ?ogunata .
• 20 - 30. 8. - Izbori za Dalmatinski sabor , Autonoma?i dobili 32 glasa a Narodna stranka 9 (katoli?ko i pravoslavno sve?tenstvo agitovalo za vladine kandidate ^[5] ).
• 22. 8. - Potpisana Prva ?enevska konvencija , za Pobolj?anje stanja ranjenih u armijama na boji?tu.
• 26. 8. (14. 8. po j.k.) - Knez Alexandru Ioan Cuza donosi zakon o Agrarnoj reformi u Rumuniji : ukinuti kuluk i desetina, ali seljaci moraju platiti zemlju.
• 27. 8. (15. 8. po j.k.) - Otvorena Velikogospojinska narodna skup?tina u Beogradu .

• 2. 9. - Snage generala Shermana ulaze u Atlantu nakon ?etvoromese?ne opsade, dan nakon ?to su je napustile konfederalne trupe.
• 5 - 6. 9. - Drugo zapadnja?ko Bombardovanje Shimonosekija u japanskom Domenu Ch?sh? , zbog ometanja i napada na zapadno brodovlje.
• 15. 9. - Septembarska konvencija između Italije i Francuske : francuske trupe ?e biti povu?ene iz Papinske Dr?ave a Italija ?e po?tovati njene granice i premestiti prestonicu u Firencu (a ne Rim) - nezadovoljni i papa i patrioti, u Torinu dolazi do krvavih nereda 21-22. septembra.
• 27. 9. - Masakr u Centraliji : konfederalna gerila W. T. Andersona ubila 24 zarobljena unionisti?ka vojnika u Misuriju, zatim razbili i odeljenje vojske.
• 28. 9. - U Londonu osnovana Prva internacionala (Međunarodna asocijacija radnika); do 1872 je obuhvatala i marksiste i anarhiste.

• 5. 10. - Ciklon u Kalkuti ubija 60 - 70.000 ljudi.
• 14. 10. (2. 10. po j.k.) - Zakon o porezu u Srbiji - glavnica pove?ana sa 5 na 6 talira (od ?ega je polovina li?ni a polovina porez na imu?nost).
• 19. 10. - Upad u St. Albans : grupa konfederalnih vojnika u?la iz Kanade i oplja?kala tri banke u St. Albans, Vermont .
• 19. 10. - Osnovan Carski korpus austrougarskih dobrovoljaca za slu?bu u Meksiku (zborno mesto Ljubljana).
• 30. 10. - Be?ki ugovor okon?ava Drugi rat za Schleswig : Danska gubi vojvodstva Schleswig , Holstein i Lauenburg koja postaju prusko-austrijski kondominijum .
• 30. 10. - Nakon otkri?a zlata osnovan grad Helena, Montana .
• 31. 10. - Nevada je 36. dr?ava primljena u SAD.

• 7. 11. - Uredba o uređenju bosanskog vilajeta - Bosanski pa?aluk (ejalet) i hercegova?ki mutesarifluk se spajaju u Bosanski vilajet sa sedam sand?aka ^[6] (sprovedeno 1865-66).
• 8. 11. - Predsedni?ki izbori u SAD: ubedljivo pobeđuje dvojac Abraham Lincoln - Andrew Johnson ispred Nacionalne partije unije , privremenog saveza republikanaca i "ratnih demokrata"; protivkandidat demokrata je bio general George B. McClellan .
• 8. 11. (7. d?em. II 1281 AH) - Zakon o vilajetima u Osmanskom carstvu (vilajeti, sand?aci, kaze, nahije); prvi vilajet i model za ostale je Dunavski (dan. severna Bugarska i Dobrud?a, do 1868/69. i ni?ki sand?ak ), na ?elu je Midhat-pa?a .
• 12. 11. - Paragvajski brod zarobljava brazilski na reci Paragvaj : to je fakti?ki po?etak katastrofalnog Paragvajskog rata (do 1870 ).
• 15. 11. - 21. 12. - Shermanov Mar? na more : trag uni?tenja od Atlante do Savanne .
• 20. 11. - Carskim dekretom zapo?eta Sudska reforma Aleksandra II u Rusiji - novi sudski sistem i pravne procedure.
• 25. 11. - Prva bitka kod Adobe Wallsa u Teksasu, između vojske SAD i koalicije Indijanaca.
• 29. 11. - Masakr u Sand Creeku : jedinica pukovnika Johna Chivingtona masakrirala najmanje 400 ?ejena i Arapahosa neboraca u Koloradu.
• 30. 11. - Bitka kod Franklina je krvav neuspeh konfederalaca u Tenesiju - poginulo je ?est njihovih generala.

• 8. 12. - James Clerk Maxwell odr?ao predavanje pred Kraljevskim dru?tvom u kome je tretirao svetlost kao elektromagnetsko zra?enje .
• 8. 12. - Izdata papska enciklika Quanta cura ?iji je dodatak Syllabus Errorum ("popis gre?aka") - odbacuju se sloboda religije, sloboda govora, separacija crkve i dr?ave, racionalizam, liberalizam, socijalizam...
• 8. 12. - Otvoren Cliftonski vise?i most u Bristolu .
• 13. 12. - Paragvajski rat : Paragvaj objavljuje rat Brazilu , podr?avaju?i urugvajske konzervativce.
• 15 - 16. 12. - Bitka kod Nashvilla : razbijena konfederalna vojska u Tenesiju, kraj velikih borbi u Zapadnom teatru Ameri?kog građanskog rata .
• ca. 18. 12. - "Oko sv. Nikole" je dubok sneg i "ljuta zima" u Beogradu, preko reka se moglo prelaziti kolima. ^[3]
• 21. 12. - Unionisti?ke trupe ulaze bez otpora u Savannu (Shermanov "bo?i?ni poklon" predsedniku Lincolnu).
• 24. 12. - Na Cetinju je rođena Zorka Petrovi? Njego? , budu?a supruga Petra Karađorđevi?a ; knez Mihailo kumuje slede?eg meseca, preko posrednika.

• Matica srpska preseljena iz Pe?te u Novi Sad .
• Luka Vukalovi? poku?ao da podigne jo? jedan ustanak u Hercegovini, jer Turci nisu po?tovali ranije sporazume, ali je pora?en i oti?ao u Rusiju ^[7] .
• Arhimandrit Ni?ifor Du?i? otvorio bogosloviju na Cetinju.
• Srbija: akt dr?avnog savetnika Filipa Hristi?a o ministarskoj odgovornosti shva?en kao direktna opozicija Knezu Mihailu.
• Jovin eponimni satiri?ni ?asopis "Zmaj".
• Liberal Vladimir Jovanovi? osnovao novine "Sloboda" u ?enevi (opozicija knezu Mihailu, kao i "Zmaj").
• De?anski iguman Had?i Serafim Risti? izdao knjigu "Pla? stare Srbije" u kojoj navodi primere zlostavljanja Srba.
• Carskim dekretom, rumunska mitropolija u Sibiu se odvaja od srpske karlova?ke mitropolije (mitropolit Andrei ?aguna ).
• U Velikoj Britaniji donesen Zakon o zaraznim bolestima (Contagious Diseases Act), usmeren protiv prostitutki.
• 1864-1877 - Ruski ambasador u Carigradu je Nikolaj Ignjatijev .
• Louis Pasteur otkrio princip pasterizacije .
• U Liverpoolu izgrađen Oriel Chambers , prva zgrada sa metalnim okvirom i staklenom fasadom.

Glavni ?lanak: :Kategorija:Rođeni 1864.

• 1. 1. - Bogdan Popovi? , srpski knji?evni kriti?ar i akademik († 1944 )
• 1. 1. - Bogdan Gavrilovi? , matemati?ar, predsednik SANU († 1947 )
• 1. 1. - Alfred Stieglitz , ameri?ki fotograf († 1946 )
• 13. 1. - Wilhelm Wien , njema?ki fizi?ar, nobelovac († 1928 )
• 24. 1. - Marguerite Durand , francuska glumica, sifra?etkinja († 1936 )
• 25. 1. - Julije Kempf , povjesni?ar, knji?evnik († 1934 )
• 27. 1. - Bela ?iko? Sesija , hrvatski slikar († 1931 )

• 5. 2. - Jagoda Truhelka , hrvatska knji?evnica († 1957 .)
• 21. 2. - Velimir De?eli? stariji , knji?evnik, leksikograf († 1941 )
• 22. 2. - Jules Renard , knji?evnik († 1910 )

• 13. 3. - Alexej von Jawlensky , njema?ki slikar ruskog porijekla († 1941 )
• 14. 3. - Alfred Redl , austrougarski obave?tajni oficir († 1913 )

• 1. 4. - Zorka Todosi? , srpska glumica († 1936 )
• 9. 4. - Sebastian Ziani de Ferranti , britanski elektroin?enjer, pronalaza? († 1930 )
• 17. 4. - Antun Fabris , dubrova?ki novinar († 1904 )
• 21. 4. - Max Weber , sociolog, filozof († 1920 )

• 5. 5. - Henryk Sienkiewicz , poljski knji?evnik († 1916 .)
• 10. 5. - Leon Gaumont , pionir filma († 1946 )
• 11. 5. - Ethel Lilian Voynich , knji?evnica, aktivistkinja († 1960 )
• 15. 5. - Ante Trumbi? , hrvatski politi?ar († 1938 )
• 18. 5. - Oskar Vojni? , svjetski putnik, pustolov († 1914 )
• 21. 5. - Stephanie , supruga AU krunskog princa Rudolfa († 1945 )

• 3. 6. - Ransom E. Olds , pionir automobila († 1950 )
• 11. 6. - Richard Strauss , njema?ki skladatelj († 1949 .)
• 14. 6. - Alois Alzheimer , psihijatar, neuropatolog († 1915 )
• 22. 6. - Hermann Minkowski , matemati?ar, fizi?ar († 1909 )
• 25. 6. - Walther Hermann Nernst , njema?ki fizi?ar i hemi?ar, nobelovac († 1941 )

• 11. 7. - Petar Danov , bugarski duhovni u?itelj, filozof († 1944 )
• 13. 7. - John Jacob Astor IV , biznismen, pronalaza? († 1912 )
• 15. 7. - Marie Tempest , glumica, peva?ica († 1942 )
• 24. 7. - Frank Wedekind , njema?ki knji?evnik († 1918 .)
• 31. 7. - Lujo Adamovi? , botani?ar i profesor univerziteta. († 1935. )

• 9. 8. - Roman Dmowski , poljski desni?arski ideolog († 1939 )
• 16. 8. - Elsie Inglis , lekarka u Srbiji u I svetskom ratu († 1917 )
• 23. 8. - Elefterios Venizelos , gr?ki premijer († 1936 )

• 23. 9. - Draga Obrenovi? (Lunjevica, Ma?in), kraljica-supru?nica Srbije († 1903 )
• 27. 9. - Andrej Hlinka , slova?ki sve?tenik, politi?ar, nacionalista († 1938 )
• 29. 9. - Miguel de Unamuno , knji?evnik, filozof († 1936 )

• 5. 10. - Louis Jean Lumiere , pionir filma († 1948 )
• 5. 10. - Arthur Zimmermann , nema?ki diplomata († 1940 )
• 8. 10. - Branislav Nu?i? , srpski knji?evnik († 1938 .)
• 23. 10. - Nikolaj Krasnov , rusko-srpski arhitekta († 1939 )
• 25. 10. - John Francis Dodge , pionir auto-industrije († 1920 )
• 28. 10. - Dmitrij Ivanovski , pionir virologije († 1920 )
• 30. 10. - Theodor Wiegand , arheolog († 1936 )

• 11. 11. - Maurice Leblanc , tvorac Arsena Lupina († 1941 )
• 17. 11. - Mihailo Avramovi? , osniva? srpskog zadrugarstva († 1945 )
• 24. 11. - Henri de Toulouse-Lautrec , francuski slikar († 1901 .)

• 8. 12. - Camille Claudel , kiparica i grafi?arka († 1943 )
• 23. 12. - Zorka Petrovi? Njego? , k?erka knjaza Nikole, supruga Petra Karađorđevi?a († 1890 )
• 30. 12. - Marko Murat , slikar († 1944 )

• Isa Boljetinac , albanski borac za nezavisnost († 1916 )

Glavni ?lanak: :Kategorija:Umrli 1864.

• 25. 1. - Stefan Kragujevi? , episkop pakra?ki (* 1803 )
• 28. 1. - Benoit Paul Emile Clapeyron , fizi?ar (* 1799 )
• 7. 2. - Vuk Stefanovi? Karad?i? , reformator srpskog knji?evnog jezika i pravopisa (* 1787 )
• 10. 3. - Maximilian II. , kralj Bavarske (* 1811 )
• 17. 3. - Alexandre Calame , ?vicarski slikar i grafi?ar
• 2. 5. - Giacomo Meyerbeer , kompozitor (* 1791 )
• 9. 5. - John Sedgwick , unionisti?ki general SAD (* 1813 )
• 12. 5. - J. E. B. Stuart , konfederalni general (* 1833 )
• 19. 5. - Nathaniel Hawthorne , ameri?ki knji?evnik (* 1804 )
• 1. 6. - Hong Xiuquan , kineski pobunjenik, samoprogla?eni car Tajpinga (* 1814)
• 25. 6. - Wilhelm I. , kralj Wurttemberga (* 1781 )
• 13. 7. - Henryk Dembi?ski , poljski in?enjer, general (* 1791 )
• 21. 7. - Jovan Andrejevi? Joles, lekar, prvi srpski anatom, knji?evnik (* 1833 )
• 31. 7. - Louis Hachette , francuski izdava? (* 1800 )
• 31. 8. - Ferdinand Lassalle , nema?ki socijalista (* 1825 )
• 15. 9. - John Hanning Speke , istra?iva? Afrike (* 1827 )
• 22. 9. - Petar Jovanovi? , episkop gornjokarlova?ki, biv?i mitropolit beogradski (* 1800 )
• 25. 9. - Jovan Popovi? (slikar) (* 1810 )
• 7. 11. - David Sassoon , ira?ko-britanski trgovac (* 1792 )
• 23. 11. - Friedrich Georg Wilhelm Struve , rusko-nema?ki astronom (* 1793 )
• 8. 12. - George Boole , engleski matemati?ar i filozof (* 1815 )
• 21. 12. - Ludwig , austrijski nadvojvoda (* 1784 )
• 31. 12. - George M. Dallas , biv?i potpredsednik SAD (* 1792 )

Literatura

• Rudolf Horvat (hr Wikisource): Najnovije doba hrvatske povjesti/Ponovni savez s Ugarskom
• Istorija srpskog naroda , Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)
  • Peta knjiga drugi tom (V-2)