Oto Bihalji-Merin 1904-1993

Kao reakciju na Hitlerov progon moderne umetnosti, Bihalji ?e pod pseudonimom Peter Tene (Peter Thoene), uz predgovor Herberta Rida 1938. godine, napisati Modern German Art ( koja se tek 1955. godine objavljuje u Beogradu), koja se i danas mo?e smatrati aktuelnom. Zanimljiva je njegova opservacija o filogenetskom udelu kao modelu novih izvora inspiracije. Paula Klea smatra metaforom moderne likovne misli i bele?i u pomenutoj knjizi:„Kle ne?e da ga vodi spoljni oblik, ve? unutra?nji izgled primitivnog. Potreban je komplikovan mehanizam psihoanalize i nauke o minulom ?ivotu zemlje, da bi se nanovo osetili neposrednost deteta i naivni umetni?ki oblici straha i totemizma“.
?esdesetih godina u Austriji dobija Herderovu nagradu za povezivanje naroda putem umetnosti i jo? ?itav niz plaketa, ordena, od kojih tako?e treba izdvojiti nagradu, koju je dobio u Nema?koj, kao prvi Jugosloven, krst za zasluge zbog odbrane nema?ke umetnosti od nacizma.
Pred po?etak Drugog svetskog rata, uz pomo? Tomasa Mana, dobija dozvolu za iseljenje u Ameriku. Umesto toga vra?a se u Kraljevinu Jugoslaviju gde je ubrzo bio zarobljen kao oficir (od 1941-1945). U tom periodu bio je zato?enik nema?kih koncentracionih logora, odakle je ?udom pre?iveo. Dobro poznavanje jezika i brojni pseudonimi spasili su mu ?ivot, ali mu je brat Pavle bio streljan ve? prvih dana okupacije. Posle rata vra?a se u Beograd , gde nastavlja uz nesebi?nu Lizinu pomo? neumorno da pi?e i objavljuje mnogobrojne naslove, sve do svoje smrti 22. decembra 1993. godine.
U periodu, neposredno posle rata, kada je umetnost na tlu Jugoslavije bila, sticajem okolnosti preplavljena uticajima socijalisti?kog realizma SSSR-a, Bihalji je afirmisao i populisao modernu i naivnu likovnu umetnost. Sovjetski model politi?ki anga?ovane kulture i umetnosti, sre?om nije za?iveo dugo kada je umetnost u Jugoslaviji u pitanju, najpre zaslugom Oto Bihalji-Merina.Pisao je neumorno kao perjanica moderne misli kod nas o novoj ulozi umetnosti i druga?ijoj svesti umetnika na primeru novih izvora pro?irivanja pojma realnosti.
Poznavao je, dru?io se, dopisivao, delio svoje napredne ideje sa velikim brojem slavnih li?nosti, presudnih za stvaranje moderne misli u knji?evnosti, umetnosti, muzici, politici po?ev od Tomasa i Hajnriha Mana, Brehta, preko Malroa, Sartra i Maksima Gorkog, Hemingveja i Foknera, Pikasoa ...Prilikom boravka u ?vajcarskoj, 1953. godine, dru?e?i se sa vode?im figurama savremene knji?evnosti i umetnosti, Bihalji pro?iruje svoja saznanja uo?iv?i stilsko obilje i intenzitet slobodnih inovacija. To ?e svakako uticati i na kasnije njegovo zalaganje za legitimnost apstraktne umetnosti kod nas, jer joj je bio na izvoru. U takvom jednom zanosu nastala je i knjiga koju su napisali zajedno, Liza i Oto Bihalji – Merin, Jugoslavija, mala zemlja izme?u svetova – zapravo kontemplativna putovanja, 1954, jedna od prvih koja je u zapadnoj Evropi predstavila Jugoslaviju kao zemlju van „isto?nog bloka“. Svakako da ?itav niz knjiga koje je zatim napisao: Freske i ikone u Jugoslaviji, Ste?ci Bogumila, Maske sveta, Mostovi sveta, ?etiri toma o ?ivotu i radu Franciska Goje dokazuju njegovu neiscrpnu ?elju da unapredi svest ljudi o zna?aju njihove kulture, ali i o potrebi da saznaju o kulturama drugih zemalja. Sticao je vremenom ogroman ugled od strane me?unarodne likovne javnosti. Kao ?lan organizacionog odbora velike svetske izlo?be Pedeset godina moderne umetnosti, u okviru ?uvene izlo?be u Briselu 1958. godine, uvr?tava pored dela ostalih velikih akademskih umetnika i dela Ivana Generali?a, naivnog umetnika iz Jugoslavije. Hrabro i revolucionarno, kao pravi idealista on ravnopravno uz visoku klasi?nu modernu postavlja i naivnu umetnost.
Kao duhovni vo?a naivne umetnosti, slobodne, izvorne umetnosti ?istog srca, umetnosti bez granica i kanona, iste godine, 1958. u Knok le Zutu, holandskom gradu, Bihalji ?e organizovati, Prvu svetsku izlo?bu naivne umetnosti. Samo godinu dana kasnije, objavi?e knjige, koje se mogu smatrati manifestom naivne umetnosti: Umetnost naivnih u Jugoslaviji i Naivna slika sveta Das naïve Bild der Welt /Naivna slika sveta, koja se ?ezdesetih prevodi ?irom sveta na sve jezike, da bi tek 1972. bila objavljena i prevedena u Zagrebu; Bogosav ?ivkovi? – Snovi i traume u drvetu, 1962, godine i jo? na desetine knjiga o naivnoj umetnosti i umetnicima. ?itav je niz zatim tira?nih knjiga, vrlo zna?ajnih za poimanje moderne: Prodori moderne umetnosti – Utopija i nove stvarnosti, 1962, Graditelji moderne misli, 1965; Kraj umetnosti u doba nauke, 1969-71, Jedinstvo sveta u viziji umetnosti, 1974. godine itd. U oblastima svog delovanja Oto Bihalji-Merin mo?e se smatrati protagonistom posleratnog prosvetiteljskog internacionalisti?kog modernizma.

Tiho i dostojanstveno, odlazi prvo njegova ?ivotna saputnica Liza, njegova misao, veran i iskren drug a zatim i on, skrhan u bolu svih svojih pogubnih saznanja da se gasi jedna po jedna zvezda kojoj je posvetio ?itav svoj ?ivot. Za bolji svet ?itavim bi?em svojim i svojim produktivnim umom do poslednjeg atoma energije se borio. Umro je me?u svojim rukopisima, zapo?etim memoarima, umoran od borbe, dodatno razo?aran raspadom zajednice i doga?ajima po?etkom devedesetih.
Muzej naivne i marginalne umetnosti, inicirao je osnivanje Fonda Oto Bihalji Merin u znak se?anja i po?tovanja, a po?ev od 2009. godine na najve?oj me?unarodnoj manifestaciji - Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, periodi?no se dodeljuje Po?asno priznanje Oto Bihalji Merin istori?arima umetnosti, novinarima, dizajnerima, zna?ajnim umetnicima, likovnim kriti?arima za izuzetne doprinose na polju afirmacije naivne i marginalne umetnosti.
Stan Bihaljijevih u Nemanjinoj, trezor najdivnijih umetni?kih dela, knjiga, rukopisa, fotografija, prepiski koje tek treba prou?iti, dodatno klasirati, za?tititi od nedavno je Salon Oto Bihalji Merin. Kao simbol Otovog zaveta da se nastavi rad na afirmaciji naivnih i marginalnih umetnika, izdavanjem publikacija, organizovanjem izlo?bi, me?unarodnom saradnjom stan je poklonjen Muzeju naivne i marginalne umetnosti.

Ovom prilikom Muzej naivne i marginalne umetnosti se zahvaljuje Mirjani Bihalji ?enberner na ukazanom poverenju i istrajnosti da ovim neobi?nim poklonom tako?e i sama pru?i svoj veliki doprinos.

N. Krsti?