Хе?дар Али?ев

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Хе?дар Али?ев
Хе?дар Али?ев, 1997.
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1923-05-10 ) 10. ма? 1923.
Место ро?е?а Нахчиван , СССР
Датум смрти 12. децембар 2003. ( 2003-12-12 )  ( 80 год. )
Место смрти Кливленд , Оха?о , САД
Народност Азер
Религи?а Ислам , Шиит
Универзитет Азербе??анска државна нафтна академи?а , Baku State University
Породица
Супружник Зарифа Али?ева
Деца син Илхам, ?ерка Севи?
Политичка кари?ера
Политичка
странка 		Парти?а Нови Азербе??ан
24. ?ун 1993 ? 31. октобар 2003.
Претходник Абулфаз Елчибе?
Наследник Илхам Али?ев
Потпис

Хе?дар Алирза оглу Али?ев ( азер. Heyd?r ?lirza o?lu ?liyev ; 1923 ? 2003 ) ?е био тре?и председник Азербе??ана , од 24. ?уна 1993 . до 31. октобра 2003. године. [1] Као национални председник имао ?е уставна овлаш?е?а, али ?егов утица? на азербе??анску политику започео ?е годинама рани?е. Као млади? придружио се Азербе??анском народном комесари?ату за државну безбедност (НКГБ) и брзо се успео на чин генерал-ма?ора.

Режим ко?и ?е успоставио Хе?дар Али?ев у Азербе??ану описиван ?е као диктаторски , [2] [3] [4] [5] [6] [7] ауторитаран , [8] [9] [10] [11] и репресиван . [12] Политички коментатори истичу да ?е Али?ев водио опресивну полици?ску државу , да ?е намештао изборе и загушивао штампу, [13] [14] док други истичу да ?е ?егова уравнотежена политика Азербе??ану донела стабилност. [15] [16]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у граду Нахчивану . Након што ?е завршио Нахчиванску педагошку школу, од 1939 . до 1941 . ?е студирао архитектуру на Азербе??анском индустри?ском институту (данас Азербе??анска државна нафтна академи?а).

Придружио се НКГБ-у (претеча КГБ -а) 1944 . године. Брзо се успео до чина генерал-ма?ора и ве? 1964 . постао заменик шефа, а 1967 . шеф Азербе??анског КГБ-а.

Леонид Бреж?ев ?е 1969 . Али?еву доделио функци?у Првог секретара Централног комитета Комунистичке парти?е Азербе??ана . Током свог мандата успешно се борио против корупци?е. ?ури? Андропов га ?е 1982 . именовао за првог заменика председника Ве?а министара Сов?етског Савеза. Али?ев ?е на ово? функци?и био Азер ко?и се на?више успео у политичко? хи?ерархи?и Сов?етског Савеза.

Године 1987 . био ?е приси?ен да поднесе оставку и оде у пензи?у због оптужби за корумпираност ко?е ?е изнео Михаил Горбачов .

До 1990 . ?е живео у Москви , а у току распада Сов?етског Савеза вратио се у Азербе??ан. До 1993. ?е био гувернер Нахчивана , а након што ?е дотадаш?и председник Абулфаз Елчибе? сишао с власти након референдума, Али?ев ?е изабран за новог председника у октобру 1993. године.

Марта 1995 . против Али?ева ?е покушан државни удар , ко?и ?е завршио убиством во?е пуча, пуковника Ровшана ?авадова.

Здрав?е ?е почело да му се погоршава 1999 , а лечио се у САД . С функци?е председника сишао ?е у октобру 2003, умро ?е у Кливленду (САД) 12. децембра исте године.

Младост [ уреди | уреди извор ]

Хе?дар Али?ев ?е ро?ен ?е у Нахичевану у ку?и ко?а се налазила у Пушкиново? улици, познато? као Пушкински поток. [17] Ро?ен ?е у породици же?езничког радника као четврто од осморо деце. Породица Али?ев ?е у Нахичеван дошла из азерског села ?омартли у некадаш?ем Зангезурском у?езду (данаш?е село Танат код Гориса у ?ермени?и ). [18] Ма?ка ?еговог оца била ?е из села Уруд (данас село Воротан у ?ермени?и). [19] Ме?у ?еговим претцима има и оних ко?и су носили почасни наслов kerbalai ко?и се давао оним ши?итским муслиманима ко?и су ходочастили у Карбалу у Ираку . У ?едном интерв?уу Али?ев ?е рекао: "?а по сво?им коренима припадам муслиманско? религи?и. По националности сам Азер и поносан сам с тим". [20] У ?егово? ?е породици било ?ош четверо бра?е: Хас?н (1907 - 1993), Хусеин (1911 - 1991), Акил (1926 - 2006) и Калал (р. 1928) те три сестре: Сура, Шафика и Р?фика (р. 1932).

Након завршеног образова?а на Педагошко? високо? школи 1939. Али?ев ?е отишао да студира архитектуру на Азербе??анском индустри?ском институту . Ме?утим, почетак Другог светског рата ?е прекинуо ?егово образова?е. [21]

Комунистичко раздоб?е [ уреди | уреди извор ]

Делатност у служби сигурности [ уреди | уреди извор ]

Хе?дар Али?ев као пуковник КГБ-а

Од лета 1941. године Али?ев ?е радио као начелник од?ела у Народном комесари?ату унутраш?их послова Нахичеванске АССР и у Ве?у народних посланика Нахичеванске АССР. У лето 1944. године премештен ?е у службу државне сигурности. [21] Био ?е припадник СМЕРША , во?не противобав?ешта?не службе, на Укра?инском бо?ишту . [22] У Комунистичку парти?у СССР-а учланио се 1945. године, а исте године завршио ?е курс оспособ?е?а у Школи обуке руководства оперативног састава МУП-а СССР-а. Након тога се вратио у Нахичеван где ?е радио у служби сигурности с чином поручника . [23]

На 30. годиш?ицу сов?етске во?ске и морнарице, 1948. године, Али?ев ?е одликован ?убиларном меда?ом, а у то време промовисан ?е у чин натпоручника . [23] Од те ?е године водио 5. оде?е?е МУП-а у Азербе??анско? ССР . [24] Изме?у 1949. и 1950. године поха?ао ?е Школу обуке руководства оперативног састава МУП-а СССР-а ради преквалификова?а у Ле?инграду ко?у ?е завршио с одличним успехом. [25] Након тога вратио се у Баку и убрзо ?е унапре?ен у чин капетана . [23] Од 1953. године радио ?е у Источном оде?е?у КГБ-а, те ?е путовао у Пакистан , Иран , Авганистан и Турску . [22]

За заменика шефа КГБ-а у Бакуу именован ?е 1956. године. [23] Под ?еговим руководством и непосредним суделова?ем спроведене су операци?е делова?а "Двобо?", "Алагез", "Природословац" и друге. [25] Упоредно ?е поха?ао вечер?е оде?е?е Факултета истори?е Азербе??анског државног универзитета , на ко?ему ?е дипломирао 1957. године. [22] Због узорне службе КГБ га ?е одликовао више пута. [25] Од 1960. године био ?е на челу противбавешта?ног одела Ве?а министара Азербе??анска ССР. [26] Замеником председава?у?ег КГБ-а Азербе??анска ССР именован ?е 1964. године. [25] На челу азербе??анског КГБ-а био ?е генерал Сем?он Цвигун , помо?ник и зет главног секретара КП СССР-а Леонида Бреж?ева , ко?и ?е Али?ева препоручио на положа? првог зам?еника. [27] Две године касни?е завршио ?е обуку руководите?ског састава с одличним успехом на Вишо? школи КГБ-а названу по Феликсу Дзержинском . [25]

Цвигун ?е, након што га ?е Бреж?ев именовао замеником шефа КГБ-а, помогао Али?еву да га замени на челу Азербе??анског КГБ-а. [28] Тако ?е Али?ев одлуком Президи?ума Врховног сов?ета Азербе??анска ССР именован на дужност шефа азербе??анског КГБ-а 21. ?уна 1967. године. [25] Он ?е био ?е први Азер на то? дужности након Мира Джафара Багирова . [29] На то? дужности остао ?е до 14. 7. 1969. године. Као шеф азербе??анског КГБ-а, дао ?е велик допринос национализаци?и и обуци обав?ешта?них струч?ака. Унапре?ен ?е у чин генерала ма?ора . Због заслуга у служби, шеф КГБ-а у СССР-у ?ури? Андропов послао му ?е писмо захвале и вредан поклон. [25]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Heydar Aliyev biography” . Архивирано из оригинала 2007-09-13. г . Приступ?ено 2007-08-11 .  
  2. ^ The Two Faces of Azerbaijan’s Mr. Aliyev // The New York Times , JAN. 11, 2015
  3. ^ Hans Slomp . Europe, A Political Profile: An American Companion to European Politics: An American Companion to European Politics. ABC-CLIO, 2011. ISBN 9780313391811 . P.672
  4. ^ FranCoise Companjen, Laszlo Maracz, Lia Versteegh . Exploring the Caucasus in the 21st Century: Essays on Culture, History and Politics in a Dynamic Context. Amsterdam University Press, 2011. ISBN 90-8964-183-1 , 9789089641830. P.121
  5. ^ Thomas Goltz . Azerbaijan Diary: A Rogue Reporter’s Adventures in an Oil-Rich, War-Torn, Post-Soviet Republic. M.E. Sharpe, 1999. ISBN 9780765602442 . P.66
  6. ^ Elisabeth Precht . Azerbaijan In the Shadow of a Dictatorship //Jarl Hjalmarson Foundation, 2012
  7. ^ В турецком учебнике Гейдар Алиев представлен как диктатор Архивирано 2017-08-20 на са?ту Wayback Machine // Сontact.az. 2013 Февраль 09 ≪ В изданной в Турции учебнике ?Конституционное права“ для студентов университетов бывший президент Азербайджана Гейдар Алиев назван ?диктатором“ ≫ ( copy )
  8. ^ Rise of Leader's Son Sharpens Azerbaijan's Identity Crisis // Washington Post . August 9, 2003
  9. ^ David J. Kramer and Richard Kauzlarich . It’s time for the United States to act on Azerbaijan // Washington Post , September 8, 2016
  10. ^ Svante E. Cornell Democratization Falters in Azerbaijan // Journal of Democracy 12.2 (2001) 118?131
  11. ^ Борисов Николай Александрович . Институционализация института президентства и перспективы консолидации политических режимов на постсоветском пространстве // ≪Полития≫.-2011.-№ 4(63).-С.93-103. ≪ И хотя эта гипотеза ещё нуждается в дополнительной проверке, уместно предположить, что в этих государствах состоялась авторитарная консолидация, причем важнейшим её фактором был институт президентства и сами личности президентов (Сапармурат Ниязов, Эмомали Рахмон, Нурсултан Назарбаев, Гейдар Алиев) ≫
  12. ^ Encyclopædia Britannica . Heydar Aliyev .

    Azerbaijani politician who, was one of the most powerful men in Azerbaijan for more than 30 years, as deputy chairman (1964-67) and chairman (1967-69) of the regional KGB, as secretary (1969-87) of the Communist Party of Azerbaijan, and from 1993 as the repressive and autocratic president of independent Azerbaijan.

  13. ^ ?Heidar Aliev, maestro of the Caucasus” . The Economist . 2000-08-31. ISSN   0013-0613 . Приступ?ено 2017-09-03 .   "There is stability, because Mr Aliev is an acute tactician who runs a heavy-handed police state. Opposition leaders who decline to be co-opted are in jail, in exile or bullied. Elections are rigged, the media muzzled."
  14. ^ Kucera, Joshua (2008-05-20). ?Travels in the Former Soviet Union” . Slate (на ?езику: енглески). ISSN   1091-2339 . Приступ?ено 2017-09-03 .  
  15. ^ Aslanli, Araz. ?AZERBAIJAN-RUSSIA RELATIONS: IS THE FOREIGN POLICY STRATEGY OF AZERBAIJAN CHANGING?” (PDF) .  
  16. ^ ?why-so-much-stability-an-overview-of-the-azerbaijani-political-system” (PDF) .  
  17. ^ Речь Президента Азербайджана Гейдара Алиева на церемонии открытия памятника гениальному русскому поэту А.С.Пушкину (na ruskom). Хе?дар Али?ев irsi, 9. travnja 2000. Pristupljeno 2. svibnja 2014.
  18. ^ De Wall, 2004, str. 306.
  19. ^ Ahundova 2007 , стр. 19?29
  20. ^ Gusman 2005 , стр. 95
  21. ^ а б Hajdar Alirza oglu Alijev - Nacionalni vođa azerbejd?anskog naroda . Хе?дар Али?ев irsi. Pristupljeno 2. 5. 2014.
  22. ^ а б в Altstadt 1992 , стр. 177
  23. ^ а б в г Алиев, Гейдар (na ruskom). Lenta. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  24. ^ Алиев Гейдар Алиевич (Алиев Гейдар Алирза-оглу) (na ruskom). Kommersant, 15. 12. 2003. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  25. ^ а б в г д ? е Heads of special services of Azerbaijan: Aliyev Heydar Alirza ogly: June, 1967 ? July, 1969 Архивирано на са?ту Wayback Machine (8. ма? 2014) (na engleskom). Ministarstvo nacionalne sigurnosti Republike Azerbejd?an. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  26. ^ Гейдар Алиев ? архитектор современного Азербайджана ("Твой выходной") Архивирано на са?ту Wayback Machine (9. ма? 2014) (na ruskom). Golos Rossii, 12. 5. 2013. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  27. ^ Mihail Makejev: " Филипп Борков или диверсионный характер "холодной войны" ", КТО есть КТО (na ruskom), br. 6 (15). Ruski biografski institut, Moskva, 1999. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  28. ^ Altstadt 1992 , стр. 177?178
  29. ^ Altstadt 1992 , стр. 178

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Хе?дар Али?ев на Викимеди?ино? остави .


Председник Азербе??ана
1993?2003.
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хе?дар_Али?ев&oldid=26497808 ”