Мотоцикл (говорно мотор ) путничко ?е возило с два точка, ^{[1] [2]} ко?е се покре?е мотором . ^{[3] [4] [5]} Наме?ен ?е углавном превозу ?едне (или две) особе. Возач на ?ему седи, по правилу, обухвата?у?и шаси?у ногама.

Мотоцикл обично има два точка, а ако му маса ни?е ве?а од 400 kg може имати и три точка. Може имати и бочну приколицу. ^{[6] [7]}

Типови [ уреди | уреди извор ]

Посто?е три главна типа мотора: друмски, оф-роуд, и тип двоструке намене. Поред ових типова посто?е ?ош много подтипова мотоцикла за различите намене. Често посто?и и тркачки спорт сваког типа мотора, као што су друмске трке и друмски мотори, или мотокрос и брдски мотоцикли.

Друмски мотоцикли ук?учу?у путничке, спортске, скутере, мопеде и многе друге типове. Оф-роад мотоцикли ук?учу?у многе типове диза?ниране за вож?у ван друма као што ?е мотокрос и они нису легални за вож?у по друму у многим деловима.

Мотори двоструке намене су креирани да могу и?и ван пута али легални су и за друмску вож?у.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Прве компани?е мотоцикла [ уреди | уреди извор ]

Године 1894. Хилдебранд и Волфмулер поста?е прва сери?ска производ?а мотоцикла. ^[8]

Excelsior Motor Company, првенствено компани?а за производ?у бицикла основана у Coventry, England, ?е отпочела производ?у свог првог модела мотоцикла 1896.

Први светски рат [ уреди | уреди извор ]

За време Првог светског рата , производ?а мотоцикла ?е у велико? мери по?ачана за ратне напоре за снабдева?е ефективне комуникаци?е са лини?ама фронта во?ника. Гласници на ко?има су заме?ени са возачима на мотоциклима ко?и носе поруке, ко?и обав?а?у изви?а?а и делу?у као во?не полици?е. Америчка компани?а Harley Davidson ?е посветила преко 50% сво?е фабричке производ?е према во?ном уговору до кра?а рата. Британска компани?а Triumph мотори продали су више од 30.000 сво?их Triumph Тип Х модела савезничким снагама током рата. Са зад?им точком ко?и ?е управ?ан по?асом, Модел Х ?е опрем?ен са 499cc ваздушним хла?е?ем четворотактни ?едан-цилиндрични мотор. То ?е тако?е био први Triumph без педала. Модел Х многи сматра?у да ?е био први модеран мотоцикл. Представ?ен ?е 1915. године са бочним вентилом четворотактни мотор 550cc са три брзина и каиш ме?ачем. Био ?е толико популаран да ?е добио надимак верни Triumph.

После рата [ уреди | уреди извор ]

До 1920, Harley Davidson ?е био на?ве?и произво?ач, и ?ихови мотори су се продавали од стране продаваца у 67 зема?а. Од касних 1920-их и почетком 1930?их година, ДКВ у Немачко? поста?е на?ве?и произво?ач.

Године 1950, по?едностав?еност ?е почео да игра све ве?у улогу у разво?у тркачких мотоцикала и пружи могу?ност радикалних промена у мото диза?ну. НСУ и Moto Guzzi били у претходници овог разво?а. НСУ ?е произвео на?напредни?и диза?н, али након смрти четири НСУ возача у сезони 1954-1956, они су зауставили да?и разво? и отказали Grand Prix мото трке.

Moto Guzzi производи конкурентне тркачке машине, и 1957. године скоро све Grand Prix трке су биле осво?ене аеродинамичним машинама.

Оd 1960 до 1990, мали двотактни мотори су били популарни у свету, делом као резултат Источне Немачке.

Данас [ уреди | уреди извор ]

У 21. веку, индустри?а мотора ?е углавном доминирала од стране кинеске мото индустри?е и ?апанске мото компани?е. Поред велико капацитетних мотоцикала, посто?и велико тржиште ма?е капацитетних (ма?е од 300cc) мотоцикала, углавном концентрисане у ази?ским и афричким зем?ама и произведени у Кини и Инди?и . ?апански пример ?е Honda Super Cub 1958, ко?и ?е постао на?продавани?е возило свих времена, са 60 милиона ?единица произведених у априлу 2008. године. Данас, овом облаш?у доминира?у углавном инди?ске компани?е са Hero MotoCorp у наста?а?у као светски на?ве?и произво?ач двоточкаша. ?ихов на?с?а?ни?и модел ?е продат у више од 8,5 милиона примерака до данас. Други велики произво?ачи су Bajaj и TVS motors.

Технички аспекти [ уреди | уреди извор ]

Конструкци?а [ уреди | уреди извор ]

Конструкци?а мотоцикла ?е инже?еринг, производ?а, и монтажа компоненти и система за мотоцикл, што да?е резултате у перформансама, трошковима. Уз неке изузетке, изград?а модерних мотоцикала ?е стандардизована на челичним или алумини?умским рамом, телескопске ви?ушке држе пред?и точак и диск кочнице. Бензински мотор обично се састо?и од ?едног до четири цилиндра (и ма?е уобича?ено, све до осам цилиндара) у спрези са ручним пето- или шесто-степеним ме?ачем.

Потрош?а горива [ уреди | уреди извор ]

Потрош?а горива за мотоцикле варира од типа мотора и нацина вож?е. ^[9] Због ниског "помака" у мотору, и високог односа снаге према маси, мотоцикли су штед?иви у потрош?и горива. Од 1950. године у Британи?и и модерним наци?ама у разво?у, мотоцикли су битан део трговине возилима.

Електрични мотори [ уреди | уреди извор ]

Веома ниску потрош?у горива цесто можемо приметити код електрицних мотора "хибрида". Електрицни мотори су изузетно тихи. Домет снаге и максимална брзина су ограницени због технологи?е батери?ом ко?а покреце сам мотор. ^[10] Тренутно су у разво?у такозвани "петролеум-електрицна" возила, како би се проширио домет и побо?шале перформансе електрицних возила, и ?иховог управ?ацког система.

Поузданост [ уреди | уреди извор ]

Анкета из 2013. године, у САД ?е прикупила податке од 4680 мотоцикала куп?ених нових од 2009. до 2012. године. На?цешци проблеми су били коциони систем, електроника, са акцентом на па?е?у мотора, односно "алтернатору". Такоде резултати су показали да ови мотоцикли нису на?погодни?и за дуже путеве. На кра?у истражива?а, дошло се до зак?уцка да се проблеми са коционим системом дешава?у због ма?ка провере делова ко?и се у ?ему састо?е, односно ?удски фактор ?е у пита?у. Из пет марки мотоцикала од ко?их ?е за анкету прикуп?ено дово?но података, Хонда, Ка?асаки и Yамаха су статистицки били из?еднацени, са 11 до 14% од наведених из анкете су били суоцени са озби?ним поправкама. Харлеy-Давидсон ?е имао просек од 24%, док ?е БМ? био лоши?и, са 30% од ?их ко?и су захтевали озби?ну поправку. Ни?е било дово?но из марке Триумпх и Сузуки мотоцикала за ?асан зак?уцак, иако се цини да ?е Сузуки поуздан као и остале три ?апанске марке, док ?е Триумпх могао да се пореди са Харлеy-Давидсон и БМ?. Три цетвртине поправки су коштале ма?е од 200 долара, и две трецине ?е поправ?ено за ма?е од два дана. Упркос лоши?о? поузданости у анкети, власници Харлеy-Давидсон и БМ? су из?аснили задово?ство, и три цетвртине од ?их су рекли да би поново купили исти мотоцикл, а исто су рекли 72 процента власника Хонда мотоцикала и 62 процента власника Ка?асаки и Yамаха.

Динамика [ уреди | уреди извор ]

Разлицити типови мотоцикала има?у разлициту динамику и она има важну улогу у томе како це се мотицклом управ?ати у неким условима. На пример, мотоцикл са дужим медуосовинским расто?а?ем да?е осеца? бо?е стабилности, односно ма?е це реаговати на поремеца?е. Возац це осетити ма?е покрете на руцкама, и због тога, бо?е управ?ати мотоциклом, имаце веци утица? на управ?а?е. Мотоцикли мора?у бити нагети како би извршили скрета?е. То захтева много вежбе и може бити збу?у?уце за поцетнике, као и за оне са више искуства. Мотоцикли са крацим медуосовинским расто?а?ем могу да остваре дово?но обртног момента на зад?и тоцак, и дово?но силе за заустав?а?е на пред?и тоцак, да подигну супротан тоцак од површине по ко?о? се крецу.

Прибор [ уреди | уреди извор ]

Разне врсте прибора се могу користити за мотоцикл, било да су оригиналне(фабрицке), или резервни делови. Користе се да побо?ша?у перформансе мотоцикла, безбедност, естетику, удобност и слицно. У то спада?у неки електронски уреда?и, или приколице за мотоцикл.

Сигурност [ уреди | уреди извор ]

Два главна узрока мото несре?а у С?еди?еним Америчким Државама су: гура?е мотоциклисте или окрета?е испред мотоциклиста и крше?а ?ихових права пролаза.

Велика Британи?а има неколико организаци?а посве?ених побо?ша?у безбедности мотоциклиста пружа?у?и напредну обуку возача ван онога што ?е неопходно за основни тест за дозволу. Упоредо са пове?а?ем личну безбедност

Положа? мотоциклиста [ уреди | уреди извор ]

Положа? вож?е мотоциклисте зависи од телесне геометри?е возача (антропометри?а) у комбинаци?и са геометри?ом самог мотоцикла. Ови фактори ствара?у три основна положа?а.

• Спорт - возач се наги?е напред према ветру и тежина гор?ег дела тела ?е подржана од стране возача ?езгром при мало? брзини и ваздушним притиском на великим брзинама (нпр 80 км/ч). Футпегс су испод возача или позади. Сма?ена фронтална област сма?у?е отпор ваздуха и омогу?ава ве?е брзине. При ниским брзинама ово место баца тежину возача на рукама.
• Стандард - возач седи усправно или се наги?е напред благо. Ноге су испод возача. То су мотори ко?и нису специ?ализовани за ?едан задатак, тако да се они не истичу у било ко?о? области. Стандардни положа? тела се користи за путова?а као и за вож?у ван друма и дуал-спортске бицикле, а може да понуди предности за почетнике.
• Крстарица - возач седи на нижо? висини седишта са гор?им делом тела усправно или се наги?е мало уназад. Ноге су исправ?ене напред, понекад ван домаша?а редовних контрола. Ниска висина седишта може бити разматра?е за нове или кратке возаче. Управ?ачи има?у тенденци?у да буду високо и широко.

Законске дефиници?е и ограниче?а [ уреди | уреди извор ]

Мотоцикл ?е широко дефинисан законом у ве?ини зема?а за потребе регистраци?е, опорезива?а и лиценцира?е возача. Ве?ина зема?а се разлику изме?у мопеда од 49cc и снажни?им, ве?а возила (скутери се не рачуна?у као посебна категори?а). Многе надлежности обухвата?у неке облике аутомобила на три точка као моторе.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Професионлци: др Владимир ?евти? - струч?ак за безбедност мотоциклиста , РТС Приказу?е - Званични канал
• Motorcycles на са?ту Curlie