Маршалска еполента од 1943.

Маршалска еполента од 1955.

Маршал Сов?етског Савеза ( рус. Маршал Советского Союза ) ?е у пракси био на?виши во?ни чин у Сов?етском Савезу . На?виши чин у теори?и ?е био генералисимус Сов?етског Савеза , ко?и ?е уведен за Ста?ина , и он ?е био ?едина особа са овим чином. Чин маршала Сов?етског Савеза ?е уведен 1935 , а укинут ?е 1991 . Четрдесет ?една особа ?е имала чин маршала Сов?етског Савеза. Морнарички еквивалент овом чину ?е до 1955 . био чин адмирал флоте а од 1955. ?е чин адмирал флоте Сов?етског Савеза .

Истори?а чина [ уреди | уреди извор ]

Во?ни чин маршал Сов?етског Савеза ?е успостав?ен декретом Сов?етског кабинета, Савета народних комесара (Совнарком), 22. септембра , 1935 . 20. новембра , чин ?е доде?ен петорици ?уди: Народном комесару за одбрану, и бо?шевичком ветерану Клименту Ворошилову , шефу генералштаба Црвене арми?е Александру ?егорову , и тро?ици високих команданата, Васили?у Б?ухеру , Сем?ону Бу?они?у и Михаилу Тухачевском .

Тро?ица од ?их, Б?ухер, Тухачевски и ?егоров су уби?ени током Ста?инове Велике чистке 1937 ? 1938 . 7. ма?а , 1940 , су постав?ена три нова маршала: нови Народни комесар за одбрану, Сем?он Тимошенко , Борис Шапош?иков , и Григори? Ку?ик.

Иако су традиционални официрски чинови вра?ени 1935, генералски чинови у Црвено? арми?и нису уведени до 1940. Нови систем чинова ?е био збу?у?у?и, ?ер ?е имао и чин маршала и генерала арми?е, али су му недоста?али бригадир, и генерал; позици?у изме?у генерал-потпуковника и генерала арми?е ?е држао генерал-пуковник. Овакав распоред сугерише да се генерал арми?е може сматрати еквивалентом фелдмаршала и генерала арми?е у САД, што остав?а чин маршала у на?ве?о? мери као почасни чин.

Током Другог светског рата , Тимошенко и Бу?они су разрешени дужности, а Кулик ?е деградиран због неспособности, а чин маршала Сов?етског Савеза ?е доде?ен ве?ем бро?у во?них команданата због ?ихових заслуга. Ме?у ?има су били Георги? Жуков , Иван Ко?ев и Константин Рокосовски . 1943 , и сам Ста?ин ?е постао маршал Сов?етског Савеза, а 1945 . му се придружио шеф полици?е, Лавренти? Бери?а . Овим ?политичким“ маршалима се 1947 . придружио Никола? Булга?ин .

Два маршала су уби?ена у послератним чисткама: Ку?ик 1950 . и Бери?а 1953 , након Ста?инове смрти. Након тога ?е ова? чин доде?иван само професионалним официрима, уз изузетак Леонида Бреж?ева , ко?и ?е сам себи дао маршала 1976 . Послед?и маршал Сов?етског Савеза ?е био Дмитри? ?азов , унапре?ен 1990 , ко?и ?е затворен након неуспелог пуча против Михаила Горбачова 1991 . Маршал Серге? Ахроме?ев ?е извршио самоубиство 1991, током распада Сов?етског Савеза .

Чин ?е укинут распадом Сов?етског Савеза, децембра 1991. Наследио га ?е чин маршала Руске Федераци?е , ко?и ?е имала само ?една особа, маршал Игор Серге?ев , ко?и ?е био руски министар одбране од 1997. до 2001, а затим саветник за безбедност тадаш?ег руског председника, Владимира Путина .

Маршали спада?у у три генераци?ске групе.

• Они ко?и су стекли репутаци?у током Руског гра?анског рата . У ове спада?у они ко?и су пали у чисткама 1937?1938, (Б?ухер, Тухачевски и ?егоров), и они ко?и су имали високе командне дужности у раним данима Другог светског рата (Бу?они, Кулик, Шапош?иков, Тимошенко и Ворошилов). Сви они, изузев Шапош?икова и Тимошенка, су проглашени неспособнима, и сме?ени.
• Они ко?и су стекли репутаци?у током Другог светског рата, и командовали у касни?ем периоду рата. Ме?у ?има су Жуков, Василевски, Ко?ев, Рокосовски, Малиновски, Толбухин и Чу?ков.
• Они ко?и су имали високе коменанде дужности током ере Хладног рата . Сви они су били официри током Другог светског рата, али су на високим позици?ама били у Варшавском пакту или као сов?етски министри одбране. Ме?у ?има су Гречко, ?акубовски, Устинов, Куликов, Огарков, Ахроме?ев и ?азов.

Сви послератни маршали су били официри током Другог светског рата. Чак и ?азов, ко?и ?е имао 20 година када се рат завршио, био командир вода. Ме?утим, за разлику од високих официра америчке во?ске у хладноратовско? ери, ни?едан сов?етски маршал ни?е имао борбеног искуства после 1945. Истра?ност ветерана из Другог светског рата у сов?етском во?ном руководству ?е и био ?едан од фактора опада?а сов?етског во?ног капацитета у касном сов?етском периоду. ^{[ тражи се извор ]}

Списак маршала Сов?етског Савеза [ уреди | уреди извор ]

• Климент Ворошилов (1881?1969), унапре?ен 20. новембра 1935.
• Михаил Тухачевски (1893?1937), унапре?ен 20. новембра 1935. (по налогу Ста?ина разрешен и стре?ан 1937. а рехабилитован 1957)
• Александар ?егоров (1883?1939), унапре?ен 20. новембра 1935. (по налогу Ста?ина стре?ан 1939. а рехабилитован 1956)
• Сем?он Бу?они (1883?1973), унапре?ен 20. новембра 1935.
• Васили? Б?ухер (1890?1938), унапре?ен 20. новембра 1935.
• Сем?он Тимошенко (1895?1970), унапре?ен 7. ма?а 1940.
• Григори? Ку?ик (1890?1950), унапре?ен 7. ма?а 1940. (по налогу Ста?ина деградиран 1942. а рехабилитован 1957)
• Борис Шапош?иков (1882?1945), унапре?ен 7. ма?а 1940. ^[1]
• Георги? Жуков (1896?1974), унапре?ен 18. ?ануара 1943.
• Александар Василевски (1895?1977), унапре?ен 16. фебруара 1943.
• ?осиф Ста?ин (1879?1953), постао 6. марта 1943. (од 1945. Генералисимус Сов?етског Савеза )
• Иван Ко?ев (1897?1973), унапре?ен 21. фебруара 1944.
• Леонид Говоров (1897?1955), унапре?ен 18. ?уна 1944.
• Константин Рокосовски (1896?1968), унапре?ен 29. ?уна 1944. (био ?е тако?е маршал По?ске од 1949. до 1956)
• Родион Малиновски (1898?1967), унапре?ен 12. септембра 1944.
• Ф?одор Толбухин (1894?1949), унапре?ен 14. септембра 1944.
• Кирил Мерецков (1897?1968), унапре?ен 26. октобра 1944.
• Лавренти? Бери?а (1899?1953), постао 9. ?ула 1945. (разрешен и стре?ан 1953)
• Васили? Соколовски (1897?1968), унапре?ен 3. ?ула 1946.
• Никола? Булга?ин (1895?1975), унапре?ен новембра 1947. (деградиран1958)
• Иван Баграм?ан (1897?1982), унапре?ен 11. марта 1955.
• Серге? Бир?узов (1904?1964), унапре?ен 11. марта 1955.
• Андре? Гречко (1903?1976), унапре?ен 11. марта 1955.
• Андре? Иванович ?ер?оменко (1892?1970), унапре?ен 11. марта 1955.
• Кирил Москаленко (1902?1985), унапре?ен 11. марта 1955.
• Васили? Чу?ков (1900?1982), унапре?ен 11. марта 1955.
• Матве? Захаров (1898?1972), унапре?ен 8. ма?а 1959.
• Филип Голиков (1900?1980), унапре?ен 6. ма?а 1961.
• Никола? Иванович Крилов (1903?1972), унапре?ен 29. априла 1962.
• Иван ?акубовски (1912?1976), унапре?ен 12. априла 1967.
• Павел Батицки (1910?1984), унапре?ен 15. априла 1968.
• Петр Кошево? (1904?1976), унапре?ен 15. априла 1968.
• Леонид Бреж?ев (1906?1982), унапре?ен 2. ма?а 1976.
• Дмитри? Устинов (1908?1984), унапре?ен 30. ?ула 1976.
• Виктор Куликов (1921?2013), унапре?ен 14. ?ануара 1977.
• Никола? Огарков (1917?1994), унапре?ен 14. ?ануара 1977.
• Серге? Соколов (1911?2012), унапре?ен 17. фебруара 1978.
• Серге? Ахроме?ев (1923?1991), унапре?ен 25. марта 1983.
• Сем?он Куркоткин (1917?1990), унапре?ен 25. марта 1983.
• Васили? Петров (1917?2014), унапре?ен 25. марта 1983.
• Дмитри? ?азов (1924?2020), унапре?ен априла 1990.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Адмирал флоте Сов?етског Савеза

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Маршал Сов?етског Савеза на Викимеди?ино? остави .

• ?Биографи?е свих маршала и адмирала СССР” . marshalu.com (на ?езику: (?език: руски) (?език: енглески) ). Маршалы и Адмиралы Флота Советского Союза . Приступ?ено 06. 10. 2013 .   CS1 одржава?е: Непрепознат ?език ( веза )