Жак Анкетил

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Жак Анкетил
Жак Анктил 1963. године
Лични подаци
Пуно име Жак Анкетил
Надимак Господин Хроно
Датум ро?е?а ( 1934-01-08 ) 8. ?ануар 1934.
Место ро?е?а Мон Сент Е?ан , Француска
Датум смрти 18. новембар 1987. ( 1987-11-18 )  ( 53 год. )
Место смрти Руан , Француска
Држав?анство   Француска
Висина 1,84 м
Маса 70 kg
Тимске информаци?е
Тренутни тим
завршио кари?еру
Дисциплина друмски / писта
Тип возача ол араунд
Професионална кари?ера
1953 Ла Франсез
1954?1955 Ла Перл?иткинсон
1956 Б?анки
1957?1958 Ел?ет?потен
1959?1961 Ел?ет?финсек
1962?1964 Сент?Рафаел
1965?1966 Форд франс
1967?1969 Бик
Успеси
Тур де Франс
Тур де Франс 5 (1957, 1961, 1962, 1963, 1964)
?иро д’Итали?а
?иро д’Итали?а 2 (1960, 1964)
Вуелта а Еспа?а
Вуелта а Еспа?а 1 (1963)
Главне етапне трке
Париз?Ница 5 (1957, 1961, 1963, 1965, 1966)
Вуелта а Каталу?а 1 (1967)
Вуелта ал Паис Баско 1 (1969)
Критери?ум ди Дофине 2 (1963, 1965)
Монументални класици
Ли?еж?Басто??Ли?еж 1 (1966)
Класици
Гент?Вевелгем 1 (1964)
Друге трке
Критери?ум насионал де ла руте 4 (1961, 1963, 1965, 1967)
Бордо?Париз 1 (1965)
Гран при дес не?шн 9 (1953, 1954, 1955, 1956, 1957, 1958, 1961, 1965, 1966)
Остало
Супер престиж Перно 4 (1961, 1963, 1965, 1966)
Рекорд на сат времена 46.159 km (1956)
Награде и меда?е
Осво?ене меда?е
Представ?а?у?и Француска Француску
Друмски бициклизам
Олимпи?ске игре
Бронзана медаља — треће место Хелсинки 1952. Екипни хронометар
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место Норбугринг 1966. Друмска трка
Ажурирано: 29. ?ун 2016 .

Жак Анкетил ( франц. Jacques Anquetil ; Мон Сент Е?ан , 8. ?ануар 1934 ? Руан , 18. новембар 1987 ) бивши ?е француски професионални бициклиста у периоду од 1953. до 1969. године. Анктил ?е петоструки победник Тур де Франса , а двапут ?е осво?ио ?иро д’Итали?у . Осва?а?ем Вуелта а Еспа?е постао ?е први возач ко?и ?е осво?ио све три гранд тур трке. Био ?е изузетан хронометраш, због чега ?е добио надимак ?Господин Хроно” ( франц. Monsieur Chrono ). [1] Девет пута ?е осва?ао трку Гран при десет наци?а, ко?а ?е била незванично светско првенство у вож?и на хронометар.

Дети?ство и аматерска кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Анктил ?е ро?ен у Мон Сент Е?ану, где ?е живио са родите?има Ернестом и Мари?ом и братом Филипом. [2] Године 1941. ?егов отац ?е одбио да ради за Немце, те му ?е посао пресушио. Остали чланови породице бавили су се по?опривредом (га?или су ?агоде), па им се Анктилов отац придружио. Преселили су се у село Борге. Анктил ?е први бицикл добио са четири године и возио га ?е двапут дневно, по километар и по. [3] Са 17 година ?е добио прву дозволу за вож?у бицикла и остао ?е у бициклизму цео живот.

Радио ?е у фабрици у Сотевилу за 50 франака дневно, али ?е напустио после 26 дана због неспоразума са шефом око слободног времена за тренинге. [4] Као аматер, победио ?е на 16 трка, а прву победу остварио ?е на трци Морис Латур, 3. ма?а 1951. године. [5]

Године 1952. осво?ио ?е национално првенство за аматере и првенство Норманди?е за аматере. Анктил ?е на Лет?им олимпи?ским играма 1952. осво?ио бронзану меда?у у екипном хронометру. [6]

Професионална кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Импресиониран Анктиловом вож?ом на Олимпи?ским играма, Френсис Пелис?е га ?е позвао да вози за тим Перле ? као полупрофесионалац, за 30 хи?ада старих франака. Анктил ?е пристао. [7] Године 1953. узео ?е учеш?е на трци Гран при десет наци?а, хронометру дугом 142 km. Победио ?е и са 19 година ?е постао незванични светски шампион. Победа ?е задово?ила Пелис?еа, али га ни?е убедила. Исте године осво?ио ?е трку Ла Манш и хронометар у Лугану. Пелис?е ?е потом 1954. на Гран при?у десет наци?а возио сво? ауто иза Шва?царца Хуга Коблета , а не иза Анктила. То се ни?е свидело Анктилу и када ?е победио Коблета послао ?е букет цве?а Пелис?еово? жени, у знак на?дуб?ег саучеш?а.. [2] На Гран при?у десет наци?а Анктил ?е учествовао девет пута и никад ни?е био побе?ен.

Године 1954. Анктил ?е почео двогодиш?е служе?е во?ног рока, али ни?е напуштао бициклизам. Исте године осво?ио ?е етапу на Париз?Ници и трку у Лугану, док ?е 1955. остварио седам победа. Године 1956. осво?ио ?е национално првенство на писти, трке у Каену, Женеви и Нанту. У ?уну му ?е наре?ено да сруши рекорд у вож?и на сат. Договорио се да половину награде да во?сци, а половину ма?ки уби?еног во?ника у Алжиру. [8] Први покуша? на Велодрому у Милану ни?е прошао добро, [8] а три дана касни?е ? 29. ?уна 1956. ? Анктил ?е срушио рекорд Фауста Копи?а . [9] 11 година касни?е, 1967. Анктил ?е опет срушио рекорд, али му ни?е признат ?ер ни?е хтео да уради допинг тест одмах говоре?и да ?е га урадити касни?е у хотелу.

Анктил ?е 1957. године осво?ио трке у Алжиру, Женеви, Лангону, Шест дана Париза, трку Ху? у Ли?ежу и трку Париз?Ница, а затим ?е добио позив из националног тима да вози Тур де Франс. Анктил га ?е прихватио и осво?ио ?е сво? први Тур. [10] Завршио ?е скоро пет минута испред осталих, уз четири етапне победе. Године 1958, осво?ио ?е Шест дана Париза, трку Ви?ареала, Четири дана Данкека, етапу на Париз?Ници и Гран при десет наци?а. Завршио ?е други на трофе?у Барачи, а Тур де Франс ?е морао да напусти током 21. етапе.

Године 1959. осво?ио ?е трку у Лугану, Женеви и четири дана Данкека. Возио ?е по први пут ?иро д’Итали?у и осво?ио друго место, уз ?едну етапну победу. Тур де Франс ?е завршио на тре?ем месту, али ?е извиждан на послед?о? етапи ? на Парку принчева ? ?ер су он и остали пустили да победи Федерико Баамонтес а не Анри Англад. Француски тим ?е био поде?ен ?ер ?е Англада заступао агент Ро?ер Пил, а остале Дани?ел Дусет. Пошто Анктил и остали нису могли да победе Англада, пустили су Баамонтеса да осво?и Тур ?ер ?е Баамонтес био мали возач и ?егова победа ни?е била толико знача?на за касни?е сезоне.

Године 1960. осво?ио ?е ?иро д’Итали?у, а одлучио ?е да не вози Тур де Франс. Осим ?ира, осво?ио ?е трку у Лугану, етапу на Туру Романди?е и неколико трка по француско?.

Године 1961. осво?ио ?е трку у Каену, Тулону, Париз?Ницу, Критери?ум антарнас?онал и етапу на Туру Романди?е. На ?иро д’Итали?и ?е завршио на другом месту. Вратио се на Тур де Франс и осво?ио га, уз две етапне победе. Године 1962. ?е осво?ио сво? тре?и Тур де Франс, чиме се из?едначио са Филипом Тисом и Луизоном Бобеом .

Године 1963. осво?ио ?е Критери?ум антарнас?онал, Критери?ум Дофине, Париз?Ницу и Вуелта а Еспа?у, пре Тур де Франса. На Туру, Анктил ?е победио на четири етапе. При врху брда Анктил ?е имао техничких проблема и из тимског аута су му дали бицикл погодан за спуст, што ?е био добар потез, ?ер ?е Анктил престигао Баамонтеса на спусту и узео му лидерску позици?у ко?у ?е сачувао до кра?а и осво?ио четврти Тур (тадаш?и рекорд).

Године 1964. осво?ио ?е Гент?Вевелгем и ?иро д’Итали?у. На Тур де Франсу водио ?е велику бобру са Ремоном Пулидором . ?ихова борба ?е постала истори?ска. На успону, ?их дво?ица су возили ?едан поред другог, на измаку снага. Анктил ?е отпао тек на 500 метара до ци?а и изгубио само 14 секунди; на кра?у ?е осво?ио Тур са 55 секунди испред Пулидора. То ?е био ?егов рекордни, пети али и послед?и Тур.

Године 1965. осво?ио ?е трку Араса, Лугана, Критери?ум Дофине, Бордо?Париз, Критери?ум антарнас?онал, Париз?Ницу, Гран при десет наци?а и по први пут Трофе? Барачи (хронометар на коме су возила по дво?ица возача). Анктил ?е био узнемирен због чи?енице да ?е у ?авности више похвала и више симпати?а осво?ио Пулидор ?ер ?е победио на успону, а не он ко?и ?е осво?ио Тур. Жеминиани га ?е притискао да вози Критери?ум Дофине, а наредног дана и на?дужи класик на свету ? Бордо?Париз дуг 557 km. То ?е требало да реши недоумице око тога ко ?е на?бо?и. Анктил ?е осво?ио Критери?ум Дофине, ко?и се завршио у три сата у?утру, а након два сата интерв?уа отишао ?е за Бордо. Анктил ?е потом осво?ио 57 секунди испред Жана Стабленског .

Године 1966. осво?ио ?е ?иро Сардини?е, Ли?еж?Басто??Ли?еж и Париз?Ницу. На светском првенству завршио ?е други, а са Тур де Франса се због лошег здрав?а повукао током 19. етапе. Осво?ио ?е Гран при десет наци?а девети и послед?и пут.

Године 1967. осво?ио ?е трку у Оксеру, Критери?ум антарнас?онал и Вуелта Каталони?у. Следе?е године победио ?е на неколико ма?их трка у Француско?, а 1969. осво?ио Тур Баски?ске зем?е, што му ?е била послед?а велика победа у кари?ери. Послед?у победу остварио ?е на трци Флер де Л’Орн.

Ривалство са Пулидором [ уреди | уреди извор ]

Анктил и Пулидор су водили борбу неколико година. Анктил ?е побе?ивао, а Пулидор поста?ао све популарни?и. Поделе изме?у ?ихових нави?ача су биле велике, а ?едну ?е испричао и П?ер Шани: ?Тур де Франс носи на?ве?у кривицу за поделу зем?е. У на?ма?ем сеоцету, чак и породице су биле у два ривалска кампа. Знам човека ко?и ?е зграбио сво?у жену и ставио ?е да седи на решетки загре?ане пе?и, са подигнутом сук?ом, ?ер ?е нави?ала за Анктила а он за Пулидора. Жена ?е постала ’пулидориста’, али било ?е касно ? муж се окренуо ?имонди?у.” [11]

Допинг [ уреди | уреди извор ]

Анктил ?е користио допинг и то ни?е крио. У сво?о? расправи са француским министром, на телевизи?и ?е из?авио да само будала може мислити да се Бордо?Париз може возити само са водом. Он и остали возачи возе по хладном времену, киши, сунцу, и има?у право да третира?у себе како желе. У ?едно? из?ави рекао ?е да сви користе допинг средства. Допинг тестова ни?е било до смрти Тома Симпсона на Тур де Франсу 1967. године. Анктил ?е одбио да уради допинг тест након обара?а рекорда у вож?и на сат времена исте године ?ер ни?е хтео да га ради пред публиком ве? касни?е у хотелу.

Кра? кари?ере и смрт [ уреди | уреди извор ]

Кари?еру ?е завршио 1969. године. Послед?у трку ни?е возио у Француско? него у Антверпену (у Белги?и), ?ер ?е и да?е био оча?ан ?ер су више волели Пулидора него ?ега. Почео ?е да ради као фармер. Био ?е и дописник за француски лист Лекип , консултант за канал Европа 1, а касни?е директор трке Париз?Ница и Тур Медитерана у Канади, те спортски директор Француског тима на светском првенству.

Након завршетка кари?ере, возио ?е бицикл само три пута, истакавши да ?е ве? возио дово?но. Возио ?е гран при у Ници, где су стари?и возачи возили са тренутним бициклистима. Возио ?е са при?ате?ем у Норманди?и и са ?ерком на ?еном ро?ендану. То су била ?едина три пута да ?е возио након 1969. године.

Умро ?е од рака желуца 1987. у сну, а од те године ? ?ему у част ? Венсенски велодром се зове ?Велодром Жак Анктил”.

Рекорди [ уреди | уреди извор ]

Жак Анктил ?е први успео да оствари следе?е резултате:

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Monsieur Chrono” . cyclingart.blogspot.com . 23. 6. 2011 . Приступ?ено 26. 11. 2016 .  
  2. ^ а б Anquetil, Jacques (1966): En brulant les etapes , Calmann-Levy, France
  3. ^ Anquetil, Jacques; Joly, Pierre (1966). Calmann-Levy, ур. En brulant les etapes . Editions Calmann-Levy.  
  4. ^ L'Auto Cycle Sottevillais, Velo , France, November 2007
  5. ^ ?Sans lui, Anquetil n'aurait jamais ete Anquetil” . leparisien.fr . Le Parisien. 2. 12. 2014 . Приступ?ено 26. 11. 2016 .  
  6. ^ ?Jacques Anquetil Olympic Results” . sports-reference.com . Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г . Приступ?ено 26. 11. 2012 .  
  7. ^ Yates, Richard (January 1997), Maitre Jacques , Cycle News, UK
  8. ^ а б Chany, Pierre (1988). La Fabuleuse Histoire de Cyclisme . Nathan, France. ISBN   978-2-09-286431-9 .  
  9. ^ Interview, Magazine 24, ORTF (television), France, 20 November 1963
  10. ^ Ollivier, Jean-Paul (1999): Maillot Jaune , Reader's Digest Selection, France
  11. ^ Woodland, Les (2007). The Yellow Jersey Guide to the Tour de France . ISBN   978-0-224-06318-0 .  

Цитирана библиографи?а [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]