Густав Крклец
Густав Крклец 1969. године
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1899-06-23 ) 23. ?ун 1899.
Место ро?е?а	Удби?а , Аустроугарска
Датум смрти	30. октобар 1977. ( 1977-10-30 )  ( 78 год. )
Место смрти	Загреб , СФР?
К?ижевни рад
На?важни?а дела	?убав птица Дарови за безимену

Густав Крклец (Удби?а кра? Карловца , 23. ?ун 1899 ? Загреб , 30. октобар 1977 ) био ?е ?угословенски и хрватски к?ижевник. ^[1]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Густав Крклец ро?ен ?е у месту Удби?а кра? Карловца као прво дете у породици Аугуста и Хермине Крклец. ^[2] Дети?ство ?е провео у Марушевцу, у Хрватском загор?у , што ?е оставило тра?ан траг у ?еговом поетском опусу. Гимнази?у ?е поха?ао у Вараждину , Загребу и на Сушаку , а у Загребу ?е студирао филозофи?у. ^[1]

У периоду изме?у два рата радио ?е различитим загребачким редакци?ама. Био ?е уредник Нолита у Београду од 1929 до 1933. године. ^[1]

Други светски рат затекао га ?е у Београду где ?е доживео бомбардова?е града. Затим се у септембру 1941. преселио у Земун . У Земуну ?е радио као државни чиновник и сара?ивао у усташком листу “Граничар” све до бомбардова?а Земуна, у марту 1944. У том тренутку био ?е председник Веслачког клуба Земуна. ^[3] Након тога се са супругом Мир?аном накратко преселио у Сланкамен , а кра? рата дочекао ?е у Самобору . У септембру 1945. године у Загреб ?е дошла и ?егова супруга, те ?е од тада Крклец живео и радио у Загребу све до смрти. ^[4]

После рата ?е био дугогодиш?и уредник у Накладном заводу Хрватске. Бавио се и новинарством. Од 1951. године ?е члан ?АЗУ. ^[1] Посветио се и писа?у за децу. Об?ав?ивао ?е песме у часопису за децу Радост за ко?и ?е био и ?едан од главних оснивача. ^[4]

На?важни?и део Крклецовог к?ижевног дела чини поези?а . ?егово антологи?ско песништво кратког, непосредног и ?асног израза одражава ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао ?е и есе?е, критике, путописе, фе?тоне и афоризме. Много ?е преводио, на?више са руског, немачког, али и са словеначког и чешког ?езика. Посебно се истичу ?егови преводи Пушкина , Прешерена , Брехта . ^[5] Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Лип?ак написао ?е низ критичких записа и есе?а. ^[5]

Густав Крклец ?е аутор поетских збирки ≪Лирика≫ (1919), ≪Сребрна цеста≫ (1921), ≪?убав птица≫ (1926), ≪Излет у небо≫ (1928). У време реакци?е и немачке окупаци?е у стиховима Крклеца по?авили су се осе?а?и безизлаза, бриге за судбину домовине (збирке ≪Сан под брезом≫, 1940, ≪Дарови за безимену≫, 1942, ≪Тамница времена≫, 1944). Победу над нацизмом, и соци?ално престро?ава?е у ФНР? опевао ?е у циклусу стихова ≪Жубор живота≫ (1955).

?удска осе?а?а, родни кра?, улога песника у друшву ? основне су теме поези?е Крклеца, у на?ве?ем обиму написане у виду сонета.

?егова поези?а за децу садржи хумористичке мотиве ( Телеграфске басне , 1952).

Награде [ уреди | уреди извор ]

• Антуновска награда (1944) ^[3]
• Награда Владимир Назор за животно дело (1968)
• Дисова награда
• Зма?ева награда

Дела [ уреди | уреди извор ]

• Лирика (1919)
• Сребрна цеста (1921)
• Беску?ници (1921)
• Нове п?есме (1923)
• ?убав птица (1926)
• Излет у небо (1928)
• Сан под брезом (1940)
• Дарови за безимену (1942)
• Ра?ени галеб (1942)
• Тамница времена (1944)
• Лица и кра?олици (1946)
• Писма Мартина Лип?ака из провинци?е (1956)
• Телеграфске басне (1952)
• Но?но ивер?е (1960)

Спомен [ уреди | уреди извор ]

• Поводом стогодиш?ице ро?е?а Густава Крклеца на проче?у ку?е у Марушевцу у ко?о? ?е хрватски песник провео дети?ство. Матица хрватска у Вараждину и Општина Марушевец поставиле су му спомен-плочу. ^[4]
• У Вараждинско? градско? библиотеци налази се и спомен-соба Густава Крклеца

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Изабране песме Густава Крклеца