Генерална скупштина Организаци?е у?еди?ених наци?а
United Nations General Assembly
Сала Генералне скупштине Организаци?е у?еди?ених наци?а у ?у?орку
Амблем УН
Скра?еница	GA ? UNGA ? AG
Датум оснива?а	1945.
Правни статус	активан
Седиште	?у?орк ,   САД
Чланови	193 државе
Председник	Csaba K?rosi
Матична организаци?а	У?еди?ене наци?е
Веб-са?т	www .un .org

Генерална скупштина Организаци?е у?еди?ених наци?а , ГС ОУН ( енгл. United Nations General Assembly, UNGA ) ?едан ?е од пет главних органа Организаци?е у?еди?ених наци?а . Чине ?е све зем?е чланице Организаци?е у?еди?ених наци?а и саста?у се на редовним годиш?им заседа?има ко?е сазива председник изабран од ве?ине представника.

Као ?едино тело ОУН у коме све зем?е чланице има?у представнике, Скупштина служи као форум чланицама на ко?има расправ?а?у о пита?има ме?ународног права и доносе одлуке о да?ем функциониса?у организаци?е.

Организаци?а [ уреди | уреди извор ]

Редовно годиш?е заседа?е Генералне скупштине обично почи?е тре?ег уторка у септембру и завршава се средином децембра, са избором председника Генералне скупштине на почетку сваког заседа?а. Опште заседа?е почи?е када се све чланице по?аве на заседа?у у року од 6 дана. Традиционално, генерални секретар се први обра?а скупштини, а затим и председник скупштине и бразилски представник. Прво заседа?е ?е одржано 10. ?ануара 1946 . у Средиш?о? дворани Вестминстерске палате у Лондону ко?о? ?е присуствовало 51 зем?а.

За изгласава?е на Генерално? скупштини о важним пита?има ? расправе о миру и безбедности; реизбор чланова органа; приступа?е, суспензи?а, и иск?уче?е чланица; бу?етска пита?а ? потребна ?е двотре?инска ве?ина присутних чланица на заседа?у. Остала пита?а се изгласава?у простом ве?ином. Свака чланица има по ?едан глас. Осим изгласава?а новог бу?ета, изме?у осталог и ниво пореза за чланице, скупштинске резолуци?е нису обавезу?у?е за чланице. Скупштина да?е препоруке по било ком пита?у ко?е се тиче ОУН, осим по пита?има мира и безбедности ко?е су у надлежности Савета безбедности. Систем ?една зем?а, ?едан глас теоретски омогу?ава зем?ама ко?е чине 8% светске популаци?е да изгласа?у резолуци?у са двотре?инском ве?ином.

Током 1980-их , Скупштина ?е постала место ди?алога на релаци?и Север-?уг ? расправе по пита?има односа изме?у индустри?ских зема?а и зема?а у разво?у. Ова пита?а су постала знача?на због убрзаног раста и промене састава чланства ОУН. Током 1945 , У?еди?ене наци?е су имале 51 члана. Сада има 193, од ко?их више од две тре?ине чине зем?е у разво?у . Због ?ихове бро?ности, зем?е у разво?у су често у могу?ности да одре?у?у теме дневног реда заседа?а (преко координисаних група као што ?е Г77 ), карактер расправа, и коначне одлуке. За многе зем?е у разво?у, УН представ?а извор ?иховог дипломатског утица?а и место за изград?у ме?ународних односа.

Специ?ална заседа?а [ уреди | уреди извор ]

Специ?ално заседа?е може бити сазвано на захтев Савета безбедности Организаци?е у?еди?ених наци?а , ве?ине чланица ОУН, или ако ?е ве?ина забринута због политике ?едне од чланица. Специ?ално заседа?е ?е одржано у октобру 1995 . како би се обележила 50. годиш?ица ОУН. Друго специ?ално заседа?е ?е одржано у септембру 2000 . године како би се прославио улазак у нови милени?ум; на ?ему су у први план истакнути Милени?умски ци?еви разво?а . Следе?е специ?ално заседа?е ( Светски самит 2005 ) ?е одржано септембра 2005 . како би се обележила 60. годиш?ица ОУН; на ?ему ?е проце?ен напредак везан за Милени?умске ци?еве разво?а, и расправ?ано о предлогу Кофи?а Анана везан за реформу УН, под називом У ве?о? слободи .

Скупштина може предузети мере за очува?е ме?ународног мира ако Савет безбедности ни?е у могу?ности, обично због неслага?а сталних чланица. Резолуци?а ? У?еди?е?е за мир “ , усво?ена 1950 , овлаш?у?е Скупштину да сазове хитна специ?ална заседа?а како би се усво?иле опште мере делова?а ? ук?учу?у?и и употребу оружаних снага ? у случа?у прекида мировних споразума. Две тре?ине чланица мора одобрити усва?а?е оваквих препорука. Хитна специ?ална заседа?а под оваквим околностима су одржана у десет наврата. Два на?скори?а, у 1982 . и 1997 . години, обе сазване као одговор на ратне операци?е Израела . На деветом ?е разматрана ситуаци?а у окупираним арапским територи?ама после прошире?а Израела на Голанску висораван . Десето заседа?е ?е сазвано због окупаци?е Источног ?ерусалима и бавило се пита?има палестинских територи?а .

На првом специ?алном заседа?у Генералне скупштине 1947 , Освалдо Аранха , представник бразилске делегаци?е у ОУН, започео ?е традици?у ко?а се сачувала до данас на коме ?е први говорник на овом знача?ном ме?ународном форуму увек из Бразила .

Реформа Генералне скупштине [ уреди | уреди извор ]

Дана 21. марта 2005 , генерални секретар Кофи Анан представио ?е извешта?, У ве?о? слободи , на коме се критику?е Генерална скупштина због толиког фокусира?а на доби?а?е консензуса да ?е усва?ала ве? застареле резолуци?е. Тако?е ?е критиковао скупштину због представ?а?а проширеног и превише општег дневног реда, уместо да се фокусира на ?главна пита?а дана, као што су ме?ународне миграци?е и дуго расправ?ану, свеобухватну резолуци?у о тероризму “ . Анан ?е препоручио измене дневног реда Генералне скупштине, структуре комитета, и процедура; ?ача?е улоге и ауторитета председника ; ?ача?е цивилног друштва ; и успостав?а?е механизма за преиспитива?е одлука комитета. Анан ?е подсетио чланице ОУН на ?ихову одговорност за изврше?е реформи, ако желе да остваре напредак ка ве?о? ефикасности ОУН. ^[1]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Организаци?а у?еди?ених наци?а
• Систем Организаци?е у?еди?ених наци?а

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Службена страница Генералне скупштине Организаци?е у?еди?ених наци?а
• Службена страница Организаци?е у?еди?ених наци?а