Tomas Njukomen ( engl. Thomas Newcomen ; / ? nj uː k ? m ? n / ; februar 1664 ^{[i] [1]} – 5. avgust 1729) bio je engleski izumitelj koji je kreirao atmosfersku ma?inu , prvu prakcti?nu ma?inu koja radi sagorevaju?i gorivo 1712. godine. On je bio gvo?đar po zanatu i baptisti?ki lai?ki propovednik po pozivu. On je rođen u Dartmutu u Devonu u Engleskoj, u trgova?koj porodici i kr?en je u crkvi svetog Spasitelja 28. februara 1664. godine. ^[3] U to vreme su poplave u rudnicima uglja i kalaja bile glavni problem, i Njukomen se ubrzo uklju?io u poku?aj pobolj?anja na?ina ispumpavanja vode iz takvih rudnika. Njegovo gvo?đarsko preduze?e se specijalizovalo za dizajn, proizvodnju i prodaju alata za rudarsku industriju.

Verski ?ivot [ уреди | уреди извор ]

Tomas Njukomen je bio lai?ki propovednik i u?itelj u lokalnoj baptisti?koj crkvi. Nakon 1710, on je postao pastor lokalne grupe baptista. Njegov otac bio je jedan iz grupe koja je dovela poznatog puritanca D?ona Flejvela u Dartmut. Kasnije je jedan od Njukomenovih poslovnih kontakata u Londonu, Edvard Valin, bio jo? jedan baptisti?ki sve?tenik koji je imao veze s poznatim doktorom D?onom Gilom iz Horslidauna , Sadark. Njukomenova veza sa baptisti?kom crkvom u Bromsgrouvu materijalno je pomogla ?irenju njegove parne ma?ine, jer su in?enjeri D?onatan Hornblouer (otac i sin) bili uklju?eni u istu crkvu.

Razvoj atmosferske ma?ine [ уреди | уреди извор ]

Njukomenovo veliko ostvarenje bila je parna ma?ina , razvijena oko 1712. godine. Kombinuju?i ideje Tomasa Sejverija i Denisa Papina , on je stvorio parnu ma?inu za potrebe podizanja vode iz rudnika kalaja. ^[4] Mogu?e je da je Njukomen ve? bio upoznat sa Sejverijem, ?iji su preci bili trgovci u ju?nom Devonu . Sejveri je takođe imao postaju kod komesara za bolesne i povređene mornare , ?to ga je odvelo u Dartmut. Sejveri je osmislio ?vatrenu ma?inu”, neku vrstu termi?kog sifona , u kojoj je para primana u prazan kontejner, a zatim kondenzovana. Tako stvoren vakuum kori?ten je za usisavanje vode sa dnu okna rudnika . ?Vatrena ma?ina” nije bila veoma efikasna i nije mogla da radi izvan dubine od oko trideset stopa.

Kasniji ?ivot i smrt [ уреди | уреди извор ]

Relativno malo se zna o Njukomenovom kasnijem ?ivotu. Posle 1715. godine poslovi sa motorima su se obavljali preko neukorporirane kompanije, Vlasnici izuma za podizanje vode vatrom . Njen sekretar i blagajnik bio je D?on Mires, slu?benik Dru?tva apotekara u Londonu. To dru?tvo je formiralo kompaniju koja je imala monopol na snabdevanje mornarice lekovima pru?aju?i blisku vezu sa Saverijem, ?ijem testamentu je bio svedok. Komitet vlasnika je takođe uklju?ivao Edvarda Valina, baptistu ?vedskog poreklai i pastora crkve u Mejz Pondu, Sautvark . Njukomen je umro u Valinovoj ku?i 1729. i sahranjen je na groblju Banhil Filds na periferiji grada Londona; ta?no mesto njegovog groba nije poznato.

Do 1733, Njukomen i drugi su instalirali oko 125 Njukomenovih motora, koji su radili prema Saverijevom patentu (pro?irenom statutom tako da nije istekao do 1733.), u ve?ini va?nih rudarskih okruga Britanije i na evropskom kontinentu: dreniranje rudnika uglja u Crnoj zemlji , Vorik?ir i blizu Njukasla na Tajnu ; u rudnicima kalaja i bakra u Kornvolu ; i u rudnicima olova u Flint?iru i Darbi?iru , između ostalog.

Nakon Njukomena [ уреди | уреди извор ]

Njukomenov motor je zadr?ao svoje mesto bez materijalnih promena oko 75 godina, postepeno se ?ire?i na vi?e podru?ja u Velikoj Britaniji i kontinentalnoj Evropi. U po?etku su kori??eni mesingani cilindri, ali oni su bili skupi i ograni?ene veli?ine. Nove tehnike livenja gvo?đa koje je pionirski uvela kompanija Koulbrukdejl 1720-ih omogu?ile su upotrebu ve?ih cilindara, do oko 6 stopa (1,8 m) u pre?niku do 1760-ih. Iskustvo je dovelo do bolje konstrukcije i manjih pobolj?anja u rasporedu. Njegove mehani?ke detalje je mnogo pobolj?ao D?on Smiton , koji je napravio mnogo velikih motora ovog tipa po?etkom 1770-ih; njegova pobolj?anja su brzo usvojena. Do 1775. godine napravljeno je oko 600 Njukomenovih motora, iako su se mnogi od njih istro?ili pre toga, te su napu?teni ili zamenjeni.

Njukomenov motor svakako nije bio efikasna ma?ina, iako je verovatno bio toliko komplikovana koliko su tehnike i materijali iz ranog 18. veka mogli da podr?e. Mnogo toplote je gubljeno prilikom kondenzacije pare, jer je to hladilo cilindar. Ovo nije bilo preterano va?no u rudniku, gde je bio dostupan sitan ugalj koji nije mogao da se proda, ali je zna?ajno pove?alo tro?kove eksploatacije tamo gde ugalj nije bio lako dostupan, kao u Kornvolu. Njukomenov motor je postepeno zamenjen posle 1775. u oblastima gde je ugalj bio skup (posebno u Kornvolu ) motorom pobolj?anog dizajna, koji je izumeo D?ejms Vat , u kome je para kondenzovana u posebnom kondenzatoru. Vatova parna ma?ina , potpomognuta boljim in?enjerskim tehnikama, uklju?uju?i Vilkinsonovu ma?inu za bu?enje, bila je mnogo ?tedljivija, omogu?avaju?i Vatu i njegovom partneru Metju Bultonu da prikupe zna?ajne naknade na osnovu u?teđenog goriva.

Vat je kasnije napravio druga pobolj?anja, uklju?uju?i motor sa dvostrukim dejstvom, gde su i pokreti nagore i nadole bili pogonski. Oni su bili posebno pogodni za pogon tekstilnih mlinova, a mnogi Vatovi motori su bili zaposleni u ovim industrijama. Prvi poku?aji pokretanja ma?ina pomo?u Njukomenovog motora imali su me?oviti uspeh, po?to je jedan takt proizvodio trzajno kretanje, ali upotreba zamajca i bolji in?enjering su u velikoj meri prevazi?li ove probleme. Do 1800. godine napravljene su stotine rotacionih motora koji nisu bili Vatovi, posebno u kamenolomima i ?elezarama gde nepravilno kretanje nije predstavljalo problem, ali i u tekstilnim postrojenjima. ^[5]

Uprkos Vatovim pobolj?anjima, Komon ind?ins (kako su tada bili poznati) ostali su u upotrebi dugo vremena, a mnogo vi?e Njukomenovih motora nego Vatovih je napravljeno ?ak i u periodu Vatovog patenta (do 1800), jer su bili jeftiniji i jednostavniji. komplikovan. Od preko 2.200 motora napravljenih u 18. veku, samo oko 450 su bili Vatovi motori. Elementi Vatovog dizajna, posebno odvojeni kondenzator, ugrađeni su u mnoge ?piratske“ motore. ?ak i posle 1800. godine motori tipa Njukomen su se i dalje gradili, a kondenzatori su im rutinski dodavani. Takođe su ?esto bivali naknadno ugrađivani u postoje?e Njukomenove motore (tzv. kondenzator u loncu za kiseljenje ).

Pre?ivele Njukomenove ma?ine [ уреди | уреди извор ]

Postoje primeri Njukomenovog motora u Muzeju nauke , London , Engleska i Fordovom muzeju , Dirborn , Mi?igen , SAD, između ostalih mesta. ^[6]

Godine 1964, Njukomenovo dru?tvo iz Londona je organizovalo da se Njukomen motor sa Havkesberi D?ank?ona , Vorik?ir prenese u Dartmut, gde se mo?e videti kako radi koriste?i hidrauli?ni aran?man umesto parnog kotla. ^[7] Prema dr Sirilu Bu?a iz Njukomenovog dru?tva, ^[8] ovaj Njukomenov memorijalni motor datira iz oko 1725. godine, sa novim ventilom i drugim delovima koji su dodati kasnije.

Verovatno je poslednji motor u Njukomenovom stilu koji se komercijalno koristi, i poslednji koji je jo? uvek ostao na svom originalnom mestu, nalazi u Elskar Heritid? Centru , blizu Barnslija u Ju?nom Jork?iru . On je vra?en u radno stanje između 2012. i 2015. godine, i obnovljeni motor je predstavio princ Edvard , grof od Veseksa, u maju 2016. godine. ^[9] Jo? jedan Njukomenov motor koji se mo?e videti kako radi je moderna replika motora u Blek Kantri muzeju u Dadliju, Zapadni Midlands. Njukomenov memorijalni motor u Dartmutu se mo?e videti kako se pokre?e, ali radi pomo?u hidraulike.

Priznanja [ уреди | уреди извор ]

Dana 23. februara 2012. godine Kraljevska po?ta je pustila u opticaj marku na kojoj je prikazana Njukomenova atmosferska parna ma?ina u okviru svoje serije o ?istaknutim Britoncima”. ^[10]

Napomene [ уреди | уреди извор ]

Reference [ уреди | уреди извор ]

Literatura [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Tomas Njukomen na Vikimedijinoj ostavi .

•   ? Newcomen, Thomas ”. Речник националне биографи?е . London: Smith, Elder & Co. 1885.  
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). ? Newcomen, Thomas ”. Encyclopædia Britannica (на ?езику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  
• English Heritage ? National Monuments Record for Elsecar Newcomen engine