한국   대만   중국   일본 
Sidni Brener ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Sidni Brener

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Sidni Brener
Sidni Brener 2008. godine
Li?ni podaci
Datum rođenja ( 1927-01-13 ) 13. januar 1927.
Mesto rođenja Germiston , Ju?noafri?ka Unija
Datum smrti 5. april 2019. ( 2019-04-05 )  ( 92   god. )
  Singapur
Religija Ateista
Nau?ni rad
Polje Biologija
Poznat po Genetici crva Caenorhabditis elegans
Nagrade Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (2002)

Sidni Brener (13. januar 1927 ? 5. april 2019) je bio ju?noafri?ki biolog . Godine 2002. je dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu zajedno sa H. Robertom Horvicom i Ser D?onom E. Silstonom . Brener je dao zna?ajan doprinos radu na geneti?kom kodu i drugim oblastima molekularne biologije dok je radio u Laboratoriji za molekularnu biologiju u Kembrid?u u Engleskoj . On je ustanovio valjkastog crva Caenorhabditis elegans kao model organizam za istra?ivanje razvojne biologije , i osnovao Institut za molekularne nauke u Berkliju , Kalifornija , SAD . [1] [2] [3]

Biografija [ уреди | уреди извор ]

Detinjstvo, mladost i edukacija [ уреди | уреди извор ]

Brener je rođen u gradu Germiston u tada?njem Transvalu (danas u Gautengu ) u Ju?noafri?koj republici , 13. januara 1927. Njegovi roditelji, Lea i Moris Brener, bili su jevrejski imigranti. Otac koji je bio obu?ar, do?ao je u Ju?nu Afriku iz Litvanije 1910. godine, a majka iz Rige u Letoniji , 1922. godine. Imao je i sestru Filis. ?kolovao se u gimnaziji Germiston i na Univerzitetu Vitvatersrand . S obzirom da se upisao na univerzitet sa 15 godina, tokom njegove druge godine shvatili su da ?e biti premlad za medicinsku praksu na kraju svog ?estogodi?njeg ?kolovanja, pa su mu dozvolili da zavr?i Vi?u ?kolu iz oblasti anatomije i fiziologije . Ostao je jo? dve godine da bi stekao diplomu mastera, a za to vreme se izdr?avao rade?i honorarno kao laboratorijski tehni?ar . Njegov master rad je bio iz oblasti citogenetike . 1951. godine je diplomirao medicinu i hirurgiju . Brener je dobio Kraljevsku stipendiju koja mu je omogu?ila da zavr?i doktorat iz psihologije na Univerzitetu u Oksfordu . [4]

Karijera i istra?ivanje [ уреди | уреди извор ]

Nakon doktorata, Brener je radio postdoktorsko istra?ivanje na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju . Slede?ih 20 godina proveo je u Laboratoriji za molekularnu biologiju u Kembrid?u . Tamo je, tokom ?ezdesetih godina, dao veliki doprinos molekularnoj biologiji . 1976. se pridru?io Salk institutu u Kaliforniji . Zajedno sa D?ekom Dunitzom, Doroti Hodgkin, Lesli Orgel i Beril M. Oughton, bio je jedan od prvih ljudi koji su u aprilu 1953. godine videli model strukture DNK , koji su konstruirali Fransis Krik i D?ejms Vatson ; u to vreme on i drugi nau?nici su radili na katedri za hemiju Univerziteta u Oksfordu . Svi su bili impresionirani novim DNK modelom, posebno Brener koji je kasnije i radio sa Krikom u Kavendi? laboratoriji na Univerzitetu u Kembrid?u i novootvorenoj Laboratoriji za molekularnu biologiju (LMB) .

Brener je zna?ajno doprineo u nastajanju molekularne biologije ?ezdesetih godina. Prvi doprinos je bio dokaz da su sve preklapaju?e geneti?ke sekvence nemogu?e. Ovaj dokaz je odvojio funkciju kodiranja od strukturalnih ograni?enja koje je predlo?io pametan kod D?ord?a Gamova ?to je dovelo do toga da Fransis Krik predlo?i koncept adaptera poznatog kao " transportna RNK (tRNK)". Fizi?ko razdvajanje antikodona i aminokiseline na tRNK je osnova za jednosmerni protok informacija u kodiranim biolo?kim sistemima. Ovo je obi?no poznato kao centralna dogma molekularne biologije , tj. da informacije prelaze iz nukleinske kiseline u protein i ne mogu vratiti sa proteina na bilo drugi protein ili nukleinsku kiselinu. Nakon toga Brener je predlo?io koncept informacione RNK , zasnovan na ispravnom tuma?enju rada Eliota Volkina i Larija Astra?ana. Sa Fransisom Krikom , Lesli Barnetom i Ri?ardom J. Vats-Tobinom, Brener je genetski demonstrirao trostruku prirodu koda prevođenja proteina eksperimentom koji su izveli 1961. godine, i koji je otkrio mutacije pomeranja okvira. Na ovaj na?in omogu?eno je rano obja?njenje prirode geneti?kog koda . Mnogo godina kasnije Lesli Barnet je pomogao u osnivanju laboratorije Sidni Brener u Singapuru .

Brener i D?ord? Pieczenik su napravili prvu kompjutersku matri?nu analizu nukleinskih kiselina , koju Brener nastavlja da koristi. Krik, Brener, Klug i Pieczenik su se vratili u svoj rani rad na de?ifriranju geneti?kog koda pionirskim radom o nastanku sinteze proteina , gde su ograni?enja na mRNK i tRNK ko-evoluirala, omogu?avaju?i interakciju pet baza sa obrtanjem antikodonske petlje. Na taj na?in se stvara sistem prevođenja trostrukog koda bez potrebe za ribozomom . Ovaj model zahteva delimi?no preklapanje koda. Brener se zatim fokusirao na uspostavljanje Caenorhabditis elegans [1] kao model organizma za istra?ivanje razvoja ?ivotinja, uklju?uju?i razvoj neurona . Brener je izabrao ovog crva zbog njegove jednostavnosti i brzog ?ivotnog ciklusa. Jedna od klju?nih metoda za identifikaciju va?nih funkcionalnih gena je bilo je pronala?enje za crva koji su imali neki funkcionalni defekt, ?to je dovelo do identifikacije novih skupova proteina , kao ?to je skup UNC proteina. [5] Za ovaj rad, je dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 2002. sa H. Robertom Horvicom i D?onom Silstonom .

Brener je osnovao Institut za molekularne nauke u Berkliju u Kaliforniji 1996. godine. Od 2015. godine je sarađivao sa Institutom Salk, Institutom za molekularnu i ?elijsku biologiju, Odbor za biomedicinska istra?ivanja u Singapuru , D?anelia istra?iva?kim kampom i medicinskim institutom Hauard Hjuz . U avgustu 2005. godine, Brener je imenovan za predsednika Okinavskog instituta za nauku i tehnologiju. Takođe je bio ?lan Nau?nog odbora u Institutu Skrips istra?ivanja, gde je bio i profesor genetike .

Nau?nu biografiju Brenera napisao je Erol Friedberg u SAD .Brener je pisao redovnu kolumnu ("Loose Ends") u ?asopisu Savremena biologija. Ova kolumna je bila toliko popularna da je "Loose ends from Current Biology" kompilacija postala kolekcionarski predmet. Brener je napisao " ?ivot u nauci " [6] , izdanje koje je objavio BioMed Central. [7]

U 2017. godini, Brener je ko-organizovao serijal predavanja u Singapuru , opisuju?i deset logaritamskih skala vremena od Velikog praska do sada?njosti, koje obuhvataju pojavu vi?e?elijskih ?ivotnih oblika, evoluciju ljudi, i pojavu jezika, kulture i tehnologije. U seriji predavanja govorili su istaknuti nau?nici i mislioci, uklju?uju?i V. Brajan Artura, Svanta Paboa, Helgu Novotni i D?eka Szostaka. Godine 2018. predavanja su prilagođena knjizi popularne nauke pod nazivom 10-na-10 Sidni Brener-a: "The Chronicles of Evolution", koju je objavio Vildtipe Books. Brener je takođe odr?ao ?etiri predavanja o istoriji molekularne biologije , njenom uticaju na neuronauku i velikim nau?nim pitanjima. Predavanja su prilagođena knjizi "U duhu nauke: Predavanja Sidneja Brenera o DNK , crvima i mozgovima" .

Nagrade [ уреди | уреди извор ]

Sidni Brener je dobitnik vi?e nagrada poput:

  • EMBO Membership (1964)
  • William Bate Hardy Prize (1969)
  • Albert Lasker Medical Research Award (1971)
  • Royal Medal (1974)
  • Gairdner Foundation International Award (1978)
  • Krebs Medal (1980)
  • Rosenstiel Award (1986)
  • Louis-Jeantet Prize for Medicine (1987)
  • Harvey Prize (1987)
  • Genetics Society of America Medal (1987)
  • Nagrada Kjoto (1990)
  • Copley Medal (1991)
  • Gairdner Foundation International Award (1991)
  • King Faisal International Prize in Medicine (1992)
  • Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (2002)
  • Dan David nagrada (2002)

Privatan ?ivot [ уреди | уреди извор ]

Brener je bio o?enjen sa Mej Brener (rođ. Kovic, kasnije Balkind) od decembra 1952. do njene smrti u januaru 2010. Imali su troje zajedni?ke dece Belindu, Karlu, Stefana, kao i njegovog posinka D?onatana Balkinda iz prvog braka njegove ?ene sa Marcusom Balkindom. ?iveo je u Eliju u Kembrid??iru . Bio je ateista . Brener je umro 5. aprila 2019. u Singapuru , u 92. godini ?ivota. [8]

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б Brener, Sidni. ?The Genetics of CAENORHABDITIS ELEGANS” . Genetics . 77 (1): 71?94. ISSN   0016-6731 . PMID   4366476 .  
  2. ^ Wade, Nicholas (5. 4. 2019). ?Sydney Brenner, a Decipherer of the Genetic Code, Is Dead at 92” . The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN   0362-4331 . Приступ?ено 14. 4. 2019 .  
  3. ^ ?Scopus preview - Scopus - Author details (Brenner, Sydney)” . www.scopus.com . Приступ?ено 14. 4. 2019 .  
  4. ^ ?The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2002” . NobelPrize.org (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 14. 4. 2019 .  
  5. ^ Brenner, Sydney (1. 6. 2009). ?In the Beginning Was the Worm …” . Genetics (на ?езику: енглески). 182 (2): 413?415. ISSN   0016-6731 . PMID   19506024 . doi : 10.1534/genetics.109.104976 .  
  6. ^ Brenner, Sydney. (2001). Sydney Brenner : a life in science . Wolpert, L. (Lewis), Friedberg, Errol C., Lawrence, Eleanor, 1949-, Science Archive Limited. London: BioMed Central. ISBN   978-0-9540278-0-3 . OCLC   50230086 .  
  7. ^ ?Cell Press: Current Biology” . www.cell.com (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 14. 4. 2019 .  
  8. ^ ?Sydney Brenner (1927 - 2019)” . MRC Laboratory of Molecular Biology (на ?езику: енглески). 5. 4. 2019 . Приступ?ено 14. 4. 2019 .  

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Sidni Brener на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sidni_Brener&oldid=27417820 ”