한국   대만   중국   일본 
Pe?ine Mogao ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Pe?ine Mogao

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Pe?ine Mogao

Pe?ine Mogao ( kineski 莫|高|窟, Mog?o k? ) poznate i pod nazivom Hiljadu Budinih pe?ina predstavljaju sistem od 492 pe?ine koje se nalaze jugoisto?no od Duenhuanga . [1] Use?ene su u isto?ne padine planine Ming?a i spadaju u najve?a budisti?ka umetni?ka blaga. Nalaze se na religijski i kulturno va?noj lokaciji Puta svile . [2] [3] Prve pe?ine su iskopane 366. godine nove ere kao mesta budisti?ke meditacije i obo?avanja. [3] [4] Pe?ine Mogao su najpoznatije od kineskih budisti?kih pe?ina i, zajedno sa pe?inama Longmen i pe?inama Juengang , jedna su od tri poznata drevna budisti?ka skulpturalna mesta u Kini.

Va?no skladi?te dokumenata otkriveno je 1900. godine u takozvanoj ?Pe?ini biblioteke“, koja je bila zazidana u 11. veku. Sadr?aj biblioteke je kasnije rasprostranjen ?irom sveta, a najve?e kolekcije se sada nalaze u Pekingu, Londonu, Parizu i Berlinu. Postoji Međunarodni projekat Duenhuang koji koordinira i prikuplja nau?ni rad na rukopisima Duenhuanga i drugog materijala. Same pe?ine su sada popularna turisti?ka destinacija, sa znatnim brojem otvorenim za posetu. [5]

Etimologija [ уреди | уреди извор ]

Pe?ine se na kineskom obi?no nazivaju Pe?ine Hiljadu Buda ( kineski : 千佛洞 ; pinjin : qi?nfo dong ), naziv za koji neki nau?nici pretpostavljaju da poti?e iz legende o njihovom osnivanju, kada je monah Juezun imao viziju hiljadu Buda na tom mestu. Ovaj naziv, međutim, mo?da poti?e od velikog broja figura Bude na lokalitetu, ili minijaturnih figura naslikanih na zidovima ovih pe?ina, jer se ove figure kolokvijalno nazivaju ?hiljade Buda“. [6] Naziv pe?ine Mogao ( kineski : 莫高窟 ; pinjin : Mog?o k? ) kori??en je u dinastiji Tang, gde se 'Mogao' odnosi na administrativni okrug na tom mestu za vreme dinastije Tang. [7] Mogao mo?e zna?iti ?neuporediv“ (doslovno ?ni?ta vi?e“, gde ?mo“ zna?i ?ni?ta“, a ?gao“ zna?i ?visoko“); [8] [9] alternativno ?itanje mo?e biti ?visoko u pustinji“ ako se ?mo“ ?ita kao varijanta kineskog izraza za ?pustinju“. [10] Mogao se takođe koristi kao naziv moderne varo?i kojim upravlja grad Dunhuang : Mogao grad ( 莫高 ? ). [11] [12] Pe?ine Mogao se takođe ?esto nazivaju pe?inama Dunhuang po najbli?em gradu Dunhuangu, ?to zna?i ?sjajni svetionik“, jer su svetionici kori??eni na grani?noj ispostavi da upozore na napade nomadskih plemena. [13] Međutim, izraz Dunhuang pe?ine se takođe koristi u ?irem smislu kao zajedni?ki izraz za sve pe?ine koje se nalaze u ili oko oblasti Dunhuang. [14]

Istorija [ уреди | уреди извор ]

Detalji slike susreta Manjusrija i Vimalakirtija . Pe?ina 159.

Prvu pe?inu napravio je monah Lo?uan 366. kao mesto za budisti?ku meditaciju i obrede. Vi?e od hiljadu drugih pe?ina uklesano je u stene u narednim vekovima. Do 698. godine kompleks je je? bio toliko izgrađen da je Li Huairang sastavio spis pod nazivom Obnavljanje budisti?kih svetili?ta u pe?inama Mogao. Ve?ina pe?ina je izgradjeno od 5. do 14. veka. Za vreme dinastije Tang Duenhuang je postao glavni trgovinski centar Puta svile i verski centar. Veliki broj pe?ina, kao i 2 ogromne statue Bude je konstruisan u ovom periodu. Nakon 14. veka podru?je pe?ina Mogao je po?elo da propada i slu?ilo je samo za hodo?a??a.

Izgradnja pe?ina Mogao u blizini Dunhuanga se generalno smatra da je po?ela negde u ?etvrtom veku nove ere. Prema knjizi napisanoj za vreme vladavine Tang carice Vu , Fokan Ji ( 佛龕記 , Izve?taj o budisti?kim sveti?tima ) od Li Junсsjua ( 李君修 ), budisti?kog monaha po imenu Le Zun ( 樂尊 , ?to se takođe mo?e izgovarati đuecuen) je vizija hiljadu Buda okupanih zlatnom svetlo??u na tom mestu 366. godine nove ere, inspiri?u?i ga da ovde izgradi pe?inu. [15] Pri?a se nalazi i u drugim izvorima, kao na primer u natpisima na steli u pe?ini 332; Međutim, raniji datum od 353. godine dat je u drugom dokumentu, ?ad?ou Tud?ing ( 沙州土鏡 , Geografija ?ad?oua ). [16] Kasnije mu se pridru?io drugi monah Faljang ( 法良 ), i lokacija je postepeno rasla, te se do vremena Severnog Ljanga na tom mestu se formirala mala zajednica monaha. Pe?ine su u po?etku slu?ile samo kao mesto meditacije za monahe pustinjake, ali su se razvile da slu?e manastirima koji su nikli u blizini. ?lanovi vladaju?e porodice Severnog Veja i Severnog D?oua izgradili su ovde mnoge pe?ine, i one su cvetale u kratkotrajnoj dinastiji Suej . Do dinastije Tang , broj pe?ina je dostigao preko hiljadu. [17]

Za vreme dinastija Suej i Tang, pe?ine Mogao su postale mesto obo?avanja i hodo?a??a za javnost. [18] Od 4. do 14. veka, pe?ine su gradili monasi da slu?e kao svetili?ta sredstvima donatora. Ove pe?ine su bile detaljno oslikane, a pe?inske slike i arhitektura su slu?ile kao pomo? u meditaciji , kao vizuelni prikazi potrage za prosvetljenjem, kao mnemotehni?ka sredstva i kao nastavno sredstvo za informisanje nepismenih o budisti?kim verovanjima i pri?ama. Glavne pe?ine su sponzorisali pokrovitelji kao ?to su va?no sve?tenstvo, lokalna vladaju?a elita, strani dostojanstvenici, kao i kineski carevi. Druge pe?ine su mo?da finansirali trgovci, vojni oficiri i drugi lokalni ljudi, kao ?to su grupe ?ena.

Tokom dinastije Tang, Duenhuang je postao glavno trgova?ko sredi?te Puta svile i veliki verski centar. Veliki broj pe?ina izgrađen je u Mogaou tokom ove ere, uklju?uju?i dve velike statue Bude na tom mestu, najve?u izgrađenu 695. godine nakon edikta carice dinastije Tang Vu Cetjen godinu dana ranije o izgradnji d?inovskih statua ?irom zemlje. [19] Lokalitet je izbegao progon budista koji je naredio car Vucung 845. po?to je tada bilo pod tibetanskom kontrolom. Kao pograni?ni grad, Duenhuang je u razli?itim vremenima bio okupiran od strane drugih nehanskih Kineza. Nakon dinastije Tang, lokacija je postepeno gubila na zna?aju, a izgradnja novih pe?ina je potpuno prestala nakon dinastije Juen . Do tada je islam osvojio ve?i deo Centralne Azije, a put svile je opao na va?nosti kada je trgovina morskim putevima po?ela da dominira kineskom trgovinom sa spoljnim svetom. Za vreme dinastije Ming, Put svile je kona?no bio zvani?no napu?ten, a Duenhuang je polako postajo pust i u velikoj meri zaboravljen od spoljnog sveta. Ve?ina pe?ina Mogao je napu?tena; mesto je, međutim, jo? uvek bilo mesto hodo?a??a i lokalno stanovni?tvo ga je koristilo kao mesto bogoslu?enja po?etkom dvadesetog veka kada je ponovo do?lo do interesovanja za ovo mesto.

Umetnost [ уреди | уреди извор ]

Do danas su sa?uvane samo 492 pe?ine, ali bogate blagom. Pe?ine Mogao sadr?e zidne slike ukupne povr?ine od 45.000 m², 3.400 bareljefa i trodimenzionalnih zidnih skulptura, hiljade stubova s motivima lotosa, podne plo?ice sa cvetnim motivima i pet ukra?enih drvenih ?krinja izrađenih za vreme vladavine dinastije Tang . Godine 1900. u jednoj zape?a?enoj pe?ini pronađeno je 50.000 budisti?kih relikvija: svetih spisa, portreta, knjiga i veza, ?to datira od vremena vladavine dinastije đin do vremena vladavine dinastije Song . Figure iz raznih pe?ina napravljene su od gline i oslikane, a visoke su od nekoliko centimetara do 33m. Na zidnim slikama predstavljen je ?arolik spektar tema, uklju?uju?i mra?ne i tajanstvene pri?e iz perioda od 5. do 7. veka. Takodje, tu su prikazani rasko?ni i prefinjeni prizori iz budisti?kih svetih spisa iz perioda nakon vladavine dinastije Suej kao i dve posebne slike na kojima su drevna mapa planine Vutaj?an i ?putovanje D?an Ji?aoa i njegove ?ene“.

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Murray, Stuart A. P. (2009). The Library: An Illustrated History . Chicago: Skyhorse Publishing. стр. 49. ISBN   978-1-61608-453-0 .  
  2. ^ Readers's Digest (2007). Blaga Kine . Mladinska knjiga. ISBN   978-86-84213-93-0 .  
  3. ^ а б ?Mogao Caves” . UNESCO . Приступ?ено 2007-08-05 .  
  4. ^ Zhang Wenbin
  5. ^ Makinen, Julie (September 27, 2014) "Getty Institute helps save China's Mogao Grottoes from tourism's impact" Los Angeles Times
  6. ^ Chung 1994 , стр. 29?30.
  7. ^ Trudy Ring; Noelle Watson; Paul Schellinger, ур. (1996). Asia and Oceania: International Dictionary of Historic Places . Routledge. стр. 242. ISBN   978-1884964046 .  
  8. ^ Riefe, Jordan (13. 5. 2016). ?Artifacts from ancient Chinese cave temples head west for California exhibit” . The Guardian .  
  9. ^ Roderick Whitfield; Susan Whitfield; Neville Agnew (2015). Cave Temples of Mogao at Dunhuang: Art History on the Silk Road: Second Edition (2nd изд.). Getty Publications. стр. 55. ISBN   978-1606064450 .  
  10. ^ McPherson, Naomi (1998). Frescoes and Fables: Mural Stories from the Mogao Grottoes in Dunhuang . New World Press. стр. 14. ISBN   978-7800054006 .  
  11. ^ 敦煌市?史沿革 [Dunhuang City Historical Development] (на ?езику: кинески). XZQH.org. 27. 6. 2016 . Приступ?ено 27. 5. 2018 . ? 莫高? ”  
  12. ^ 2016年??用??代?和城??分代?：敦煌市 [2016 Statistical Area Numbers and Rural-Urban Area Numbers: Duhuang City] (на ?езику: кинески). National Bureau of Statistics of the People's Republic of China . 2016 . Приступ?ено 27. 5. 2018 . ? 莫高? ”  
  13. ^ Agnew, Neville; Reed, Marcia; Ball, Tevvy (2016). Cave Temples of Dunhuang . стр. 87. ISBN   978-1606064894 .  
  14. ^ Rong, Xinjiang (2013). Eighteen Lectures on Dunhuang . Brill Academic Publishers. стр. 427. ISBN   978-9004252332 .  
  15. ^ Fokan Ji 《佛龕記》 Original text: 莫高窟者厥，秦建元二年，有沙???，戒行?忠，?心恬?。?杖?林野，行至此山，忽?金光，?有千佛。□□□□□，造窟一?。
  16. ^ Le Huu Phuoc (2010). Buddhist Architecture . Grafikol. ISBN   978-0-9844043-0-8 .  
  17. ^ ?Dunhuang – Mogao Caves” . Приступ?ено 2007-07-23 .  
  18. ^ Xiuqing Yang (2007). Dunhuang Sees Great Changes Over the Years . China Intercontinental Press. ISBN   978-7-5085-0916-7 .  
  19. ^ Tan, Chung (1994). Dunhuang art: through the eyes of Duan Wenjie . Indira Gandhi National Centre for the Arts. ISBN   81-7017-313-2 .  

Literatura [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Викимеди?ина Остава има датотеке за чланак:
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pe?ine_Mogao&oldid=27674560 ”