한국   대만   중국   일본 
Le? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Le?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Le? ili kadaver je mrtvo ljudsko telo koje koriste studenti medicine , lekari i drugi nau?nici za prou?avanje anatomije, [1] identifikovanje mesta bolesti, utvrđivanje uzroka smrti i obezbeđivanje tkiva za korigovanje defekata ?ivih ljudskih bi?a. Studenti u medicinskoj ?koli prou?avaju i seciraju kadavere u okviru svog obrazovanja. Osim njih u izvesnom smislu kadavere prou?avaju arheolozi i umetnici. [2]

Izraz kadaver se koristi na sudovima za ozna?avanje mrtvog tela, kao i od strane spasila?kih timova koji vr?e potrage za telima osoba zahva?enih prirodnim katastrofama. Re? dolazi od latinske re?i cadere (?pasti”). Trupni transplantat (koji se takođe naziva i ?postmortem graft”) je presađivanje tkiva sa mrtvog tela na ?ivog ?oveka kako bi se korigovao defekat ili saka?enje. Mrtva tela se mogu koristit za određivanje njihovog stupnja raspadanja, ?to je koristno pri utvrđivanju du?ine perioda tokom koga je telo bilo mrtvo. [3]

Le?evi su kori??eni u umetnosti za ta?nije prikazivanje ljudskog tela na slikama i crte?ima. [4]

Ljudska dekompozicija [ уреди | уреди извор ]

Glavni ?lanak: Ljudska dekompozicija
Kadaver u fri?ideru u Departmanu forenzi?ke medicine u Nema?koj

Razmatranje razli?itih faza dekompozicije mo?e pomo?i u utvrđivanju koliko dugo je telo bilo mrtvo.

Stadijumi dekompozicije [ уреди | уреди извор ]

  • Prva faza je autoliza , poznatija kao samovarenje, tokom koje se ?elije tela uni?tavaju dejstvom sopstvenih enzima za varenje . Međutim, ti se enzimi oslobađaju u ?elijama zbog prestanka aktivnih procesa u ?elijama, a ne kao aktivni proces. Drugim re?ima, iako autoliza li?i na aktivni proces varenja hranljivih materija od strane ?ivih ?elija, mrtve ?elije se aktivno ne vare kao ?to se ?esto tvrdi u popularnoj literaturi, a kao ?to sinonim autolize - samovarenje - naizgled implicira. Kao rezultat autolize stvara se te?nost koja prodire između slojeva ko?e i rezultira njenim lju?tenjem. U ovom stadijumu, muve (kada su prisutne) po?inju da pola?u jaja u otvore tela: o?i, nozdrve, usta, u?i, otvorene rane i druge otvore. Izle?ene larve ( crvi ) insekata naknadno prodiru pod ko?u i po?inju da konzumiraju telo.
  • Druga faza raspadanja je nadimanje. Bakterije u crevima po?inju da razgrađuju tkiva u telu, oslobađaju?i gas koji se nakuplja u crevima, koji postaje zarobljen zbog ranog kolapsa tankog creva . Ova nadutost se javlja uglavnom u trbuhu, a ponekad i u ustima, jeziku i genitalijama. To se obi?no de?ava oko druge nedelje raspadanja. Akumulacija i naduvavanje gasa se nastavlja se sve dok se telo ne razgradi u dovoljnoj meri da gas mo?e izađe.
  • Tre?a faza je truljenje . To je poslednja i najdu?a faza. Truljenjem se ve?e strukture tela raspadaju, i tkiva se ute?njavaju. Digestivni organi, mozak i plu?a se prvi raspadaju. U normalnim uslovima, ovi organi se ne mogu prepoznati nakon tri nedelje. Mi?i?e mogu jesti bakterije ili ih pro?diru ?ivotinje. Na kraju, ponekad nakon nekoliko godina, preostaje samo kostur. U tlima bogatim kiselinama, kostur ?e se vremenom rastvoriti u svoje osnovne hemikalije.

Brzina raspadanja zavisi od mnogih faktora, uklju?uju?i temperaturu i okolinu. ?to je okru?enje toplije i vla?nije, to se telo br?e razgrađuje. [5] Prisustvo ?ivotinja koje konzumiraju le? takođe ?e rezultirati izlaganjem kostura, dok one konzumiraju delove raspadaju?eg tela.

Istorija [ уреди | уреди извор ]

Istorija upotrebe mrtvih tela ispunjena je kontroverzama, nau?nim dostignu?ima i novim otkri?ima. Sve je po?elo u drevnoj Gr?koj u 3. veku pne, sa dva lekara po imenu Herofil iz Halkidona i Erazistrat sa Keje . [6] Oni su praktikovali disekciju kadavera u Aleksandriji, i to je bilo dominantno sredstvo za prou?avanje anatomije. [7] Nakon njihovog vremena, popularnost anatomske disekcije je opala, i nakon nekog vremena disekcija se vi?e nije koristila. Ovaj pristup pe ponovo u?ao u upotrebu tek u 12. veku, a postao je popularan u 17. veku i od tada se stalno koristi. [6]

?as anatomije doktora Nikolasa Tulpa na Rembrandtovoj slici prikazuje lekciju anatomije u Amsterdamu 1632. godine

Iako su Herofil i Erazistrat imali odobrenja da koriste le?eve za seciranje, ipak su postojali brojni tabui oko kori??enja kadavera u anatomske svrhe, a ti su se ose?aji zadr?ali stotinama godina. Od vremena kada je anatomska disekcija stekla svoje korene u 3. veku pne do oko 18. veka bila je povezana sa bes?a??em, nemoralom i neeti?kim pona?anjem. Mnoga od ovih gledi?ta bila su uzrokovana religioznim verovanjima i estetskim tabuima, [7] i bila su duboko ukorenjena u poimanja javnosti i crkve. Kao ?to je gore pomenuto, seciranje mrtvaca ponovo se ustalilo oko 12. veka. U to vrema disekcija je jo? uvek smatrana ne?asnom, ali nije bila zabranjena. Umesto toga, crkva je uspostavila određene odredbe za zabranjivanje i dozvoljavanje određenih postupaka. Ono ?to je bilo monumentalno za nau?ni napredak izdao je car Svetog rimskog carstva Fridrih II 1231. godine. [7] Ovom uredbom je navedeno da ?e se ljudsko telo secirati jednom svakih pet godina radi anatomskih studija, i zahtevalo se da prisustvuju svi koji su obu?eni ili se trenutno bave medicinom ili hirurgijom. [7] Ovi događaji su ono ?to je dovelo do prve sankcionisane ljudske disekcije nakon 300 pne, a javno ju je izvodio Mondino de Luci . [7] Ovaj vremenski period stvorio je veliki entuzijazam u pogledu toga ?ta ljudska disekcija mo?e da omogu?i nauci, i privukao je studente iz cele Evrope da zapo?nu studije medicine.

U svetlu novih otkri?a i napretka do kojih je do?lo, religiozno moderiranje seciranja se zna?ajno relaksiralo, ali je javna percepcija o tome i dalje bila negativna. Zbog ovakvog shvatanja, jedini legalni izvor le?eva bili su le?evi zlo?inaca koji su pogubljeni, obi?no ve?anjem . [6] Mnogi od prestupnika ?iji su zlo?ini ?zahtevali“ seciranje, kao i njihove porodice, su ?ak smatrale da je seciranje stra?nije i vi?e poni?avaju?e od samog zlo?ina ili smrtne kazne. [6] Bilo je mnogo tu?a, a ponekad i nereda kada su rođaci i prijatelji pokojnika, koji ?e uskoro biti secirani, poku?avali da zaustave dostavljanje le?eva sa mesta ve?anja anatomistima. [8] Tada?nja vlada (17. vek) je iskoristila ove nedoumice koriste?i seciranje kao pretnju protiv ?injenja te?kih zlo?ina. ?ak su pove?ali broj zlo?ina koji su ka?njeni ve?anjem na preko 200 krivi?nih dela. [8] Ipak, kako je seciranje le?eva postalo jo? popularnije, anatomisti su bili primorani da pronađu druge na?ine za dobijanje le?eva.

U umetnosti [ уреди | уреди извор ]

Od rane istorije, slu?ajevi uklju?ivanja i predstavljanja le?eva u umetnosti bili su brojni; na primer, kao u neoasirskim izvajanim reljefima plutaju?ih le?eva na reci (oko 640. pre nove ere), i u Aristofanovoj komediji ?abe (405. pne), kao memento mori i spomenici le?evima .

Izu?avanje i podu?avanje anatomije kroz vekove ne bi bilo mogu?e bez skica i detaljnih crte?a otkri?a pri radu sa ljudskim le?evima. Umetni?ki prikaz postavljanja delova tela igra klju?nu ulogu u prou?avanju anatomije i u pomaganju onima koji rade sa ljudskim telom. Ove slike slu?e kao jedini pogled u telo kojem ve?ina nikada ne?e li?no svedo?iti. [9]

Prou?avanje ljudskog tela nije bilo izolovano samo za medicinske doktore i studente, jer su mnogi umetnici svoju stru?nost odra?avali kroz majstorske crte?e i slike. Detaljno prou?avanje ljudske i ?ivotinjske anatomije, kao i seciranje le?eva, koristio je rani italijanski renesansni ?ovek Leonardo da Vin?i u nastojanju da ta?nije prika?e ljudsku figuru kroz svoj rad. Prou?avao je anatomiju iz spolja?nje perspektive kao ?egrt kod Andrea del Verokija , ?to je po?elo 1466. godine. [10] Tokom svog ?egrtovanja, Leonardo je savladao crtanje detaljnih verzija anatomskih struktura kao ?to su mi?i?i i tetive do 1472. godine. [10]

Njegov pristup prikazu ljudskog tela bio je sli?an onom pri izu?avanju arhitekture, pru?aju?i vi?estruke poglede i trodimenzionalne perspektive onoga ?emu je li?no svedo?io. Jedan od prvih primera za ovo je kori??enje trodimenzionalnih perspektiva za crtanje lobanje 1489. godine. [11] Nakon daljeg prou?avanja pod Verokijem, neki od anatomskih radova Leonarda da Vin?ija objavljeni su u njegovoj knjizi Traktat o slikarstvu . [12] Nekoliko godina kasnije, 1516, on se udru?io sa profesorom i anatomom Markantoniom dela Torom u Firenci, u Italiji da nastavi dalje studiranje. Njih dvoje su po?eli da sprovode seciranje ljudskih le?eva u bolnici Santa Marija Nuova , a kasnije u bolnicama u Milanu i Rimu . Kroz svoje studije, da Vin?i je bio verovatno prvi koji je ta?no nacrtao prirodni polo?aj ljudskog fetusa u materici, preko le?a pokojne majke i njenog nerođenog deteta. [13] Pretpostavlja se da je ukupno sproveo oko 30 disekcija. [14] Njegov rad sa le?evima mu je omogu?io da prika?e prve crte?e pup?ane vrpce, materice, grli?a materice i vagine i na kraju ospori uverenja da je materica imala vi?e komora u slu?aju vi?estrukih porođaja. [13] Izve?tava se da je između 1504. i 1507. eksperimentisao sa mozgom vola tako ?to je umetnuo cev u ?upljine komora, ubrizgavao vru?i vosak i strugao mozak ostavljaju?i odliv od komora. Da Vin?ijevi napori su se pokazali od velike pomo?i u prou?avanju ventrikularnog sistema mozga. [15] Da Vin?i je stekao razumevanje o tome ?ta se mehani?ki de?ava ispod ko?e kako bi bolje prikazao telo kroz umetnost. [14] Na primer, uklonio je ko?u lica le?a da bi pa?ljivije posmatrao i nacrtao mi?i?e koji pomeraju usne kako bi stekao holisti?ko razumevanje tog sistema. [16] Takođe je sproveo temeljnu studiju stopala i sko?nog zgloba koja je i dalje u skladu sa sada?njim klini?kim teorijama i praksom. [14] Njegov rad sa ramenom takođe odra?ava moderno razumevanje njihovog kretanja i funkcija, koriste?i mehani?ki opis koji ga upoređuje sa u?adima i koturovima. [14] Takođe je bio jedan od prvih koji je prou?avao neuroanatomiju i napravio je veliki napredak u razumevanju anatomije oka, opti?kih nerava i ki?me, ali su na?alost njegove kasnije otkrivene bele?ke bile neorganizovane i te?ko ih je bilo de?ifrovati zbog njegove prakse pisanja obrnutog pisma (pisanje u ogledalu). [17]

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Hutton, Fiona (2006). ?The working of the 1832 Anatomy Act in Oxford and Manchester”. Family & Community History . 9 (2): 125?139. doi : 10.1179/175138106x146142 .  
  2. ^ ?Definition of Cadaver” . RxList (на ?езику: енглески).  
  3. ^ ?Cadaver” . Academic Dictionaries and Encyclopedias (на ?езику: енглески).  
  4. ^ New Oxford Dictionary of English , 1999. cadaver Medicine: or poetic/literary: a cait.
  5. ^ ?Decomposition ? The Forensics Library” . aboutforensics.co.uk (на ?езику: енглески).  
  6. ^ а б в г Hulkower, Raphael (2011). From sacrilege to privilege: "the tale of body procurement for anatomical dissection in the United States" . Albert Einstein College of Medicine.  
  7. ^ а б в г д Ghosh SK (septembar 2015). ?Human cadaveric dissection: a historical account from ancient Greece to the modern era” . Anatomy & Cell Biology . 48 (3): 153?69. PMC   4582158   Слободан приступ. PMID   26417475 . doi : 10.5115/acb.2015.48.3.153 .  
  8. ^ а б Mitchell PD, Boston C, Chamberlain AT, Chaplin S, Chauhan V, Evans J, et al. (август 2011). ?The study of anatomy in England from 1700 to the early 20th century” . Journal of Anatomy . 219 (2): 91?99. PMC   3162231   Слободан приступ. PMID   21496014 . doi : 10.1111/j.1469-7580.2011.01381.x .  
  9. ^ Mavrodi A, Paraskevas G (децембар 2013). ?Evolution of the paranasal sinuses' anatomy through the ages” . Anatomy & Cell Biology . 46 (4): 235?38. PMC   3875840   Слободан приступ. PMID   24386595 . doi : 10.5115/acb.2013.46.4.235 .  
  10. ^ а б ?Leonardo Da Vinci ? The Complete Works ? Biography” . leonardodavinci.net . Приступ?ено 2018-11-19 .  
  11. ^ ?Anatomy in the Renaissance” . metmuseum.org . Приступ?ено 2018-11-19 .  
  12. ^ Da Vinci, Leonardo (1967). The Notebooks of Leonardo Da Vinci (на ?езику: енглески). Lulu.com. ISBN   978-1105310164 .  
  13. ^ а б Wilkins, David G. (2001). ?Review of The Writings and Drawings of : Order and Chaos in Early Modern Thought”. The Sixteenth Century Journal . 32 (2): 509?11. JSTOR   2671780 . doi : 10.2307/2671780 .  
  14. ^ а б в г Jastifer JR, Toledo-Pereyra LH (октобар 2012). ?Leonardo da Vinci's foot: historical evidence of concept”. Journal of Investigative Surgery . 25 (5): 281?85. PMID   23020268 . S2CID   19186635 . doi : 10.3109/08941939.2012.725011 .  
  15. ^ Paluzzi A, Belli A, Bain P, Viva L (децембар 2007). ?Brain 'imaging' in the Renaissance” . Journal of the Royal Society of Medicine . 100 (12): 540?43. PMC   2121627   Слободан приступ. PMID   18065703 . doi : 10.1177/014107680710001209 .  
  16. ^ Pater, Walter (2011), ?Leonardo da Vinci”, The Works of Walter Pater , Cambridge University Press, стр. 98?129, ISBN   978-1139062213 , doi : 10.1017/cbo9781139062213.007  
  17. ^ Nanda A, Khan IS, Apuzzo ML (март 2016). ?Renaissance Neurosurgery: Italy's Iconic Contributions”. World Neurosurgery . 87 : 647?55. PMID   26585723 . doi : 10.1016/j.wneu.2015.11.016 .  

Literatura [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Le? на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Le?&oldid=27676514 ”