Kineski kalendar je lunisolarni kalendar koji se koristi u Kini , a sa izvesnim modifikacijama, i jo? nekim zemljama Dalekog istoka . ^{[1] [2]} U dana?njoj Kini se za ve?inu svakodnevnih aktivnosti koristi gregorijanski kalendar , ali se kineski jo? koristi za obele?avanje tradicionalnih kineskih praznika poput Kineske nove godine (tj. Prole?nog festivala), Duan Vu festivala i Festivala sredine jeseni , kao i u astrologiji , za biranje povoljnog datuma za ven?anje ili otvaranje neke zgrade. Po?to svaki kalendarski mesec prati Mese?ev ciklus, iz njega je mogu?e odrediti Mese?evu menu (npr. svaki 15. je pun Mesec).

U Kini je tradicionalni kalendar poznat kao ?poljoprivredni kalendar“ (pojednostavljeni kineski : ??, pinjin : nongli) a gregorijanski kao ?obi?ni“ ili ?op?ti“ kalendar (公?, g?ngli). Kineski kalendar se jo? naziva i ? Jin kalendar“ (??, y?nli ) zbog svojih lunarnih aspekata, a ?isto solarni gregorijanski kalendar se onda naziva ? Jang kalendar“ (??, yangli ). Kineski kalendar je takođe nazivan ?stari kalendar“ ( jiuli ), nakon ?to je usvojen gregorijanski kao ?novi kalendar“ ( x?nli ). Na kraju, kalendar je nazivan ?Sja kalendar“ po dinastiji Sja po navodu da je u to vreme godina po?injala drugim mladim mesecom posle zimske kratkodnevice (kao i danas).

Kineska godina u periodu 28. 1. 2017 - 15. 2. 2018 . je (Nebesko Stablo) Vatra i (Zemaljska Grana) Petao .

Kalendarska pravila [ уреди | уреди извор ]

Slede?a pravila ocrtavaju kineski kalendar od 104. p. n. e. Obratite pa?nju da pravila dozvoljavaju upotrebu bilo srednjih ili realnih kretanja Sunca i Meseca, zavisno od istorijskog perioda. ^[3]

1. Meseci su lunarni meseci. Ovo zna?i da je prvi dan svakog meseca, koji po?inje u pono? , dan astronomskog mladog meseca ( mladine ) ili konjukcije . (ali treba imati u vidu da ?dan“ u kineskom kalendaru po?inje u 23 sata, a ne u pono?)
2. Svaka godina ima 12 redovnih meseci, koji se nabrajaju po redu (1 do 12) i imaju alternativna imena. Svaka druga ili tre?a godina ima interkalirani mesec (閏月 runyue ), koji mo?e pasti posle bilo kog redovnog meseca. Ima isti broj kao i taj prethodni mesec, ali je ozna?en kao interkalirani.
3. Svaki drugi jieqi (solarni termin ili period) kineske solarne godine je ekvivalentan ulasku Sunca u neki od znakova tropskog zodijaka (glavni termin ili vrh znaka tj. po?etna ta?ka znaka).
4. Sunce uvek prolazi zimski solsticij , tj. kratkodnevicu, (ulazi u znak Jarca ) tokom 11. meseca .
5. Ako ima 12 meseci između dva nastupanja 11. meseca, bar jedan od ovih 12 meseci mora biti mesec tokom kojeg Sunce ostaje neprekidno u istom zodija?kom znaku (u njemu se ne događaju glavni termin ili vrh znaka). Ako se javlja samo jedan takav mesec, on je ozna?en kao umetnuti, ali ako se javljaju dva takva meseca, samo je prvi tako ozna?en.
6. Vremena astronomskih mladina i ulaska Sunca u zodija?ki znak u Kineskoj ?asovnoj zoni ( UTC +8) određuje opservatorija na Purpurnoj planini (紫金山天文台 Z?j?nsh?n Ti?nwentai ) kod Nankinga kori??enjem modernih astronomskih prora?una. Kineski Amerikanci takođe koriste ovaj Nankin?ki kalendar, umesto definisanja nekog lokalnog. Zato za njih mlad Mesec mo?e biti poslednjeg dana prethodnog meseca po njihovom lokalnom vremenu u SAD . Pored toga, oni defini?u granice dana prema lokalnoj zoni u SAD, ?ime se ne sledi pravilo 1.

Zodija?ki znak u koji Sunce ulazi tokom meseca i eklipti?ka longituda ulazne ta?ke obi?no određuju redni broj redovnog meseca. Mesec 1, zh?ngyue , doslovno zna?i "glavni mesec". Svi drugi meseci su doslovno numerisani, "drugi mesec", "tre?i", "?etvrti" itd.

#	Kinesko ime	Long.	Zodija?ki znak
11	十一月 shiy?yue	270°	Jarac
12	十二月 shi'eryue	300°	Vodolija
1	正月 zh?ngyue	330°	Ribe
2	二月 eryue	0°	Ovan
3	三月 s?nyue	30°	Bik
4	四月 siyue	60°	Blizanci
5	五月 w?yue	90°	Rak
6	六月 liuyue	120°	Lav
7	七月 q?yue	150°	Devica
8	八月 b?yue	180°	Vaga
9	九月 ji?yue	210°	?korpija
10	十月 shiyue	240°	Strelac

Postoje izuzeci koji spre?avaju da Kineska nova godina bude uvek na drugi mlad Mesec posle kratkodnevice, ili koji dovode do toga da taj praznik bude posle solarnog termina ?Ki?na voda“ (ili ?prole?ne ki?e“). Izuzetak ?e se dogoditi 2033-34, kada ?e kratkodnevica biti drugi solarni termin u 11. mesecu. Slede?i mesec je bez ulazaka, ?ime postaje umetnuti; sledi 12. mesec koji sadr?i solarne termine i Vodolije i Riba (?velika studen“ i ?ki?na voda“). Tako ta godina Tigra po?inje na tre?u mladinu od kratkodnevice i posle Ribe, 19. februara. Drugi izuzetak je bio 1984-85, nakon ?to je Sunce tokom 11. meseca u?lo i u Jarca na 270° i Vodoliju na 300°, pa u slede?em mesecu u?lo u Ribe na 330°, ?to bi trebalo dovesti da to bude 1. mesec. U slede?em mesecu nije u?lo ni u jedan znak. Kako bi se zimski solsticij zadr?ao u 11. mesecu, nesuđeni 1. mesec je postao 12. mesec, a mesec posle njega je postao 1. mesec, zbog ?ega je Kineska nova godina bila 20. februara 1985 . nakon ?to je Sunce ve? u?lo u Ribe tokom prethodnog meseca, umesto tokom meseca koji je po?eo tim danom.

Kada se dogodi mesec sa dva ulaska, to je uvek negde između dva meseca bez ijednog ulaska (bezulazni meseci). Obi?no je sam, ili uklju?uje kratkodnevicu ili je u njenoj blizini, ?ime je ona u 11. mesecu (pravilo 4) i kada se bira koji od dva bezulazna meseca postaje interkalirani mesec. U 1984-85. mesec pred dvoulazni 11. mesec je bio bezulazni mesec ozna?en kao umetnuti 10. mesec. Svi meseci od dvoulaznog do bezulaznog meseca koji ne?e biti interkalirani (umetnuti) su po redu pobrojani sa susednim redovnim mesecima (pravilo 2). ?to se ti?e zadnjeg iskaza u pravilu 5, odabiranja prvog od dva bezulazna meseca između dva 11. meseca, to nije bilo potrebno od poslednje kalendarske reforme i ne?e biti do slu?aja 2033-34., kada ?e se dva dvoulazna meseca nalaziti izme?ana među tri bezulazna meseca, od kojih ?e dva biti s jedne strane meseca 11. Proizvedeni prestupni 11. mesec je vrlo redak slu?aj. ^[4]

Ovakvi izuzeci su retki. Punih 96,6% svih meseci sadr?e samo jedan ulazak u zodija?ki znak (tj. imaju jedan glavni termin ili vrh znaka) i povinuju se pravilu numerisanja iz tabele solarnih termina, 3,0% svih meseci su interkalarni meseci (uvek bezulazni meseci između glavnih termina ili vrhova znakova). Svega 0,4% svih meseci su ili dvoulazni meseci (imaju dva glavna termina ili vrha) ili su susedni meseci koji se renumeri?u.

Takva situacija je nastala tek posle reforme iz 1645 . Tada je postalo neophodno da se jedan od meseci fiksira tako da uvek sadr?i svoj glavni termin i dozvoli bilo kom drugom da povremeno ne sadr?i svoj glavni termin. Za taj jedan mesec je izabran 11. mesec, zato ?to njegov glavni termin (zimski solsticij) ?ini po?etak Kineske solarne godine ("sui").

Kineski lunarni kalendar i gregorijanski kalendar se ?esto sinhronizuju svakih 19 godina ( Metonski ciklus ). Ve?ina Kineza prime?uje da njihovi kineski i zapadni rođendani ?esto padaju na isti dan prigodom 19, 38. itd. rođendana. Ipak, 19-godi?nji ciklus je samo aproksimacija, tako da ?e obrazac posle nekog umno?ka od 19 godina pre?i na neki drugi 19-godi?nji ciklus.

Kineski zodijak (Dvanaest ?ivotinja) se koristi samo u imenovanju godina?ne koristi se u ra?unanju kalendara. Zapravo, Kinezi imaju prili?no druga?iji sistem sazve?đa .

Meseci [ уреди | уреди извор ]

Dvanaest meseci je blisko povezano sa poljoprivredom, pa mogu biti alternativno nazvani po biljkama - evo jednog na?ina imenovanja, na latinskom . ^[5]

Br.	Ime	Obja?njenje	Po?etak u 2016 /17.
1	Primens (prvi mesec)	正月: primus mensi .	8. 2.
2	Apricomens (mesec kajsija)	杏月: pupoljci kajsije .	9. 3.
3	Peacimens (mesec breskvi)	桃月: pupoljci breskve .	7. 4.
4	Plumens (mesec ?ljiva)	梅月: ume zri.	7. 5.
5	Guavamens (mesec guava)	榴月: pupoljci nara .	5. 6.
6	Lotumens (mesec lotosa)	荷月: pupoljci lotusa ( nelumbo ).	4. 7.
7	Orchimens (mesec orhideja)	蘭月: pupoljci orhideja .	3. 8.
8	Osmanthumens (mesec osmanta)	桂月: pupoljci osmanta .	1. 9.
9	Chrysanthemens (mesec hrizantema)	菊月: pupoljci hrizantema	1. 10.
10	Benimens (dobar mesec)	良月: dobar mesec.	31. 10.
11	Hiemens (zimski mesec)	冬月: zimski mesec	29. 11.
12	Ultimens (poslednji mesec)	臘月: poslednji mesec	29. 12.

Oznake godina [ уреди | уреди извор ]

Vladarske godine [ уреди | уреди извор ]

Tradicionalne kineske godine nisu bile kontinualno brojane, kako je slu?aj kod nas sa ?na?om erom“. Zvani?no brojanje godina je ?e??e koristilo neki oblik vladarske godine . Ovaj sistem je zapo?eo 841. p. n. e. tokom dinastije D?ou . Pre ovoga, godine uop?te nisu bile ozna?avane, pa se istorijski događaji ne mogu precizno datirati. Onda je navedene godine kralj Li od ?oua (周?王胡) zba?en ustankom (國人暴動), nakon ?ega je slede?ih 14 godina zemljom vladalo ve?e vi?ih ministara, period je poznat kao Namesni?tvo . U ovom periodu, godine su ozna?avane kao Prva, druga, tre?a... godina Namesni?tva. Kasnije su godine bile ozna?avane kao vladarske godine, npr. 825. p. n. e. je bila ozna?ena kao 3. godina kralja Sjuena od ?oua ( Xuan od Zhou -a, 周宣王三年). Ovaj sistem je kori??en do rane dinastije Han kada je car Ven (漢文帝劉恒, 180-157. p. n. e.) uveo vladarska imena ( nian hao ). Nakon ovoga, ve?ina careva je koristila jedno ili vi?e vladarskih imena da ozna?e svoju vladavinu. Obi?no bi car uveo novo ime po dolasku na presto, a zatim uzimao nova imena da ozna?i zna?ajne događaje ili da prekine zlu sre?u. Ali za vreme dinastije Ming ( 1368 - 1644 ) carevi su obi?no imali samo jedno vladarsko ime tokom vladavine. Za vreme naredne dinastije đing to je postalo pravilo. Ovaj sistem se nastavio do uvođenja republike, koja je brojala godine republike, po?ev?i od 1912 . To zna?i da je 1912. bila 1. Godina Republike, a 1949. je bila 38. Te godine je progla?ena Narodna Republika Kina koja je odabrala sistem Na?e ere, u skladu sa međunarodnim standardima. Stari sistem se jo? koristi na Tajvanu (zvani?no Republika Kina ) kojima je godina 2007. ekvivalentna 96. Godini republike.

Ciklus Stablo-Grana [ уреди | уреди извор ]

Drugi sistem kojim su se tokom istorije u Kini ozna?avale godine je stablo-grana ili seksagenarni ciklus . Ovaj sistem po?iva na dva oblika brojanja: ciklus od 10 Nebeskih stabala i ciklus od 12 Zemaljskih grana . Svaka godina je imenovana parom od jednog stabla i jedne grane koji se zove Stablo-Grana (干支 g?nzh? ). Nebeska Stabla su povezana sa Jin Jangom i Pet elemenata . Teku?i 10-godi?nji period je po?eo 2004 , a pre toga 1994 , 1984 , itd. Zemaljske Grane su povezane sa dvanaest znakova Zodijaka . Svaka Zemaljska Grana je takođe povezana sa ?ivotinjom, poznatim kao Dvanaest ?ivotinja . Jedan 12-godi?nji ciklus po?inje 2008 , a pre toga 1996 , 1984 itd. Po?to 10 Nebeskih Stabala i 12 Zemaljskih grana imaju zajedni?ki delitelj 2, događa se samo polovina od mogu?ih 120 kombinacija stablo-grana (odn. Jin i Jang se ne pominju u oznaci godine). Tako nastaje 60-godi?nji (seksagesimalni) ciklus koji se naziva ji?z? (甲子) po prvoj godini u ciklusu: Nebesko Stablo ji? i Zemaljska Grana z? . Pojam ji?z? se figurativno koristi u zna?enju punog ?ivotnog veka ? onaj koji je ?iveo du?e od jedno đacea je o?igledno blagosloven.

U po?etku su se ovim sistemom ozna?avali dani a ne godine. Prvi dokaz za ovo je nađen na proro?i?nim kostima iz 14. veka p. n. e ( dinastija ?ang ). Ovaj sistem ozna?avanja datuma se i danas koristi i mo?e se na?i u dana?njim kineskim kalendarima. Mada se sistem stablo-grana ne mo?e upotrebiti da bi se utvrdio konkretan dan istorijskih događaja, mo?e pomo?i u ta?nijem pretvaranju kineskih datuma u druge kalendare. Od vremena dinastije Han , ciklus se koristi i za ozna?avanje godina. Ovaj 60-godi?nji ciklus neprekidno kru?i i određuje ?ivotinju ili znak pod kojim je osoba rođena (videti Kineski zodijak ). Ovi ciklusi nisu bili imenovani i kori??eni su zajedno sa vladarskim imenima koje je imperator progla?avao. Npr. 康熙壬寅 ( K?ngx? renyin ) ( 1662 ) je prva godina 壬寅 ( renyin ) tokom vladavine K?ngx? imperatora , ?to je bilo vladarsko ime jednog od careva iz dinastije đing .

Meseci i sati se takođe mogu ozna?avati Nebeskim Stablima i Zemaljskim Granama, mada se to uglavnom ?ini kineskim brojevima . U kineskoj astrologiji , ?etiri para Stablo-Grana (za godinu, mesec, dan i ?as) ?ine Osam Znakova (八字 b?zi ).

Neprekidno brojane godine [ уреди | уреди извор ]

Ne postoji univerzalno prihva?ena epoha (po?etna ta?ka kineskog kalendara). Po tradiciji, kalendar je izmislio legendarni vladar Huang Di (?帝) u 61. godini vladavine, ?to bi odgovaralo 2637. p. n. e. prolepti?kog gregorijanskog kalendara. Ovu godinu su mnogi koristili kao prvu godinu prvog 60-godi?njeg ciklusa kineskog kalendara, ali neki drugi su kao takvu smatrali prvu godinu njegove vladavine, 2697. p. n. e. Po?to dve ta?ke razdvaja ta?no 60 godina, nije va?no koja se koristi za utvrđivanje redosleda stablo/grana ili astrolo?kog znaka u bilo kojoj slede?oj godini. To zna?i da je 2008. godina, godina wuz? (Zemlje Pacova) bez obzira da li brojimo godine od 2637. ili 2697. p. n. e.. Uprkos tradicionalne identifikacije 2637. p. n. e. kao epohe kalendara, ve?ina danas daje prednost 2697. p. n. e. Uvođenje kontinualnog numerisanja u kineski kalendar je uglavnom bilo od interesa Jezuitima i drugim zapadnjacima koji su navikli da kalendar bude neprekidan.

Ali, po?etkom 20. veka i neki kineski republikanci su po?eli da zastupaju ?iroku upotrebu kontinualno numerisanih stablo-grana ciklusa, kako bi oznake godina bile nezavisne od carevog vladarskog imena (?to je bilo deo njihovih napora da delegitimizuju dinastiju ?ing ). Zato je Suen Jatsen identifikovao 2698. p. n. e. kao po?etak kineskog kalendara, ovaj izbor su prihvatili mnogi prekomorski Kinezi van jugoisto?ne Azije poput Kineske ?etvrti u San Fransisku . Ipak, ovo je bila gre?ka iz slede?eg razloga: ako je godina koja je po?ela 1984 . bila jiazi (甲子 Drvo Pacov), onda bi godine 2637. p. n. e., koja je 77×60=4620 i 2697. p. n. e., koja je 78×60=4680 godina pre 1984, bile takođe godine jiazi , ali ne i 2698. p. n. e. pa je ne treba uzeti kao epohu. Gre?ka je verovatno potekla iz previda ?injenice da u na?oj eri nema 0. godine. Ipak, neka referentna dela na engleskom, poput Encyclopedia Britannica Almanac 2006 prihvataju 2698. p. n. e. kao epohu.

Ako bi smo uzeli 2637. p. n. e. kao epohu, 2008 . je 4645. godina. Uz epohu 2697. p. n. e., 2008. je 4705. godina. Ipak, moderni Kinezi identifikuju godine samo po Na?oj Eri, pa se 2008. ne?e nazivati ni 4645-tom ni 4705-tom.

Korespondencija između sistema [ уреди | уреди извор ]

U tablici su prikazana imena godina po stablo/grana sistemu i kojim to zapadnim (gregorijanskim) godinama odgovara. Godine su deo 79. seksagenarnog ciklusa (odn. 78. ako prihvatate kasniju epohu).

Ji?z? (甲子) redosled	Stablo/ grana	G?nzh? (干支)	Godina... [Prim. 1]	Kontinualno [Prim. 2]	Gregorijanski [Prim. 3]	Dan Nove godine (ch?njie, 春節)
15	5/3	wuyin (戊寅)	Zemlja Tigar	4695	1998	28. januar
16	6/4	j?m?o (己卯)	Zemlja Zec	4696	1999	16. februar
17	7/5	g?ngchen (庚辰)	Metal Zmaj	4697	2000	5. februar
18	8/6	x?nsi (辛巳)	Metal Zmija	4698	2001	24. januar
19	9/7	renw? (壬午)	Voda Konj	4699	2002	12. februar
20	10/8	gu?wei (癸未)	Voda Ovca	4700	2003	1. februar
21	1/9	ji?sh?n (甲申)	Drvo Majmun	4701	2004	22. januar
22	2/10	y?y?u (乙酉)	Drvo Petao	4702	2005	9. februar
23	3/11	b?ngx? (丙戌)	Vatra Pas	4703	2006	29. januar
24	4/12	d?nghai (丁亥)	Vatra Svinja	4704	2007	18. februar
25	5/1	wuz? (戊子)	Zemlja Pacov/?takor	4705	2008	7. februar
26	6/2	j?ch?u (己丑)	Zemlja Vo(l)	4706	2009	26. januar
27	7/3	g?ngyin (庚寅)	Metal Tigar	4707	2010	14. februar
28	8/4	x?nm?o (辛卯)	Metal Zec	4708	2011	3. februar

[Primedba 1: Po?etak svake zodija?ke godine bi trebao odgovarati prvom danu lunarne godine.]

[Primedba 2: Kako je iznad re?eno, zna?ajne su te?ko?e u ustanovljenju osnove za kontinualnu hronologiju. Ovde navedeni brojevi su previsoki za 60 ako se prihvati epoha 2637. p. n. e. odn. preniski za 1 ako se uzme epoha 2698. p. n. e. To zna?i da bi 2008. mogla biti i 4645. ili mo?da 4706.]

[Primedba 3: U svakom slu?aju, korespondencija između lunisolarne kineske i solarne gregorijanske godine ne mo?e biti potpuna, jer im se Nove godine razlikuju. Prvi mesec, ili mesec i po, gregorijanske godine, pre Kineske Nove godine, pripadaju prethodnoj kineskoj godini. Tako bi bilo preciznije re?i da 2008. odgovara 4704-05. kineskoj, odnosno da 4705. kineska odgovara 2008-09.]

Odnos solarne i lunarne godine [ уреди | уреди извор ]

Po?to je kineski kalendar lunisolaran, postoji razlika između lunarne i solarne godine. Lunarna godina (年 nian) traje od jedne Kineske nove godine do slede?e. Za solarnu godinu (歲 sui) se mo?e smatrati bilo period između jedne prole?ne ravnodnevice i druge, ili period između dve kratkodnevice (zimska solsticija). Za datume/nadnevke se isklju?ivo koristi lunarna godina, dok se solarna godina, naro?ito ona između kratkodnevica, koristi za brojanje meseci.

?asovi dana [ уреди | уреди извор ]

Po tradicionalnom sistemu ozna?avanja sati, svaki dan je podeljen na 12 jedinica (時辰). Svaka ova jedinica odgovara dvama satima na?eg uobi?ajenog vremena. Svaka je nazvana po jednoj od 12 Zemaljskih Grana . Prvi jedinica, ?as Zi (子時), po?inje u 23:00 sata prethodnog dana i zavr?ava se u 01:00. Pogubljenja osuđenih su se tradicionalno odigravali na pola ?asa Wu (正午時), tj. u podne.

Drugi sistem je delio dan u 100 jednakih delova, Keova ; svaki je trajao 14 minuta i 24 sekunde (14,4 minuta), ?to je blizu "?etvrti" ili "kvaratu" zapadnja?kog sata. Ovo je bilo na snazi vekovima, ?to zna?i da su Kinezi prvi primenili decimalno vreme - mnogo pre poku?aja tokom Francuske revolucije . Ali, po?to 100 nije deljivo sa 12 "?asova", broj ke ova je bio menjan u 96, 108 ili 120 ke ova u danu. Tokom dinastije ?ing, broj je zvani?no utvrđen na 96, ?to zna?i da je svaki ke trajao ta?no ?etvrt zapadnog sata. I danas se ke ?esto koristi sa zna?enjem "?etvrt sata".

Kineski zodijak [ уреди | уреди извор ]

Dvanaest ?ivotinja (十二生肖 shi'er sh?ngxiao , ili kolokvijalno 十二屬相 shi'er sh?xiang ), koje predstavljaju dvanaest Zemaljskih grana, su po redu: pacov (ili mi? ), vo(l) , tigar , zec , zmaj , zmija , konj , ovca (ili koza ), majmun , petao , pas , svinja (ili vepar ).

Jedna legenda opisuje ovaj redosled. Navodno, dvanaest ?ivotinja se sporilo oko toga ko ?e imati prednost u ciklusu godina, pa su kineski bogovi odlu?ili da se to re?i takmi?enjem. Sve ?ivotinje su se poređale na obali reke koju je trebalo da preplivaju, tako da ?e poredak u kalendaru biti određen redosledom kojim budu stizali na drugu obalu. Ma?ak se pitao kako ?e pre?i, kad se pla?i vode, a vo se brinuo zbog slabog vida. Lukavi pacov je predlo?io da on i ma?ak sko?e na volova leđa i navode ga preko. Vo je bio uporan i vredan tako da nije primetio kome?anje na svojim leđima. Naime, pacov se ma?ku, koji ni?ta nije slutio, pri?unjao iza leđa i bacio ga u vodu. Ba? kad je vo stigao do obale, pacov je odsko?io i tako zavr?io trku prvi. Lenja svinja je stigla dvanaesta. Tako je prva godina nazvana po pacovu, druga po volu, a svinja je dobila poslednju godinu. Ma?ak je stigao prekasno da dobije ijednu godinu (u vijetnamskoj varijanti kalendara ma?ka ipak ima godinu, umesto zeca) i zakleo se da ?e doveka biti neprijatelj pacova (mi?eva).

Solarni termin [ уреди | уреди извор ]

Kineski meseci slede Mese?eve mene. Zbog toga oni ne slede ta?no godi?nja doba. Kako bi se farmerima pomoglo u odluci kada da seju ili ?anju useve, sastavlja?i kalendara su ubacili 24 sezonska markera, koji slede sun?evu godinu i nazivaju se jieqi 節氣. ^[6] Re? Jieqi doslovno zna?i "?vor vremena", u meteorolo?kom smislu i mo?e se prevesti kao ?Solarni termin“. Svaki ?vor je trenutak kada Sunce dostigne jednu od 24 podjednako raspoređene ta?ke du? ekliptike , uklju?uju?i solsticije i ekvinokse , postavljene u intervalima od 15°. Po?to su oni solarnog porekla, ovi jieqi padaju na pribli?no isti datum po gregorijanskom kalendaru , ali u kineskom kalendaru ne prave neki o?igledan obrazac. U tablici su dati pribli?ni datumi, koji se mogu razlikovati za jedan dan od godine do godine, zavisno od uticaja prestupnih godina u gregorijanskom kalendaru. Jieqi se objavljuju svake godine u farmerskim almanasima . Kineska nova godina je obi?no mladina najbli?a jieqi lich?n (?po?etak prole?a“, oko 4. februara). U tablici su ove mere date po standardnoj astronomskoj konvenciji eklipti?ke longitude , nula stepeni je ta?ka prole?ne ravnodnevice . Termin mo?e ozna?avati period ili granicu, ovo drugo u slu?aju da ozna?ava "glavni termin", ulazak u zodija?ki znak.

Kod nas se smatra da kalendarsko godi?nje doba po?inje solsticijem ili ekvinoksom, npr. prole?e oko 21. marta, ali Kinezi smatraju da su te ta?ke sredi?ta god. doba, pa bi po?etak prole?a bio pomenutog 4. februara. Tako termin ?po?etak prole?a“ i bliski Prole?ni festival padaju u februaru, kada je jo? hladno u umerenim ?irinama severne hemisfere.

Eklipti?ka long.	Kinesko ime	Gregorijanski datum (pribl.)	Uobi?ajeni Prevod	Primedbe
315°	立春 lich?n	4. februar	po?etak prole?a	...prema kineskoj definiciji godi?njeg doba
330°	雨水 y?shu?	19. februar	ki?na voda (ili prole?ni pljuskovi)	toplije je, pa ?e pre padati ki?a nego sneg
345°	啓蟄 q?zhe (驚蟄 j?ngzhe)	5. mart	buđenje insekata	...koji su hibernirali
0°	春分 ch?nf?n	21. mart	prole?na ravnodnevica	dosl. razdelnica prole?a (po kineskoj definiciji)
15°	?明 q?ngming	5. april	vedro i svetlo	festival kada se obilaze grobovi predaka
30°	穀雨 g?y? ili g?yu	20. april	?itne ki?e	ki?e poma?u ?itu da raste
45°	立夏 lixia	6. maj	po?etak leta	...po kineskoj definiciji god. doba
60°	小滿 xi?om?n	21. maj	puno zrno	?itno zrno se formira
75°	芒種 mangzhong ili mangzh?ng	6. jun	?ito u klasu	dosl.: raste osje ("brada" na klasu)
90°	夏至 xiazhi	21. jun	letnja dugodnevica	dosl. vrhunac leta (tj. Sun?eve visine)
105°	小暑 xi?osh?	7. jul	mala vru?ina	vru?ina postaje neizdr?ljiva
120°	大暑 dash?	23. jul	velika vru?ina	najtoplije doba godine
135°	立秋 liqi?	7. avgust	po?etak jeseni	...po kineskoj definiciji
150°	處暑 chush?	23. avgust	granica vru?ine	dosl. ostati u vru?ini
165°	白露 bailu	8. septembar	bela rosa	rosa po?inje da beli; znak jeseni
180°	秋分 qi?f?n	23. septembar	jesenja ravnodnevica	dosl. razdelnica jeseni (po kineskoj definiciji)
195°	寒露 hanlu	8. oktobar	hladna rosa	rosa po?inje da mrzne
210°	霜降 shu?ngjiang	23. oktobar	spu?tanje mraza	pojava mraza i spu?tanje temperature
225°	立冬 lid?ng	7. novembar	po?etak zime	...po kineskoj definiciji
240°	小雪 xi?oxu?	22. novembar	mali sneg	po?inje sne?iti
255°	大雪 daxu?	7. decembar	veliki sneg	sezona me?ava u punom zamahu
270°	冬至 d?ngzhi	22. decembar	zimska kratkodnevica	dosl. vrhunac zime (Sunce je najni?e)
285°	小寒 xi?ohan	6. januar	mala studen	hladno?a postaje neizdr?ljiva
300°	大寒 dahan	20. januar	velika studen	najhladnije doba godine

Praznici/Blagdani [ уреди | уреди извор ]

U godini kineskog kalendara ima devet va?nijih festivala, sedam je određeno lunisolarnim kalendarom, ostala dva poti?u iz solarnog poljoprivrednog kalendara (obratite pa?nju da farmeri zapravo koriste solarni kalendar, sa 24 perioda, da bi odredili kada saditi i sejati, zbog nepreciznosti lunisolarnog tradicionalnog kalendara. Ipak i taj tradicionalni kalendar je poznat kao poljoprivredni).

Dva posebna praznika su Festival ?i??enja grobova ( Festival Qingming ) i Festival Zimske kratkodnevice , koji padaju na odgovaraju?e solarne termine, prvi je pri eklipti?koj longitudi 15° a drugi je na 270°. ?to se ostalih kalendarskih prora?una ti?e, u njima se koristi građansko kinesko vreme - UTC +8.

Datum/datum	Ime	Kinesko ime	Vijetnamsko ime	Primedbe	2016/17	2017/18	2018/19
1. mesec 1. dan	Kineska Nova godina , dosl. Prole?ni Festival	春節 ch?njie	T?t Nguyen đan	Porodi?no okupljanje i 3-dnevne proslave, tradicionalno 15 dana	8. 2.	28. 1.	16. 2.
1. mesec 15. dan	Festival Lampiona	元宵節(上元?) yuanxi?ojie	T?t Th??ng Nguyen	Jede se Yuanxiao i postavljaju lampioni	22. 2.	11. 2.	2. 3.
3. mesec 3. dana	Festival duplog tre?eg		T?t Han Th?c		9. 4.	30. 3.	18. 4.
April, 4. ili 5.	Festival Qingming , dosl. Vedri i Svetli Festival.	?明節 q?ngmingjie	T?t Thanh Minh	Dan ?i??enja grobova	4. 4.	5. 4.	5. 4.
5. mesec 5. dan	Festival zmajevog ?amca	端午節 du?nw?jie	T?t đoan Ng?	Trka zmajevog ?amca i jedenje zongzija	9. 6.	30. 5.	18. 6.
7. mesec 7. dan	No? sedmica	七夕 q?x?	Ngay m?a Ngau	Festival ljubavnika, nalik Valentinovu	9. 8.	28. 8.	17. 8.
7. mesec 15. dan	Festival gladnog duha ili Festival duhova	中元節 zh?ngyuanjie	T?t Trung Nguyen	Ponude i po?tovanje preminulih	17. 8.	5. 9.	25. 8.
8. mesec 15. dan	Jesenji festival ili Mese?ev festival.	中秋節 zh?ngqi?jie	T?t Trung Thu	Okupljanje porodice i jedenje Mese?evih kola?i?a, takođe mo?e biti nazvan Festival lampiona	15. 9.	4. 10.	24. 9.
9. mesec 9. dan	Festival duplog devetog , dosl. Festival dvostrukog Janga	重陽節 chongyangjie	T?t Trung C?u	Planinarenje i izlo?be cve?a	9. 10.]	28. 10.	17. 10.
10. mesec 10. dan	Festival duplog desetog		T?t Trung Th?p		9. 11.	27. 11.	17. 11.
10. mesec 15. dan	Festival Xia Yuan ,	下元節 xiayuanjie	T?t H? Nguyen	Molitva bogu vode za mirnu godinu	14. 11.	2. 12.	22. 11.
Decembar, 21. ili 22.	Festival zimskog solsticija	冬至 d?ngzhi		Okupljanje porodice	21. 12.	22. 12.	22. 12.
12 mesec 23. dan	Festival Kuhinjskog boga		T?t Tao Quan		20. 1. '17.	8. 2. '18.	28. 1. '19.

Kineska Nova godina pada na (skoro uvek) na drugi mladi Mesec posle kratkodnevice, jo? od vremena dinastije Han ( Taichu kalendar).

Istorija kalendara [ уреди | уреди извор ]

Najstariji dokaz kineskog kalendara se na?i na kostima za proricanje (ili proro?i?nim kostima ) iz dinastije ?ang (kasni drugi milenijum p. n. e.), na kojima je izgleda opisana lunisolarna godina od 12 meseci, s mogu?im interkalarnim 13-tim, ili ?ak 14-tim, koji su dodavani otprilike, kako bi se spre?ilo odstupanje kalendara. Seksagenarni ciklus za bele?enje dana je ve? bio u upotrebi. Po tradiciji, u to vreme godina je po?injala na prvu mladinu posle kratkodnevice.

Rani tekstovi iz Isto?nog ?oua , poput Anala prole?a i jeseni , pru?aju bolje razumevanje kalendara iz perioda dinastije D?ou . Godina je obi?no imala 12 meseci, naizmeni?no du?ine 29 i 30 dana (povremeno je dodavan jo? jedan dan, kako bi se kalendar uskladio sa realnim Mese?evim ciklusom) a prestupni meseci su dodavani arbitrarno, na kraju godine.

Ova arbitrarna pravila za umetanje dana i meseca su dovela do toga da se kalendari razli?itih dr?ava pomalo razlikuju. Tako ?e tekstovi poput Anala ?esto navesti da li je kalendar koji koriste (kalendar Lua) u fazi sa Kraljevskim kalendarom (koji koriste kraljevi od D?oua).

Iako tradicija tvrdi da je tokom D?oua godina po?injala mladim Mesecom pred kratkodnevicu, Anali Prole?a i Jeseni kao da ukazuju da je (u Luu barem) Jin kalendar (kalendar kori??en u dinastiji ?ang, sa godinama koje po?inju prvim mladim Mesecom posle kratkodnevice) kori??en do oko 650. p. n. e. kada je po?etak godine pomeren unazad za jedan mesec.

Po?etkom perioda Zara?enih dr?ava , napredak u astronomiji i matematici je omogu?io stvaranje ra?unskih kalendara (gde se interkalarni meseci i dani određuju pravilom a ne od prilike do prilike). Prvi ra?unski kineski kalendar je bio kalendar sif?n 四分 (podsetnik na ?etvrtine), koji je zapo?eo oko 484. p. n. e. , a nazvan je po tome ?to je koristio solarnu godinu od 365¼ dana, pored tzv. Ciklusa pravila od 19 godina (235 meseci), na zapadu poznatom kao Metonski ciklus . Godina je po?injala na mladinu pred kratkodnevicu, interkalarni meseci su umetani na kraju godine.

Poslednji kralj od D?oua je predao teritoriju ?inu, nakon ?ega je u upotrebu u?ao novi kalendar ( ?in kalendar). Sledio je iste principe kao i Sifen kalendar, osim ?to je godina po?injala jo? jedan mesec ranije (na drugi mladi Mesec pre kratkodnevice, koja je sada padala u drugom mesecu godine). ?in kalendar je kori??en za vreme dinastije ?in i po?etkom zapadne dinastije Han .

Kalendar Taj?u [ уреди | уреди извор ]

Car Vu (vl. 140-87. p. n. e.) iz zapadne dinastije Han je uveo reforme koje od tada do danas upravljaju kineskim kalendarom. Njegov kalendar Taich? 太初 (?Veliki Po?etak“) iz 104. p. n. e. je imao godinu sa kratkodnevicom u 11-tom mesecu a kao umetnuti mesec je bio ozna?avan svaki kalendarski mesec (mesec sa 29 ili 30 celih dana) tokom kojeg Sunce ne prođe glavni termin (tj. ostane u istom zodija?kom znaku). Po?to je za ra?unanje jieqi (節氣/??) (sezonskih oznaka) do 1645 . kori??eno srednje kretanje Sunca, ovaj interkalirani mesec se mogao dogoditi posle bilo kojeg meseca u godini. Konjunkcija Sunca i Meseca (astronomski mladi Mesec) je ra?unata kori??enjem srednjih gibanja oba nebeska tela do 619 . druge godine dinastije Tang , kada su hronolozi po?eli da koriste realna kretanja, modelirana na osnovu ra?una sa parabolama (sa malim linearnim i kubnim komponentama). Na?alost, parabole se nisu glatko sretale pri srednjem kretanju, ve? sa diskontinuitetom ili skokom.

Pravi Sunce i Mesec [ уреди | уреди извор ]

Uvođenjem zapadne astronomije u Kinu preko Jezuita , kretanja Sunca i Meseca se po?inju ra?unati sinusoidama , po?ev?i od Shixian kalendara (時憲書, "Knjiga Usklađenosti Vremena") iz dinastije ?ing , koji je napravio jezuita Adam ?al . Sada je za ra?unanje jieqi -ja kori??eno realno kretanje Sunca, zbog ?ega je interkalarni mesec ?e??e bio od drugog do devetog meseca (prole?e-leto, kada se Zemlja kre?e sporije na orbiti).

Nedelja [ уреди | уреди извор ]

Dani u nedelji su uglavnom poznati po rednom broju, pri ?emu je ponedeljak prvi dan, subota ?esti, a nedelja, kao dan posve?en Suncu, nije numerisana. Ponedeljak kao prvi dan je logi?no jer tada po?inje radna nedelja, a brojevi dana su istovetni kao u ISO 8601 . Ipak, mnogi kineski kalendari pokazuju nedelju kao prvi dan sedmice.

Gregorijanska reforma i promena 1929 [ уреди | уреди извор ]

Mlada Republika Kina je 1. 1. 1912 . u zvani?ne svrhe usvojila gregorijanski kalendar . Stanovni?tvo je, ipak, nastavilo da koristi tradicionalni kalendar. Status gregorijanskog k. je bio nejasan između 1916. i 1921. dok je Kina bila pod kontrolom nekoliko suprotstavljenih gospodara rata , uz podr?ku kolonijalnih sila. Oni su nastavili da se tuku oko severne Kine do 1928. a na jugu je vladao Kuomintang (nacionalisti?ka vlada) i koristio gregorijanski kalendar. Nakon ?to je Kuomintang obnovio Republiku Kinu 10.10. 1928 , gregorijanski kalendar je i zvani?no usvojen, efektivno od 1. 1. 1929 . Pored ovoga, za ?asovnu zonu cele zemlje je usvojena priobalna ?asovna zona kori??ena u evropskim ugovornim lukama na kineskoj obali od 1904 . Ovim je promenjen po?etak svakog kalendarskog dana, i za tradicionalni i za gregorijanski kalendar, za plus 14 minuta i 26 sekundi, od pekin?ke pono?i , na pono? 120-tog stepena istok. Ovo je izazvalo neke diskrepancije, npr. kao sa Jesenjim festivalom 1978. Mladina je bila 3.9. 1978 . u 00:07 po kineskom standardnom vremenu. ^[7] Po staroj pekin?koj zoni, mladina je bila 2-gog septembra/rujna, pa je osmi mesec po?eo u razli?ite dane u kalendarima. Tako su u Hongkongu (koji koristi tradicionalni kalendar) proslavili festival 16. 9. a na kopnu 17. 9.<ref> The Mathematics of the Chinese Calendar, page 18 <ref>

Zna?aj kalendara danas [ уреди | уреди извор ]

Stru?njaci u Kini su skorijih godina pozivali na reformu, zbog sve ve?e nebitnosti kineskog kalendara u modernom ?ivotu. Oni ukazuju na primer Japana, gde je tokom Meiđi restauracije usvojen zapadni kalendar a tradicionalne svetkovine jednostavno preme?tene na ekvivalentan datum. Ipak, kineski kalendar ostaje va?an kao element kulturne tradicije i za neke kulturne aktivnosti.

Prakti?na upotreba [ уреди | уреди извор ]

Prvobitni smisao lunisolarnog kalendara za ozna?avanje datuma je uglavnom nestao. Prvo, lak?e je raditi sa gregorijanskim kalendarom i vi?e je u skladu sa međunarodnim standardima i astronomskom godinom. Po?to je g. k. zvani?no usvojen, tradicionalni kalendar se retko koristi za ozna?avanje datuma, pa je npr. lak?e pamtiti zna?ajne događaje, poput rođendana, po gregorijanskom kalendaru. Drugo, 24 solarna termina su bila zna?ajna zemljoradnicima za planiranje poljoprivrednih aktivnosti, ali i oni su predvidljiviji po gregorijanskom k. nego lunisolarnom; kineskom farmeru je uz gregorijanski kalendar lak?e organizovati setvu i ?etvu.

Kulturalna pitanja [ уреди | уреди извор ]

Ipak, kineski kalendar ostaje od su?tinskog zna?aja u kulturi. Npr. ve?ina tradicionalnih festivala, popu Kineske nove godine i Jesenjeg festivala, se tradicionalno slave uz mlad ili pun Mesec. Pored toga, kineski kalendar, kao element tradicionalne kulture, nosi sa sobom mnogo kulturalnih i nacionalisti?kih ose?anja.

U tradicionalnijim kineskim doma?instvima ?irom sveta, kalendar se koristi za biranje ?sre?nih dana“ za va?ne događaje (ven?anja, pogrebe i poslove). Za ovo se koristi posebni kalendar, Huang Li (?Carski kalendar“), u kome su za svaki dan navedene pogodne aktivnosti. Taj kalendar je naveden po gregorijanskim datumima, ali su navedeni i odgovaraju?i kineski datumi.

Iako tradicionalni kalendar nema mnogo prakti?nog efekta, njegov sentimentalni i kulturni zna?aj zna?i da ?e ostati jo? neko vreme.

Uticaj [ уреди | уреди извор ]

Drugi tradicionalni kalendari u isto?noj Aziji su vrlo sli?ni ako ne i identi?ni kineskom. Korejski kalendar je identi?an; u vijetnamskom je ma?ka zamenila zeca među 12 ?ivotinja; tibetanski kalendar se razlikuje po nekim imenima ?ivotinja a tradicionalni japanski kalendar koristi druga?iji metod izra?unavanja, zbog ?ega ima razlika u nekim godinama.

Ciklus od 12 godina, sa prevedenim imenima ?ivotinja, su usvojili Gok Turci (prvi pomen 584 .) i zatim se pro?irio među mnoge turki?ke narode , a takođe i Mongole . Izgleda da su ga koristili Bugari , o ?emu svedo?i Nominalija bugarskih kanova .

Kinesko-ujgurski kalendar [ уреди | уреди извор ]

Hulagu kan je 1258 , kada su i Kina i Islamski svet bili deo mongolske imperije , ustanovio opservatoriju u Maraghehu za astronoma Nasir al-Din al-Tusi -ja u kojoj je bilo prisutno i nekoliko kineskih astronoma, ?to je dalo kinesko-ujgurski kalendar. Dvanaestogodi?nji ciklus je sa turskim i mongolskim prevodima naziva ?ivotinja ostao u upotrebi (za hronolo?ke , istoriografske i birokratske svrhe) u persijskom i turskom svetu od Male Azije do Indije do ranog modernog perioda. U Iranu se koristio (u poljoprivrednim registrima i poreskim procenama) do 1925 . (vidi Iranski kalendar ).

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

• Kineska nova godina
• Kineski zodijak
• Kineska kultura
• Seksagezimalni ciklus

Reference [ уреди | уреди извор ]

Literatura [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

• Kineski kalendar
• Kalendar trudno?e - određivanje spola djeteta
• Rules for the Chinese Calendar
• Chinese Zodiac Chart Find your Chinese Zodiac sign based on your date of birth.
• Calendar Conversion
  • Gregorian-Chinese calendar converter Online: only for the republican age (after 1912)
  • Two-Thousand-Year Chinese Calendar Converter (in Chinese) - works for all dates from the Han Dynasty until 2100
  • Convert Gregorian to Chinese Lunar and Solar Dates
• Pages from the Hong Kong Observatory website
  • The 24 Solar Terms of Jieqi Архивирано на са?ту Wayback Machine (18. ?ануар 2008)
  • Heavenly Stems and Earthly Branches Архивирано на са?ту Wayback Machine (4. новембар 2018)
• Gender Prediction
  • Chinese Pregnancy Calendar
  • Gregorian-Lunar Calendar Conversion Table Архивирано на са?ту Wayback Machine (3. новембар 2011)
• Chinese Lunar Calendar 2007
  • exact Chinese Zodiac Calculator
• Chinese Calendar & Chronology
• Tooltip Chinese Calendar