Кидани
(
кин
:
契丹
,
перс.
???
),
Китаи
или
Кидан
су имена номадских монголских народа, ко?и живе у данаш?о?
Монголи?и
и
Ман?ури?и
од
4. века
. Почев од
10. века
преузели су власт над северном
Кином
и успоставили
династи?у ?ао
, оставивши релативно мало трагова. Након што се династи?а ?ао срушила 1125. године, многи Кидани су се преселили на запад и успоставили државу Кара-Кину ко?у ?е 1218. године коначно уништило монголско царство.
[1]
Пошто ?е народ потицао од
прото-Монгола
преко
С?анбе?а
,
[2]
[3]
Кидани су говорили сада изумрлим
киданским ?езиком
,
парамонголским ?езиком
ко?и ?е повезан са
монголским ?езицима
.
[4]
Киданци су основали и водили
династи?у ?ао
(916?1125), ко?а ?е доминирала огромним подруч?ем Сибира, Монголи?е и северне
Кине
. Киданци из династи?е ?ао користили су два независна система писа?а за сво? ?език:
киданско мало писмо
и
киданско велико писмо
.
Након пада династи?е ?ао 1125. године након
инвази?е ?урчена
, многи Киданци су следили
?елу Даши?еву
групу на западу да би успоставили династи?у
Каракида?
или Западни ?ао, у
централно? Ази?и
, ко?а ?е тра?ала скоро ?едан век пре него што ?е пала под
Монголско царство
1218. Остали режими ко?е су основали Кидани ук?учивали су
Северни ?ао
,
Источни ?ао
и
Касни?и ?ао
у Кини, као и династи?у
Кутлуг-Канид
у Перси?и. Данаш?и народ
Даур
, призната ма?инска етничка група у североисточно? Кини, генетски су потомци Кидана.
[5]
Не посто?и консензус о етимологи?и имена Кидан. У основи посто?е три спекулаци?е. Фенг ?ашенг тврди да потиче од имена поглавара ?увен.
?ао ?ен?и мисли да ?е термин настао из
С?енбе?а
и значи ?место где ?е С?енбе? боравио”.
?апански
научник
Отаги Мацуо
веру?е да ?е Киданово првобитно име било ??идан“, што значи ??уди ко?и су слични
Си народу
“ или ??уди ко?и живе ме?у Си народом“.
У словенским ?езицима као што су руски и укра?ински, ?Кина“ се зове ?
Китай
“. Ова имена потичу од кинеске династи?е ?ао, ко?у су успоставили Кидани у северно? Кини.
[8]
Због доминаци?е Кидана током
династи?е ?ао
у Ман?ури?и и Монголи?и, а касни?е и
Каракита?
у Централно? Ази?и, где су их сматрали Кинезима, израз ?Кита?“ ?е почео да значи ?Кина“ за ?уде у ?ихово? близини у централно? Ази?и, Руси?и и северозападно? Кини. Име ?е тада уведено у
сред?овековну Европу
преко исламских и руских извора, и постало ?е ?
Ката?
“. У модерно? ери, речи ко?е се односе на Кита? и да?е се користе као
назив за Кину
од стране Турских народа, као што су
У?гури
у кинеском региону
Син?анг
и
Казахстанци
у
Казахстану
и околним подруч?има, као и неки словенски народи, као што су
Руси
и
Бугари
.
Хан Кинези
сматра?у да ?е етноним изведен од
Khitay
, како су то У?гури применили,
пе?оративан
и кинеска влада ?е покушала да забрани ?егову употребу.
Кидани су били асоцирани са експанзи?ом патерналне C3 (xC3c) Y хаплогрупе у Унутраш?о? Монголи?и.
[10]
Према
Истори?и ?аоа
састав?ено? у 14. веку, ?свети човек“ (
шен-рен
) на белом ко?у имао ?е осам синова са ?небеском женом“ (
т?ену
) ко?а се возила у колима ко?а ?е вукао сиви во. Човек ?е дошао са реке Ту (река ?о Ха у данаш?е време
?илину
,
Ман?ури?а
), а жена из реке Хуанг (данаш?а река
Шар Мурен
у
Унутраш?о? Монголи?и
). Пар се срео тамо где се две реке спа?а?у, а осам синова ро?ених у ?ихово? уни?и постало ?е осам племена.
На?рани?е писано споми?а?е Кидана ?е из званичне истори?е
С?анбе?а
династи?е
Северни Ве?
ко?а датира из периода
Шест династи?а
. Ве?ина научника веру?е да се племе Кидан одво?ило од С?анбе?а, а неки научници веру?у да су они можда били мешовита група ко?а ?е тако?е ук?учивала бивше чланове племенске конфедераци?е
С?онгну
.
Киданци су обри?али главе, остав?а?у?и длаке на слепоочницама ко?е су расле до груди, на сличан начин као и сродни
Кумо Си
,
Шиве?
и
С?анбе?
за ко?е се веру?е да потичу од ?их.
[14]
Током сво?е ране истори?е, Кидани су били састав?ени од осам племена. ?ихова територи?а се налазила изме?у данаш?е реке Шар Мурен и
Чао?анга
,
?аонинг
.
Киданска територи?а се граничила са
Когур?ом
, Кином и зем?ама источних Турака.
Изме?у 6. и 9. века, ?има су сукцесивно доминирали
Источнотурки?ски каганат
,
У?гурски каганат
и кинеска
династи?а Танг
.
Киданци су били ма?е политички у?еди?ени од турки?ских племена, али су се често нашли умешани у
игре мо?и
изме?у Турака и кинеских династи?а
Суе?
и Танг. Проце?у?е се да ?е Кидан имао само око 43.000 во?ника, што ?е фракци?а турки?ских каганата.
Године 605, Кидан ?е извршио напад на Кину, али ?е цар
?ангди
из династи?е Суе? успео да убеди Турке да поша?у 20.000 ко?аника да помогну Кини против Кидана.
Године 628, под во?ством племенског поглавице Дахе Моуи?а, Киданци су се потчинили династи?и Танг, као што су се рани?е потчинили источним Турцима.
Каган
источних Турака,
?и?али Кан
, понудио ?е да замени кинеског побу?еника
?анг Ши Дуа
за Кидан, али цар
Та?цунг
ни?е пристао на размену.
Током владавине
царице Ву
, скоро ?едан век касни?е,
Други турски каганат
извршио ?е раци?у дуж граничних подруч?а северне Кине. Царица Танг, у ономе што научници сматра?у великом стратешком грешком, формирала ?е несре?ни савез са турки?ским во?ом
Капаганом Каганом
како би казнила Кидан због напада на провинци?у
Хебе?
. Киданска територи?а била ?е много ближа северно? Кини него турки?ске зем?е, и Турци су ?е користили да покрену сопствене нападе на Хебе?.
Попут
Ту?ухуна
и
Тангута
, Кидани су остали посредна сила дуж граница кроз 7. и 8. век.
Кидани су постали истакнути у вакууму мо?и ко?и се развио након
киргиског
преузима?а власти над У?гурским каганатом, и колапса династи?е Танг.
- ^
[1]
Архивирано
на са?ту
Wayback Machine
(7. ?ул 2011) Kingdom of Khitans: Sudden Rise, Sudden Fall, China Daily 19. VI 2003
- ^
?China's Liao Dynasty”
.
Asia Society
.
- ^
Xu Elina-Qian (2005).
Historical Development of the Pre-Dynastic Khitan
. University of Helsinki. p. 99. quote: "According to Gai Zhiyong's study, Jishou is identical with Qishou, the earliest ancestor of the Khitan; and Shihuai is identical to Tanshihuai, the Xianbei supreme chief in the period of the Eastern Han (25?220). Therefore, from the sentence "His ancestor was Jish[ou] who was derived from Shihuai" in the above inscription, it can be simply seen that the Khitan originated from the Xianbei. Since the excavated inscription on memorial tablet can be regarded as a firsthand historical source, this piece of information is quite reliable."
- ^
Janhunen, Juha (2006). "Para-Mongolic". In Janhunen, Juha (ed.).
The Mongolic Languages
. Routledge. p. 393 of pp. 391?402.
- ^
Li Jinhui (2. 8. 2001).
?DNA Match Solves Ancient Mystery”
.
china.org.cn
.
- ^
Xiao, Congrong (2021). ?Universal Culture in Europe and Asia – A Brief Analysis of the History of Universal Culture in Ancient Rome and China”.
International Journal of Frontiers in Sociology
.
3
(10): 110.
doi
:
10.25236/IJFS.2021.031020
.
- ^
Balaresque, Patricia; Poulet, Nicolas; Cussat-Blanc, Sylvain; Gerard, Patrice; Quintana-Murci, Lluis; Heyer, Evelyne; Jobling, Mark A (14. 1. 2015).
?Y-chromosome descent clusters and male differential reproductive success: young lineage expansions dominate Asian pastoral nomadic populations”
.
European Journal of Human Genetics
.
23
(10): 1413?1422.
PMC
4430317
.
PMID
25585703
.
doi
:
10.1038/ejhg.2014.285
.
- ^
Denis C. Twitchett; Herbert Franke; John King Fairbank (1994).
The Cambridge History of China: Volume 6, Alien Regimes and Border States, 907?1368
. Cambridge University Press. стр. 46.
ISBN
978-0-521-24331-5
.
- Denis C. Twitchett; Herbert Franke; John King Fairbank (1994).
The Cambridge History of China: Volume 6, Alien Regimes and Border States, 907?1368
. Cambridge University Press. стр. 46.
ISBN
978-0-521-24331-5
.
- Anderson, E. N. (2014).
Food and Environment in Early and Medieval China
. University of Pennsylvania Press.
ISBN
978-0-8122-9009-7
.
- Baldick, Julian (2012).
Animal and Shaman: Ancient Religions of Central Asia
. NYU Press.
ISBN
978-0-8147-7165-5
.
- Biran, Michal (2017).
?7. The Mongols and Nomadic Identity: The Case of the Kitans in China”
.
Nomads as Agents of Cultural ChangeThe Mongols and Their Eurasian Predecessors
. Berlin, Boston: University of Hawaii Press.
ISBN
978-0-8248-4789-0
. Приступ?ено
13. 2. 2018
.
- Cohen, Warren I. (2001).
East Asia at the Center: Four Thousand Years of Engagement with the World
. Columbia University Press.
ISBN
978-0-231-50251-1
.
- Daniels, Peter T.; Bright, William (1996).
The World's Writing Systems
. New York: Oxford University Press. стр.
230
?234.
- Dudbridge, Glen (2013).
A Portrait of Five Dynasties China: From the Memoirs of Wang Renyu (880-956)
. Oxford: Oxford University Press.
ISBN
978-0-19-164967-7
.
- Ebrey, Patricia; Walthall, Anne (2013).
Pre-Modern East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Volume I: To 1800
. Cengage Learning.
ISBN
978-1-133-60651-2
.
- Kara, Gyorgy (1987). ?On the Khitan Writing Systems”.
Mongolian Studies
: 19?23.
- Hung, Hing Ming (2013).
Li Shi Min, Founding the Tang Dynasty: The Strategies that Made China the Greatest Empire in Asia
. Algora Publishing.
ISBN
978-0-87586-980-3
.
- Grayson, James H. (2012).
Myths and Legends from Korea: An Annotated Compendium of Ancient and Modern Materials
. Routledge.
ISBN
978-1-136-60289-4
.
- Janhunen, Juha (2014).
Mongolian
. Amsterdam: John Benjamins. стр. 4.
ISBN
9789027238252
.
- Kim, Hyun Jin (2013).
The Huns, Rome and the Birth of Europe
. Cambridge University Press.
ISBN
978-1-107-06722-6
.
- Kim, Djun Kil (2005).
The History of Korea
. ABC-CLIO.
ISBN
978-0-313-03853-2
.
- Lee, Ki-Baik (1984).
A New History of Korea
. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.
ISBN
067461576X
.
- Middleton, John (2015).
World Monarchies and Dynasties
. Routledge.
ISBN
978-1-317-45157-0
.
- McMahon, Keith (2013).
Women Shall Not Rule: Imperial Wives and Concubines in China from Han to Liao
. Rowman & Littlefield Publishers.
ISBN
978-1-4422-2290-8
.
- Mote, Frederick W. (2003).
Imperial China 900-1800
. Harvard University Press.
ISBN
978-0-674-01212-7
.
- San, Tan Koon (2014).
Dynastic China: An Elementary History
. The Other Press.
ISBN
978-983-9541-88-5
.
- Seth, Michael J. (2010).
A History of Korea: From Antiquity to the Present
. Rowman & Littlefield Publishers.
ISBN
978-0-7425-6717-7
.
- Skaff, Jonathan Karam (2012).
Sui-Tang China and Its Turko-Mongol Neighbors: Culture, Power, and Connections, 580-800 (Oxford Studies in Early Empires)
. Oxford University Press.
- Starr, S. Frederick (2015).
Xinjiang: China's Muslim Borderland
. Routledge.
ISBN
978-1-317-45137-2
.
- Xu, Elina-Qian (2005).
?Historical development of the pre-dynastic Khitan”
. Приступ?ено
13. 2. 2018
.
- Franke, Herbert
;
Twitchett, Denis
(1994). ?Introduction”.
The Cambridge History of China
, Volume 6,
Alien Regime and Border States, 907-1368
. Cambridge: Cambridge University Press.
- Gernet, Jacques
(2008).
A History of Chinese Civilization
(2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press.
ISBN
9780521497817
.
- Johnson, Linda Cooke (2011).
Women of the Conquest Dynasties
. Honolulu: University of Hawai'i Press.
ISBN
9780824834043
.
- Kane, Daniel
(2009).
The Kitan Language and Script
. Leiden: Brill.
ISBN
9789004168299
.
- Mote, Frederick W.
(1999).
Imperial China: 900?1800
. Cambridge: Harvard University Press.
ISBN
9780674445154
.
- Shen, Hsueh-Man (2001). ?Realizing the Buddha's "Dharma" Body during the Mofa Period: A Study of Liao Buddhist Relic Deposits”.
Artibus Asiae
.
61
(2): 263?303.
JSTOR
3249911
.
doi
:
10.2307/3249911
.
- Turchin, Peter
(децембар 2006). Jonathan M. Adams, Thomas D. Hall.
?East-West Orientation of Historical Empires and Modern States”
(PDF)
.
Journal of World-Systems Research
.
12
(2): 219?229.
doi
:
10.5195/jwsr.2006.369
. Архивирано из
оригинала
(PDF)
22. 2. 2007. г
. Приступ?ено
12. 8. 2010
.
- Twitchett, Denis; Tietze, Klaus-Peter (1994). ?The Liao”. Ур.: Franke, Herbert; Twitchett, Denis.
The Cambridge History of China
, Volume 6,
Alien Regime and Border States, 907-1368
. Cambridge: Cambridge University Press.
- Wittfogel, Karl A.
(1946). Feng Chia-Sheng.
?History of Chinese Society Liao (907-1125)”
.
Transactions of the American Philosophical Society
.
36
: 1?752.
JSTOR
1005570
.
doi
:
10.2307/1005570
. Приступ?ено
10. 2. 2012
.