Italijani

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Italijani
Zastava Italije
prvi red Alesandro Volta   · Enriko Fermi   · Lorenco Medi?i   · Rita Levi Montal?ini   · đakomo Leopardi

drugi red Leonardo da Vin?i   · Kristofer Kolumbo   · Federiko Felini   · đuzepe Verdi   · Dante Aligijeri

tre?i red Ana Manjani   · Ugo Foskolo   · Umberto Eko   · Gabrijele D'Anuncio   · Galileo Galilej
?etvrti red Antonio Vivaldi   · Guljelmo Markoni   · đuzepe Garibaldi   · Alesandro Manconi   · Gracija Deleda
peti red đozue Kardu?i   · Lu?ano Pavaroti   · Nikolo Makijaveli   · Marko Polo   · Valentino Rosi
?esti red Serđo Leone   · Luiđi Pirandelo   · Pjer Paolo Pazolini   · đovani Lorenco Bernini   · Salvatore Kvazimodo
Ukupna populacija
oko 119 miliona
Regioni sa zna?ajnom populacijom
  Italija 55.695.126 [1]
  Brazil 43.047.494 [2]
  Argentina 16.427.786 [2]
  SAD 15.728.020 [2]
  Francuska 1.903.890 [2]
  Kanada 1.445.335 [3]
  Urugvaj 1.055.220 [2]
1.000.000
Religija
Rimski katolicizam

Italijani su jedan od romanskih naroda nastanjen danas u Italiji i susednim evropskim i prekomorskim zemljama, osobito u Francuskoj , SAD -u i Argentini . Jezgro Italijanima daju drevni Latini koji su asimilisali ostala italska plemena i nametnula im latinski jezik . Ekspanzivnom politikom Rima i osvajanjima rimske vojske ( Rimljani ) osvojena je do 272 p. n. e. cela Italija, pa da bi se nakon punskih ratova, iza 146. p. n. e. po?eli ?iriti ogromnim podru?jem Evrope , Azije i Afrike . Ve? u II. veku Rimsko carstvo se?e od Iberskog poluostrva i Britanskog ostrva do Mezopotamije . Sa sobom Rimljani donose duhovnu i materijalnu kulturu. Grade ceste koje slu?e pokretima rimske vojske, akvadukte, arhitekturu, i ?to je veoma va?no, ?ire latinski jezik. Latinizacijom domorodnih plemena u osvojenim krajevima nastaju u Evropi novi narodi, prema njima, odnosno gradu (Rimu; Roma) prozvani Romanski narodi. Ove nove narode danas poznajemo kao Rumune , ?pance , Portugalce , Francuze , Retoromane , Valonce , Moldavce Katalonci , Vlahe i druge manje zajednice.

Te?ak ?ivot, osobito na jugu, u Kalabriji i Siciliji , mnoge je poterao u prekomorske zemlje da bi zaradili za hleb. U novim domovinama veoma su aktivni i kulturno i politi?ki. Prema UN -ovim podacima u Italiji danas ?ivi 65 nacija, dok Talijana danas ima uz Italiju u jo? 61 dr?avi; u Francuskoj (2005) preko milion; u SAD preko 900,000; u Argentini 1,8 milion.

Ime [ уреди | уреди извор ]

Koren italijanskog imena nalazi se u eponimu Italus . U gr?kom mitu sin je Telegoma i Penelope . Po drugim mitovima vođa je sicilijanskih Sikula ili pak Ligura . Ovaj eponim spominje se u raznim verzijama mitskih de?avanja. Mo?da je va?no napomenuti da je podanike priveo sjedila?kom ?ivotu, te ih vodio ?ak do Lacija (zemlja Latina) gde je dobio sinove Sicula i Roma. ?Od Italusa narodi Italika dobivaju svoje ime, a ono se prenosi kroz vekove do ital. naziva Italiani .

Etnografija [ уреди | уреди извор ]

Nauka i kultura [ уреди | уреди извор ]

Italijani su mediteranski narod, topao i srda?an, rado ?e da podele radosti ?ivota sa drugima. Vole pesmu i igru i na glasu su kao ?armeri. -Padom Rimskog carstva na tlu Italije dolazi do velikih promena. Po?inje da cveta kultura na sopstvenom poluostrvu. Javlja se renesansa, razvija se umetnost i rađaju ljudi koji ?e ostaviti svoje tragove do danas ?irom globusa. Od vremena Augusta Cezara i Plinija, pa preko Galilea i Da Vincija rodili su se mnogi nau?nici koji ?e da olak?aju ?ivot ?oveku. Jo? je Galileo Galilei 1592 . u?inio prvi termometar . Godine 1800 . Alesandro Volta pronalazi prvu bateriju. Dvadesetogodi?nji Guljemo Markoni na postaji Poldhu, u Kornvelu , eksperimenti?e sa Morseovim znacima , ?alje tri slova s na udaljenost od preko 2,000 milja, preko Atlantika na Njufaundlend; godinu 1932 . mo?emo da smatramo rođenjem radio telekomunikacija, prvog kratkotalasnog radio aparata na svetu. Italijani mnogo uti?u i na muziku. Muzi?ke bilje?ke u Italiji stare su preko 1000 godina, a prva opera izvedena je pre kojih 400 godina. Poznati Bartolomeo Kristofori (1655?1732) prvi pijano napravio je pre nekih 300 godina.

?ivot i obi?aji [ уреди | уреди извор ]

Italija, bogata evropska zemlja ?ivi od industrije i uslu?nih delatnosti. Poljoprivreda je na zadnjem mestu a proizvodi se vo?e , povr?e , gro?đe , maslinovo ulje, krompir , soja , i ?e?erna repa . Ribarstvo je zna?ajno jer Italijani vole ribu i imaju jaku ribarsku flotu. Bogatstvo ipak nije ravnopravno razdeljeno. Jug je ostao siroma?an, i toga radi opustela su mnoga sela. Mnogi ju?ni Italijani sele u urbana sredi?ta severa ili druge zemlje za boljim ?ivotom i lak?om zaradom. Poljoprivreda i ribarstvo ostalo su glavna zanimanja Italijana sa juga. Proizvode vo?e i povr?e za svoje potrebe, maslinovo ulje i vino i malo poznata durum p?enica. Neke obitelji poseduju farme, i one su ve?inom malene. Italijani, bogati ili siroma?ni, vole da se provesele uz pesmu, igru, vino i dobru hranu. Italijani odr?avaju kroz godinu razne festivale, pa tako i one vezane uz dobro jelo. Jedna od najskupljih gljiva na svetu, tartuf , uzrok je raznim festivalima hrane koji se odr?avaju po mnogim italijanskim gradovima. Tokom prva dva vikenda pretposlednjeg meseca u godini u toskanskom gradi?u đovani d'Aso odr?ava se festival tartufa. Uz njih mo?emo nda nađemo i gastronomski sir parmezan i vino 'Kijanti Klasiko'. Uz tartufe naravno idu i ravioli , karpa?io (klasi?no: dimljena govedina) i parmezan. Sli?no je i po drugim italijanskim gradovima: San Miniato, takođe u Toskani; Akvalanja u provinciji Pesaro; Bobio u Emiliji; Alba u Pijemontu ; Kalestano u provcinciji Parma ; i Savinjo u provinciji Bolonja .

Igra i muzika [ уреди | уреди извор ]

Muzika ima veliku ulogu u ?ivotu Italijana. Ljubav prema muzici odrazila se i u i kroz duhovnu i materijalnu kulturu Italijana. Oni su i danas dobri peva?i, a mladi? se devojci udvarao serenadom ispod prozora. Muzika se uvukla u sve pore ?ivota. Njihovi najpoznatiji majstori u izradi muzi?kih instrumenata su ve? pomenuti Bartolomeo Kristofori sa prelaza iz 17. u 18. vek . - Andrea Amati i sinovi Antonio i đirolamo, te Antonio Stradivari i đuzepe Gvarneri , svetski su poznati majstori u izradi violina.

Italijanska muzika, od opere (kao ?to je La Traviata ) pa do popularne muzike svakodnevna je u italijanskom ?ivotu. Nose je svuda sa sobom. Sa igrom, koji je usko vezan uz muziku isti je slu?aj. Ne samo u Italiji, oni su je sa sobom doneli i u druge krajeve gde su se naselili. I dan danas u Americi Italijani su poneli i proslavili tarantelu; prati ga mandolina , italijanska gitara.

Kuhinja

Kuhinja Italijana je upravo ona, ' Italijanska kuhinja ', poznata ?irom sveta. Jo? je Marko Polo , rođen mo?da na Kor?uli , ina?e mleta?ki dr?avljanin, iz Kine je doneo testeninu, danas poznatu kao ?pageti , Italijani vi?e danas ne mogu bez nje. ?pageti i testenina zavladali su italijanskim stolom. Obo?avaju je sa sosom od paradajza ili sa mlevenim mesom. Nazivaju ih prema gradovima. "?pageti milaneze" i "?pageti bolonjeze". Druga jela sa testeninom takođe su omiljena, a Italijani su njima 'osvojili ' svet. Osobitu popularnost stekla je ' pica ', postala je toliko popularna da se ?irom sveta otvaraju ugostiteljski objekti (picerija) za poslu?ivanje ove poslastice.Jedno od poznatih italijanskih jela su i lazanje.

Izvori [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?15°Censimento generale della popolazione e delle abitazioni” (PDF) (на ?езику: Italian). ISTAT . 27. 4. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2018. г . Приступ?ено 22. 9. 2012 .  
  2. ^ а б в г д ?Italiani nel Mondo: diaspora italiana in cifre” (PDF) (на ?езику: Italian). Migranti Torino. 30. 4. 2004. Архивирано из оригинала 27. 02. 2008. г . Приступ?ено 22. 9. 2012 .  
  3. ^ ?Ethnic origins, 2006 counts, for Canada, provinces and territories - 20% sample data” . Statistics Canada . 6. 10. 2010. Архивирано из оригинала 06. 01. 2019. г . Приступ?ено 22. 9. 2012 .  

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Italijani на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Italijani&oldid=27738611 ”