Ameri?ki starosedeoci

Etni?ke grupe u Americi prvi red: Eskimi ? ?iroki ? Apa?i ? Nava drugi red: Maje ? Kalina ? Janomami ? Majoruni tre?i red: Gvarani ? Ke?uа ? Ajmara ? Araukanci
Ukupna populacija
oko 69 miliona
Regioni sa zna?ajnom populacijom
Meksiko	25.700.000
Peru	14.400.000
Bolivija	6.800.000
Gvatemala	6.000.000
Ekvador	3.400.000
SAD	3.000.000?5.000.000
?ile	2.000.000
Kanada	1.400.000
Kolumbija	1.400.000
Argentina	955.000
Brazil	818.000
Venecuela	524.000
Honduras	520.000
Nikaragva	444.000
Jezici
ameri?ki domoroda?ki jezici , engleski, ?panski, francuski, danski, holandski
Religija
religija Inuita , hri??anstvo , crkva ameri?kih domorodaca

Ameri?ki starosedeoci ( engl. Indigenous peoples of the Americas ), nazvani i Indijanci (izuzev Eskima i Aleuta ), ^[1] su narodi koji su od praistorije nastanjivali krajeve od arkti?ke Kanade i Aljaske do Ognjene zemlje ( ?p. Tierra del Fuego ) u ?ileu i Argentini , koji se međusobno razlikuju po jezicima, kulturi i fizi?kom izgledu.

Ve?inom su to lova?ko-sakuplja?ka dru?tva. U najrazvijenije narode sa ovog podneblja, koji su uspeli podi?i visoko razvijene civilizacije, spadaju narodi Olmeka , Tolteka , Maja i Asteka iz Meksika i Inka iz Perua . I danas mnogi od njih ?ive u rezervatima, posebno u Kanadi , SAD i Brazilu .

Ime [ уреди | уреди извор ]

Za ve?inu starosedela?kih naroda Amerika dugo je kori??en zajedni?ki naziv Indijanci , izuzetak su bili Eskimi i Aleuti . Ovo ime su dobili po Indiji jer su doseljenici pogre?no mislili da se radi o obali Indije , a ne o novootkrivenom kontinentu Americi. Kolumbo je, prilikom tzv. ?otkrivanja Amerike”, mislio da je stigao u Indiju i zato je ljude sa kojima je dolazio u dodir nazivao Indijancima ( ?p. indios ). Stanovnici SAD -a ih u novije vreme slu?beno vi?e ne nazivaju Indijancima ( engl. Indians ) nego ameri?kim domorocima odnosno starosedeocima ( engl. Native Americans ). Naziv crvenoko?ci ( engl. Redskins ili franc. Peaux-Rouges ) je uvredljiv.

Broj [ уреди | уреди извор ]

Savremeni Indijanci su ve?inom zvani?no hri??ani, ali se dr?e i domoroda?kih verovanja i obi?aja. Oko 30.610.387 govori neki od domoroda?kih jezika kao materinski, a mnogi su asimilovani te govore samo engleski , ?panski , portugalski , francuski ili holandski . Najrasprostranjeniji domoroda?ki jezik je ke?ua (jezik drevnih Inka) koji danas govori oko 10.000.000 ljudi. U SAD-u su pod imenom ameri?ki domoroci ( engl. Native Americans ), a u Kanadi pod imenom prve nacije ( engl. First Nations ) zajedno pobrojani Indijanci i Eskimi . U podacima o Grenlandu misli se na Eskime. Domoroda?ko stanovni?tvo je skoro potpuno izumrlo (od bolesti, ropstva i ubistava) na podru?ju dana?njih karipskih dr?ava ( Antigva i Barbuda , Bahami , Barbados , Kuba , Dominikanska Republika , Grenada , Haiti , Jamajka , Portoriko , Sent Kristofor i Nevis , Sent Lucija , Trinidad i Tobago ), mali broj (skoro isklju?ivo ?ena) je pre?iveo naseljavanje Evropljana i ubrzo zatim je asimilovan, izuzetak je Dominika , gde su uspeli da opstanu. Sli?nu sudbinu su do?iveli i domoroci u Urugvaju ^[2] i u velikim delovima Argentine ( Patagonija , Ognjena zemlja ).

Nepoznato je koliko je domorodaca ?ivelo na ameri?kom kontinentu u ?asu Kolumbovog dolaska. Procene se kre?u od manje od 10.000.000 do vi?e od 100.000.000. Danas na ameri?kom kontinentu ?ivi oko 52.000.000 Indijanaca, oko 125.000.000 mestika i oko 801.000 zambosa .

Narodi [ уреди | уреди извор ]

Narodi SAD i Kanade [ уреди | уреди извор ]

• Indijanci podarktika u Kanadi i Aljasci su: Kri , ?ipevjan , Ku?in , Holika?uk , Kojukon , Ahtna i niz drugih manjih naroda. Njeni ?esti simboli su krplje, kanu , tobogan, sne?ne nao?are. Ode?a je krznena. Lov i ribolov im je glavno zanimanje.
• Indijanci Severozapadne obale su najbogatiji narodi Indijanaca Severne Amerike . Oni nastanjuju podru?je uz Pacifi?ku obalu Severne Amerike od Kalifornije na jugu, do zaliva Jakutat u Aljasci na severu. Predstavnici ove kulture pripadaju velikim grupama poznatim kao Kvakjutl , Cim?ian , Tlingit , Hajda , Belakula , Obalski Sali?i i manji narodi iz Kalifornije, Oregona i Va?ingtona. Dru?tva sa juga ovog podru?ja znatno su siroma?nija, a i njihove zajednice su znatno manje. Ovom krugu pripada kultura gradnje velikih totema, gradnje kedrovih ku?a sa krovovima na dve vode, prekrasno tkanje ?ilkat-ogrta?a, okrenutost moru, izgradnja drvenih velikih kanua i nadasve veoma poznate sve?anosti poklanjanja ' potla?a '.
• Indijanci sa Platoa naseljavaju kraj u podru?ju reke Kolumbije . Ovde je ra?irena kultura ribara i kopa?a korenja kamas i ?anatake. Plemena ovog podru?ja pripadaju grupama Sahaptin , Molala , Sali? , Kutni , ?inuk , Klamat i Atabaskan . Oni su se sezonski pokretali u potrazi za ribom i biljem.
• Kalifornijski Indijanci naseljeni su u Kaliforniji i imaju tipi?nu kulturu sakuplja?a ?ira . Ipak ne pripadaju svi kalifornijski narodi ovoj grupi, jer su neki predstavnici Indijanaca Severozapadne obale. Prijateljica i dobra poznavateljka Indijanaca Eva Lips, navodi da su svi ovi narodi veoma dobro uhranjeni, na tome zahvaljuju ?iru od koga naro?itim postupkom dobijaju bra?no i peku hleb od ?ira. Glavni narodi su: Majdu (Majdu, Nisenan i Konkau ), Mivok , ?uma? , Jokat , ?asta , ?imariko , A?omavi , Acugevi , Jana (Jana i Jahi ), Vintu (Vintu, Nomlaki i Patvin ), Juki , Pomo , Vapo , Kostanoan , Salinan , Eselen , Kitanemuk , Pajpaj , Kumejaj (Ipaj, Tipaj, Kamija), Kupenjo , Luisenjo , Kavija , Huanenjo , Gabrielenjo , Nikolenjo , Fernandenjo , Serano .

• Indijanci Velikog basena . U podru?ju Velikog slanog basena naseljena su siroma?na sakuplja?ka plemena ?o?ona koji su u stvari bili 'noga'-Indijanci. Oni su neprekidno bili u pokretu za hranom, bobicama, korenjem, raznim plodovima, sitnom divlja?i i drugim. Jeli su bukvalno sve.
• Jugozapadni Indijanci nastanjuju krajeve ameri?kog Jugozapada od Novog Meksika preko Arizone do donjeg toka Kolorada . Ovde nalazimo ratarsko stanovni?tvo iz grupe Jumanskih naroda, Pima , kao i posebnu grupu seoskih naroda sa pueblo kulturom. U pueblo ili seoske narode ubrajaju se Zuni , Hopi i Tanoanski narodi . Apa?ka plemena kao i Papago su nomadi .

• Indijanci Ravnice su stanovnici prerija , podru?ja od reke Saska?evan na severu do ju?nog Teksasa . Tu pripadaju najslavniji narodi ameri?kih domorodaca. Oni su nomadski jaha?i i lovci na bizone . Po?to su navikli na prostranstva i lutanja pru?ali su naj?e??i otpor belim osvaja?ima. Predstavnici su im: Prerijski Kri , Crne Stope , Grovantri , Hidaca , Vrane , Arikara , Sijuksi (Teton, Dakota), ?ejeni , Arapaho , Omaha , Po ni , Kajova , Koman?i .
• Indijanci severoisto?nih ?uma pripadaju irokeskoj i algonkvinskoj porodici. To je domovina vigvama, velikih drvenih ku?a opasanim palisadama. Oni su lovci i ribari ali i uzgajiva?i kukuruza. Odavde su do?le i kokice koje su Irokezi nosili sa sobom prilikom odlaska u vi?ednevne lovove ili ratne pohode. Najpoznatiji narodi ovog podru?ja su Irokezi , Huroni , Iri , Saskvehanok , Delaver (Delaver, Vapinger), Vampanoag , Mohikanci , Montaket , Pouhatan , Nantikok ( Konoj , ?optank ), Penakuk i drugi.
• Jugoisto?ni Indijanci. Njihova podru?ja obuhvataju jugoistok Severne Amerike, od atlantske obale do isto?nog Teksasa, na sever do unutra?njosti Vird?inije . Jugoisto?na plemena su seosko ratarsko stanovni?tvo. Ovde su na ceni kukuruz i njegova sve?anost 'Ples zelenog kukuruza'. Narodi ovog podru?ja pripadaju maskogijskoj , siuanskoj , kadoanskoj porodici i narodima Atakapa (Atakapa, Akokisa), Na?ez , ?itima?a i Tunika . Glavni narodi su: Krik (Krik, Jamasi, ?iaha, Jufola), Seminoli , Timukoa (Timukoa, Fre?voter), Ju?i , Biloksi , ?itima?a (?itima?a, ?ava?a, Va?a), Atakapa , Tunika , Na?ez (Na?ez, Taenza, Avojel), ?okto (?okto, Bajogula, ?atot, Tohome), ?ikaso (?ikaso, ?ak?iuma, Paskagula), Kado (Hasinaj, Kadohada?o, Nakito?, Adaj ), Ais (Ais, Heaga), Kalusa (Kalusa, Tekesta), Kusabo , Kongari , ?iroki , Vokon (Vokon, Vinio, Kejp Fir), Tutelo - Saponi (Tutelo, Manahok, Monakan, Saponi, Okani?i), Katoba (Katoba, Vokso, Eno, ?ugeri), Hi?iti , Koasati , Alabama , itd.

Verovanja [ уреди | уреди извор ]

Iako među starosedeocima ameri?kog kontinenta postoje ogromne razlike u pogledu jezika, porekla, na?ina ?ivota i pogleda na svet, ipak se mogu prona?i neke crte zajedni?ke svim plemenima.

• Na prvom mestu to je verovanje u jedno vrhovno bi?e, Boga, koje razli?ita plemena nazivaju razli?itim nazivima: Veliki Duh, Sveti Duh, Manitu, Misti?na Sila, Velika Tajna, Vakan Tanka, itd.
• Takođe je kod svih indijanskih plemena veoma izra?eno po?tovanje prirode i verovanje u prirodnu mudrost i sudbinsku uslovljenost prirodom, kao i dubinsku povezanost ?oveka i prirode.

Poreklo [ уреди | уреди извор ]

Po novim otkri?ima nau?nika sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji i Univerziteta u Kopenhagenu, ameri?ki starosedeoci su potomci sibirskih naroda. Oni su uspeli da doka?u da se grupa Sibiraca preselila na Aljasku pre oko 23.000 godina, a zatim se postepeno razi?la na oba ameri?ka kontinenta. Preci ameri?kih starosedelaca su pre?li sada potopljenu Beringiju , koja je nekad predstavljala kopneni most između severoisto?ne Azije i severozapadne Amerike. Nau?nici su ispitali 31 genom. Ispitani genomi pripadaju sada?njim stanovnicima Amerike, Sibira i Okeanije, a isto tako su ispitali i ostatke 23 osobe koje su preminule pre 200 do 6.000 godina. ^[23]

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

• Rat kralja Filipa
• Amerikanidna rasa

Reference [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Ameri?ki starosedeoci na Vikimedijinoj ostavi .

• Amerika pre Kolumba (Centar za dru?tvenu stabilnost - Zvani?ni kanal)
• Ko su Indijanci? - prvi deo (Centar za dru?tvenu stabilnost - Zvani?ni kanal)
• Ko su Indijanci? - drugi deo (Centar za dru?tvenu stabilnost - Zvani?ni kanal)
• ?ablon {{ Curlie }} nema unesen ID, niti je naveden na Vikipodacima.
• Comanche Lodge ? Indijanska istorija i genealogija
• Spisak severnoameri?kih plemena
• Kongres ameri?kih Indijanaca
• Istorijska biblioteka: Sklapl, indijanski trofej?
• Indijanci ? gosti na svojoj zemlji (?Ve?ernje novosti”, feljton; 27. septembar ? 2. oktobar 2008) ^{[ мртва веза ]}
• Library of Congress American Memory
• Native Manitou Americans