Grejam Grin

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Grejam Grin (glumac) .
Grejam Grin
Grejam Grin 1975. godine
Li?ni podaci
Puno ime Henri Grejam Grin
Datum rođenja ( 1904-10-02 ) 2. oktobar 1904.
Mesto rođenja Berkhamster, Hartford?ir , Engleska
Datum smrti 3. april 1991. ( 1991-04-03 )  ( 86   god. )
Mesto smrti Veve ,   ?vajcarska
Religija Rimokatolik
Zanimanje Pisac
Obrazovanje Baliol Koled?
Univerzitet Univerzitet u Oksfordu
Porodica
Supru?nik Vivijen Dajrel-Brauning  ( в.  1927 ?  р.  1947)
Katerin Volston, Lejdi Volston  (1946?1966)
Ivon Kloeta  (1966?1991)
Deca Lusi Kerolajn (rođena 1933)
Fransis (rođ. 1936)
Knji?evni rad
Period 1925-1991
Jezik stvaranja engleski
Knji?evni ?anr Fikcija, triler

Henri Grejam Grin (2. oktobar 1904?3. april 1991), poznatiji pod pseudonimom Grejam Grin, bio je engleski romanopisac, za koga su mnogi smatrali da je jedan od najve?ih Engleskih pisaca 20. veka, [1] [2] a D?on Irving ga je pohvalio, pre Grinove smrti, kao ?najuspe?nijeg ?ivog romanopisca na engleskom jeziku“. [3] Me?avinom kriti?kog priznanja i ?iroke popularnosti, Grin je rano u ?ivotu stekao reputaciju zna?ajnog pisca, kako ozbiljnih katoli?kih romana, tako i trilera (ili ?zabava“, kako ih je on nazivao). U?ao je u u?i izbor za Nobelovu nagradu za knji?evnost 1966. i 1967. godine. [4] [5] Tokom 67 godina karijere, tokom kojih je napisao preko dvadeset pet romana, istra?ivao je ambivaletne moralne i politi?ke probleme modernog sveta, ?esto iz katoli?ke perspektive.

Iako se Grin sna?no protivio tome ?to su ga opisivali kao katoli?kog pisca, umesto kao pisca koji je prosto katolik, katoli?ke religijske teme su koren mnogih njegovih dela, a pogotovo u njegova ?etiri glavna ?katoli?ka” romana: Brajtonska stena , Mo? i slava , Su?tina stvari i Kraj jedne ljubavne pri?e , [6] koja se posmatraju kao ?zlatni standard” katoli?kih romana. [7] Nekoliko dela, kao ?to su Poverljivi agent , Mirni Amerikanac , Na? ?ovek u Havani , Ljudski faktor i scenario za Tre?eg ?oveka , takođe pokazuju Grinovo strastveno interesovanje za delatnost i intrige internacionalne politike i ?pijuna?e.

Grin je rođen u Berkamstedu, u okrugu Hartford?ir, u velikoj i uticajnoj porodici, ?iji su ?lanovi bili i vlasnici Grin King pivare. Boravio je u internatu pri ?koli u Berkamstedu, gde je njegov otac predavao i postao direktor. Bio je nesre?an u ?koli i poku?ao je da sebi oduzme ?ivot nekoliko puta. Zapo?eo je studije istorije na koled?u Baliol u Oksfordu, gde je jo? pre diplomiranja objavio svoje prvo delo, knjigu poezije koja je imala slab prijem. Nakon diplomiranja, Grin je prvo radio kao privatni tutor, a zatim kao novinar ? prvo u ?asopisu Nottingham Journal ( Notingemski ?urnal) , a onda kao pomo?ni urednik Tajmsa . Pre?ao je u katolicizam 1926, nakon ?to je upoznao budu?u ?enu Vivijen Dejrel Brauning. Kasnije u ?ivotu je sebe nazivao katoli?kim agnostikom, a nekad ?ak i katoli?kim ateistom. Objavio je svoj prvi roman ?ovek iznutra 1929; njegov povoljan prijem mu je omogu?io da radi redovno kao romanopisac. Prihod od romana dopunjavao je rade?i kao slobodan novinar i pisanjem prikaza knjiga i filmova. Njegov prikaz filma Vi Vili Vinki iz 1937. (za britanski ?urnal Night and Day [ No? i dan ]) govori o seksualnosti devetogodi?nje glavne glumice ?irli Templ. Ovo je prouzrokovalo tu?bu Tventit sen?uri foksa i Grin se preselio u Meksiko dok se suđenje nije zavr?ilo. Dok je boravio u Meksiku, Grin je razvio ideje za Mo? i slavu . Grin je prvobitno podelio svoju fikciju u dva ?anra (koja je nazvao ?zabavni" i ?ozbiljni“ romani). Jedni su trileri ? ?esto sa primetnim filozofskim tonovima ? kao ?to je Ministarstvo straha ; drugi su knji?evna dela na kojima je mislio da po?iva njegova reputacija ? poput knjige Mo? i slava .

Grin poseduje istoriju depresije koja je imala dubok efekat na njegovo pisanje i privatni ?ivot. U pismu svojoj ?eni Vivijen rekao je da gaji ?sna?an antagonizam prema obi?nom, doma?inskom ?ivotu" i da je bolest, na?alost, takođe i materijal za pisanje. Vilijam Golding je opisao Grina kao ?vrhunskog hroni?ara svesti i anksioznosti ?oveka dvadesetog veka." Umro je 1991. u osamdeset ?estoj godini, od leukemije, i sahranjen je u Korsou u ?vajcarskoj.

Detinjstvo i ?kolovanje (1904?1925) [ уреди | уреди извор ]

Henri Grejam Grin je rođen 1904. u ku?i Sent D?on, internatu ?kole u Berkamstedu, gde je njegov otac bio upravnik. Bio je ?etvrto dete od njih ?estoro; njegov mlađi brat, Hju, postao je generalni direktor BBC-ja, a stariji brat Rejmond, istaknuti fizi?ar i planinar. Njegovi roditelji ?arls Henri Grin i Merion Rejmond Grin su bili drugo koleno srodstva i oboje ?lanovi velike, uticajne porodice ?iji su ?lanovi bili vlasnci pivare Grin King, bankari i dr?avnici; njegova majka je bila rođaka Robertu Luisu Stivensonu. ?arls Grin je bio drugi upravitelj ?kole u Berkamstedu, gde je direktor bio dr Tomas Fraj koji je bio o?enjen ?arlsovom rođakom. Drugi rođak je bio desni?arski pacifista Ben Grin, ?ija je politika dovela do njegovog interniranja tokom Drugog svetskog rata.

U detinjstvu, Grin je provodio leta sa ujakom ser Vilijamom u ku?i Harston. U opisu svog detinjstva, Grin obja?njava kako je tamo nau?io da ?ita: ?Bio sam u Harstonu kad sam iznenada shvatio da mogu da ?itam ? knjiga je bila Dixton Brett, Detective ( Dikston Bret, detektiv ). Nisam ?eleo da iko zna za moje otkri?e, tako da sam ?itao u tajnosti, u udaljenom potkrovlju, ali majka mora da je ipak primetila, jer mi je dala Koralno ostvo od Balantajna za putovanje ku?i vozom ? uvek beskrajno putovanje sa dugim ?ekanjem vozova u Ble?liju.

1910. godine ?arls Grin je posle dr Fraja do?ao na mesto direktora ?kole. Grejam je takođe pohađao ovu ?kolu kao đak u internatu. Maltretiran i te?ko depresivan, nekoliko puta je poku?ao samoubistvo uklju?uju?i, kako je pisao u autobiografiji, Ruski rulet i uzimanje aspirina pre odlaska na plivanje u ?kolskom bazenu. 1920, kada je imao ?esnaest godina, poslali su ga u London na ?estomese?nu psihoanalizu, ?to je bio radikalan korak u to vreme, a posle toga se vratio u ?kolu kao redovan đak bez boravka u internatu. ?kolski prijatelji su mu bili novinar Klod Koubern i istori?ar Piter Kvenel.

1922. godine Grin je na kratko vreme bio ?lan Komunisti?ke partije Velike Britanije i tra?io poziv za odlazak u novu Sovjetsku uniju, ?to se nije dogodilo.

1925, dok je jo? studirao na koled?u Baliol u Oksfordu, objavljeno je njegovo prvo delo, zbirka pesama po imenu Babbling April koja je bila slabo do?ekana. Grin je patio od periodi?nih napada depresije dok je bio u Oksfordu i to je u velikoj meri zadr?avao za sebe. Stekao je diplomu drugog stepena iz istorije 1925. godine.

Karijera i stvarala?tvo [ уреди | уреди извор ]

Nakon ?to je napustio Oksford, Grin je određeni period radio kao privatni mentor, a zatim se okrenuo ?urnalistici ? prvo u Notingemskom ?urnalu , a onda kao pomo?ni urednik Tajmsa . Dok je radio u Notingemu , po?eo je da se dopisuje sa Vivijen Dejrel Brauning, koja mu je pisala da ga ispravi po ta?kama katoli?ke doktrine. Grin je u to vreme bio agnostik, ali kada je po?eo da razmi?lja o tome da o?eni Vivijen, palo mu je na pamet, kako je to sro?io u autobiografiji A Sort of Life ( Nekakav ?ivot ): ?da bi bar trebalo da nau?i o prirodi i granicama verovanja koje poseduje."

Grin je kr?ten 26. februara 1926. i ven?ali su se 15. oktobra 1927. u crkvi Sent Meri, u Hampstedu, u severnom Londonu.

Grinov prvi objavljeni roman je ?ovek iznutra (1929). Povoljan prijem ga je osokolio da napusti posao pomo?nika urednika u Tajmsu i po?ne redovno da radi kao romanopisac. Slede?e dve knjige The Name of Action (Ime radnje) i Rumor of the Nightfall (Pri?a se da pada no?) (1932) bile su neuspe?ne i on ih se kasnije odrekao.

Njegov prvi pravi uspeh bio je Voz za Istambul (1932), koji je adaptiran u film Orijent Ekspres 1934. godine.

Dok je bio u Meksiku, Grin je razvio ideje za roman, za koji se ?esto smatra da je njegovo remek-delo ? Mo? i slava . Kako mu je karijera odmicala, i Grin i njegovi ?itaoci su uo?avali problemati?nu razliku između ?zabavnih" i ?ozbiljnih“ romana. Poslednji roman koji je Grin ozna?io kao ?zabavni roman" je Na? ?ovek u Havani , iz 1958. godine. Grin je takođe pisao i kratke pri?e i drame koje su do?ivele uspeh, mada je uvek i pre svega bio romanopisac. Majkl Korda, Grinov prijatelj za ceo ?ivot, a kasnije njegov urednik u Sajmon & ?usteru , jednom je posmatrao Grina na poslu. Korda je primetio da je Grin crnim penkalom pisao u maloj, crnoj, ko?noj svesci i da bi otprilike napisao oko petsto re?i. Kada bi do?ao do petsto, odlo?io bi penkalo i zavr?io s pisanjem za taj dan.

Putovanja i ?pijuna?a [ уреди | уреди извор ]

Grin je tokom svog ?ivota putovao daleko od Engleske, u zemlje koje je opisivao kao divlje i daleke. Putovanja su dovela to toga da ga je njegova sestra Elizabet zaposlila u slu?bi MI6, gde je i sama radila. Shodno tome, poslali su ga Sijeru Leone na du?nost tokom Drugog svetskog rata. Kim Filbi, za koga ?e se kasnije otkriti da je sovjetski agent, bio je Grinov nadzornik i prijatelj u MI6. Grin je posle napisao uvod za Filbijeve memoare, Moj tihi rat iz 1968. Kao romanopisac, Grin je ljude koje je upoznao i mesta gde je ?iveo pretvarao u materijal za svoja dela. Grin je prvi put oti?ao van Evrope sa trideset godina, kada je 1935. godine krenuo u Liberiju, a iz tog puta je nastao putopis Journey Without Maps ( Putovanje bez mapa ). Njegov put za Meksiko 1938, sa ciljem da posmatra efekte vladine kampanje o prisilnoj anti-katoli?koj sekularizaciji, platila je izdava?ka kompanija Longman, zahvaljuju?i Grinovom prijateljstvu sa Tomom Bernsom. To putovanje iznedrilo je dve knjige: The Lawless Roads ( Drumovi bez zakona ) i Mo? i slavu . Godine 1953, Kongregacija za nauku vere je obavestila Grina da Mo? i slava ?teti reputaciji sve?tenstva, ali kasnije u privatnom razgovoru sa Grinom, papa Pavle VI mu je rekao da, iako ?e pojedini delovi uvrediti neke katolike, treba da ignori?e kritike.

1957, samo par meseci nakon ?to je Fidel Kastro zapo?eo revolucionarni napad na Batistin re?im na Kubi, Grin je odigrao malu ulogu u pomaganju revolucionara, kao tajni kurir koji je odnosio toplu ode?u Kastrovim pobunjenicima koji su se tokom Kubanskog rata sakrivali u brdima. Za Grina se govorilo da ga fasciniraju sna?ne vođe. Nakon jedne posete, Kastro je Grinu dao sliku koju je naslikao, koja je visila u dnevnoj sobi ku?e u Francuskoj gde je autor proveo poslednje godine ?ivota.

Grin kasnije jeste naglas izgovorio sumnje o Kastrovoj Kubi. Francuzu koji ga je intervjuisao 1983. godine rekao je: ?Divim mu se na hrabrosti i ve?tini, ali preispitujem njegov autokratski sistem vladavine," dodav?i: ?Sve uspe?ne revolucije, koliko god bile idealisti?ke, verovatno ?e vremenom izdati same sebe."

Privatni ?ivot [ уреди | уреди извор ]

Sa Vivijen Dejrel Brauning je imao dvoje dece, Lusi Karolinu (rođena 1933) i Fransis (1936). Po?etkom 1946, Grin je imao vanbra?nu vezu sa Ketrin Volston, ?enom Harija Volstona. Generalno se smatra da mu je ova afera poslu?ila da napi?e roman Kraj jedne ljubavne pri?e , objavljen 1951. godine, kada se afera okon?ala. Grin je napustio porodicu 1947, ali je Vivijen u skladu sa katoli?kim u?enjem odbila da mu da razvod i ostali su u braku sve do Grinove smrti 1991.

Grin je takođe imao jo? nekoliko afera i seksualnih odnosa tokom braka, a u kasnijim godinama Vivijen izjavljuje: ?Iz ove perspektive, rekla bih da je on bio osoba koja nikad nije trebalo da se ?eni.” Ostao je distanciran od svoje ?ene i dece i rekao je: ?Mislim da su knjige moja deca."

Grin je patio od mani?ne depresije (bipolarni poreme?aj).

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Brian Diemert (27. 8. 1996). Graham Greene's Thrillers and the 1930s . McGill-Queen's Press. стр. 5. ISBN   9780773566170 .  
  2. ^ Brian Diemert (27. 8. 1996). Graham Greene's Thrillers and the 1930s . McGill-Queen's Press. стр. 183. ISBN   9780773566170 .  
  3. ^ Irving, John . The Imaginary Girlfriend . New York, Ballantine Books , 2002, p. 31.
  4. ^ Candidates for the 1966 Nobel Prize in Literature
  5. ^ Robert C. Steensma (1997). Encyclopedia of the Essay . Taylor & Francis. стр. 264. ISBN   9781884964305 .  
  6. ^ Graham Greene, The Major Novels: A Centenary Архивирано 27 ?ануар 2014 на са?ту Wayback Machine
  7. ^ Mark Bosco (21. 1. 2005). Graham Greene's Catholic Imagination . Oxford University Press. стр. 3. ISBN   9780198039358 .  

Literatura [ уреди | уреди извор ]

  • Bosco, Mark , 2005. Graham Greene's Catholic Imagination . Oxford University Press.
  • Diederich, Bernard , 2012. Seeds of Fiction: Graham Greene's Adventures in Haiti and Central America 1954?1983 . Peter Owen
  • Diemert, Brian, 1996. Graham Greene's Thrillers and the 1930s . McGill-Queen's Press
  • Donaghy, Henry J., 1983. Graham Greene, an Introduction to His Writings . Rodopi
  • Feldman, Burton, 2001. The Nobel Prize: A History of Genius, Controversy, and Prestige . Arcade Publishing
  • Kohn, Lynette, 1961. Graham Greene: The Major Novels . Stanford University Press
  • Iyer, Pico , 2012. The Man within My Head: Graham Greene, My Father and Me . Bloomsbury.
  • Schwartz, Adam, 2005. The Third Spring: G.K. Chesterton, Graham Greene, Christopher Dawson, and David Jones . CUA Press
  • Steensma, Robert C., 1997, Encyclopedia of the Essay . Taylor & Francis
  • Theroux, Paul, 2004. Introduction to The Comedians . Random House
  • Vickers, Graham, 2008. Chasing Lolita: How Popular Culture Corrupted Nabokov's Little Girl All Over Again. Chicago Review Press
  • Graham Greene Studies (journal), University of North Georgia - Digital Commons , bepress , Elsevier
  • Allain, Marie-Francoise, 1983. The Other Man: Conversations with Graham Greene . Bodley Head.
  • Bergonzi, Bernard , 2006. A Study in Greene: Graham Greene and the Art of the Novel . Oxford University Press.
  • Cloetta, Yvonne, 2004. In Search of a Beginning: My Life with Graham Greene , translated by Euan Cameron. Bloomsbury.
  • Fallowell, Duncan , 20th Century Characters , Loaded: Graham Greene at home in Antibes (London, Vintage Books, 1994)
  • Greene, Richard, editor, 2007. Graham Greene: A Life in Letters . Knopf Canada.
  • Hazzard, Shirley , 2000. Greene on Capri . Farrar, Straus & Giroux.
  • Henriquez Jimenez, Santiago J. La realidad y la construccion de la ficcion en la novelistica de Graham Greene , La Laguna: Universidad, 1992.
  • Henriquez Jimenez, Santiago J. "Graham Greene's novels seen in the Light of His Religious Discourse" en Wm. Thomas Hill (ed.). Perceptions of Religious Faith in the Work of Graham Greene . Oxford, New York...: Peter Lang. 2002. 657-685.
  • Henriquez Jimenez, Santiago J. “Don Quijote de la Mancha y Monsignor Quixote: la inspiracion castellana de Grahan Greene en el clasico espanol de Cervantes” en Jose Manuel Barrio Marco y Maria Jose Crespo Allue (eds.). La huella de Cervantes y del Quijote en la cultura anglosajona. Centro Buendia y Universidad de Valladolid. Valladolid. 2007. 311-318.
  • Henriquez Jimenez, Santiago J. “Miguel de Unamuno y Graham Greene: coincidencias en torno a los cuidados de la fe” en Teresa Gibert Maceda y Laura Alba Juez (coord..). Estudios de Filologia Inglesa. Homenaje a la Dra. Asuncion Alba Pelayo. Madrid: UNED. 2008. 421-430.
  • Phillips, Gene D. , 1974. Graham Greene: Films of His Fiction , Teachers' College Press.
  • O'Prey, Paul , 1988. A Reader's Guide to Graham Greene . Thames and Hudson.
  • Shelden, Michael, 1994. Graham Greene: The Enemy Within . William Heinemann. Random House ed., 1995, ISBN 0-679-42883-6
  • Sherry, Norman , 1989. The Life of Graham Greene: Vol. 1, 1904?1939 . Random House UK, ISBN 0-224-02654-2 . Viking, ISBN 0-670-81376-1 . Penguin reprint 2004, ISBN 0-14-200420-0
  • Sherry, Norman , 1994. The Life of Graham Greene: Vol. 2, 1939?1955 . Viking. ISBN 0-670-86056-5 . Penguin reprint 2004: ISBN 0-14-200421-9
  • Sherry, Norman , 2004. The Life of Graham Greene: Vol. 3, 1955?1991 . Viking. ISBN 0-670-03142-9

External links [ уреди | уреди извор ]

Grejam Grin na Vikimedijinoj ostavi .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Grejam_Grin&oldid=27674517 ”