Bos taurus
?vajcarska braon krava ili brune na Alpima ( Bos taurus )
Status ugro?enosti
Pripitomljen
Nau?na klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Artiodactyla
Porodica:	Bovidae
Potporodica:	Bovinae
Rod:	Bos
Vrsta:	B. taurus
Binomno ime
Bos taurus Linnaeus , 1758
Subspecies
Bos taurus indicus Bos taurus taurus
Raspon doma?ih goveda
Sinonimi
Bos primigenius Bos indicus Bos longifrons

Doma?e govedo ili doma?e gove?e ^[1] ( lat. Bos taurus ) je pripitomljen potomak divljeg goveda ? tura ( Bos primigenius ). To je vrsta velikih sisara pre?ivara , visine od 120 do 150 cm i te?ine 600 do 800 kg. Razlikuju se dve glavne podvrste doma?eg goveda: doma?a krava u Evropi ( Bos taurus taurus , sin. Bos primigenius taurus ) i zebu ( Bos taurus indicus , sin. Bos primigenus f. taurus ), kome pojedini nau?nici dodaju Bos taurus primigenius, smatraju?i ga potomkom tura, izumrlog u 17. veku.

Bos taurus je na Bliskom istoku pripitomljen pre 10.000 godina, ^[2] a njegov uzgoj je postepeno razvijen po ?itavom svetu. ^[3] Doma?e govedo se uzgaja radi proizvodnje mleka i mesa , a u nekim oblastima i u namene vu?e . Goveda se takođe koriste u proizvodnji ko?e , njihovi rogovi za pravljenje no?eva, a balega za grejanje i đubrenje zemlji?ta.

Goveda su oduvek fascinirala ljude, koji ih smatraju simbolom snage i plodnosti. To je i razlog za?to su ove ?ivotinje prisutne u razli?itim religijama. One su sastavni deo zapadne kulture, slu?e kao inspiracija slikara i vajara, a ?esto su i glavni motiv u crtanima, filmovima i reklamama.

Od svih doma?ih ?ivotinja gove?e pru?a najvi?e i najraznovrsnije koristi, zbog ?ega govedarstvo predstavlja jednu od najva?nijih grana sto?arstva . Govedarstvo treba da zadovolji potrebe stanovni?tva u mleku, mle?nim proizvodima i mesu, zatim da podmiri zahteve prehrambene industrije i industrije ko?a i da obezbedi izvesne vi?kove za izvoz.

Godine 2009, govedo je postalo jedna od prvih doma?ih ?ivotinja sa potpuno mapiranim genomom . ^[4]

Karakteristi?ni nazivi [ уреди | уреди извор ]

• krava  [ sh ] , krava muzara, mle?na krava ? odrasla ?enka koja se muze radi proizvodnje mleka;
• steona krava ? ?enka u gestaciji, bremenita ?enka;
• bik ? odrasli, polno zreli mu?jak;
• vo ? sterilisani mu?jak;
• tele  [ hr ] ( mno?. telad) ? mladun?e;
• june, junac, junica ? subadultne jedinke.

Opis [ уреди | уреди извор ]

Anatomija [ уреди | уреди извор ]

Doma?e govedo je velika sna?na ?ivotinja, koja u proseku te?i 750 kg, sa velikim varijacijama (između 150 i 1.350 kg ^[5] ), a visina ramena je oko 120?150 cm, i zavisi od rase i same jedinke. ^{[6] [7] [8]}

Zubi su prilagođeni usitnjavanju hrane koju unose i interesantno je da doma?a goveda imaju zube samo u donjoj vilici, dok je gornja vilica tzv. dentalna plo?a bez zuba. Odrasla ?enka doma?eg goveda ima 32 zuba: osam donjih sekuti?a , ?etiri pretkutnjaka i po tri kutnjaka sa svake strane donje vilice . Sekuti?i su o?tri i okrenuti napred, te stoga, one mogu pasti travu. Vilica je prilagođena kru?nim pokretima koji omogu?avaju ovoj ?ivotinji da ispa?e hranu. Njihovi sekuti?i im omogu?avaju da samelju biljke, tako da su oni dovoljno usitnjeni da bi se nakon toga svarili regularno. Jezik im je prekriven ro?nim tvorevinama koji ga ?ine grubim na dodir. Nju?ka im je ?iroka i debela. Gornji deo je prili?no velik, ravan i prekriven je kovrd?avom dlakom, poput punđe. Linija između o?iju i nju?ke deluje poput oluka sa po?etkom na ?elu. Doma?e govedo ima dva ?uplja roga sa obe strane glave, ?ija veli?ina varira od ?ivotinje do ?ivotinje. Rogovi su obi?no usmereni na gore ili u stranu. U?i su male, oblikovane u skladu sa rogovima i kod zebua opu?teno vise. U?ne ?koljke su sa spolja?nje strane pokrivene finim kra?im dlakama, a sa unutra?nje ne?to du?im dlakama. O?i doma?eg goveda su blago ispup?ene.

Telo doma?eg goveda je prekriveno kratkim dlakama ?ija boja mo?e biti od bele do crne, preko raznih nijansi crvene i braon. ?are po telu su takođe raznolike. Pojedine krave su potpuno jednobojne, bez ?ara, ali ima i pufnastih, tigrastih i raznih nedefinisanih ?ara. Poput drugih papkara , kre?u se unguligradnim kretanjem , na dva prsta.

Prose?na temperatura krave je 39 °C, ali varira između 38,5 °C i 39,2 °C.

Varenje [ уреди | уреди извор ]

Goveda provode oko osam sati dnevno uzimaju?i hranu. Uzimaju je svojim grubim jezikom prekrivenim ro?nastim tvorevinama, a njihovi sekuti?i im omogu?avaju da pasu travu kontra od dentalne plo?e. Blagim pokretom glavom unazad olak?avaju sebi se?enje trave. Na taj na?in goveda mogu izabrati koju ?e hranu jesti, a to je o?igledno na mestima gde pasu, jer ?e za sobom ostaviti mnogo odba?ene trave.

Digestivni trakt kod doma?ih goveda je karakteristi?an za pre?ivare. ^[9] Odlikuje ge prisustvo tri pred?eluca, buraga, mre?avca i listavca, kao i pravog ?eluca, siri?ta. Burag je veoma zna?ajan za pre?ivare, jer se u njemu nalaze bakterije koje omogu?avaju razlaganje celuloze, osnovne komponente trave. Prvi odeljak kroz koji prolazi hrana je burag ili rumen. Prose?an kapacitet goveđeg ?eluca je od 135 do 180 L, a od ukupne zapremine buragu pripada 80%. Zidovi buraga su oblo?eni jakim mi?i?nim invaginacijama. U jednom kubnom santimetru buraga se nalazi između 15 i 20 milijardi mikroorganizama. Ovi mikroorganizmi razgrađuju ugljene hidrate koji se nalaze u ?ivotinjskoj hrani, formiraju?i pri tom kratkolan?ane masne kiseline, koje se apsorbuju kroz zid buraga. To je glavni izvor energije koja se koristi u metabolizmu goveda. Mle?ne masti su uglavnom formirane iz sir?etne, propionske i buterne kiseline, ?to predstavlja redom 60%, 20% i 15% kratkolan?anih masnih kiselina, ali proporcije variraju u zavisnosti od obroka.

Listavac apsorbuje vodu i masne kiseline nastale tokom fermentacije u buragu.

?ula [ уреди | уреди извор ]

Goveda koriste svih pet ?iroko prepoznatih senzornih modaliteta. Ona nalaze primenu u kompleksnim obrascima pona?anja, kao ?to je na primer ispa?a. Krave jedu me?ovitu hranu, mada kad mogu da biraju, pokazuju preferenciju za pribli?no 70% deteline i 30% trave. Ta preferencija ima dnevni obrazac, sa ja?om preferencijom za detelinom ujutru, i sa rastu?om proporcijom trave idu?i ka ve?eri. ^[10]

Vid [ уреди | уреди извор ]

Vizuelno polje kod goveda je ?iroko, izdu?en oblik o?iju im omogu?ava da imaju panoramski pogled od 330° bez pomeranja glave. ^[11] Ovo polje uklju?uje binokularno podru?je, pri ?emu im je slika o?tra i imaju dobar ose?aj procene udaljenosti, kao i monokularno podru?je, gde je slika manje jasna. ^{[11] [12]} Njihov objektiv na o?ima je loptast koji im omogu?ava da jasno vide objekte koji su blizu, kao kada pasu travu. Međutim, slabije vide na daljinu i te?e razlikuju detalje. Takođe, te?e se prilagođavaju promenama svetlosti. Do danas nije poznato koje boje goveda opa?aju, ali se generalno smatra da reaguju na boje talasnih du?ina blizu crvene (620?750 nm), a te?ko ili u potpunosti ne razlikuju zelenu, plavu i sivu boju. ^{[13] [14]}

Ukus [ уреди | уреди извор ]

Doma?e govedo mo?e razlikovati ?etiri osnovna ukusa: slatko, slano, gorko i kiselo. Receptori za svaki od ovih ukusa se nalaze na razli?itim delovima jezika. Krave najvi?e vole slatko, potom gorko, zatim slano i, kona?no, kiselo. ^{[15] [16]}

Sluh [ уреди | уреди извор ]

Goveda imaji dobro razvijeno slu?no opa?anje koje im omogu?ava da ?uju zvuke na veoma visokim frekvencijama (ultrazvuk do 35.000 herca). Međutim, izvor zvuka lociraju manje precizno od ?oveka. Pomo?u mi?i?a iza u?iju, oni mogu da ih okre?u prema izvoru zvuka. Neki akutni i neobi?ni zvukovi mogu dovesti do stresa kod ove ?ivotinje. ^[17]

Miris [ уреди | уреди извор ]

?ulo mirisa je kod goveda izrazito dobro razvijeno. Pored feromona, ono predstavlja osnovno sredstvo komunikacije kod goveda i zahvaljuju?i njemu, ove ?ivotinje mogu da se sporazumevaju međusobno. ^[18]

Dodir [ уреди | уреди извор ]

U kontaktu sa govedima, ona osete taktilnost, koli?inu ne?nosti i koli?inu toplote. ^[11] Regije na telu koje su najosetljivije na dodir jesu tamo gde je ko?a tanja, odnosno obrazi, vrat, glava, po?etak repa, unutra?nje strane butina, vime i stidnica. Receptori za bol kod ove vrste ?ivotinja su u ve?em broju sme?teni unutar nozdrva i na mestu glave gde po?inju rogovi. Toplotna osetljivost daje informacije ?ivotinji o temperaturi ambijenta u kom se nalazi, vla?nosti vazduha i brzini vetra.

Ekologija i pona?anje [ уреди | уреди извор ]

Doma?e govedo kao vrsta je dru?tvena ?ivotinja. U okviru jedne grupe postoji hijerarhija koja se uspostavlja u borbama tokom formiranja stada. Tada se ustali hijerarhija koja se do daljnjeg ne menja i u kojoj se izdvoji par jedinki koji postanu dominantne, a ostale su im podređene. Krave umeju da razviju odnose afiniteta jedni prema drugima, koji se ?esto rezultiraju međusobnim lizanjem, kao i obitavanjem u neposrednoj blizini druge krave. U grupi se, takođe, prime?uje pojava liderstva koja nije povezana sa hijerarhijskim odnosima. Krava koja je lider, odnosno vođa stada, obi?no upravlja kretanjem i za njom se svi kre?u. Uglavnom su to krave koje imaju bolju percepciju, orijentaciju u prostoru i bolje pamte okru?enje.

Dok se u ve?ini slu?ajeva potencira poslu?nost i neagresivno pona?anje kod goveda, kod nekih vrsta se stavlja akcenat upravo na to. To se radi radi određene namene, poput koride ili borbe krava u ?vajcarskoj , mada su takve situacije retke na na?em podneblju.

Goveda međusobno komuniciraju preko mirisa i feromona . Oni su u stanju da prepoznaju mirise jedni drugih u grupi na relativno velikoj udaljenosti. Njihovo ?ulo mirisa takođe mo?e osetiti emocije drugih jedinki, uklju?uju?i situacije koje su propra?ene strahom ili stresom. Pored toga, kao sredstvo komunikacije goveda koriste i dr?anje glave. Zavisno od polo?aja, oni daju do znanja drugima da li je u blizini potrebno biti na oprezu, spremiti se za beg, ili preti opasnost. U proseku, oni jednu tre?inu vremena pasu, a dve tre?ine pre?ivaju hranu sede?i i komuniciraju?i.

Na?in ogla?avanja krave je mukanje. Ona ?e se razli?ito oglasiti u razli?itim situacijama, poput bola, gladi, ?eđi, dozivanja teleta i tome sli?no.

Dugove?nost [ уреди | уреди извор ]

Krave mogu lako da napune 20 i vi?e godina, ali njihova du?ina ?ivota je ?esto kra?a i uslovljena je, logi?no, osnovnim ?ovekovim razlozima za uzgoj istih. Najstarija krava za koju se zna je bila iz Irske, rase Dremon i uginula je 1993. godine tri meseca pre nego ?to je napunila 49 godina, ostaviv?i za sobom preko 39 teladi.

Vrsta i ?ovek [ уреди | уреди извор ]

Preciznije, ve?ina autora identifikuje tri podvrste:

• evropski tur ( Bos primigenius Bojanus )
• azijski ili indijski tur ( Bos primigenius nomadicus )
• severnoafri?ki tur ( Bos primigenius africanus = Bos primigenius opisthonomous )

Rodona?elnici goveda (Poreklo gove?eta) [ уреди | уреди извор ]

Rodona?elnici doma?ih goveda danas vi?e ne ?ive, ali se njihovi ko?tani ostaci nalaze u raznim geolo?kim slojevima zemlje. Postoji nekoliko teorija o postanku doma?eg gove?eta: monofileti?ka, difileti?ka, polifileti?ka. U starijoj stru?noj literaturi su se navodile monofileti?ka teorija - sva goveda vodila bi poreklo od jednog divljeg rodona?elnika evropskog ura-tura ( bos primigenius bojanus ); difileti?ka teorija - od dva ( bos primigenius bojanos i bos brachyceros adametz ). Po polifileti?koj teoriji od mnogih rodona?elnika. Navedena klasifikacija se sa dana?njeg biolo?kog aspekta smatra zastarelom i neta?nom.

Pravci odgajivanja goveda

Gove?e se mo?e koristiti u dva pravca: Za proizvodnju mleka i proizvodnju mesa. Naj?e??e se kombinuju oba pravca. Prilikom određivanja odgajiva?kog smera moraju se poznavati uslovi u kojima ?e gove?e ?iveti. Pored klimatskih, zemlji?nih, terenskih, ekonomskih i drugih uslova naro?itu pa?nju treba obratiti na mogu?nost pove?anja ratarske proizvodnje koja treba da obezbedi ishranu goveda.

Rase kombinovanih svojstava

Rase kombinovanih svojstava imaju skladnu građu sa dobro razvijenim trupom u du?ini, dubinu i ?irinu. Prema tome kome se svojstvu bude davala prednost grla ?e naginjati ili izgledu mle?nih ili tovnih goveda. Ranostasne su i dobro iskori??avaju hranu. Glava treba da ima sve oznake pola kome grlo pripada. Ona je kod bikova kra?a ?ira, a kod krava du?a sa finim kostima. Vrat je kod bikova kra?i i ?iri nego kod krava. Vrat krava treba da bude srednje ?irine. Kod ranozrelih rasa vrat je kra?i. Ispod vrata je đerdan ( podvoljak, podgu?njak ) koji je kod razli?itih rasa razvijen u razli?itoj meri. Grudni ko? treba da bude dobro razvijen kako bi srce i plu?a mogli neometano da obavljaju svoju funkciju. On mora biti prostran dobro razvijen u dubinu, ?irinu i du?inu ?to zavisi od rase. Plitek i uzan grudni ko? je velika mana. Leđna linija treba da bude ravna. Kod starijih krava dozvoljena je blago ulegnuta leđna linija. Greben treba da bude duga?ak, ?irok i da se ne isti?e izvan leđne linije. Leđa treba da budu ?iroka, ravna, dovoljno duga?ka, dobro povezana sa grebenom i slabinskim delom. Treba da budu mi?i?ava jer je na leđima meso vrlo dobrog kvaliteta. Za slabine va?i uglavnom isto kao i za leđa. Krsta i sapi treba da budu ?iroke i dobro mi?i?ave. Trbuh mora biti prostran i blago zaobljen, jer se u njemu nalaze organi za varenje. Vime mora biti dobro razvijeno i prostrano ?ija sva ?etiri dela treba da budu pribli?ne veli?ine. Ono treba da bude ?lezdano, ?to se najbolje mo?e primetiti posle mu?e kada splasne. Vime koje posle mu?e ostane tvrdo znak je da je bogato vezivnim i masnim tkivom i da ovakva grla nisu dobri proizvođa?i mleka. Prednje noge treba da budu paralelne i dovoljno razmaknute. Zadnje noge posmatrane od pozadi moraju takođe biti paralelne. ^{[19] [20]}

Doma?e ?areno gove?e (Doma?i simentalac) [ уреди | уреди извор ]

Doma?e ?areno gove?e postalo je ukr?tanjem simentalskih bikova sa doma?im kravama raznih rasa ( u Vojvodini s podolcem, u Srbiji sa kolubarcem ...), koje su do druge polovine 19. veka uglavnom bile na primitivnom stupnju odgajivanja ( tada je gove?e slu?ilo prvenstveno za rad ). Međutim, simentalac nije odmah odabran za popravku doma?eg gove?eta; on je obi?no imao svoju rasu prete?u; to je u Hrvatskoj i delu Slovenije bila pincgavska, u Srbiji lavantalska i marijahofska rasa, dok je u Vojvodini to bio podolac. U planinskim delovima mrko gove?e i njegovi varijeteti imalo je glavnu ulogu u oplemenjivanju doma?eg gove?eta, pa je tako, npr u Sloveniji stvoreno sivojravo gove?e. Doma?e ?areno gove?e je proizvod na?ih prilika i potreba, kojima se simentalac vrlo dobro prilagođavao, stvaraju?i najpre tipove, a zatim jednu doma?u ? prelaznu rasu. Ono je proizvod ukr?tanja raznih lokalnih primitivnih na?ih rasa ili najnovijih meleza koji su prethodili simentalskoj rasi, sa simentalskim bikovima, koji su delovali pretapaju?i doma?e gove?e u jednu novu rasu prilagođenu određenom reonu odgajiva?a, za razliku od doma?eg simentalca pod kojim se podrazumeva potomstvo uvezenih simentalaca odgajeno u ?istoj krvi.

Izgled doma?eg ?arenog gove?eta

Po op?tem izgledu doma?e ?areno gove?e je vrlo sli?no simentalcu i po eksterijeru i po boji. Glava mu je ne?to du?a i u?a nego glava originalnog simentalca, vrat takođe ne?to du?i i u?i; grudni deo je pli?i i u?i; leđa, slabine i sapi takođe su ne?to u?i, a muskulatura ne?to slabije ispoljena. Noge su obi?no prili?no visoke, tako da izgleda ne?to ?trkljastije. Boja je ?arena, crveno-bela, svetlija ili tamnija, ali i p?eni?na, pa i ?uto-bela. Rogovi, papci kao i sve vidljive ko?e i sluzoko?e su nepigmentirani. Visina grebena krava iznosi 130?140 cm, a prose?na ?iva mera 500 ? 600 kg, tj, u proseku je za oko 100 kg manja od originala. Sve ovo pokazuje da se kod doma?eg ?arenog gove?eta mora jo? dosta pa?nje obratiti selekciji svih mogu?ih osobina.

Proizvodne osobine Po svojim proizvodnim osobinama doma?e ?areno gove?e je tipi?na rasa kombinovanih sposobnost, koja se koristi, uglavnom, za produkciju mleka i mesa i za rad. Mle?nost doma?eg ?arenog gove?eta kre?e se u proseku 2.000 do 3.000 kg sa 3,7% masti. Za 305 dana laktacije, prose?na mle?nost iznosila je 2974 kg mleka sa 3,8% masti. Tovna sposobnost doma?eg ?arenog gove?eta vrlo je dobra, po toj se osobini ono vrlo pribli?ava originalnom simentalcu, i po kvalitetu mesa i po prirastu. Prema nekim ispitivanjima doma?e ?areno gove?e u tovu do godinu dana starosti dosti?e prose?nu te?inu od 375 kg, tj, dnevni prirast iznosi u to vreme 1,15 kg, a prose?an randman mesa 58%, ?to sasvim odgovara normama tova simentalske rase. Radna sposobnost doma?eg ?arenog gove?eta vrlo je dobra, te se ono danas jo? dosta koristi za rad na sitnim posedima. Doma?e ?areno gove?e je sna?ne konstrukcije, dosta skromno u pogledu ishrane, hranu vrlo dobro koristi, dosta je ranostasno, tako da obi?no sa oko 20 meseci ulazi u priplod. Ova rasa se danas unapređuje naro?ito putem centra za ve?ta?ko osemenjavanje. U njima se nalazi najve?i broj ba? simentalskih bikova, prvenstveno austrijskih i nema?kih, pomo?u kojih se stvara savremeni tip doma?eg ?arenog gove?eta srednjeg formata ( oko 135?150 cm visine grebena kod krava, a oko 145 cm kod bikova ); dubokog i ?irokog dosta mesnatog trupa sa dobrom muskulaturom ( ?ive mere preko 650 kg kod krava, a oko 1.000 kg kod bikova ); ranog stasavanja, tako da sa godinu dana starosti bikovi u tovu mogu dosti?i do 400 kg, a krave da daju prose?no bar 3.500 kg mleka sa oko 4% masti.

Nega i higijena goveda [ уреди | уреди извор ]

Mesto za podizanje staje,veli?ina,raspored grla

Govedima se mora obezbediti odgovaraju?i sme?taj kako bi se od njih postigle ?to ve?e koristi. Goveda su osetljiva prema vlazi i vetrovima, dok suvu hladno?u bolje podnose nego visoke temperature. Osetljiva su i na razna isparavanja u staji. Zbog toga treba obezbediti suvo le?i?te i zaklon od vetrova u zimskim mesecima i preteranih vru?ina u toku leta. Staje treba graditi na ocednim i ne?to uzvi?enim mestima, ali tako da budu za?ti?ene od jakih vetrova. U blizini staja se mogu podizati za?titni ?umski pojasevi. Mesto gde ?e se podizati staja treba da bude u blizini saobra?ajnih veza.

Klasi?ne (zatvorene) staje

Klasi?ne staje se zidaju tako da se goveda u njima mogu rasporediti u dva reda, bilo da su glavama okrenuta prema du?nim zidovima, bilo da su im glave okrenute jedna prema drugima. U prvom slu?aju u sredini staje se nalazi hodnik ?irine 150?180 cm za izno?enje đubreta i uno?enje prostirke, dok se du? zidova nalaze dva u?a hodnika ( 70?100 cm ) za razno?enje hrane. U drugom slu?aju u sredini staje se nalazi hodnik za razno?enje hrane, a pored zidova dva hodnika za izno?enje đubreta. Staje se moraju dobro provetravati, pa se ventilaciji mora posvetiti puna pa?nja. Cilj ventilacije je da odstrani zagađeni vazduh. Topao, ustajao vazduh pun vodene pare se penje u vis i kroz otvore izlazi iz staje. Ventilacija istovremeno slu?i i za dovođenje novog, sve?eg, ?istog vazduha. Staje moraju imati dovoljno svetlosti. Obi?no se ra?una da na 15?20 m² poda treba da bude 1 m² zastakljenih prozora. Plafon je obi?no od drveta, s tim ?to se na tavanskoj strani stavlja jo? neki materijal ( karatavan ) da bi se pove?ala izolacija. Podovi moraju biti od ?vrstog materijala. Jasle i kanal treba da budu izgrađeni od betona prevu?enog sa glatkom, ?vrstom i nepropustljivom cementom ko?uljicom. Naj?e??e se prave srednje duga?ka le?i?ta ( du?ina oko 2,10 m ). Ređe se prave kratka (1,70 m) i duga?ka le?i?ta (2,5 m). ?irina treba da bude 1?1,30 m, ?to zavisi od krupno?e grla. Jasle treba da budu tako postavljene da omogu?e lako davanje hrane, da rastur hrane bude sveden na najmanju meru i da se lako ?iste. Uz jasle treba da stoji automatska pojilica.

Otvorene staje ( Staje za hladan tov )

Otvorene staje imaju pokriveni deo i ispust. Pokriveni deo je zatvoren sa tri strane i obi?no otvoren prema jugu. Ako se hrane u pokrivenom delu, onda po grlu treba obezbediti 8?10 m² povr?ine. Na otvorene staje se nadovezuju odeljenja u kojima se izvodi mu?a a ponekad i porodili?ta. Pored ovih staja izgrađuju se i staje za junad i telad.

Pomo?ni objekti

Osim staja za sme?taj stoke svako gazdinstvo mora imati i izvesne pomo?ne objekte, kao ?to su: ispusti, porodili?ta, izmuzi?ta, pojili?ta, silosi, đubri?ta, oso?are, mlekare, spremnice za hranu, magacini, senjaci, ambulanta, klanica i sli?no

Higijensko odr?avanje staja i pomo?nih objekata

?isto?a je jedan od osnovnih faktora u odr?avanju zdravstvenog stanja goveda. Zbog toga objekti za stoku moraju biti tako sagrađeni da se mogu lako odr?avati u ?isto?i. Svi oni moraju imati dobru ventilaciju radi odstranjivanja vlage i zagađenog vazduha. Podovi, boksovi, uređaji za hranjenje i napajanje moraju biti ?isti. Zato ih treba povremeno kre?iti, dezinfikovati i sli?no. U staje treba pu?tati ?to vi?e dnevne svetlosti, jer sun?ani zraci ubijaju razne klice. Od pomo?nih objekata posebnu ?isto?u zahtevaju mlekare, izmuzi?ta, klanice, ambulante, pojili?ta i sli?no , pa se o tome mora stalno voditi briga. Hemijska sredstva slu?e za dezinfekciju ( lizol , krezol , formalin i sli?no ) to jeste njihovim rastvorom se peru razni predmeti ili uređaji. Od hemijskih sredstava najvi?e je u upotrebi ga?eni kre? koji se koristi za kre?enje skoro svih objekata za stoku. U fizi?ka sredstva spadaju vrela voda, vodena para, vatra i sli?no, koji se koriste za pranje sudova, muzilica, kanti, raznog pribora, aparata za mu?u i sli?no ( vrela voda i vodena para ) ili za spaljivanje prostirke, ambala?e i drugo (vatra).

Higijensko dr?anje i nega goveda

Pored brige o ?isto?i staja mora se voditi ra?una i o higijeni samih grla. Ako se higijena ne sprovodi dolazi do raznih zaraznih i parazitnih oboljenja stoke, naro?ito podmlatka. Sapi , rep , vime i noge treba prati mlakom vodom, a ostale delove ko?e timariti ?etkom i eventualno ?e?agijom. Prilikom timarenja po?inje se od vrata pa se postepeno prelazi na grudi, leđa i ostale delove. Povremeno pregledati papke i po potrebi ih orezivati. Za orezivanje slu?e o?tra kle?ta i no?evi. Prilikom orezivanja treba voditi ra?una da se ne povrede meka tkiva koja le?e ispod ro?ine.

Pribor za negu goveda

Osnovni pribor i sredstva za negu goveda i odr?avanje ?isto?e su: ?etke, ?e?agije, kofe, krpe, aparati za obezro?avanje i odr?avanje papaka i drugog. Navedeni pribor se ?uva u posebno maloj prostoriji ili nekom ormanu. Razni aparati za obezro?avanje, obrezivanje papaka i sli?no moraju stojati na suvom mestu. Posle svake upotrebe treba ih dobro o?istiti i paziti da ne zarđaju.

Za?tita goveda u staji, ispustima i na pa?i

Goveda treba ?tititi od mehani?kih povreda i raznih parazitskih i zaraznih oboljenja. Povrede mogu izazvati sama grla guranjem, udaranjem i bodenjem, a mogu ih izazvati i radnici grubim postupkom, batinanjem i sl. Da bi se povrede svele na najmanju meru mora se blago postupati sa stokom, nikada ih ne terati brzo, ne dozvoliti guranje stoke u ?tali itd. Obezro?avanje ?ini ?ivotinje manje agresivnim i onemogu?uje međusobne ozlede. Goveda treba za?tititi od napada parazita: va?i i goveđeg obada (ugrka).

Povremenim zapra?ivanjem goveda raznim preparatima DDT, ona se mogu sa uspehom za?tititi od va?i . Goveda koja se prete?no gaje na pa?njacima treba za?tititi od parazita, metilja i zarazne bolesti antraksa

Objekti [ уреди | уреди извор ]

Objekti za sme?taj goveda

Radi stvaranje uslova za bolje organizovanje tova junadi posebna pa?nja poklanja se podizanju proizvodnih i prate?ih objekata, kako na gazdinstvima dru?tvenog sektora tako i na imanja zemljoradnika. Savremena sto?arska proizvodnja zahteva da se odvija u objektima u kojima ?e biti ispunjeni potrebni uslovi za racionalnu proizvodnju, odnosno da su odgovaraju?e veli?ine, oblika i odgovaraju?e zapremine prostora, optimalnih mikroklimatskih faktora i dr. Objekti za tov su uglavnom sa re?etkastim podom u koje se sme?ta ve?i broj grla, koja se dr?e ve?inom slobodno ( nevezano ). Pri izgradnji farme biramo tip objekta, na?in dr?anja junadi u tovu, na?in dopremanja hrane i hranjenje.

Treba voditi ra?una i o udaljenosti staja od naselja. Objekti za sme?taj grla u tovu treba da obezbede povoljne uslove za produkciju mesa uz racionalnu upotrebu savremene tehnologije proizvodnje.

Izbor lokacije

Pri izboru lokacije za izgradnju farme vodimo ra?una o potrebnoj povr?ini za izgradnju staja i pomo?nih objekata, obezbeđivanju potrebnih koli?ina i drugo. Treba voditi ra?una o zemlji?tu, podzemnoj vodi i klimatskim uslovima. Zemlji?te treba da bude suvo i propusno sa niskim nivoom podzemne vode.

Izbor tipa objekata

Na izbor tipa objekata za dr?anje junadi u tovu, pre svega uti?u na?in hranjenja i sistem izđubrivanja, kao i veli?ina.

Izbor građevinskog materijala

Veoma je zna?ajno izabrati najbolji materijal za izgradnju staje, a koriste se: drvo ( dobro, skupo i brzo propada ), kamen , cigla , beton ( lo? toplotni izolator ), nabijena zemlja i drugo. Naj?e??i građevinski materijal je cigla, iako sa stanovi?ta higijene najbolje odgovara drvo.

Pojedini delovi objekata

Temelj je obi?no od betona, dubine 80 cm, ?irine 40 cm, a iznad zemlje oko 30 cm. Zidovi su naj?e??e od cigle, ?ljakobetonskih blokova ili betonskih blokova. Vrata ne smeju biti ni?a od 2 m, a ?irina koja omogu?uje prolaz traktora. Prozori treba da su pravougaonog oblika i da se otvaraju prema unutra, okre?u?i se oko svoje donje osovine. Broj i veli?ina su razli?iti, ali obi?no oko 1 m², a na svakih 15 m² povr?ine poda po jedan prozor.Pod je obi?no od betona, a sistem kanalizacije mo?e biti sa otvorenim ili zatvorenim kanalima. Kod tova junadi po?to se koristi kabasta hrana, bolje su otvoreni kanali, da ne bi do?lo do zapu?avanja. Betonski podovi, iako su tvrdi i klizavi, mogu biti tamo gde ima dovoljnih koli?ina prostirke. Drveni podovi su topli, ali propu?taju mokra?u i lako trunu. U intenzivnom tovu junadi, podovi treba da su re?etkasti, sa drvenim ili betonskim gredama debljine oko 12 cm, ?irine 10?15 cm i razmakom od 20?40 mm. Uz jasle pod je ravan (42 cm) radi lak?eg stajanja grla za vreme konzumiranja hrane. Za tov junadi kategorije 120?440 kg izgrađene su staje za grupno dr?anje ve?eg broja grla, a kada se radi o dr?anju manjeg broja grla, dr?e se pojedina?no (vezano).

Boksovi ? U svakoj staji kod grupnog dr?anja (slobodnog) treba da ima određen broj boksova sa obe du?e strane objekta, a po sredini hodnik, ili sa jedne strane, a hodnik između njih i druge strane objekta.

Najbolje je da se sredinom objekta pru?a hodnik za ishranu, tj prolaz traktora. Hodnik za ishranu treba da je uzdignut od le?i?ta za 50 cm, a ?irine 240 cm za nesmetan prolaz traktora. Ivica hodnika da je izdignuta za 5 cm za lak?e vođenje traktora . Veli?ina boksova mo?e biti razli?ita, na primer za sme?taj 18 grla, koja ?e ostati do kraja tova iznosi 6,0h6,0 m. Veli?ina boksa zavisi od broja grla, ra?unaju?i prema kategorijama 1,5?2,0 m² povr?ine boksa po grlu. Minimalno potrebni prostor po grlu kre?e se:

Boks je ograni?en pocinkovanim cevima pre?nika oko 5 cm, a visina pregrada je od 1,20 do 1,50 m. Između dva boksa mogu se na?i lotre za seno.

Jasla ( valovi ) ? Jasle su po du?ini staje uz bokseve i hodnik, a slu?e za hranjenje koncentratom i kabastom hranom. Mogu biti jedne du? hodnika za ishranu koncentratnim sme?ama, a druge sa strane za kabastu hranu. Du?ina jasala je du? celog boksa; ?irina je oko 80 cm (zajedno sa debljinom pregradnog zida); visina jasala sa strane boksa je oko 50 cm, odnosno da je dubina najmanje oko 30 cm. Dno valova treba da je za 15?18 cm iznad nivoa poda boksa.

Pojilice ? Za napajanje se koriste automatske pojilice, koje se za telad postavljaju ni?e (60 cm), a za odrasla grla vi?e (70?75 cm) na pregradnoj ogradi.

Kontrolni koridor ? nalazi se između zida i boksova (ili sa spoljne strane staje po du?ini) a slu?i za prilaz grla pri izlasku i ulasku iz boksa. ?irok je oko 80 cm, na krajevima koridora nalaze se vrata dimenzija 90h200 cm. Elektri?na instalacija ? U objektu je neophodno elektronsko osvetljenje.

Pomo?ni objekti

Objekti za sme?taj sto?ne hrane ? U ove objekte spadaju objekti (prostorije) za sme?taj koncentrata i sme?taj kabaste hrane.

Objekti za snabdevanje vode ? Za manje forme najbolja mogu?nost snabdevanja vodom bila bi preko vodovodne mre?e naselja u kome se nalazi objekat.

Higijena u objektima

Higijena u objektima je veoma zna?ajan faktor u proizvodnji junadi, posebno mikro-klima u objektima i odr?avanje higijene.

Mikro-klima u objektima

Mikro-klimu objekta ?ine: temperatura, vlaga, gasovi i pra?ina u vazduhu.

Temperatura vazduha ? Optimalna temperatura vazduha u objektu je 8?10 °C, s tim ?to organizam lak?e podnosi ni?e temperature nego vi?e. Uz druge povoljne uslove organizam ?e izdr?ati temperaturu ni?u za 40?60% od sopstvene telesne temperature, a ako se dr?i du?e vremena na temperaturi vi?oj od telesne temperature, do?i ?e do uginu?a, potrebno je obezbediti temperaturu od 10?18 °C, a preporuka za junad telesne mase od 170?600 kg je da temperatura staje treba da iznosi 5?25 °C (produktivna), odnosno 12?20 °C (optimalna).

Temperatura u objektu je najni?a pri podu, a prema tavanici se pove?ava, te se ona uglavnom meri u sredini staje na visini od 100?125 cm. Niska temperatura je posebno ?tetna ako je pove?ana i vla?nost vazduha. Kod ni?ih temperatura voditi ra?una da je le?aj suv i da nema suvi?e vlage.

Vlaga u vazduhu ( vla?nost vazduha ) ? Najpovoljnija relativna vla?nost vazduha u objektu je 50?70% i ne vi?e od 75%. Relativna vla?nost vazduha treba da iznosi 40?85% (produktivna), odnosno 60?80% (optimalna). Kod pove?ane vla?nosti vazduha dolazi do omek?avanja sluznica i ko?e, a time se stvaraju povoljni uslovi za pojavu upale plu?a i drugih bolesti, zato u objektu ne treba dozvoliti da bude ve?a vla?nost od 75%

Gasovi u vazduhu ? U objektu su najzastupljeniji ugljendioksid i amonijak. Ovi gasovi uti?u na poreme?aje organa za disanje, apetit i drugo.

Pra?ina u vazduhu ? u stajskom vazduhu se nalazi izvesna koli?ina pra?ine, a poti?e od ?estica hrane, prostirke i balege. Pra?ina ?tetno deluje na organe za disanje, koje nadra?uje i o?te?uje, takođe uti?e i na ko?u.

Odr?avanje higijene ? Higijena staje obezbeđuje dobro zdravlje grla, spre?avaju?i infekcije i oboljenja organa za disanje i drugo.

Prostirka ? u objektima bez re?etkastog poda za prostirku se koriste: piljevina, strugotina, slama i sli?no. Piljevina je dobar toplotni izolator, dobro upija vlagu, mekana je i ugodna za le?anje. Prostirka se mora postavljati u debljem sloju (2?3 cm), ?to zavisi od godi?njeg doba, broja grla, uzrasta i kvaliteta prostirke.

?i??enje objekata se obavlja svakodnevno, a broj ?i??enja zavisi od broja grla, uzrasta, koli?ine prostirke, godi?njeg doba i tako dalje. Posle ?i??enja stavlja se suva prostirka u odgovaraju?oj koli?ini.

Ventilacija ? Postoji prirodna i ve?ta?ka ventilacija. Kod prirodne ventilacije koristi se razlika u temperaturi spolja?njeg i unutra?njeg vazduha. Unutra?nji vazduh je topliji, lak?i i kre?e se odozdo prema gore. Spolja?nji vazduh ulazi kroz otvore sa strane zida, a izlazi kroz otvore na tavanici (slemenu). Za ulaz vazduha slu?e vrata i prozori. Da ne bi do?lo do promaje prozori se otvaraju samo s jedne strane objekta. Ve?ta?ka ventilacija se vr?i upotrebom elektri?nih ventilatora, a mo?e biti trojaka: izvla?enjem zagađenog stajskog vazduha; ubacivanjem sve?eg vazduha u staju; kombinovano ? izvla?enjem i ubacivanjem vazduha. Najbolji je kombinovani sistem po?to se mo?e kontrolisati koli?ina vazduha, koja se izvla?i i ubacuje. Brzina kretanja vazduha nije ve?a od 0,2 m/s. Po jednom grlu obezbediti 16 m³ vazduha.

Svetlost ? Za goveda u tovu ja?ina ve?ta?kog osvetljenja treba da iznosi 30?40lh. Koeficijent osvetljenja je 1:10 ? 1:15, to jeste 1m2 prozora odgovara 10?15m2 povr?ine poda.

U kulturi [ уреди | уреди извор ]

Religija i simbolizam [ уреди | уреди извор ]

Krave su uklju?ene u mnoga verovanja i religije. One obi?no simbolizuju snagu, mu?evnost, energiju, silu i plodnost. Bile su ?rtvene ?ivotinje ?iroko rasprostranjene u galskim , rimskim i gr?kim civilizacijama. Takođe se pojavljuju u egipatskoj i gr?ko - rimskoj mitologiji, kao i u avramskim religijama , gde je kult Mitre u Persijskom carstvu doveden do obo?avanja. Kult bika je oduvek bio zastupljen u razli?itim oblicima i u mesopotamskim civilizacijama Sumera , Asiraca , Vavilonaca i Hetita .

Egipatska mitologija [ уреди | уреди извор ]

U egipatskoj mitologiji, simbolika krave se pojavljuje kroz lik boginje Hator . Ova boginja, k?erka Nuta i Raa, uvek je predstavljana ili kao krava, ili kao ?ena sa kravljim rogovima. Hator je boginja ljubavi, radosti i plesa, a dr?ana je i za za?titnicu novorođen?adi. Krava, simbol plodnosti, takođe je povezana sa poplavama Nila koji oplođuje zemlju. U egipatskoj mitologiji je bilo i nekoliko svetih bikova, a kultovi posve?eni bikovima su dovedeni do obo?avanja, uklju?uju?i i kult Apisa.

Galerija [ уреди | уреди извор ]

• 
  Tele?i embrion star oko 1 mesec u amnionskoj kesi (22 mm.)

Izvori [ уреди | уреди извор ]

Literatura [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

• Cattle Today
• Cattle Breeds website - Oklahoma State University
• PBS Nature: Holy Cow (about cows in general)
• UK Lincoln Red Cattle Society