Prenos podataka

Prenos podataka ^[1] ili digitalna komunikacija je fizi?ki prenos podataka (digitalni tok bitova) iz jedne ta?ke u drugu ( engl. point-to-point ) ili iz jedne ta?ke u vi?e njih ( engl. point-to-multipoint ) preko komunikacijskih medija. ^[2]

Razlika između srodnih subjekata [ уреди | уреди извор ]

Kursevi i ud?benici u polju prenosa podataka ^[1] kao i digitalnog prenosa ^[3]^[4] i digitalnih komunikacija ^[5]^[6] imaju sli?an sadr?aj.

Digitalna transmisija ili transmisija podataka je tradicionalno pripadala poljima telekomunikacija i elektronskog in?enjerstva . Osnovni principi prenosa podataka isto tako mogu da budu obuhva?eni temama ra?unarske nauke i ra?unarskog in?enjerstva o komunikaciji podataka, ?ime su isto tako obuhva?ene primene ra?unarskih mre?a ^[7]^[8]^[9] i mre?ni protokoli , ^[10]^[11] na primer rutiranje, prebacivanje i interprocesna komunikacija . Mada transmisioni kontrolni protokol (TCP) u?estvuje u transmisiji, TCP i drugi protokoli transportnih slojeva su svrstani u ra?unarske mre?e, ali se ne razmatraju u ud?benicima ili kursevima o prenosu podataka.

Termin tele-transmisija obuhvata analognu kao i digitalnu komunikaciju. U ve?ini ud?benika, termin analogna transmisija se odnosi samo na transmisiju analognih signalnih poruka (bez digitizacije) putem analognih signala, bilo kao nemodulisani signal osnovnog pojasa, ili kao passband signal koriste?i analogno modulacioni metod kao ?to je AM or FM . On isto takom mo?e da obuhvata analogni-preko-analognih pulsno modulisane signale osnovnog pojasa kao ?to je modulacija pulsne ?irine. U nekoliko knjiga obuhva?enih tradicijom ra?unarskih mre?a, ?analogna transmisija” se isto tako odnosi na passband transmisiju nizova bitova koriste?i metode digitalne modulacije kao ?to su FSK , PSK i ASK . Treba imati u vidu da su ti metodi obuhva?eni ud?benicima o digitalnoj transmisiji ili prenosu podataka. ^[1]

Teoretski aspekti prenosa podataka su obuhva?eni informacionom teorijom i teorijom kodiranja .

Komunikacijski mediji [ уреди | уреди извор ]

Komunikacijski mediji preko kojih se prenose podaci mogu biti bakаrne ?ice , opti?ka vlakna , be?i?ni komunikacijski mediji ( bez?i?na komunikacija ) ili medija za pohranjivanje podataka ( CD-ROM ). Podaci se mogu prenositi u obliku elektro-magnetskog signala (radijski, mikrotalasni ili infracrveni signal).

Vrste prenosa [ уреди | уреди извор ]

Prenos podataka mo?e biti analogni ili digitalni . Analogni prenos podrazumeva niz od međusobno razli?itih signala, dok se kod digitalnog prenosa govori o nizu od međusobno razli?itih poruka. Kod digitalnog prenosa ^[12], podaci mogu biti poslati sa izvora podataka kao ?to je mi? ili tastatura, dok ?e analogni signal biti vi?e u obliku telefonskog poziva ili video poziva.

Prenos putem osnovnog i propusnog pojasa [ уреди | уреди извор ]

Fizi?ki preneseni signal mo?e biti prenesen preko osnovnog pojasa ( baseband ) ili propusno pojasnog pojasa ( passband ). Osnovni pojas (ditalni signal preko digitalnog) je niz elektri?nih ili svetlosnih impulsa koji su proizvedeni linijskim kodiranjem . Tehnologija koja prenosi podatke preko osnovnog pojasa je Eternet , opti?ka vlakna i serijski kablovi . Propusni pojas (digitalni signal preko analognog) je modulisani sinusni talas signala koji predstavlja digitalni tok bitova, a signal se stvara modulacijom i demodulacijom koju obavlja modemska oprema (npr. modem ). Tehnologija koja prenosi podatke preko propusnog pojasa je kabalska televizija, telefonska mre?a i be?i?na komunikacijska oprema.

Istorija primene prenosa podataka [ уреди | уреди извор ]

Podaci su se slali na na?ine koji nisu elektronski (npr. opti?kim, mehani?kim, akusti?nim) ve? od prve pojave komunikacije, dok je analogni signal prvi put poslat pojavom telefona. Kao takvi, prvi uređaji za elektromagnetski prenos podataka koji su se pojavili u modernim vremenima su telegraf (1809) i teleprinter (1906). U sada?njosti, prenos podataka se najvi?e koristi kod: ra?unara , ra?unarskih mre?a , telefonskih mre?a i digitalne telekomunikacije .

Prenos podataka: ra?unari [ уреди | уреди извор ]

Kod ra?unara, prenos podataka se najve?im delom odvija preko ra?unarskih sabirnica i preti?no slu?i za komunikaciju ra?unara sa perifernim uređajima putem paralelnih i serijskih priklju?aka (RS-233, IEEE 1394 , USB ). Podaci se mogu prenesti i preko medija za pohranjivanje podatka kako bi se eventualno uo?ile gre?ke i ispravile ( Otkrivanje i ispravljanje gre?aka ).

Prenos podataka: ra?unarske mre?e [ уреди | уреди извор ]

Podaci se mogu prenositi preko ra?unarskih mre?a tj. uređaja kao ?to su modemi (1940), lokalni mre?ni adapteri (1964), ponavlja?i , razdelnici , mikrotalasne veze, be?i?ne pristupne ta?ke (1997) itd., koji slu?e za komunikaciju između dva ili vi?e ra?unara.

Prenos podataka: telefonske mre?e [ уреди | уреди извор ]

Podaci se prenose i preko telefonskih mre?a, tj. prenosi se veliki broj telefonskih poziva preko iste bakrene ili opti?ke ?ice. Prenos podataka se odvija pomo?u PCM -a ( engl. pulse code modulation ) u kombinaciji s TDM -om ( engl. time division multiplexing ). Krajem 1990-ih, na?ini pristupa ?irokopojasnoj mre?i kao ?to su ADSL , kablovski modemi, FTTB , FTTH su postali sve vi?e ra?ireni u malim uredima i domova, ?to omogu?ava br?i razvoj telekomunikacijskih usluga, te zamenu trenutnih usluga sa paketnim na?inom komunikacije ( IP tehnologija i IPTV ).

Prenos podataka: digitalna telekomunikacija [ уреди | уреди извор ]

Ra?irenost digitalne revolucije je stvorila mnoge digitalne telekomunikacijske aplikacije kod kojih se primenjuje princip prenosa podataka. Mobiteli druge generacije ( 2G ), mobilna telefonija , video konferencija, digitalna televizija , digitalni radio i telemetrija su samo neki od primera takvih aplikacija.

Serijski i paralelni prenos podataka u telekomunikaciji [ уреди | уреди извор ]

Serijski prenos je sekvencijski prenos sastavnih delova signala neke grupe koja predstavlja neki znak (ili zasebnu jedinicu) nekog podatka. Paralelni prenos je istovremeni prenos sastavnih delova signala neke grupe koja predstavlja neki znak (ili zasebnu jedinicu) nekog podatka. Paralelni na?in je br?i od serijskog, ali se koristi na male udaljenosti, jer na ve?e udaljenosti dolazi do kvarenja poruke (?to nije slu?aj kod serijskog prenosa).

Raznovremeni i istovremeni prenos podataka [ уреди | уреди извор ]

Raznovremeni (asikroni) prenos podataka koristi po?etni (start) i zavr?ni (stop) bit kako bi ozna?ilo da neki ASCII znak sti?e i kada je zavr?io (npr. 1 0100 0001 0 - gde je ?1” po?etni bit, a ?0” zavr?ni bit). Istovremeni (sinhroni) prenos podataka se ne koristi po?etnim i zavr?nim bitovima, ve? sinhronizira brzinu prenosa na po?etku i kraju prenosa putem satnih signala koji su ugrađeni u svaku kompenentu. Iako je istovremeni prenos br?i, mo?e do?i do gubitka bitova ukoliko satovi prestanu da budu sinhronizovani.

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

Reference [ уреди | уреди извор ]

^ ^а ^б ^в A. P. Clark , "Principles of Digital Data Transmission", Published by Wiley, 1983
^ Madhow, U. (2014). Introduction to Communication Systems . Cambridge University Press. стр. 1. ISBN 9781316060865 .
^ David R. Smith, "Digital Transmission Systems", Kluwer International Publishers. 2003. ISBN 978-1-4020-7587-2 .. See table-of-contents .
^ Sergio Benedetto, Ezio Biglieri, "Principles of Digital Transmission: With Wireless Applications", Springer. 2008. ISBN 978-0-306-45753-1 .. See table-of-contents Архивирано на са?ту Wayback Machine (23. октобар 2012)
^ Simon Haykin, "Digital Communications", John Wiley & Sons. 1988. ISBN 978-0-471-62947-4 .. See table-of-contents .
^ John Proakis, "Digital Communications", 4th edition, McGraw-Hill. 2000. ISBN 978-0-07-232111-1 .. See table-of-contents .
^ Tanenbaum, Andrew S. (2003). Computer Networks (4th изд.). Prentice Hall .
^ IEEE STD 802.1X-2020 (Revision of IEEE STD 802.1X-2010 Incorporating IEEE STD 802.1Xbx-2014 and IEEE STD 802.1Xck-2018) . фебруар 2020. 7.1.3 Connectivity to unauthenticated systems. ISBN 978-1-5044-6440-6 . doi : 10.1109/IEEESTD.2020.9018454 . Архивирано из оригинала 2023-02-04. г . Приступ?ено 2022-05-09 .
^ IEEE STD 802.11-2020 (Revision of IEEE STD 802.11-2016) . фебруар 2021. 4.2.5 Interaction with other IEEE 802 layers. ISBN 978-1-5044-7283-8 . doi : 10.1109/IEEESTD.2021.9363693 . Архивирано из оригинала 2022-05-17. г . Приступ?ено 2022-05-09 .
^ US 7529565 , Hilpisch, Robert E.; Duchscher, Rob & Seel, Mark et al., "Wireless communication protocol", published 2009-05-05, assigned to Starkey Laboratories Inc. and Oticon AS
^ Protocol , Encyclopædia Britannica , Архивирано из оригинала 12. 9. 2012. г. , Приступ?ено 24. 9. 2012
^ Sergio Benedetto, Ezio Biglieri, "Principles of Digital Transmission: With Wireless Applications", Springer. 2008. ISBN 978-0-306-45753-1 .

Literatura [ уреди | уреди извор ]

C. E. Shannon , A mathematical theory of communication , Bell System Technical Journal , vol. 27, pp. 379?423 and 623?656, (July and October, 1948)
Amin Shokrollahi, LDPC Codes: An Introduction Архивирано 2017-05-17 на са?ту Wayback Machine
Shelly, Gary, et al. "Discovering Computers" 2003 Edition.
Wendell Odom, Rus Healy, Denise Donohue. (2010) CCIE Routing and Switching. Indianapolis, IN: Cisco Press
Kurose James F and Keith W. Ross: Computer Networking: A Top-Down Approach Featuring the Internet, Pearson Education 2005.
William Stallings , Computer Networking with Internet Protocols and Technology , Pearson Education 2004.
Important publications in computer networks
Network Communication Architecture and Protocols: OSI Network Architecture 7 Layers Model
Dimitri Bertsekas , and Robert Gallager , "Data Networks," Prentice Hall, 1992.
Wireless Networking in the Developing World: A practical guide to planning and building low-cost telecommunications infrastructure (PDF) (2nd изд.). Hacker Friendly LLC. 2007. стр. 425.
Pahlavan, Kaveh; Levesque, Allen H (1995). Wireless Information Networks . John Wiley & Sons. ISBN 0-471-10607-0 .
Geier, Jim (2001). Wireless LANs . Sams. ISBN 0-672-32058-4 .
Goldsmith, Andrea (2005). Wireless Communications . Cambridge University Press. ISBN 0-521-83716-2 .
Lenzini, L.; Luise, M.; Reggiannini, R. (?ун 2001). ?CRDA: A Collision Resolution and Dynamic Allocation MAC Protocol to Integrate Date and Voice in Wireless Networks”. IEEE Journal on Selected Areas in Communications . IEEE Communications Society . 19 (6): 1153?1163. ISSN 0733-8716 . doi : 10.1109/49.926371 .
Molisch, Andreas (2005). Wireless Communications . Wiley-IEEE Press. ISBN 0-470-84888-X .
Pahlavan, Kaveh; Krishnamurthy, Prashant (2002). Principles of Wireless Networks ? a Unified Approach . Prentice Hall. ISBN 0-13-093003-2 .
Rappaport, Theodore (2002). Wireless Communications: Principles and Practice . Prentice Hall. ISBN 0-13-042232-0 .
Rhoton, John (2001). The Wireless Internet Explained . Digital Press. ISBN 1-55558-257-5 .
Tse, David; Viswanath, Pramod (2005). Fundamentals of Wireless Communication . Cambridge University Press. ISBN 0-521-84527-0 .
Kostas Pentikousis (март 2005). ?Wireless Data Networks” . Internet Protocol Journal . 8 (1) . Приступ?ено 29. 8. 2011 .
Pahlavan, Kaveh; Krishnamurthy, Prashant (2009). Networking Fundamentals ? Wide, Local and Personal Area Communications . Wiley. ISBN 978-0-470-99290-6 .
Radia Perlman (1999). Interconnections: Bridges, Routers, Switches, and Internetworking Protocols (2nd изд.). Addison-Wesley. ISBN 0-201-63448-1 . . In particular Ch. 18 on "network design folklore", which is also available online
Gerard J. Holzmann (1991). Design and Validation of Computer Protocols . Prentice Hall. ISBN 0-13-539925-4 .
Douglas E. Comer (2000). Internetworking with TCP/IP - Principles, Protocols and Architecture (4th изд.). Prentice Hall. ISBN 0-13-018380-6 . In particular Ch.11 Protocol layering. Also has a RFC guide and a Glossary of Internetworking Terms and Abbreviations.
R. Braden , ур. (1989). Requirements for Internet Hosts -- Communication Layers . Internet Engineering Task Force abbr. IETF. doi : 10.17487/RFC1122   . RFC 1122. Describes TCP/IP to the implementors of protocolsoftware. In particular the introduction gives an overview of the design goals of the suite.
M. Ben-ari (1982). Principles of concurrent programming (10th Print изд.). Prentice Hall International. ISBN 0-13-701078-8 .
C.A.R. Hoare (1985). Communicating sequential processes (10th Print изд.). Prentice Hall International. ISBN 0-13-153271-5 .
R.D. Tennent (1981). Principles of programming languages (10th Print изд.). Prentice Hall International. ISBN 0-13-709873-1 .
Brian W Marsden (1986). Communication network protocols (2nd изд.). Chartwell Bratt. ISBN 0-86238-106-1 .
Andrew S. Tanenbaum (1984). Structured computer organization (10th Print изд.). Prentice Hall International. ISBN 0-13-854605-3 .
Bryant, Stewart; Morrow, Monique, ур. (новембар 2009). Uncoordinated Protocol Development Considered Harmful . doi : 10.17487/RFC5704   . RFC 5704.
Farrell, Stephen; Tschofenig, Hannes (ма? 2014). Pervasive Monitoring Is an Attack . doi : 10.17487/RFC7258   . RFC 7258.
Trammell, Brian; Kuehlewind, Mirja (април 2019). The Wire Image of a Network Protocol . doi : 10.17487/RFC8546   . RFC 8546.
Hardie, Ted, ур. (април 2019). Transport Protocol Path Signals . doi : 10.17487/RFC8558   . RFC 8558.
Fairhurst, Gorry; Perkins, Colin (?ул 2021). Considerations around Transport Header Confidentiality, Network Operations, and the Evolution of Internet Transport Protocols . doi : 10.17487/RFC9065   . RFC 9065.
Thomson, Martin; Pauly, Tommy (децембар 2021). Long-Term Viability of Protocol Extension Mechanisms . doi : 10.17487/RFC9170   . RFC 9170.
McQuistin, Stephen; Perkins, Colin; Fayed, Marwan (?ул 2016). Implementing Real-Time Transport Services over an Ossified Network . 2016 Applied Networking Research Workshop. doi : 10.1145/2959424.2959443 . hdl : 1893/26111   .
Papastergiou, Giorgos; Fairhurst, Gorry; Ros, David; Brunstrom, Anna; Grinnemo, Karl-Johan; Hurtig, Per; Khademi, Naeem; Tuxen, Michael; Welzl, Michael; Damjanovic, Dragana; Mangiante, Simone (2017). ?De-Ossifying the Internet Transport Layer: A Survey and Future Perspectives”. IEEE Communications Surveys & Tutorials . 19 : 619?639. S2CID 1846371 . doi : 10.1109/COMST.2016.2626780 . hdl : 2164/8317   .

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Transmission Архивирано на са?ту Wayback Machine (3. април 2013)

[Clark-1] а ^б ^в A. P. Clark , "Principles of Digital Data Transmission", Published by Wiley, 1983

[madhow2014introduction-2] Madhow, U. (2014). Introduction to Communication Systems . Cambridge University Press. стр. 1. ISBN 9781316060865 .

[3] David R. Smith, "Digital Transmission Systems", Kluwer International Publishers. 2003. ISBN 978-1-4020-7587-2 .. See table-of-contents .

[4] Sergio Benedetto, Ezio Biglieri, "Principles of Digital Transmission: With Wireless Applications", Springer. 2008. ISBN 978-0-306-45753-1 .. See table-of-contents Архивирано на са?ту Wayback Machine (23. октобар 2012)

[5] Simon Haykin, "Digital Communications", John Wiley & Sons. 1988. ISBN 978-0-471-62947-4 .. See table-of-contents .

[6] John Proakis, "Digital Communications", 4th edition, McGraw-Hill. 2000. ISBN 978-0-07-232111-1 .. See table-of-contents .

[Tanenbaum-7] Tanenbaum, Andrew S. (2003). Computer Networks (4th изд.). Prentice Hall .

[8] IEEE STD 802.1X-2020 (Revision of IEEE STD 802.1X-2010 Incorporating IEEE STD 802.1Xbx-2014 and IEEE STD 802.1Xck-2018) . фебруар 2020. 7.1.3 Connectivity to unauthenticated systems. ISBN 978-1-5044-6440-6 . doi : 10.1109/IEEESTD.2020.9018454 . Архивирано из оригинала 2023-02-04. г . Приступ?ено 2022-05-09 .

[9] IEEE STD 802.11-2020 (Revision of IEEE STD 802.11-2016) . фебруар 2021. 4.2.5 Interaction with other IEEE 802 layers. ISBN 978-1-5044-7283-8 . doi : 10.1109/IEEESTD.2021.9363693 . Архивирано из оригинала 2022-05-17. г . Приступ?ено 2022-05-09 .

[10] US 7529565 , Hilpisch, Robert E.; Duchscher, Rob & Seel, Mark et al., "Wireless communication protocol", published 2009-05-05, assigned to Starkey Laboratories Inc. and Oticon AS

[11] Protocol , Encyclopædia Britannica , Архивирано из оригинала 12. 9. 2012. г. , Приступ?ено 24. 9. 2012

[12] Sergio Benedetto, Ezio Biglieri, "Principles of Digital Transmission: With Wireless Applications", Springer. 2008. ISBN 978-0-306-45753-1 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]