한국   대만   중국   일본 
Biolo?ka raznovrsnost ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Biolo?ka raznovrsnost

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Deo serije o evolucijskoj biologiji
Evoluciona biologija
Darvinove zebe od D?ona Gulda
Klju?ne teme
Procesi i ishodi
Prirodna istorija
Istorija evolucijske teorije
Polja i primene
Socijalne implikacije
Uzorci gljiva prikupljeni tokom leta 2008. godine u me?ovitim ?umama severnog Saska?evana , u blizini La Rond?a su primer bioraznolikosti gljivi?nih vrsta. Na ovoj fotografiji su isto tako listovi li?aja i mahovine .

Biodiverzitet , bioraznolikost ili biolo?ka raznovrsnost ( gr?. βiοs [ bios ] + lat. diverssus , pro?li particip od d?vertere ? ?da se skrene”), predstavlja raznovrsnost svih ?ivih bi?a na planeti Zemlji . Obi?no se govori o tri nivoa biodiverziteta: [1] nivo gena - geneti?ki diverzitet, nivo vrsta [2] - specijski diverzitet i nivo ekosistema - ekosistemski diverzitet. Geneti?ki diverzitet predstavlja skup gena svih postoje?ih ?ivih bi?a na na?oj planeti po?to je svaki organizam neponovljiva kombinacija gena. Sve vrste na na?oj planeti od postanka ?ivota do danas predstavljaju specijski diverzitet . Procenjuje se da na Zemlji ?ivi preko 80.000.000 vrsta, a po nekim skromnijim procenama taj se broj kre?e oko 12 - 35.000.000 vrsta, a do sada je determinisano oko 1,7 miliona vrsta. Ekosistemski diverzitet predstavlja raznovrsnost stani?ta , biocenoza kao i svih procesa koje vr?e organizmi u sklopu ekosistema. Raznovrsnost ?ivog sveta najbolje je prou?ena kod evoluciono najsavr?enijih biljaka i ?ivotinja pri ?emu se misli na skrivenosemenice (cvetnice), među biljkama , odnosno, sisare , ki?menjake , u fauni . Prema biolo?koj raznovrsnosti na?a zemlja predstavlja jedan od 6 evropskih i jedan od 153 svetska centara biodiverziteta.

Biolo?ka raznolikost je pojam koji opisuje ?injenicu da na Zemlji nisu nikad postojala, ne postoje, niti (teorijski) mogu postojati dva biolo?ki istovetna ?iva sistema. Bioraznolikost izumrlih i postoje?ih oblika ?ivota i njihovih zajednica mo?e se prou?avati na nivou sveukupnog ?ivog sveta i vi?ih sistematskih kategorija (organizacionih tipova ili porodica , na primer), među posmatranim vrstama ?ivih bi?a ili među istovrsnim jedinkama i njihovim razli?ito definisanim grupama. Bioraznolikost je, dakle, sveukupno stanje i ukupni biolo?ki potencijal promenljivosti, odnosno izvorni uslov opstanka ?ive supstance na Zemlji . [3] [4] [5] [6] [7] [8]

Biolo?ke nauke koje se posebno intenzivno bave problemima, uzrocima i posledicama (tj. prirodom, procesima i pojavama promenljivosti ?ivotnih formi) ? kao osnovnu jedinicu prou?avanja uzimaju vrstu, odnosno intraspecijski i interspecijski biodiverzitet. [9] Iako u tom pogledu postoje razli?ite procene, smatra se da je do danas na na?oj planeti poznato preko milion ?ivotinjskih i pola miliona biljnih vrsta, a da, zajedno sa neopisanim oblicima, taj broj dose?e opseg i 3?10 miliona. Jedna od njih je i vrsta Homo sapiens (??ovek razumni”), koja obuhvata sve ljude dana?njice i njihove neposredne fosilne pretke. [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22]

Nakon pojave molekularnobiolo?kih analiza, identifikacija evolucijskih linija i vrsta ?ivotnih oblika razvijala se strahovito brzo. Određene vrste molekulskih informacija, posebno sekvenci DNK , mogu pru?iti jasniju podr?ku nego ?to su morfolo?ki podaci ikada mogli poslu?iti za identifikaciju vrsta, posebno kada su klasteru, odnosno su sli?ne po izgledu. Molekulski markeri ?esto mogu biti identifikovani mnogo manje dvosmisleno od morfolo?kih obele?ja. Identifikacija vrsta je izuzetno va?na za o?uvanje biolo?ke raznolikosti. Do danas je imenovano oko 1,9 miliona vrsta, ali se procenjuje da je njihov ukupni broj mo?e biti bilo gde između 3-100 miliona, jer nije prou?avan veliki broj ?ivotinja i biljaka. Na primjer, poznato je gotovo 300.000 vrsta cvetnica , ali njihov pravi broj mo?e biti bli?e 400.000, sa oko 2.000 vrsta koje se otkriju svake godine. ?ak se i neopisani sisara i dalje otkrivaju. Njih oko 4.000 do 5.000 je identifikovano u zadnjih 20 godina 20. veka, a povremeno su otkriveni ?ak i relativno veliki sisari, kao ?to su saola ( Pseudoryx nghetinhensis ) ili oriksu ( Oryx ) sli?na ?ivotinja iz jugoisto?ne Aziji, opisana 1990-ih, a koja je svrstana u sopstveni rod.

Ispoljavanje bioraznolikosti unutar svake kategorije ima nagla?ene prostorne i vremenske dimenzije. Nau?no je dokazana i na prvi pogled uo?ljiva ?injenica da su ? u istom vremenskom preseku (trenutku) promatranja ? razli?iti ?ivi sistemi, tj. jedinke i grupe (populacije. npr.) međusobno biolo?ki nejednaki po nizu svojstava. Ta sveprisutna pojava se opisuje kao sinhrona (istovremena, istodobna) promenljivost. Budu?i da je njena osnovna odrednica prostor, ?e??e se ozna?ava kao prostorna promenljivost. S druge strane, pojam alohroni?na (raznovremena, neistovremena) promenljivost opisuje pojavu dinami?ne raznolikosti istih ?ivih sistema ? jedinki i grupa ? u vremenu, tj. ?injenicu da nijedan od njih danas biolo?ki nije ono ?to je bio ?ju?e” niti je onakav kakav ?e biti ?sutra”. Prema svojoj osnovnoj dimenziji ? vremenu, ovakva promenljivost se ozna?ava i kao temporalna (vremenska). Ukupni sled ( proces ) promena jedinke, od za?e?a do smrti, ozna?ava se kao ontogeneza (ontogenetska promenljivost), a proces istorijskog menjanja prirodnih biolo?kih grupa je filogeneza (filogenetska promenljivost). Nauka o ontogenezi je ontogenija , a o filogenezi ? filogenija .

Biodiverzitet obuhvata i varijabilnost i varijaciju ( lat. varius ? ?razli?it”). Ovi termini se obi?no poistove?uju međusobno i sa pojmom promenljivosti uop?te. Međutim, u svom izvornom zna?enju, oni imaju razli?itu primenu:

  • varijabilnost ( engl. variability ) opisuje sposobnost i pojavu vremenskog (alohroni?nog) menjanja istih ?ivih sistema (jedinki i grupa), dok je
  • varijacija ( engl. variation ) primarno odnosi na prostornu ili sinhroni?nu nejednakost razli?itih biolo?kih sistema. [23] [24] [25] [26] [27] [28] [29] [30] [31]

Bioraznolikost se mo?e prou?avati na svim nivoima organizaciono-funkcionalnog ustrojstva organizama : od molekulskog nivoa do individualne i grupne (populacione) bioraznolikosti do svekolike biosfere , a osnovne su: individualna bioraznolikost i populaciona bioraznolikost.

Individualna bioraznolikost [ уреди | уреди извор ]

Individualna bioraznolikost ( raznolikost jedinki ), odnosno individualnost ili individualna posebnost (kod ?oveka : osobnost ? personalnost), u ogromnoj ve?ini populacija ?ivih bi?a po?iva na variranju izuzetno velikog broja kvalitativnih i kvantitativnih svojstava ( osobina ) i prakti?no neograni?enim mogu?nostima kombiniranja njihovih varijanti ( fenotipova ). U manjim grupama te?ko se mogu na?i dve osobe koje imaju istovetnu varijantu samo jednog svojstva (krvnu grupu A , npr.); manje ih je koje su podudarne po dve osobine (krvna grupa A ? plave o?i , npr.), dok su obi?no retke one koje imaju istu kombinaciju tri svojstva ( krvna grupa A ? plave o?i ? crna kosa ). Sa porastom broja posmatranih obele?ja progresivno opada verovatno?a da ?e se i u velikim ljudskim grupama na?i dve osobe sa istovetnom kombinacijom njihovih varijanti. Tako, npr. ako se prou?ava niz jednostavnih dimorfnih osobina, mo?e se zapaziti da broj njihovih kombinacija raste geometrijskom progresijom, ?ija je baza 2 (= broj alternativnih varijanti), a potencija n (= broj obuhva?enih svojstava). Dve takve osobine se mogu ispoljavati u 4 (= 2 2 ), tri u 8 (=2 3 ), ?etiri u 16 (2 4 ) razli?itih individualnih kombinacija itd; 2 10 = 1.024, 2 20 = 1.048.576, a 2 34 iznosi preko 17 milijardi, ?to vi?e od tri puta prema?uje ukupni broj (preko sedam milijardi) sada?njih stanovnika na?e planete, odnosno 1/5 svih ljudi koji su na njoj, do sada, postojali. Stotinak ovakvih svojstava daje broj kombinacija koji je daleko ve?i ne samo od ukupnog broja do sada rođenih ljudi nego i svih ?ivih bi?a zajedno.

Krajnji obrisi geneti?kih okvira individualne promenljivosti u svakoj vrsti organizama , tj. biolo?kog diverziteta tek se mogu naslutiti na osnovu novijih procena da, na primer, ljudski genom sadr?i oko 30.000 lokusa (donedavno se manipuliralo i sa celih 100.000 jedinica), na kojima se javlja oko 7% (2.100) heterozigotnih , tj. dimorfnih ili polimorfnih gena, a ra?una se na ?ak i do 10.000 nemonomorfnih gena. Mogu?nosti kombinovanja zigotnih genotipova (van srodstva) dose?u upravo fantasti?ne razmere jer ako su oba roditelja heterozigotna po jednakom n istih gena, potencijalno mogu formirati 3 n razli?itih zigota, a ako je, pritom, re? i o razli?itim genskim lokusima ? taj broj iznosi 4 n . Na osnovu ovih procena postaje jasno za?to je ekstremno malo verovatno da su dva organizma ikada imala ili ?e ikada imati istovetnu geneti?ku konstelaciju, tj. podudarnu kombinaciju svih opisivih svojstava. Nau?na zasnovanost ove hipoteze ne umanjuje ni ?injenica da u toku reproduktivnog perioda stvara ograni?en broj ?enskih gameta , budu?i da u samo jednom ejakulatu mo?e biti i oko 200 miliona spermatozoida . Ako se tome doda i plasti?nost interakcije istih genotipova i razli?itih faktora ?ivotne sredine i ontogenetska promenljivost, potvrđuje se i opravdanost pretpostavke da broj mogu?ih geno ? fenotipskih kombinacija u posmatranoj populaciji prevazilazi ukupnu koli?inu elektrona u kosmosu. ?ak ni blizno ili multiplo potomstvo, nastalo bespolnim razmno?avanjem ( kloniranjem ) jednog zigota, nije biolo?ki apsolutno identi?no. Na osnovu ovih pojednostavljenih procena i ?injenice da je ve?ina individualnih karakteristika naj?e??e polimorfna, postaje jasna nau?na utemeljenost pretpostavke da broj mogu?ih individualnih posebnosti u svakoj vrsti prelazi ukupan broj elektrona u kosmosu . Zato svaka ljudska jedinka ? svako od nas ? predstavlja biolo?ki jedinstvenu i neponovljivu prirodnu pojavu.

Populaciona bioraznolikost [ уреди | уреди извор ]

Populaciona bioraznolikost je elementarni preduslov svih mikroevolucijskih procesa. Iako imanentno izvire iz biolo?ke razli?itosti pripadaju?ih individua, predstavlja novi ? organizaciono vi?i nivo i kvalitet u odnosu na individualnu. Ona ima specifi?ne manifestacije i mere. Bez obzira da li se posmatra kvalitativna ili kvantitativna individualna varijacija, grupno?specifi?na svojstva neminovno imaju koli?inske (kvantitativne) parametre. [32] [33]

Individue se međusobno razlikuju po varijantama i kategorijama pojedinih kvalitativnih ili kvantitativnih obele?ja, a međugrupne razlike su redovno definisane kvantitetom (relativnom frekvencijom) individualnih fenotipova posmatranih svojstava i njihovih varijanti. Dve osobe se, na primer, mogu razlikovati i po tome ?to jedna ima krvnu grupu A , a druga B , dakle, po alternativnim kvalitetima ( biohemijskoj strukturi) antigena krvnih grupa ABO sistema , dok se dve hipoteti?ne populacije po ovom svojstvu diferenciraju tako ?to u jednoj od njih ima, recimo, 40% krvne grupe A i 15% grupe B , a za drugu istovremeno mogu biti karakteristi?ne bilo koje ni?e ili vi?e frekvencije ovih fenotipova (npr. 60% : 40%). Prema tome, kada je re? o kvalitativnim osobinama, osnovna mera međugrupnih razlika je relativna u?estalost njihovih varijanti ? izra?ena u obliku razlomka, proporcije, procenta, promila itd. Međutim, kada je re? o kvantitativnim obele?jima, neposrednim merenjem mo?e se (na primer) utvrditi da je jedna osoba visoka ta?no 162 cm, a druga 195,6 cm. Osnovni pokazatelj međugrupnih razlika prema tom svojstvu, međutim, nije nijedna od direktnih mera, nego njihova (posredno izvedena) srednja vrednost (x) koja u mati?noj populaciji prve jedinke mo?e biti x=180 cm, a druge x =175 cm

Ovaj najgrublji pokazatelj grupnih svojstava (o?ito) ne pru?a ni najelementarnije podatke o unutargrupnoj varijaciji obuhva?enih individua, pa se isti njeni iznosi mogu javljati i u ekstremnim slu?ajevima (apsolutne homogenosti ili heterogenosti posmatranog uzorka i populacije , npr. svi ispitanici iste visine ? svaki ispitanik razli?ite visine). Najbitnije podatke o strukturi kompariranih grupa daju standardizovani statisti?ki pokazatelji raspona variranja, relativne u?estalosti i gustine disperzije kvantitativnih kategorija, među kojima su najzna?ajniji: kvartili , standardna devijacija , varijansa , standardna gre?ka , koeficijent varijabilnosti i neki drugi. Ove osnovne karakteristike strukture svake posmatrane grupe omogu?avaju primenu vi?ih nivoa analize unutargrupne i međugrupne promenljivosti, odnosno prirode i zna?aja konstatovanih međugrupnih razlika. [34] [35]

Takođe se mo?e zaklju?iti da se nijedna grupa osobina , bez obzira na tip i prirodu promenljivosti, ne odnosi ni na jednu od pripadaju?ih individua. Budu?i da je beskona?no mala verovatno?a pojave dve biolo?ki identi?ne osobe u celokupnom ?ove?anstvu svih vremena, teorijski je nemogu?a i pojava dve biolo?ki apsolutno jednake ljudske grupe.

Prema tome, identi?ni ?kvaliteti” ( antigeni istog biohemijskog sastava) alterniraju?ih i kvantitativne kategorije fluktuiraju?ih osobina mogu se javljati u svim posmatranim ljudskim grupama, odnosno (sub)populacijama, koje se međusobno primarno razlikuju po relativnoj u?estalosti individualnih fenotipova . U svakoj od njih, nezavisno od drugih, frekvencija svake kategorije posmatranih kvalitativnih i kvantitativnih svojstava se mo?e kretati od 0 do 100%, a izuzimaju?i ona koja su međusobno vezana, nezavisno varira odnos fenotipova u svakom sistemu varijacije ponaosob. Mo?e se zaklju?iti da izlo?ene ?injenice same po sebi jasno pokazuju da se nijedna grupna osobina, bez obzira na tip promenljivosti, ne mo?e nu?no i neposredno odnositi ni na jednu od pripadaju?ih individua. Ova nepobitna nau?na ?injenica redovno je i tendenciozno zanemarivana (ili pogre?no tuma?ena) u polazi?tima svih oblika diskriminacije (posebno rasne ) na bazi grupnih biolo?kih specifi?nosti. Budu?i da je beskona?no mala mogu?nost pojave dve identi?ne osobe u sveukupnom ?ove?anstvu (svih vremena), teorijski je nemogu?e (po bilo kojem kriterijumu) definisati dve biolo?ki apsolutno jednake ljudske grupe. Ta konstatacija se podjednako odnosi na sinhroni?ne i alohroni?ne relacije.

Osnovu temporalnog kontinuiteta grupne promenljivosti i njenog spacijalnog odr?avanja ?ini genski fond populacije (sadr?an u skupu gameta svakog pokoljenja), a svaki individualni genotip je izraz empirijske slo?ene verovatno?e spajanja gameta određene geneti?ke konstelacije. Feno ? genotipski sastav svake populacije , prema tome, direktno zavisi od relativne frekvencije gena sa svih (hipoteti?nih) 30.000 lokusa (ili 25.000, u ?ta se danas veruje). Na osnovu toga mo?e se konstatovati da se relativne međugrupne razlike izvorno mogu svesti na specifi?nosti frekvencije alternativnih varijanti pojedinih gena, tj. da je osnova biolo?ke heterogenosti ljudskih grupa ( populacija ) sadr?ana u specifi?nostima njihove geneti?ke strukture. Drugim re?ina, dugoro?ni kontinuitet svih biolo?kih osobenosti svake populacije po?iva na kontinuitetu i osobenostima njene geneti?ke strukture. Po njoj se ona manje ili vi?e mo?e razlikovati od ostalih istovrsnih populacija. Na toj osnovi po?iva i svaka spoljna prepoznatljivost pojenih populacija, uklju?uju?i i ljudske rase .

Geneti?ke osobenosti neke ljudske populacije, dakle, mogu po?ivati na:

  • (1) Prisustvu jednog ili vi?e alelogena kojih u drugima uop?te nema;
  • (2) Potpunom odsustvu alela koji se u ostalim populacijama redovno javljaju;
  • (3) Obe ove pojave (?to je naj?e??e).

Struktura i dinamika genskog fonda svake populacije imaju svoje osnovne parametre među kojima su najzna?ajniji u?estalost pojedinih fenotipova, odnosno genotipova i odgovaraju?ih alela, feno?genotipski sistem formiranja reproduktivnih parova, njihova reproduktivna rata i distribucija genskih kombinacija u potomstvu te faktori, priroda i brzina menjanja njenog geneti?kog sastava. Osnovni elementi populaciono?geneti?ke strukture i njihove međusobne kauzalne veze, nivoi i oblici ispoljavanja najjasnije se mogu sagledati prou?avanjem hipoteti?kih odnosa u geneti?ki ravnote?noj populaciji.

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Benn, Joanna (2010). What is Biodiversity? . United Nations Environment Programme. стр. 2.  
  2. ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 146. ISBN   86-331-2075-5 .  
  3. ^ Bendall R.(1996): Biodiversity: the follow up to Rio. The Globe 30:4-5, April 1996.
  4. ^ Global Environmental Change (1995): Human and Policy Implications. Special issue on People, Land Management and Environmental Change, Vol. 3, No. 4.
  5. ^ Heywood, V.H., Ed. (1995): Global Biodiversity Assessment. United Nations Environment Programme. Cambridge University Press, Cambridge, Published for UNEP. . Cambridge: Cambridge university Press. ISBN 978-0-521564038 .   . ISBN 978-0-521564816 .
  6. ^ Heywood V. H. (1996): The Global Biodiversity Assessment". The Globe, 30:2-4.
  7. ^ The Global Biodiversity Assessment completed
  8. ^ Juha U. I., Ono A. (1996): Population, Land Management and Environmental Change. The United Nations University, Tokyo.
  9. ^ ?krijelj R., đug S. (2009): Uvod u ekologiju ?ivotinja.Prirodno-matemati?ki fakultet Sarajevo. . Sarajevo. ISBN 978-9958-592-03-4 .  
  10. ^ Cockell C. (2006). Biological processes associated with impact events ESF IMPACT (1. ed.). . Berlin: Springer Verlag. ISBN 978-3-540-25735-6 .  
  11. ^ Dasmann R. F.: A Different kind of country. MacMillan Company. . New York. 1968. ISBN 978-0-02-072810-8 .  
  12. ^ Wilson E. O., Peter F. M. Eds (1988): Biodiversity. . New York: National Academy Press. ISBN 978-0-309-03783-9 .   . ISBN 978-0-309-03739-6 . (pbk.), online Edition.
  13. ^ Global Biodiversity Assessment (1995): Biodiversity, Glossary of terms related to the CBD ? UNEP, Annex 6, Glossary. Belgian Clearing-Hous, Bruxelles. ISBN 978-0-521-56481-6 .
  14. ^ Hawksworth D. L. . Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. 1996. ISBN 978-0-412-75220-9 .  
  15. ^ Edward O., Wilson E. O.: The Future of Life. Alfred A. Knopf. . New York. 2002. ISBN 978-0-679-45078-8 .  
  16. ^ Rashid H. M., Scholes R., Ash N.: Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. . Island Press. 2006. ISBN 978-1-55963-228-7 .  
  17. ^ Van Dyke F.: Conservation Biology: Foundations, Concepts, Applications, 2nd ed. Springer Verlag, Suttgart. 2008.  ISBN 978-1-4020-6890-4 .
  18. ^ Hunter M. . L.: Fundamentals of Conservation Biology. Blackwell Science Inc., Cambridge, Massachusetts. 1996. ISBN 978-0-86542-371-8 .  
  19. ^ Levin, S. . Encyclopedia of Biodiversity. San Diego: Elsevier Academic Press. ISBN 978-0-12-384719-5 .  
  20. ^ Leveque, C. & J. Mounolou (2003) Biodiversity. . New York: John Wiley. ISBN 978-0-470-84957-6 .  
  21. ^ Margulis L., Delisle, D. K., Lyons, C. Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. . Sudbury: Jones & Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-0862-7 .  
  22. ^ What is biodiversity?. United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.
  23. ^ Burns E., Kind F., Meister K., Noack W. (1989): Das Biobuch. Verlag Moritz Diesterweg, Frankfurt am Main.
  24. ^ Cavalli?Sforza L. L., Bodmer W. F. (1999): The Genetics of Human Populations. Dover Publications, Mineola, New York.
  25. ^ Hennig W. (2002): Genetik. Springer?Verlag, Berlin, Heidelberg.
  26. ^ King R. C., Stansfield W. D. (1999): A Dictionary of Genetics. Oxford University Press, New York. . Oxford. ISBN 978-0-19-509441-1 .   . ISBN 978-0-19-509442-8 . (pbk).
  27. ^ Lawrence E., Ed. (1999): Henderson's Dictionary of Biological Terms. Longman, London.
  28. ^ Mayr E. (1970): Populations, Species, and Evolution. Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Mass.
  29. ^ Mayr E. (1988): Toward a New Philosophy of Biology ? Observations of an Evolutionist. Harvard University Press, Cambridge, Mass.
  30. ^ Rieger R., Michaelis A., Green M. M. (1991): Glossary of Genetics and Cytogenetics ? Classical and Molecular. Springer?Verlag, Berlin.
  31. ^ Had?iselimovi? R. (2005): Bioantropologija ? Biodiverzitet recentnog ?ovjeka. Institut za geneti?ko in?enjerstvo i biotehnologiju (INGEB). . Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-2-1 .  
  32. ^ Hartl D.: Principles of Population Genetics. Sinauer Associates. 2007.  ISBN 978-0-87893-308-2 .
  33. ^ Ewens W. .J. (2004). Mathematical Population Genetics (2nd Edition). Springer-Verlag. . New York. ISBN 978-0-387-20191-7 .  
  34. ^ Nipam H. Patel N. H.: Evolution. . Cold Spring Harbor Laboratory Press. 2007. ISBN 978-0-87969-684-9 .  
  35. ^ Bowler P. J.(2003). Evolution : the history of an idea (3rd ed.). . Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-23693-6 .  

Literatura [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Biolo?ka raznovrsnost на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biolo?ka_raznovrsnost&oldid=27551251 ”