한국   대만   중국   일본 
Asfalt ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Asfalt

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Sloj asfalta
Asfalt pripremljen za asfaltiranje puta
Prirodni bitumen iz Mrtvog mora
Rafinirani asfalt
Eksperiment kapi bitumena u eksponatu sa Univerziteta Kvinslenda, demonstrira viskoznost asfalta

Asfalt ( грч. asphaltos ? bez padanja ) takođe poznat kao bitumen [1] je lepljiva, crna i visoko viskozna te?nost ili polu-te?nost koja se javlja uz brojna le?i?ta nafte i drugih minerala . Mo?e se na?i u prirodnim le?i?tima ili mo?e biti rafiniran proizvod, a klasifikuje se kao katran . Pre 20. veka kori??en je i termin asfaltum . [2] Re? je izvedena iz starogr?kog ?σφαλτο? asphaltos . Katransko jezero je najve?e prirodno le?i?te asfalta na svetu, a procenjuje se da sadr?i 10 miliona tona. Nalazi se u La Brei , na jugozapadu Trinidada , u okviru Regionalne korporacije Siparija . [3]

U pro?losti se koristio za popravljanje rupa na brodovima i spre?avanje prodora vode u iste. Danas se najvi?e koristi za pravljenje puteva i drugih saobra?ajnica. Shodno razli?itom sastavu mogu?e je proizvesti razli?ite tipove asfalta (prema tvrdo?i, viskoznosti, kvalitetu i dr). Ostale glavne upotrebe su proizvodi za bitumensku hidroizolaciju , uklju?uju?i proizvodnju krovnog filca i za brtvljenje ravnih krovova. [4]

U nauci o materijalima i in?enjerstvu, termini ?asfalt”" i ?bitumen” ?esto se naizmeni?no koriste pri ?emu oba ozna?avaju prirodne i proizvedene oblike ove supstance, mada postoji regionalna varijacija u pogledu toga koji je termin naj?e??i. U celom svetu geolozi imaju tendenciju da favoriziraju termin ?bitumen” za prirodni materijal. Za proizvedeni materijal, koji je rafinirani ostatak iz procesa destilacije odabranih sirovih ulja, ?bitumen” je preovlađuju?i pojam u ve?em delu sveta; međutim, u ameri?kom engleskom jeziku naj?e??e se koristi ?asfalt”. Da bi se izbegla konfuzija, u SAD se kolokvijalno koristi fraza ?te?ni asfalt”, ?asfaltno vezivo” ili ?asfaltni cement“. Kolokvijalno, razli?iti oblici asfalta se ponekad nazivaju ?katran”, kao u nazivu La Brea katranske jame , iako je katran druga?iji materijal. [5]

Asfalt koji se prirodno pojavljuje ponekad se naziva terminom ?sirovi bitumen”. Njegova viskoznost je sli?na onoj kod hladne melase , [6] [7] dok se materijal dobijen frakcionom destilacijom sirove nafte koji klju?a na 525 °C (977 °F) ponekad naziva ?rafinirani bitumen”. Kanadska provincija Alberta ima ve?inu svetskih rezervi prirodnog asfalta u naftnim peskovima Atabaske , koji pokrivaju 142.000 km 2 (55.000 sq mi), povr?inu ve?u od Engleske . [8]

Svojstva asfalta se menjaju sa temperaturom, ?to zna?i da postoji određeni opseg gde viskozitet omogu?ava adekvatno zbijanje obezbeđivanjem podmazivanja između ?estica tokom procesa sabijanja. Niska temperatura spre?ava pomeranje ?estica agregata, a potrebnu gustinu nije mogu?e posti?i. [9]

Terminology [ уреди | уреди извор ]

Etimologija [ уреди | уреди извор ]

Re? asfalt dolazi od francuske re?i asphalte bazirane na latinskim re?ima asphalton , asphaltum , koje su izvedene iz gr?kih re?i asphalton , asphaltos ( ?σφαλτο? ). Gr?ke re?i zna?e: α  : "bez" i σφ?λλω  : "padanje". [10] [11] Prva upotreba asfalta od strane drevnih ljudi bila je u vidu cementa za pri?vr??ivanje ili spajanje razli?itih objekata, te se ?ini verovatnim da je sam naziv proistekao iz ove primene. Konkretno, Herodot je pomenuo da je bitumen donet u Vavilon da bi se izgradio njegov gigantski zid utvrđenja. [12] Iz gr?kog, re? je pre?la u kasni latinski, a odatle u francuski ( asphalte ) i engleski (?asphaltum” i ?asphalt”). Na francuskom, termin asphalte se koristi za prirodne naslage kre?njaka natopljenog asfaltom i za specijalizovane proizvode sa manje ?upljina ili ve?im sadr?ajem bitumena od ?asfaltnog betona” koji se koristi za asfaltiranje puteva.

Re? ?bitumen” je iz latinskog, a pre?la je preko francuskog u engleski. Latinska re? vodi do protoindoevropskog korena *g?et- ?smola“; pogledajte tu vezu za druge srodnike.

Moderna terminologija [ уреди | уреди извор ]

U britanskom engleskom se prete?no koristi tarmac , ?to je generi?ki naziv, skra?eno za tar - smola i makadam . Umesto ?asfalt” se mo?e koristi ?bitumen”. Re? ?asfalt“ se umesto toga koristi za ozna?avanje asfaltnog betona , me?avine građevinskog agregata i samog asfalta (koji se u obi?nom govoru takođe naziva ?asfalt“). Bitumen pome?an sa glinom se obi?no zvao ?asphaltum“, ali se taj izraz danas ređe koristi. [13]

U australijskom engleskom , re? ?asfalt“ se koristi da opi?e me?avinu građevinskog agregata . ?Bitumen” se odnosi na te?nost dobijenu od te?kih ostataka destilacije sirove nafte.

U ameri?kom engleskom , ?asphalt” je ekvivalent britanskom ?bitumenu”. Međutim, ?asfalt” se takođe obi?no koristi kao skra?eni oblik ? asfaltog betona ” (dakle, ekvivalent britanskoj re?i ?asphalt” ili ?tarmac”).

Na kanadskom engleskom , re? ?bitumen“ se koristi za ozna?avanje ogromnih kanadskih nalazi?ta izuzetno te?ke sirove nafte , [14] dok se ?asfalt“ koristi za proizvod rafinerije nafte. Razbla?eni bitumen (razbla?en benzinom da bi mogao da te?e u cevovodima) poznat je kao ? dilbit ” u kanadskoj naftnoj industriji, dok je bitumen nadograđen na sinteti?ku sirovu naftu poznat kao ?syncrude”, a sinkrud pome?an sa bitumenom se naziva ?sinbit”. [15]

?Bitumen“ je i dalje po?eljan geolo?ki termin za prirodne naslage ?vrstog ili polu?vrstog oblika nafte. ?Bituminozna stena” je oblik pe??ara impregniranog bitumenom. Uljni pesak Alberte u Kanadi je sli?an materijal.

Nijedan od izraza ?asfalt“ ili ?bitumen“ ne treba me?ati sa katranom ili katranom uglja . Katran je gusti te?ni proizvod suve destilacije i pirolize organskih ugljovodonika koji se prvenstveno dobijaja iz vegetacionih masa, bilo fosilizovanih kao sa ugljem, ili sve?e prikupljen. Ve?ina bitumena, s druge strane, nastala je prirodnim putem kada su ogromne koli?ine organskih ?ivotinjskih materijala deponovane vodom i zakopane stotine metara duboko na dijagenetskoj ta?ki, gde su se neorganizovani molekuli masnog ugljovodonika spajali u duge lance u odsustvu kiseonika. Bitumen se javlja kao ?vrsta ili visoko viskozna te?nost. On mo?e ?ak biti pome?an sa naslagama uglja. Bitumen i ugalj pomo?u Bergijusovog procesa mogu se rafinisati u benzine kao ?to je gasolin, a bitumen se mo?e destilovati u katran, a ne obrnuto.

Kompozicija [ уреди | уреди извор ]

Takođe pogledajte: Asfalten

Normalna kompozicija [ уреди | уреди извор ]

Komponente asfalta uklju?uju ?etiri glavne klase jedinjenja:

Naftenski aromatici i polarni aromatici su tipi?no ve?i deo komponenti. Ve?ina prirodnih bitumena takođe sadr?i organska jedinjenja sumpora , ?to rezultira ukupnim sadr?ajem sumpora do 4%. Nikl i vanadijum se nalaze na <10 delova na milion, kao ?to je tipi?no za neke nafte. [4]

Supstanca je rastvorljiva u ugljen-disulfidu . Obi?no se modelira kao koloid , sa asfaltenima kao disperznom fazom i maltenima kao kontinuiranom fazom. [16] ?Gotovo je nemogu?e razdvojiti i identifikovati sve razli?ite molekule asfalta, jer je broj molekula razli?ite hemijske strukture izuzetno veliki“. [17]

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter ; Setter, Jane ; Esling, John , ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN   978-0-521-15255-6 .  
  2. ^ Abraham, Herbert (1938). Asphalts and Allied Substances: Their Occurrence, Modes of Production, Uses in the Arts, and Methods of Testing (4th изд.). New York: D. Van Nostrand Co., Inc . Приступ?ено 16. 11. 2009 .   Full text at Internet Archive (archive.org)
  3. ^ ?The Five Natural Asphalt Lake Areas In The World” .  
  4. ^ а б ?Asphalt and Bitumen”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry . Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi : 10.1002/14356007.a03_169.pub2 .  
  5. ^ Brown, E.R.; Kandhal, P.S.; Roberts, F.L.; Kim, Y.R.; Lee, D.-Y.; Kennedy, T.W. (1991). Hot Mix Asphalt Materials, Mixture Design, and Construction (Third изд.). Lanham, Maryland: NAPA Education and Research Foundation. ISBN   978-0914313021 .  
  6. ^ ?Oil Sands Glossary” . Oil Sands Royalty Guidelines . Government of Alberta. 2008. Архивирано из оригинала 1. 11. 2007. г . Приступ?ено 2. 2. 2008 .  
  7. ^ Walker, Ian C. (1998), Marketing Challenges for Canadian Bitumen (PDF) , Tulsa, OK: International Centre for Heavy Hydrocarbons, Архивирано из оригинала (PDF) 13. 3. 2012. г., ? Bitumen has been defined by various sources as crude oil with a dynamic viscosity at reservoir conditions of more than 10,000 centipoise. Canadian "bitumen" supply is more loosely accepted as production from the Athabasca, Wabasca, Peace River and Cold Lake oil-sands deposits. The majority of the oil produced from these deposits has an API gravity of between 8° and 12° and a reservoir viscosity of over 10,000 centipoise although small volumes have higher API gravities and lower viscosities. ”  
  8. ^ ?ST98-2015: Alberta's Energy Reserves 2014 and Supply/Demand Outlook 2015?2024” (PDF) . Statistical Reports (ST) . Alberta Energy Regulator. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 4. 2019. г . Приступ?ено 19. 1. 2016 .  
  9. ^ Polaczyk, Pawel; Han, Bingye; Huang, Baoshan; Jia, Xiaoyang; Shu, Xiang (30. 10. 2018). ?Evaluation of the hot mix asphalt compactability utilizing the impact compaction method”. Construction and Building Materials . 187 : 131?137. ISSN   0950-0618 . doi : 10.1016/j.conbuildmat.2018.07.117 .  
  10. ^ ?σφαλτο? . Liddell, Henry George ; Scott, Robert ; A Greek?English Lexicon at the Perseus Project .
  11. ^ σφ?λλειν  in Liddell and Scott .
  12. ^ Herodotus, The Histories , 1.179.4 , on Perseus.
  13. ^ census, 1900, United States Census Office 12th; Steuart, William Mott; Census, United States Bureau of the (1905). Mines and quarries 1902 (на ?езику: енглески). Govt. Print. Off. стр.  980 . ? Bitumen mixed with clay was usually called asphaltum. ”  
  14. ^ ?What is Oil Sands” . Alberta Energy. 2007. Архивирано из оригинала 5. 2. 2016. г.  
  15. ^ ?2007 Canadian Crude Oil Forecast and Market Outlook” . Canadian Association of Petroleum Producers. ?ун 2007. Архивирано из оригинала 26. 2. 2014. г.  
  16. ^ Muhammad Abdul Quddus (1992). ?Catalytic Oxidation of Asphalt” . Thesis submitted to Department of Applied Chemistry; University of Karachi . Pakistan: Higher Education Commission Pakistan: Pakistan Research Repository. стр. 6, in ch. 2 pdf. Архивирано из оригинала 5. 2. 2011. г.  
  17. ^ Muhammad Abdul Quddus (1992), p. 99, in ch. 5 pdf

Literatura [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Bitumen на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Asfalt&oldid=27557549 ”