한국   대만   중국   일본 
Анри Бекерел ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Анри Бекерел

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Antoine Henri Becquerel )

Анри Бекерел
Анри Бекерел
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1852-12-15 ) 15. децембар 1852.
Место ро?е?а Париз , Француска
Датум смрти 25. август 1908. ( 1908-08-25 )  ( 55 год. )
Место смрти Кроазик , Француска
Образова?е Лице? Лу? Велики , Политехничка школа
Научни рад
По?е физика
Награде
Потпис potpis_alt}}}
Слика Бекерелове фотографске плоче на ко?о? се види делова?е невид?ивог зраче?а настало од урани?умеве соли . Сена металног Малтешког крста ко?и ?е био смештен изме?у урани?еве соли и фотографске плоче се ?асно види.

Антоан Анри Бекерел ( фр. Antoine Henri Becquerel ; Париз , 15. децембар 1852 ? Ле Кроазик , 25. август 1908 ) био ?е француски физичар, нобеловац и ?едан од откривача радиоактивности . [2] [3]

Бекерел се родио у Паризу у породици, ко?а ?е за?едно са ?им и ?еговим сином дала четири генераци?е научника. Науку ?е студирао на Политехничко? школи , а инже?еринг у Ecole des Ponts et Chaussees . [4] Инже?ер мостова и ауто-путева постао ?е 1894 .

Радиоактивност ?е случа?но открио проучава?у?и урани?умову со 1896 . [5] [6] Проучава?у?и рад Вилхелма Рендгена , Бекерел ?е поставио фосфоресцентни минерал кали?ум уранил сулфат на фотографску плочу обмотану црним папиром припрема?у?и експеримент за ко?и му ?е била потребна Сунчева светлост . Али, пре самог експеримента схватио ?е да ?е фотоплоча ве? била освет?ена. Схватио ?е да освет?ава?е плоче има везе са фосфоресцентним минералом ко?и ?е користио у експерименту, и да посто?и неко зраче?е ко?е про?е кроз црни папир и реагу?е са солима сребра на фотоплочи. Нобелову награду ко?у ?е добио 1903 . поделио ?е са П?ером и Мари?ом Кири због: " изванредних услуга ко?е ?е направио са откри?ем радиоактивности ".. [7] Академи?а наука га ?е изабрала за привременог секретара 1908 , у години ?егове смрти. Преминуо ?е у Кроазику у 55. години живота.

Мерна ?единица за радиоактивност , бекерел (Bq) названа ?е по ?ему; а ту су ?ош и Бекерелови кратери на Месецу и Марсу .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Бекерел се родио у Паризу у породици научника , ко?а ?е за?едно с ?им и ?еговим сином дала четири генераци?е научника. [8] Науку ?е студирао у Политехничко? школи , а технику у Школи мостова и путева . [9] Национални природ?ачки музе? поставио га ?е 1892. на катедру физике као тре?ег члана породице Бекерел у том музе?у. Инже?ер гра?евинарства постао ?е 1894 . године 1874, Хенри се оженио Луси Зои Мари Жама, ко?а ?е умрла при поро?а?у ?иховог сина Жана. [10] Године 1890, он се оженио са Луиз Дезире Лор?о. [11]

Радиоактивност ?е случа?но открио 1896. проучава?у?и фосфоресценци?у урани?умских соли . Истражу?у?и рад В. К. Рендгена , Бекерел ?е припремио флуоресцентни минерал кали?ум уранил-сулфат, фотографске плоче и црни матери?ал за експеримент ко?ем ?е била потребна ?ака Сунчева светлост . Ме?утим, пре изво?е?а експеримента открио ?е да су плоче потпуно поцрнеле као да су биле изложене сунцу. Након неколико дана поновио ?е експеримент, и открио да на фотографским плочама поновно оста?у трагови, иако ни?е био сунчан дан. Нобелову награду ко?у ?е добио 1903. поделио ?е с П?ером и Мари?ом Кири :

" ...zbog izvanrednih zasluga koje je ostvario svojim otkri?em spontane radioaktivnosti ".

Француска академи?а наука га ?е изабрала за привременог секретара 1908 , што ?е и година ?егове смрти. Преминуо ?е у Кроазик у 55. години живота.

Према ?ему ?е названа мерна ?единица за радиоактивност , бекерел (Bq), а посто?е и Бекерелови кратери на Месецу ( Бекерел ) и Марсу .

Природна радиоактивност [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Природна радиоактивност

Буду?и да ?е бро? протона у атомском ?езгру битан за хеми?ска и физичкана сво?ства неког хеми?ског елемента , значи да се ме?а?ем састава атомског ?езгра неког атома може вршити претвара?е ( трансмутаци?а ) ?едног елемента у други. Да ?е то зби?а тако, показала ?е природа радиоактивних матери?е. Године 1896, А. Х. Бекерел ?е открио да из спо?ева метала урани?ума излазе неки зраци ко?и делу?у на фотографску плочу, а изазива?у и ?онизаци?у зрака. Касни?е су Мари?а Кири и ?ен муж П?ер Кири установили исту чи?еницу код урани?евог смолинца из ?ахимова у Чешко? . Они су из тог урани?евог смолинца издво?или елемент ради?ум ко?и емиту?е много више зрака него урани?ум. Ти елементи ко?и сами од себе иси?ава?у зраке зову се радиоактивни елементи, а сама по?ава природна радиоактивност .

Из таквих радиоактивних елемената излазе три врсте зрака: алфа , бета и гама зраци . Ако се радиоактивни елемент стави у оловну посуду и зраци подвргну делова?у ?аког магнетског или електричног по?а , и то у простору из ко?ег ?е исисан ваздух, опази?е се на флуоресцентном застору ?ихово скрета?е. Сноп зрака ко?и ?е веома откло?ени за ?едну страну ?есу бета-зраци, сноп ко?и ?е скренут мало слаби?е на другу страну ?есу алфа-зраци, а тре?и сноп ко?и се не откла?а зове се гама-зраци. Мере?ем и испитива?ем тих зрака било ?е утвр?ено да су алфа-зраци атомска ?езгра хели?ума ко?и се састо?и од два протона и два неутрона, те према томе носе позитиван набо?. Бета-зраци су сноп електрона , док су гама-зраци електромагнетни таласи , и то ма?е таласне дужине од рендгенских зрака . Важна ?е код тих зрака ?ихова брзина , а тиме и кинетичка енерги?а . Бета зраци има?у брзину ко?а се приближава брзини светлости , док ?е брзина алфа-зрака знатно ма?а и износи 15 000 000 m/s .

Ако се ради?ум стави у посуду из ко?е ?е исисан ваздух, временом ?е се у посуди по?авити неки плин ко?и ?е тако?е радиоактиван. Та? плин ?е нови хеми?ски елемент ко?и се зове радон Rn. Ме?утим, радон касни?е нестане, а на зидовима посуде се таложи нека матери?а ко?а ?е исто радиоактивна, а зове се ради?ум A (Ra A). Из тога излази да се код радиоактивних елемената врши стално распада?е атомског ?езгра, те ?едан хеми?ски елемент прелази у други. При томе ?е нарочито важно ово. Они радиоактивни елементи ко?и емиту?у алфа-зраке снижава?у распада?ем атомску масу за 4, док се ?ихов редни бро? ко?и карактерише ?ихова хеми?ска сво?ства снижава за 2. Алфа-зраци су наиме позитивно наби?ене честице, ко?е има?у електрични набо? e +2 (где ?е e електрични набо? електрона ), а маса им ?е отприлике ?еднака четвероструко? маси ?езгра водоника . Другачи?е ?е код емитова?а бета-зрака ко?и су уствари електрони. Избацива?ем ?едног електрона из ?езгра повису?е се позитивни набо? ?езгра за 1, а атомска маса се не ме?а. ?езгро ?е наиме изгубило ?едан негативни набо?, те ?е због тога ?егов свеукупни позитивни набо? ве?и за ?едан. [12]

Почасти и награде [ уреди | уреди извор ]

Године 1889, Бекерел ?е постао члан Француске академи?е наука . [9] Године 1900, Бекерел ?е осво?ио Рамфордову меда?у за откри?е радиоактивности урани?ума и постао ?е официр Леги?е части . [13] [14] Берлинско-Бранденбуршка академи?а наука и хуманистике доделила му ?е 1901. године Хелмхолцову меда?у . [15] Године 1902, изабран ?е за члана Америчког филозофског друштва . [16] Године 1903, Анри ?е поделио Нобелову награду за физику са П?ером Кири и Мари?ом Кири за откри?е спонтане радиоактивности. [14] Године 1905, Америчка национална академи?а наука га ?е одликовала Барнардовом меда?ом . [17] Године 1906, Хенри ?е изабран за потпредседника академи?е, а 1908, године ?егове смрти, Бекерел ?е изабран за сталног секретара Француске академи?е наука. [18] Током свог живота, Бекерел ?е почаствован чланством у Академи?и деч Линче? и Кра?евско? академи?и у Берлину . [14] Бекерел ?е изабран за страног члана Кра?евског друштва (ForMemRS) 1908. [1] Бекерел ?е почаствован тиме што су по ?ему названа многобро?на и разноврсна научних откри?а. СИ ?единица за радиоактивност, бекерел (Bq), названа ?е по ?ему. [19] На Месецу посто?и кратер назван Бекерел , а тако?е посто?и истоимени кратер на Марсу. [20] [21] Минерални бекерелит на бази урани?ума добио ?е име по Хенри?у. [22]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б ?Fellows of the Royal Society” . London: Royal Society . Архивирано из оригинала 16. 3. 2015. г.  
  2. ^ Sekiya, Masaru; Yamasaki, Michio (2015-01-01). ?Antoine Henri Becquerel (1852?1908): a scientist who endeavored to discover natural radioactivity” . Radiological Physics and Technology (на ?езику: енглески). 8 (1): 1?3. ISSN   1865-0341 . doi : 10.1007/s12194-014-0292-z .  
  3. ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 120. ISBN   86-331-2075-5 .  
  4. ^ ?Henri Becquerel | French physicist” . Encyclopedia Britannica (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-01-29 .  
  5. ^ Логос 2017 , стр. 244-245.
  6. ^ ?Henri Becquerel” . Atomic Heritage Foundation (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-01-29 .  
  7. ^ ?The Nobel Prize in Physics 1902” . NobelPrize.org (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 28. 12. 2018 .  
  8. ^ Henri Becquerel . [S.l.]: Great Neck Publishing. 2006. ISBN   9781429816434 . OCLC   1002022209 .  
  9. ^ а б ?Henri Becquerel” . Nobel Prize . 1903 . Приступ?ено 15. 7. 2019 .  
  10. ^ Karbowski, Andrzej (2012). ?Biography: Henri Antoine Becquerel (1852 ? 1908)” (PDF) . Storytelling @ Teaching Model. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 4. 2018. г . Приступ?ено 13. 4. 2018 .  
  11. ^ ?Henri Becquerel - Biography, Facts and Pictures” . www.famousscientists.org (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 6. 3. 2018 .  
  12. ^ Velimir Kruz: "Tehni?ka fizika za tehni?ke ?kole", "?kolska knjiga" Zagreb, 1969.
  13. ^ ?Rumford Medal” . royalsociety.org (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 12. 3. 2018 .  
  14. ^ а б в Henri Becquerel ? Biographical . Nobelprize.org.
  15. ^ ?Henri Becquerel” . www.nndb.com . Приступ?ено 25. 4. 2018 .  
  16. ^ ?APS Member History” . search.amphilsoc.org . Приступ?ено 2021-05-19 .  
  17. ^ ?Becquerel, Henri, 1852-1908” . history.aip.org . Приступ?ено 12. 3. 2018 .  
  18. ^ Sekiya, Masaru; Yamasaki, Michio (?ануар 2015). ?Antoine Henri Becquerel (1852?1908): a scientist who endeavored to discover natural radioactivity”. Radiological Physics and Technology . 8 (1): 1?3. PMID   25318898 . doi : 10.1007/s12194-014-0292-z   Слободан приступ — преко Springer Link.  
  19. ^ ?BIPM - Becquerel” . www.bipm.org . Архивирано из оригинала 25. 5. 2019. г . Приступ?ено 13. 4. 2018 .  
  20. ^ ?Planetary Names: Crater, craters: Becquerel on Moon” . planetarynames.wr.usgs.gov (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 3. 2018. г . Приступ?ено 13. 4. 2018 .  
  21. ^ ?Planetary Names: Crater, craters: Becquerel on Mars” . planetarynames.wr.usgs.gov (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 4. 2018. г . Приступ?ено 13. 4. 2018 .  
  22. ^ ?Becquerelite: Becquerelite mineral information and data.” . www.mindat.org . Приступ?ено 13. 4. 2018 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анри_Бекерел&oldid=27551641 ”