한국   대만   중국   일본 
Шпанска грозница ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Шпанска грозница

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Призор из во?не болнице са болесницима од шпанске грознице ( Форт Ра?ли (Канзас) , Камп Фанстон)

Шпанска грозница или Шпански грип ?е била ?една од на?смртоносни?их пандеми?а у истори?и човечанства. По?авила се при кра?у Првог светског рата (?ануар 1917 ? децембар 1920), и у три таласа се ширила Зем?ом. Она ?е прва од две пандеми?е узроковане вирусом инфлуенце А H1N1 . [1] Према нови?им проценама, тре?ина светске популаци?е ?е била инфицирана и имала ?е клинички испо?ену болест (око петсто милиона ?уди) [2] , а умрло ?е око педесет милиона ?уди. [3] [4] [5] [6] Дакле, шпанска грозница ?е однела пет пута више живота него Први светски рат. Проучава?е шпанске грознице можда може донети резултате ко?и ?е помо?и да се избегне по?ава неке нове смртоносне пандеми?е.

Симптоми [ уреди | уреди извор ]

Жртве шпанске грознице увелико су патиле. Неколико сати након осе?а?а првих симптома, ?ав?али су се екстремни умор, грозница и главобо?а, а жртве би помодриле. Понекад би плава бо?а постала толико изражена да ?е било тешко одредити оригиналну бо?у коже паци?ента. Паци?енти би имали тако снажан каша? да су неки покидали чак и сво?е трбушне миши?е. Пена и крв су навирали из уста и носа. Неки су крварили и из уши?у, неки повра?али, а други нису могли контролисати сво?е понаша?е, мокре?е или дефекаци?у. Шпанска грозница погодила ?е свет тако нагло и тешко да су многе од ?ених жртава умрле у року од неколико сати од првог симптома. Неки су умрли дан или два након што су схватили да су болесни. Озби?ност ове грознице била ?а алармантна. ?уди су широм света били забринути да ?е погодити и ?их. Неки градови наредили су свима да носе маске. П?ува?е и каш?а?е у ?авности ?е било забра?ено. Затворене су школе и позоришта, а ограничена масовни?а окуп?а?а.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Графикон морталитета у Северно? Америци и Европи током 1918-19

Први талас пандеми?е шпанске грознице започео ?е у проле?е 1918. За ?им су уследила два таласа ко?а су однела на?ве?и бро? живота. Други пандеми?ски талас започео ?е у ?есен 1918, а тре?и у зиму 1919. Географска локаци?а прве по?аве пандемичног вируса ни?е позната, а посто?и миш?е?е да ?е болест названа шпанском због тога што Шпани?а ни?е била учесник рата, те се о болести од самог почетка отворено писало у штампи, за разлику од других зема?а где ?е била присутна ?ака цензура. Података о бро?у оболелих и умрлих у нашо? зем?и током шпанске грознице има мало, чему су узрок сложене ратне околности и ствара?е нове државе управо у времену када ?е болест била присутна. Ме?утим, готово сигурно ?е болест узела велики данак, као и у другим европским државама. Болест се ?авила код српских во?ника у априлу на Крфу , а у ?улу на Солунском фронту.

Пре почетка шпанске грознице, а од 1890. године, сматрало се да инфлуенцу изазива Haemophilus influenzae (Пфа?феров бацил) . Пфа?фер ?е ову бактери?у пронашао током пандеми?е инфлуенце 1889?1890. године. Током тра?а?а шпанске грознице ?ав?а се сум?а у погледу тачности наво?е?а Пфа?феровог бацила као етимолошког узрочника инфлуенце. Петог октобра 2005. об?ав?ено ?е да ?е реконструисан, односно практично поновно ожив?ен узрочник шпанске грознице. Реконструкци?у су извели научници из Си Ди Си?а (Centers for Disease Control and Prevention) из Атланте , у сарад?и са научницима Института за Патологи?у америчке во?ске и Mount Sinai School of Medicine. Научници се нада?у да ?е дета?ним проучава?ем вируса шпанске грознице у потпуности изучити основу вируленци?е и патогености вируса инфлуенце. Велика паж?а ?е усмерена на ова изучава?а због глобалног страха да би актуелни птичи?и грип , изазван вирусом инфлуенце А (H5N1), могао изазвати пандеми?у попут оне 1918?1919. године. Упоре?ива?ем вируса шпанске грознице и актуелног вируса птичи?ег грипа насто?е се изву?и зак?учци о томе колико ?е близу или далеко вирус птичи?ег грипа од пандемичне способности.

Научници сматра?у да готово засигурно реконструисани вирус шпанске грознице не би изазвао болест таквих размера као 1918. године у случа?у изласка из лаборатори?е. Разлог томе ?е глобални имунитет ко?и ?е створен контактом са H1N1 вирусима инфлуенце.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?La Grippe Espagnole de 1918” (на ?езику: француски). Institut Pasteur . Архивирано из оригинала (Powerpoint) 17. 11. 2015. г.  
  2. ^ Taubenberger & Morens 2006 .
  3. ^ ?Historical Estimates of World Population” . Архивирано из оригинала 09. 07. 2012. г . Приступ?ено 29. 3. 2013 .  
  4. ^ Patterson & Pyle 1991 .
  5. ^ Billings 1997 .
  6. ^ Johnson & Mueller 2002 .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]