Црвена застава

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Сов?етски постер са црвеном заставом у част пете годиш?ице Октобарске револуци?е
Црвене заставе пред Националним музе?ем Кине у Пекингу

Црвена застава ?е ?едан од главних симбола соци?ализма , комунизма и ве?ине осталих левичарских идеологи?а. Застава се повезу?е са левицом ?ош од Француске револуци?е . [1] Соци?алисти су усво?или црвену заставу као сво? симбол током револуци?а 1848. године . Комунисти су ?е усво?или након кориш?е?а у Париско? комуни 1871 . године. [2] Црвена застава ?е била или и да?е ?есте застава неколико соци?алистичких држава, попут Сов?етског Савеза , НР Конга , Кине и Ви?етнама . У част црвене заставе складана ?е и итали?анска песма Банди?ера роса .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Црвена бо?а се током Француске револуци?е од 1789 . године повезивала са родо?уб?ем, а била ?е присутна и на француском триколору . ?акобинци су први окарактерисали црвену заставу као симбол проливене крви бораца. [3] Током гра?анског рата у Уругва?у , застава парти?е Колорадо била ?е црвене бо?е. ?узепе Гарибалди , ко?и ?е учествовао у том рату, сво?е ?е трупе приликом у?еди?е?а Итали?е 1861 . назвао црвенокошу?ашима, по узору на бо?у заставе.

Током револуци?е 1848. године, француски соци?алисти и радикални републиканци усво?или су заставу као сво?у и тражили да она постане службена застава Француске . До оснива?а Париске комуне 1871 , црвена застава ?е усво?ена као симбол комунизма. [2] Застава ?е била кориш?ена и током чувених првома?ских демонстраци?а у Чикагу 1886 . године.

Црвена застава постала ?е симбол пролетари?ата и постала веома популарна након соци?алистичке Октобарске револуци?е 1917 . године. [4] По узору на заставу ?е направ?ена и застава Сов?етског Савеза 1923 . године. [4] Многе комунистичке парти?е, ко?е су осниване после Октобарске реовлуци?е, усво?иле су црвену заставу као сво?у званичну заставу. У послед?е време, соци?алдемократске странке су почеле да напушта?у црвену заставу као сво? симбол и уместо тога користе ?црвени квадрат“.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Brink, Jan ten (1899). Robespierre and the Red Terror . ISBN   1402138296 .  
  2. ^ а б " Story of the Red Flag ", Revolution , 19.5. 2006, Приступ?ено 26.12. 2011.
  3. ^ Flags of the World , " French Revolution "
  4. ^ а б Flags of the World , "Soviet "

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]