Цвети су покретни хриш?ански празник ко?им се обележава Христов улазак у ?ерусалим . ^{[1] [2] [3] [4]} Увек пада у неде?у, дан након Лазареве суботе , и неде?у дана пре Ускрса . Установ?ен ?е у ?ерусалиму кра?ем IV века, за успомену на послед?и, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град ?ерусалим , и на послед?у неде?у ?еговог живота.

Обележава се у свим хриш?анским зем?ама, са незнатном разликом у обича?има. ?еван?елисти бележе да ?е Исус на капи?ама града дочекан са цве?ем и листовима палме , ко?е су му ?уди бацали пред ноге. Буду?и да ?е због хладног климата у многим европским зем?ама раст палми немогу?, народ на ова? дан у цркву носи шимшир , тису , гранчице врбе и маслине . Ме?у православцима Цвети важе за ?едан од на?радосни?их празника.

Исусов улазак у ?ерусалим [ уреди | уреди извор ]

Ова? дога?а? се збио тачно неде?у дана пре Христовог ускрсну?а. Поми?е се ?ош у пророчанству Захари?ином :

Раду? се много, к?ери сионска, подвику? к?ери ?ерусалимска;
ево, Цар тво? иде к теби, праведан ?е и спасава,
кротак и ?аше на магарцу, и на магарету, младету магаричином.
?  Зах. 9:9 ^[5]

Ово ?е протумачено као да Исус, представ?а?у?и се као цар ?уде?е , жели да опструише власт римског цара , те ?е изведен пред суд Синедриона и осу?ен на смрт.

Према ?еван?е?у, Исус ?е у град у?ахао на магарцу, дочекан масом ?уди ко?и су му простирали сво?е одежде пред ноге, пут му посипали цве?ем и палминим листовима, и певали у ?егову славу:

О Господе, помози! О Господе, да? да буде напредак!
Благословен ко?и иде у име Господ?е!
Благоси?амо вас из дома Господ?ег.
?  Пс. 118 25-26 ^[6]

Дочекан ?е попут истинског владара, попут цара.

Симболика [ уреди | уреди извор ]

Симболика магарца ?е мир, за разлику од ко?а, ко?и симболише рат. Стога улазак Христов у ?ерусалим представ?а долазак Принца мира , не долазак Кра?а ? ратног заво?евача . Баца?е ха?ина и палмовог лиш?а пред нечи?е ноге, представ?ало ?е исказ дубоког поштова?а и високе почасти. Сва четири ?еван?е?а сведоче да ?е Исусу била указана ова част. Ме?утим, док су Мате? , Марко и Лука тврдили да ?е народ простирао ха?ине и зукву , ?ован ?е инсистирао на листовима палме. У ?евре?ско? традици?и, палма ?е ?една од четири свете би?ке (поред лимуна , мирте и врбе) ко?а се носи на Сукот ^[7] (?Празник колиба“; петнаести дан месеца Тишри по ?евре?ском календару):

У први дан узмите во?а с лепих дрвета, и грана палмових
и грана с густих дрвета и врбе с потока, и веселите се
пред Господом Богом сво?им седам дана.
?  3 Мо?. 23:40 ^[8]

Ме?утим, палмова гранчица ?е у грчко? и римско? култури симболисала победу и боги?у Нику , односну Виктори?у . Када римски три?умфатор положи оруж?е, он облачи тогу, цивилну оде?у мира, а она ?е украшена палмовом гранчицом. ^{[9] [10]} Иако апостол Павле у сво?им Посланицама Христов улазак опису?е као три?умфални , овакво тумаче?е ни?е могло да посто?и све до 13. века . ^[11] У старом Египту палмове гране су пратиле поко?ника на посмртним церемони?ама, и симболисале су вечни живот. У сред?овековно? хриш?анско? традици?и оне су красиле мученике, страдалнике за хриш?анство, а представ?але су ?ихову моралну победу, три?умф духа над смр?у. ^[12] Палмино лиш?е се поми?е ?ош и у ?овановом Открове?у ( Апокалипса ):

Потом видех, и гле, народ многи, ког не може нико избро?ати,
од сваког ?езика и колена и народа и племена,
ста?аше пред престолом и пред ?аг?етом,
обучен у ха?ине беле, и палме у рукама ?иховим.
?  Отк. 7:9 ^[13]

У шеснаестом и седамнаестом веку, у западно? Европи су на Цвети спа?иване мале ?удске фигурине, ко?е су се звале Jack-'o'-Lent . Прав?ене су од сламе, да би потом биле каменоване или искидане на делове. ^[14] Симболика овог обича?а ?е освета ?уди Искариотском , ко?и ?е римским во?ницима проказао Исуса. Неки историчари сматра?у да ?е ово ритуални прогон зиме, и поздрав проле?у.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Fotopoulos, John (2006). New Testament and Early Christian Literature in Greco-Roman Context: Studies in Honor of David E. Aune (Supplements to Novum Testamentum, V. 122) . Leiden: Brill.  
• J. J. Zoltowski; Guillermo Galan Vioque (2001). Martial, Book VII: A Commentary (Mnemosyne, Bibliotheca Classica Batava Supplementum) . Boston: Brill Academic Publishers.  
• Brown, John M. (1996). Israel and Hellas (Beihefte Zur Zeitschrift Fur Die Alttestamentliche Wissenschaft ; 231) . Berlin: Walter de Gruyter.  
• Gioia Lanzi; Fernando Lanzi (2004). Saints and their symbols: recognizing saints in art and in popular images . Collegeville, MN: Liturgical Press.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Цвети на Викимеди?ино? остави .

• Та?на празника: Цвети (ТВ Храм - Званични ?ут?уб канал)
• Улазак Христов у ?ерусалим - Цвети Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. март 2022)
• Радио-телевизи?а Републике Српске: Данас Цви?ети, 8. 4. 2012. (?език: српски)
• Литурги?а на Цветну неде?у
• Прав?е?е крста од палми
• Цветна неде?а, контроверзе
• Улазак Христа у ?ерусалем, православне иконе