Хуан Доминго Перон
(
шп.
Juan Domingo Peron
;
Лобос
,
8. октобар
1895
?
Оливос
,
1. ?ул
1974
) ?е био
аргентински
генерал и председник од
1946
. године до
1955
. године и од
1973
. године до
1974
. године.
[1]
Перона ?е са власти 1955. године оборила во?на хунта. После државног удара, отишао ?е из Аргентине и до 1973. године живео у иностранству. У зем?у се вратио 1973. године, када ?е формирана перонистичка влада
Хектора Кампоре
и поново ?е изабран за председника. По повратку у зем?у поново изабран за председника и био на челу државе до смрти 1974. године. После ?егове смрти 1974. године положа? председника преузела ?е ?егова супруга
Изабела Перон
.
Перон ?е одрастао у сеоско? породици, а са 16 година се уписао на во?ну академи?у и након тога брзо напредовао у редовима аргентинске во?ске. Био ?е во?ни аташе у
Мусолини?ево?
Итали?и
30-их година, где ?е развио склоност према
фашизму
.
[
тражи се извор
]
Године
1943
. учествовао ?е у во?ном удару против владе
Рамона Касти?а
и учествовао у пучистичко? влади. Кра?ем 1945. се разишао са пучистима, био приси?ен на оставку и кра?е време ухапшен. Ме?утим, популарност ?егове тадаш?е супруге
Еве Перон
и синдикалне демонстраци?е су натерале властодршце да га ослободе, а године 1946. ?е победио на председничким изборима.
Перон ?е као председник увео низ реформи с ци?ем
национализаци?е
индустри?е, сма?е?а утица?а страних ? првенствено британских компани?а ? на политику зем?е, те побо?ша?а соци?алног положа?а на?сиромашни?их сло?ева. Перонова идеологи?а ? ко?у ?е описивао као тре?и пут изме?у
соци?ализма
и
капитализма
? данас се назива
перонизам
.
Перон ?е за председника изабран
1946
. године, али се након смрти Еве нашао све више политички изолован. Године
1955
. ?е збачен у во?ном удару и протеран у
Шпани?у
.
Када ?е у
Аргентини
након осамнаест година поновно успостав?ена демократи?а, Перон се вратио и глатко победио на изборима. Ме?утим, био ?е тешко болестан и ни?е био у ста?у спречити све крвави?е обрачуне изме?у леве и десне фракци?е сво?их присталица.
Након смрти га ?е наследила супруга
Изабела Перон
.
Након завршетка
Другог светског рата
, Аргентина ?е постала популарно склониште за
нацисте
, од ко?их су неки били под Пероновом заштитом. У Аргентину су се пребацивали преко тзв.
пацовских канала
из Европе. Неки од ?их били су
?озеф Менгеле
(стигао 1949) и
Адолф А?хман
(1950). У Аргентини су уточиште нашли и функционери марионетских режима, попут
Анте Павели?а
, ко?и ?е до одласка у Франкову Шпани?у
1957
. године био Перонов саветник за безбедност.
[2]
Бегунци су обично добиjали фалсификоване пасоше у аргентинском конзулату у
Барселони
.
|
---|
Врховни управници
(1816?1820)
| | |
---|
Председници
(1826?1827)
| |
---|
Гувернери провинци?е
Буенос А?рес (1827?1854)
| |
---|
Председници (од 1854)
| |
---|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Академске
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|