Хуан Доминго Перон
Хуан Перон
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1895-10-08 ) 8. октобар 1895.
Место ро?е?а	Лобос , Аргентина
Датум смрти	1. ?ул 1974. ( 1974-07-01 )  ( 78 год. )
Место смрти	Оливос , Аргентина
Универзитет	Colegio Militar de la Nacion
Професи?а	во?но лице
Породица
Супружник	Ева Перон Изабела Перон
Политичка кари?ера
Политичка странка	?устици?алистичка парти?а
Мандати Председник Аргентине 4. ?ун 1946 ? 21. септембар 1955. Претходник Еделмиро Фарел Наследник Едуардо Лонарди Председник Аргентине 12. октобар 1973 ? 1. ?ул 1974. Претходник Раул Ластири Наследник Изабела Перон Потпредседник Аргентине ( де факто ) 8. ?ул 1944. ? 10. октобар 1945. Претходник Еделмиро Фарел Наследник Хуан Пистарини
Потпис

Хуан Доминго Перон ( шп. Juan Domingo Peron ; Лобос , 8. октобар 1895 ? Оливос , 1. ?ул 1974 ) ?е био аргентински генерал и председник од 1946 . године до 1955 . године и од 1973 . године до 1974 . године. ^[1] Перона ?е са власти 1955. године оборила во?на хунта. После државног удара, отишао ?е из Аргентине и до 1973. године живео у иностранству. У зем?у се вратио 1973. године, када ?е формирана перонистичка влада Хектора Кампоре и поново ?е изабран за председника. По повратку у зем?у поново изабран за председника и био на челу државе до смрти 1974. године. После ?егове смрти 1974. године положа? председника преузела ?е ?егова супруга Изабела Перон .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Перон ?е одрастао у сеоско? породици, а са 16 година се уписао на во?ну академи?у и након тога брзо напредовао у редовима аргентинске во?ске. Био ?е во?ни аташе у Мусолини?ево? Итали?и 30-их година, где ?е развио склоност према фашизму . ^{[ тражи се извор ]}

Године 1943 . учествовао ?е у во?ном удару против владе Рамона Касти?а и учествовао у пучистичко? влади. Кра?ем 1945. се разишао са пучистима, био приси?ен на оставку и кра?е време ухапшен. Ме?утим, популарност ?егове тадаш?е супруге Еве Перон и синдикалне демонстраци?е су натерале властодршце да га ослободе, а године 1946. ?е победио на председничким изборима.

Перон ?е као председник увео низ реформи с ци?ем национализаци?е индустри?е, сма?е?а утица?а страних ? првенствено британских компани?а ? на политику зем?е, те побо?ша?а соци?алног положа?а на?сиромашни?их сло?ева. Перонова идеологи?а ? ко?у ?е описивао као тре?и пут изме?у соци?ализма и капитализма ? данас се назива перонизам .

Перон ?е за председника изабран 1946 . године, али се након смрти Еве нашао све више политички изолован. Године 1955 . ?е збачен у во?ном удару и протеран у Шпани?у .

Када ?е у Аргентини након осамнаест година поновно успостав?ена демократи?а, Перон се вратио и глатко победио на изборима. Ме?утим, био ?е тешко болестан и ни?е био у ста?у спречити све крвави?е обрачуне изме?у леве и десне фракци?е сво?их присталица.

Након смрти га ?е наследила супруга Изабела Перон .

Контроверзе [ уреди | уреди извор ]

Након завршетка Другог светског рата , Аргентина ?е постала популарно склониште за нацисте , од ко?их су неки били под Пероновом заштитом. У Аргентину су се пребацивали преко тзв. пацовских канала из Европе. Неки од ?их били су ?озеф Менгеле (стигао 1949) и Адолф А?хман (1950). У Аргентини су уточиште нашли и функционери марионетских режима, попут Анте Павели?а , ко?и ?е до одласка у Франкову Шпани?у 1957 . године био Перонов саветник за безбедност. ^[2] Бегунци су обично добиjали фалсификоване пасоше у аргентинском конзулату у Барселони .

Извори [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Хуан Доминго Перон на Викимеди?ино? остави .