Хе?дар Алирза оглу Али?ев
(
азер.
Heyd?r ?lirza o?lu ?liyev
;
1923
?
2003
) ?е био тре?и председник
Азербе??ана
, од
24. ?уна
1993
. до
31. октобра
2003. године.
[1]
Као национални председник имао ?е уставна овлаш?е?а, али ?егов утица? на азербе??анску политику започео ?е годинама рани?е. Као млади? придружио се Азербе??анском
народном комесари?ату за државну безбедност
(НКГБ) и брзо се успео на чин генерал-ма?ора.
Режим ко?и ?е успоставио Хе?дар Али?ев у Азербе??ану описиван ?е као
диктаторски
,
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
ауторитаран
,
[8]
[9]
[10]
[11]
и
репресиван
.
[12]
Политички коментатори истичу да ?е Али?ев водио опресивну
полици?ску државу
, да ?е намештао изборе и загушивао штампу,
[13]
[14]
док други истичу да ?е ?егова уравнотежена политика
Азербе??ану
донела стабилност.
[15]
[16]
Ро?ен ?е у граду
Нахчивану
. Након што ?е завршио Нахчиванску педагошку школу, од
1939
. до
1941
. ?е студирао архитектуру на Азербе??анском индустри?ском институту (данас Азербе??анска државна нафтна академи?а).
Придружио се НКГБ-у (претеча
КГБ
-а)
1944
. године. Брзо се успео до чина
генерал-ма?ора
и ве?
1964
. постао заменик шефа, а
1967
. шеф Азербе??анског КГБ-а.
Леонид Бреж?ев
?е
1969
. Али?еву доделио функци?у Првог секретара
Централног комитета
Комунистичке парти?е Азербе??ана
. Током свог мандата успешно се борио против корупци?е.
?ури? Андропов
га ?е
1982
. именовао за првог заменика председника Ве?а министара Сов?етског Савеза. Али?ев ?е на ово? функци?и био Азер ко?и се на?више успео у политичко? хи?ерархи?и Сов?етског Савеза.
Године
1987
. био ?е приси?ен да поднесе оставку и оде у пензи?у због оптужби за корумпираност ко?е ?е изнео
Михаил Горбачов
.
До
1990
. ?е живео у
Москви
, а у току
распада Сов?етског Савеза
вратио се у Азербе??ан. До 1993. ?е био гувернер
Нахчивана
, а након што ?е дотадаш?и председник
Абулфаз Елчибе?
сишао с власти након референдума, Али?ев ?е изабран за новог председника у октобру 1993. године.
Марта
1995
. против Али?ева ?е покушан
државни удар
, ко?и ?е завршио убиством во?е пуча, пуковника Ровшана ?авадова.
Здрав?е ?е почело да му се погоршава
1999
, а лечио се у
САД
. С функци?е председника сишао ?е у октобру 2003, умро ?е у Кливленду (САД) 12. децембра исте године.
Хе?дар Али?ев ?е ро?ен ?е у
Нахичевану
у ку?и ко?а се налазила у Пушкиново? улици, познато? као Пушкински поток.
[17]
Ро?ен ?е у породици же?езничког радника као четврто од осморо деце. Породица Али?ев ?е у Нахичеван дошла из азерског села ?омартли у некадаш?ем
Зангезурском у?езду
(данаш?е село Танат код
Гориса
у
?ермени?и
).
[18]
Ма?ка ?еговог оца била ?е из села Уруд (данас село
Воротан
у ?ермени?и).
[19]
Ме?у ?еговим претцима има и оних ко?и су носили почасни наслов
kerbalai
ко?и се давао оним
ши?итским муслиманима
ко?и су ходочастили у
Карбалу
у
Ираку
. У ?едном интерв?уу Али?ев ?е рекао: "?а по сво?им коренима припадам муслиманско? религи?и. По националности сам Азер и поносан сам с тим".
[20]
У ?егово? ?е породици било ?ош четверо бра?е:
Хас?н
(1907 - 1993),
Хусеин
(1911 - 1991),
Акил
(1926 - 2006) и
Калал
(р. 1928) те три сестре: Сура, Шафика и Р?фика (р. 1932).
Након завршеног образова?а на Педагошко? високо? школи 1939. Али?ев ?е отишао да студира архитектуру на
Азербе??анском индустри?ском институту
. Ме?утим, почетак
Другог светског рата
?е прекинуо ?егово образова?е.
[21]
Делатност у служби сигурности
[
уреди
|
уреди извор
]
Од лета 1941. године Али?ев ?е радио као начелник од?ела у
Народном комесари?ату унутраш?их послова
Нахичеванске АССР
и у Ве?у народних посланика Нахичеванске АССР. У лето 1944. године премештен ?е у службу државне сигурности.
[21]
Био ?е припадник
СМЕРША
, во?не противобав?ешта?не службе, на
Укра?инском бо?ишту
.
[22]
У
Комунистичку парти?у СССР-а
учланио се 1945. године, а исте године завршио ?е курс оспособ?е?а у Школи обуке руководства оперативног састава МУП-а СССР-а. Након тога се вратио у Нахичеван где ?е радио у служби сигурности с чином
поручника
.
[23]
На 30. годиш?ицу сов?етске во?ске и морнарице, 1948. године, Али?ев ?е одликован ?убиларном меда?ом, а у то време промовисан ?е у чин
натпоручника
.
[23]
Од те ?е године водио 5. оде?е?е МУП-а у
Азербе??анско? ССР
.
[24]
Изме?у 1949. и 1950. године поха?ао ?е Школу обуке руководства оперативног састава МУП-а СССР-а ради преквалификова?а у
Ле?инграду
ко?у ?е завршио с одличним успехом.
[25]
Након тога вратио се у Баку и убрзо ?е унапре?ен у чин
капетана
.
[23]
Од 1953. године радио ?е у Источном оде?е?у КГБ-а, те ?е путовао у
Пакистан
,
Иран
,
Авганистан
и
Турску
.
[22]
За заменика шефа
КГБ-а
у Бакуу именован ?е 1956. године.
[23]
Под ?еговим руководством и непосредним суделова?ем спроведене су операци?е делова?а "Двобо?", "Алагез", "Природословац" и друге.
[25]
Упоредно ?е поха?ао вечер?е оде?е?е Факултета истори?е
Азербе??анског државног универзитета
, на ко?ему ?е дипломирао 1957. године.
[22]
Због узорне службе КГБ га ?е одликовао више пута.
[25]
Од 1960. године био ?е на челу противбавешта?ног одела Ве?а министара Азербе??анска ССР.
[26]
Замеником председава?у?ег КГБ-а Азербе??анска ССР именован ?е 1964. године.
[25]
На челу азербе??анског КГБ-а био ?е генерал
Сем?он Цвигун
, помо?ник и зет главног секретара КП СССР-а
Леонида Бреж?ева
, ко?и ?е Али?ева препоручио на положа? првог зам?еника.
[27]
Две године касни?е завршио ?е обуку руководите?ског састава с одличним успехом на Вишо? школи КГБ-а названу по
Феликсу Дзержинском
.
[25]
Цвигун ?е, након што га ?е Бреж?ев именовао замеником шефа КГБ-а, помогао Али?еву да га замени на челу Азербе??анског КГБ-а.
[28]
Тако ?е Али?ев одлуком Президи?ума Врховног сов?ета Азербе??анска ССР именован на дужност шефа азербе??анског КГБ-а 21. ?уна 1967. године.
[25]
Он ?е био ?е први Азер на то? дужности након
Мира Джафара Багирова
.
[29]
На то? дужности остао ?е до 14. 7. 1969. године. Као шеф азербе??анског КГБ-а, дао ?е велик допринос национализаци?и и обуци обав?ешта?них струч?ака. Унапре?ен ?е у чин
генерала ма?ора
. Због заслуга у служби, шеф КГБ-а у СССР-у
?ури? Андропов
послао му ?е писмо захвале и вредан поклон.
[25]
- ^
?Heydar Aliyev biography”
. Архивирано из
оригинала
2007-09-13. г
. Приступ?ено
2007-08-11
.
- ^
The Two Faces of Azerbaijan’s Mr. Aliyev
//
The New York Times
, JAN. 11, 2015
- ^
Hans Slomp
. Europe, A Political Profile: An American Companion to European Politics: An American Companion to European Politics. ABC-CLIO, 2011.
ISBN
9780313391811
. P.672
- ^
FranCoise Companjen, Laszlo Maracz, Lia Versteegh
. Exploring the Caucasus in the 21st Century: Essays on Culture, History and Politics in a Dynamic Context. Amsterdam University Press, 2011.
ISBN
90-8964-183-1
, 9789089641830. P.121
- ^
Thomas Goltz
. Azerbaijan Diary: A Rogue Reporter’s Adventures in an Oil-Rich, War-Torn, Post-Soviet Republic. M.E. Sharpe, 1999.
ISBN
9780765602442
. P.66
- ^
Elisabeth Precht
.
Azerbaijan In the Shadow of a Dictatorship
//Jarl Hjalmarson Foundation, 2012
- ^
В турецком учебнике Гейдар Алиев представлен как диктатор
Архивирано
2017-08-20 на са?ту
Wayback Machine
// Сontact.az. 2013 Февраль 09 ≪
В изданной в Турции учебнике ?Конституционное права“ для студентов университетов бывший президент Азербайджана Гейдар Алиев назван ?диктатором“
≫ (
copy
)
- ^
Rise of Leader's Son Sharpens Azerbaijan's Identity Crisis
//
Washington Post
. August 9, 2003
- ^
David J. Kramer
and
Richard Kauzlarich
.
It’s time for the United States to act on Azerbaijan
//
Washington Post
, September 8, 2016
- ^
Svante E. Cornell
Democratization Falters in Azerbaijan
// Journal of Democracy 12.2 (2001) 118?131
- ^
Борисов Николай Александрович
. Институционализация института президентства и перспективы консолидации политических режимов на постсоветском пространстве // ≪Полития≫.-2011.-№ 4(63).-С.93-103. ≪
И хотя эта гипотеза ещё нуждается в дополнительной проверке, уместно предположить, что в этих государствах состоялась авторитарная консолидация, причем важнейшим её фактором был институт президентства и сами личности президентов (Сапармурат Ниязов, Эмомали Рахмон, Нурсултан Назарбаев, Гейдар Алиев)
≫
- ^
Encyclopædia Britannica
.
Heydar Aliyev
.
Azerbaijani politician who, was one of the most powerful men in Azerbaijan for more than 30 years, as deputy chairman (1964-67) and chairman (1967-69) of the regional KGB, as secretary (1969-87) of the Communist Party of Azerbaijan, and from 1993 as the repressive and autocratic president of independent Azerbaijan.
- ^
?Heidar Aliev, maestro of the Caucasus”
.
The Economist
. 2000-08-31.
ISSN
0013-0613
. Приступ?ено
2017-09-03
.
"There is stability, because Mr Aliev is an acute tactician who runs a heavy-handed police state. Opposition leaders who decline to be co-opted are in jail, in exile or bullied. Elections are rigged, the media muzzled."
- ^
Kucera, Joshua (2008-05-20).
?Travels in the Former Soviet Union”
.
Slate
(на ?езику: енглески).
ISSN
1091-2339
. Приступ?ено
2017-09-03
.
- ^
Aslanli, Araz.
?AZERBAIJAN-RUSSIA RELATIONS: IS THE FOREIGN POLICY STRATEGY OF AZERBAIJAN CHANGING?”
(PDF)
.
- ^
?why-so-much-stability-an-overview-of-the-azerbaijani-political-system”
(PDF)
.
- ^
Речь Президента Азербайджана Гейдара Алиева на церемонии открытия памятника гениальному русскому поэту А.С.Пушкину
(na ruskom). Хе?дар Али?ев irsi, 9. travnja 2000. Pristupljeno 2. svibnja 2014.
- ^
De Wall, 2004, str. 306.
- ^
Ahundova 2007
, стр. 19?29
harvnb грешка: no target: CITEREFAhundova2007 (
help
)
- ^
Gusman 2005
, стр. 95
harvnb грешка: no target: CITEREFGusman2005 (
help
)
- ^
а
б
Hajdar Alirza oglu Alijev - Nacionalni vođa azerbejd?anskog naroda
. Хе?дар Али?ев irsi. Pristupljeno 2. 5. 2014.
- ^
а
б
в
Altstadt 1992
, стр. 177
harvnb грешка: no target: CITEREFAltstadt1992 (
help
)
- ^
а
б
в
г
Алиев, Гейдар
(na ruskom). Lenta. Pristupljeno 8. 5. 2014.
- ^
Алиев Гейдар Алиевич (Алиев Гейдар Алирза-оглу)
(na ruskom). Kommersant, 15. 12. 2003. Pristupljeno 8. 5. 2014.
- ^
а
б
в
г
д
?
е
Heads of special services of Azerbaijan: Aliyev Heydar Alirza ogly: June, 1967 ? July, 1969
Архивирано
на са?ту
Wayback Machine
(8. ма? 2014) (na engleskom). Ministarstvo nacionalne sigurnosti Republike Azerbejd?an. Pristupljeno 8. 5. 2014.
- ^
Гейдар Алиев ? архитектор современного Азербайджана ("Твой выходной")
Архивирано
на са?ту
Wayback Machine
(9. ма? 2014) (na ruskom). Golos Rossii, 12. 5. 2013. Pristupljeno 8. 5. 2014.
- ^
Mihail Makejev: "
Филипп Борков или диверсионный характер "холодной войны"
", КТО есть КТО (na ruskom), br. 6 (15). Ruski biografski institut, Moskva, 1999. Pristupljeno 8. 5. 2014.
- ^
Altstadt 1992
, стр. 177?178
harvnb грешка: no target: CITEREFAltstadt1992 (
help
)
- ^
Altstadt 1992
, стр. 178
harvnb грешка: no target: CITEREFAltstadt1992 (
help
)
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|