Хефестов храм ?е на?бо?е очувани храм у Грчко? из античког периода на простору Атинске Агоре . Посве?ен ?е Хефесту , древном богу ватре и ковачког заната, ?едном од синова Зевса и Хере и Атини , боги?и цивилизаци?е , мудрости , тка?а , заната и трезвени?е стране рата у грчко? митологи?и.

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Храм ?е смештен унутар четврти Тисио, близу Акропо?а и пи?аце Монастираки, непосредно изнад атинске Агоре и Аталосове стое. ^[1]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Према археолозима, храм ?е сагра?ен на западном ободу града, у атинско? Агори, на брду Агореос Коронос средином петог века п. н. е. (460?448 године п. н. е.). Мада су радови на ?еговим гор?им деловима и архитектонским скулптурама окончани 420. године п. н. е., као класичан пример Дорског стила у античко? архитектури. ^[2]

Истори?ски оквири у ко?има ?е настао храм [ уреди | уреди извор ]

Истори?ска збива?а прве половине 5. века п. н. е. умногоме су утицале на грчку класичну уметност. Уметници тумаче битке, победе и пат?е, на ?едан динамичан и слободан начин. Трагови архаичне скулптуре се лагано и у потпуности губе. Одлучу?у?и 5. век п. н.е. ?е био борба ослобо?е?а народа од тирани?е аристократске ма?ине над oстатком грчког друштва и исто толико судбоносан ?е био у напорима и победама ко?е су изво?еване у рату против Перси?анаца. Захва?у?у?и победи гра?анске демократи?е и новом друштвеном поретку створени су услови за глорификаци?у слободe, ратничко? слави грчких херо?а и захвалности боговима. Тако су настали многи храмови у атинско? Агори ме?у ко?има ?е био и Хефестов. После битке код Плате?е, Грци су се заклели да никад више не обнове свети?е уништене од стране Перси?анаца током ?ихове инвази?е, ве? да их оставе у рушевинама као стални подсетник варварске свирепости непри?аате?а.

Када ?е Кимон 468. године п. н. е. однео победу у битки на реци Еуримедиону завршени су грчко-перси?ски ратови. У наредним годинама Ати?ани су концентрисали сво?е активности пре свега на обнову економи?у и ?ача?у свог утица? у Делском савезу, а тек у наредним децени?ама наступа прво укла?а?е рушевина а потом и обнав?а?е Акрополиса.

Кимоново обнав?а?е Атине настави?е Перикле, у?едините?, ?едан од утица?ни?ни?их гра?ана ко?и су се окупили и организовали опште снаге из ко?их ?е створена енерги?а и полет ко?има ?е испу?ен скоро читав век грчке истори?е. Перикле ?е ?едан од оснивача атинске демократи?е и имао ?е веома велики утица? на политичком и друштвеном нивоу. Наиме када ?е Перикле дошао на власт, он ?е осмислио огромни про?екат да се Атина осну?е као велики центар мо?и и грчке културе. У том периоду започета ?е и изград?а Хафестовог храма у атинско? Агори као дао доказ о традиционалном атинском богатству, о чему сведочи кориш?е?е Дорског стила, скупих метопа и многобро?них ва?арских дела.

Изград?а храма [ уреди | уреди извор ]

Археолошка ископава?а указу?у на то да ?е пре овог храма посто?ала мали храм на врху брда Колонос Агораиос, ко?и ?е спа?ен, када су Перси?анци заузели Атину у 480. године п. н. е.

Изград?а храма ко?а ?е почела ?е 449. године п. н. е. ни?е завршен до 415 године п. н. е., вероватно зато што ?е акценат био став?ен на изград?у споменика на Акропо?у. Западна фриз ?е завршен изме?у 445. и 440. године п. н. е. док се источни, западни педимент и разне модификаци?е унутар храма датира?у на период од 435. до 430. године п. н. е. До времена Ники?иног мира, од 421. до 415. године п. н. е. на храму ни?е став?ен кров и нису подигнуте статуе божанстава, тако да храм званично отворен 416. или 415. године п. н. е.

Храм ?е про?ектован и изгра?ен на?вероватни?е по нацртима Иктиноса, ?едног од талентовани?их грчких архитеката ко?и ?е учествовао и у град?и Партенона , за?едно са многим другим занатли?а ко?и су радили на овом прелепом и на?бо?е очуваном храму у Грчко?. Ова? античких архитеката заправо ?е радио по иде?ним творевинама великог Фиди?е , па се сматра да ?е богата декоративна пластика у храму представ?а аутентичан Фиди?ин израз, док ?е на само? изради исте ангажовано мноштво умешних античких ва?ара. Спекулише се да ?е на храму радио као ученик Фиди?ин, ?едан део ва?ане пластике и велики грчки мислилац Сократ (тачни?е група ?Граци?а”).

У тре?ем веку, око храма образована ?е мали врт у коме ?е поса?ено дрве?е и жбу?е (нар, ловори и мирте).

Пренамена храма [ уреди | уреди извор ]

Од 7. века до 1834. године, храм ?е био православна црква посве?ена Св. Георги?у Акамату. Послед?а Света Миса у ?ему ?е одржана у фебруару 1833. године, када ?е Кра? Ото стигао у Грчку.

Зграда дугу?е сво?у изузетну очуваносст следе?им факторима:

• Атина ни?е у зони ?аких зем?отреса,
• Храм ?е претворен у хриш?анску цркву у 7. веку што ?е утицало да каме?е са ?е ни?е кориш?ено за гра?евински матери?ал,

Ме?утим претвара?е у цркву довела ?е до одре?ених оште?е?а због:

• Намерног сака?е?а скулптура, из верских разлога, изузев минотаура у ?угоисточном углу ко?и ?е задржао главу.
• Претвара?а у гроб?е. Наиме у раном 19. веку, храм ?е кориш?ен као протестантско гроб?е, на коме су сахра?ени многи европски хеленисти ко?и су умирали у рату за независност Грчке, што потвр?у?у археолошка ископава?а ??након ко?их су откривени бро?ни гробови.

Да?а девастаци?а храма прекинута ?е 1834. године након што ?е кра? Ото наредио да се гра?евина користи као музе?, Хафестов храм ?е ову функци?у имао све до 1934. године.

Данас ?е храм ?едан од на?ве?их и на?бо?е сачуваних древних (античких) споменика културе у Грчко? изузетно посе?ен од стране многобро?них туриста из целог света.

Изглед [ уреди | уреди извор ]

Архитектура [ уреди | уреди извор ]

Храм ?е изгра?ен од Пентели мермера, док су ?егове скулптуре изра?ене од парског мермера у Дорском стилу.

Правоугаоног ?е облика са ужом источном и западном страном храма (ширине по 13,708 m), и дужом ?ужном и северном страном (дужине по 31,769 m).

Унутраш?ост храма се састо?и од:

• пронаоса , портика или предвор?а,
• наоса или целе, унутраш?ег дела и главног простора храма ? светилишта у коме се налазио кип божанства ко?ем ?е посве?ен храм.
• опистодома , зад?ег (унутраш?ег) дела храма одво?еног од наос зидом и са посебаним излазом ? на западно? фасади.

По сво?о? архитектонско? форми храм ?е периферни, са стубовима ко?и окружу?у средиш?е и унутраш?е делове украшене фризовима. Храм има по шест стубова на источно? и западно? страни и по 13 на северно? и ?ужно?, ко?и су висине 5,713 m.

Декоративна пластика [ уреди | уреди извор ]

У декоративно? пластици храма доминира меша?е два уметничка стила доског и ?онског. У пронаос и опистодомос украшени су ?онским фризовима, уместо више типичних дорских триглиписа ко?и генерално допу? скулптуре у делове и метопа. Меша?е стилова на?вероватни?е ?е било инспирисано декоративном пластиком атинског Партенона.

?егов фриз и други украси су доста оште?ени након зем?отреса и инвази?а непри?ате?а током векова.

На источно? страни храма су скулптуре ко?е приказу?у Херкулеса и битку Тезе?а и Палантидеса, и педесетеро деце паласа. На западно? страни скулптуре приказан ?е пад Тро?е. ^[3]

Источни и западни ?онски фриз са фигуром, можда Тез?а, представ?еног у улози тиранина (лево)

Украсни врт [ уреди | уреди извор ]

Око храма, истражива?ем су откривени трагови посто?а?а малог врта заса?еног у 3. веку п. н. е. Од поса?ене вегетаци?е у врту ?е доминирало дрве?е и жбу?е ( нар , ловори и мирте ).

Извори [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]