Хенри VI
(
енгл.
Henry VI of England
;
6. децембар
1421
?
21
/
22. ма?
1471
),
енглески кра?
, послед?и
монарх
из
династи?е Ланкастер
, ко?и ?е наследио круну
1422
, када ?е имао осам месеци. Владавину му ?е обележила феудална анархи?а, пошто се бавио само црквеним пита?има. Свргнут у династичким борбама,
Рату две руже
, а уби?ен ?е у ма?у 1471. у лондонском затвору
Лондон Тауер
. Боловао ?е од
шизофрени?е
.
Порекло, долазак на престо и феудална анархи?а
[
уреди
|
уреди извор
]
Хенри ?е био син
претходног енглеског кра?а
Хенри?а V Ланкастера
и
Катарине од Валоа
, родио се
6. децембра
1421
. године.
На престо ?е дошао када ?е ?егов отац умро, 31. августа следе?е године. Пошто Хенри тада ни?е имао ни годину дана, почела ?е борба на?крупни?их феудалаца за утица? и власт. У то? борби су се истицали министар
Хамфри (во?вода од Глостера)
,
Хенри (кардинал Бофора)
и Вили?ам де ла Поле (во?вода од Сафока). Борба се наставила и после Хенри?евог пунолетства 1437. године.
Године 1449. Вили?ам де ла Поле ?е смакнут и по?авили су се нови узурпатори
Едмунд, во?вода од Самерсета
и прослав?ени во?сково?а
Ричард, во?вода од ?орка
.
Хенри према уговору из Тро?а, по доласку на престо, преузима власт у Француско?. Легитимни француски кра?
Шарл VII Победник
не прихвата уговор из Тро?а и себе сматра легитимним кра?ем, па се повлачи на ?уг, преко Лоаре и настав?а борбу против Енглеза. Пошто више ни?е посто?ала организована француска во?ска, Енглези су уз помо? Бургунди?е лако побе?ивали остатке некад славне француске во?ске. Тада се у Француско? ?ав?а?у два кра?а: на северу Хенри VI а на ?угу Шарл VII. Борба изме?у Француза и Енглеза настав?ана ?е с промен?ивим успесима.
1428. године Енглези су са знатним снагама предузели нову офанзиву и опсели у октобру те године Орлеан, ко?и ?е представ?ао к?уч за ?уг Француске. Око Орлеана заметнута ?е упорна борба. По?ава
?ованке Орлеанке
?е представ?ала прекретницу у рату са Енглезима.
Око ?ованке Орлеанке настало ?е много легенди. ?ену су делатност час идеализовали, као што ?е то чинила црквено-монархиска традици?а, час представ?али на сатиричан начин да би разбили католичке легенде, као што ?е чинио Волтер. Али, данас су извори за ту епоху тако добро проучени да можемо створити ?асну представу ко ?е она била и какву ?е истори?ску улогу одиграла.
?ованка Орлеанка била ?е се?анка из Источне Француске, из села Домреми?а ко?е ?е лежало изме?у Шампа?е и Лотаринги?е. ?ена истори?ска по?ава представ?ала ?е симптом расположе?а ко?е ?е у то време владало ме?у француским се?аштвом, страшно опустошеним п?ачка?ем енглеских на?амника као и борбом француских феудалних клика, посебно акци?ама бургундаца. Се?аци су тада полагали наду у кра?евску власт ко?а ?е имала да протера Енглезе и да прекине с метежом у Француско?.
?ованка Орлеанка
?е била убе?ена да се ?ена миси?а састо?и у томе да ослободи Орлеан опсаде и да Шарла VII крунише у Ремсу. У томе ?е она видела изврше?е бож?е во?е. Ома ?е веровала да су ?о? сам бог и ?егови светите?и указали на ?ену миси?у. ?ованка Орлеанка ?е успела да доби?е ауди?енци?у код Шарла VII и да наведе тог неодлучног и слабог човека на енергичну акци?у. Омогу?или су ?о? да се стави на чело во?ске или, тачни?е, да се придружи трупама ко?е су ишле у помо? Орлеану. Тврдила ?е да ?е добила бож?е визи?е и да ?о? бож?и глас говори да протера Енглезе. Уз ?у су, додуше, били искусни команданти, али ?е она непосредно учествовала у биткама. Навукла ?е на себе ритерску ратну опрему, и ?ена по?ава на челу во?ске силно ?е одушев?авала борце. ?о? ?е пошло за руком да ослободи Орлеан опсаде. ?ованки Орлеанки ?е помогла донекле околност што се положа? Енглеза у Француско? у то доба погоршао . Успела ?е поди?и морал француске во?ске у
Орлеану
, присиливши Енглезе
1429
. да одустану од опсаде.
Инспирисани ?ованком Орлеанком Французи заузима?у неколико ?аких енглеских упоришта у Лоари.
После тога 8.000 француских во?ника побе?у?е 3.000 Енглеза 1429. у
бици код Пата?а
. То ?е била прва велика француска победа, после ко?е се Шарл VII Победник свечано крунише за кра?а
17. ?ула
1429. у катедрали у Ремсу.
После тога ?ованка Орлеанка ?е сматрала да ?е извршила сво?у миси?у. Како каже Маркс:
она ... ?е пала пред ноге животи?е Шарла VII, молила га да ?е отпусти... али ?у ?е он задржао да би ?е и убуду?е искористио.
Погуб?е?е ?ованке Орлеанке
[
уреди
|
уреди извор
]
Ме?утим, француски дворани незадово?ни порастом утица?а
просте се?ачке дево?ке
, пожурили су да ?е се отресу. У бици код Компи?е?а, где ?е ?ованка Орлеанка морала да са сво?им одредом одступи ка градско? капи?и, нашла се пред затвореним вратима. Бургундци су ?е заробили и продали Енглезима (1430. године).
Енглези су образовали против ?е црквени суд у коме ?е узело учеш?а француско свештенство, првенствено париско. Су?ено ?о? ?е у Руану, главном граду Норманди?е. На челу тог суда био ?е епископ Кошон (Cauchon; француска реч cochon, ко?а се исто изговара, значи сви?у. Зато Маркс и назива председника суда
зби?а сви?ом
). ?ованку су оптужили за чароб?аштво и лажна пророчанства. Можда су ?е ставили и на муке. Осу?ена ?е на смртну казну и спа?ена у Руану 1431. године.
Та смртна казна, ипак, никакве користи ни?е донела Енглезима. ?ихова ?е ствар у Француско? била изгуб?ена.
Општенародни полет ко?и ?е тако живо дошао до изража?а у делатности ?ованке Орлеанке збио ?е око кра?а Шарла VII и се?аштво и племство и буржоази?у.
Француска од 1429. до 1453.
С?а?но започети рат у Француско? узимао ?е сада за Енглезе све гори обрт. Страшна пустоше?а ко?има су Енглези изложили несре?ну зем?у изазвала су општу побуну против осва?ача. Племство, буржоази?а и се?аштво збили су се око кра?а Шарла VII. Бургундски во?вода, ко?и ?е сво?им савезом толико олакшао Енглезима ?ихове прве успехе, раскинуо ?е савез са Енглеском 1435. године због енглеских покуша?а да заузму Низоземску и ступио у савез с Шарлом VII. То означава велику прекретницу у рату. Париз ?е дотад био под контролом Бургунди?е, па се тиме вра?а Француско?. Енглези тиме губе на??ачег савезника, а Французи га доби?а?у. Тиме се ве? наслу?у?е исход рата, ко?и ?е тра?ати ?ош 19 година после тога. Бургунди?а ?е финанси?ски знатно допринела касни?им француским успесима.
Енглези су и да?е били супериорни?и у биткама, па зато Шарл VII спроводи избегава?е великих битака т?.
фаби?анску стратеги?у
и напада се углавном герилски. Енглези су имали много ма?е во?ника од Француза, а држа?е великих територи?а им ?е везало мали бро? во?ника на много места. Енглези су трпели неуспех за неуспехом и мало помало изгубили све што су осво?или у Француско?. У само? Енглеско? кра?евска ?е власт била у пуном опада?у; око престола во?ена ?е дворска борба изме?у феудалних клика за власт, што ?е погоршало ствар.
У ме?увремену ?е француска во?ска поста?ала и тактички бо?а, ?ер се све више трансформисала у ста?а?у во?ску, ко?а ?е била много снажни?а и мо?ни?а од феудалних во?ски.
Французи су успели
1449
. заузети
Руан
, а
Шербур
и
Бордо
1451
. године. Енглези покушава?у при кра?у рата да поврате Гаско?у, али безуспешно. Коначно побе?у?у Французи
1453
. у послед?о?
бици код Касти?она
. Тиме ?е био завршен
Стогодиш?и рат
, а Француска ослобо?ена. ?едино ?е град Кале остао у рукама Енглеза.
Док су ратни успеси Хенри?а V привремено задржавали народно незадово?ство, безобзирно господаре?е феудалаца, прекомерно повишава?е пореза, п?ачка?е државне касе и срамни неуспеси у Француско? за време ?еговог наследника изазивали су све ве?е ропта?е. Ритери, буржоази?а и гор?и сло? се?ака желели су ?аку власт ко?а би учинила кра? феудално? анархи?и.
Насупрот ланкастерско? династи?и, за чи?е су владавине безобзирно господарили феудалци, ритери и гра?ани почели су да подржава?у представнике ?оршке династи?е, крупне зем?опоседнике у Енглеско?. Далеки ро?ак кра?евског рода во?вода Ричард ?оршки био ?е популаран као способан во?сково?а, ко?и ?е ?едно време поправио положа? Енглеза у Француско?. Широки енглески кругови об?аш?авали су све во?не неуспехе ?еговим опозива?ем, до кога ?е дошло због интрига ?егових противника на двору. Опште незадово?ство довело ?е до устанка ко?и ?е захватио ?уг Енглеске. Центар устанка постала ?е грофови?а Кент.
Устанак, коме ?е стао на чело ?ек Кед, искусан во?ник, добио ?е организован карактер. Парохи?е су слале оружане одреде; у неким местима власти су скуп?але народну во?ску формалним наредбама. Основну масу устаника чинили су се?аци, али им се придружило и много ритера. Ме?у ?иховим присталицама било ?е и неколико барона. На челу арми?е од 20 хи?ада ?уди ?ек Кед ?е кренуо на Лондон.
Кед ?е имао манифест ко?и ?е садржавао низ тужби и захтева. Кедов манифест протестовао ?е против тешких пореза и глоба, против изну?ива?а од стране кра?евских чиновника, особито при убира?у пореза, против незаконитог притиска на изборе и низа других злоупотреба, а исто тако и против неуспешног во?е?а рата у Француско?. Манифест ?е тражио да се уклоне сва та зла, да се кра?у врате кра?евски поседи ко?е су разнели феудалци, да се уклоне р?ави саветници и да се на власт позове во?вода ?оршки. Све су то били политички захтеви. Само ?е ?едан захтев имао соци?ални карактер ? захтев да се укине
радничко законодавство
.
Преовла?ива?е политичких захтева и ?ихов умерени карактер показу?у да ?е руководе?у улогу на том стади?у покрета узео гор?и друштвени сло? устаника, ритери, ко?и су насто?али да истакну програм у коме би се на неки начин могли сложити сви друштвени сло?еви ко?и су учествовали у устанку. Основна маса се?ака и нарочито се?ачки гор?и сло? могли су се у прво време задово?ити тим програмом, ?ер се феудална експлоатаци?а ни?е по?ав?ивала у то време толико у облику непосредног пове?ава?а феудалне ренте колико у облику искориш?ава?а државног пореског апарата да би феудалне клике оп?ачкале народ. Зато ?е политичка реформа била на?важни?а и за се?аштво.
Устанак уперен против крупних феудалаца имао ?е у почетку знатног успеха. Владине во?не снаге показале су се несигурне; устаници су стигли до престонице ко?а им ?е отворила капи?е. ?ек Кед ?е предао суду и погуб?е?у у народу на?омражени?е кра?евске саветнике ко?е су успели да ухвате у Лондону. Али, споразум с лондонском буржоази?ом ни?е тра?ао дуго. Као и у време Вата Те?лора, лондонска ?е сироти?а устала против сво?их уг?етача и за?едно са се?ацима почела да п?ачка ку?е и рад?е богатих трговаца и градских власти. Тада се лондонска буржоази?а, на челу с председником општине, латила оруж?а и уз помо? тауерског гарнизона потисла устанике из града.
Кедов покуша? да се силом врати у Лондон ни?е успео; устаници су неодлучно ста?али пред престоницом. Тада су кентербериски надбискуп и други црквени прелати иступили као посредници. У име кра?а и ?еговог ве?а обе?али су устаницима пуну амнести?у ако се одмах рази?у. Кед, виде?и да се ?егове присталице колеба?у, распустио ?е сво?е одреде, после чега ?е влада одмах укинула амнести?у. Кед ?е био ухва?ен и погуб?ен, а по читавом Кенту су била подигнута вешала. По?единачни покуша?и устанка у другим грофови?ама брзо су били угушени.
Пораз Кедовог устанка и класни сукоби ко?и су настали у време тог устанка приморали су буржоази?у и ново племство да напусте наду у широки народни покрет, као у средство борбе против владавине феудалаца. Сада они полажу све сво?е наде у ?оршког во?воду и промену династи?е. Во?вода се поред тога осла?ао на феудалце ко?и су с ?им били у родбинским везама као и на феудалне групе ко?е су биле потиснуте с власти и утица?а на двору. Обе стране почеле су се припремати за оружани сукоб. У ма?у 1455. године дошло ?е до
прве битке код Сент Олбанса
изме?у присталица ?оршке династи?е и Ланкастераца. У бици су победили ?оркисти. То ?е био почетак дугог гра?анског рата, ко?и ?е у истори?и добио назив
рата Црвене и Беле руже
: у грбу Ланкастера била ?е црвена, а у грбу ?орка ? бела ружа. Зем?а се поделила на присталице црвене и присталице беле руже. Уз Ланкастере ?е стала ве?ина крупних феудалаца, нарочито феудалци севера ко?и су се навикли на политичку самосталност и ко?и су имали велике оружане снаге. Уз ?орке ?е био ?едан део крупних феудалаца економски разви?ени?ег ?уга, а исто тако ве?ина
новог племства
и буржоази?е ко?и су тежили заво?е?у ?аке кра?евске власти. Уосталом, за многе феудалце та? ?е рат био само изговор за п?ачку, разбо?ништво и ?ача?е сво?е политичке самосталности. Они су прелазили с ?едне стране на другу према томе каква им се где корист указивала, према личним везама или завадама. Кра? Стогодиш?ег рата о?ачао ?е во?не одреде феудалаца попу?аване на?амницима ко?и су остали без посла. Рат две?у ружа било ?е време на?ве?ег пирова?а феудалне сво?ево?е и безако?а.
Иако су победили у бици код Сент Олбанса ?уркисти нису добили ништа ?ер ?е ?ихову мо? подривала кра?ица Маргарета. Сукоб ?е обнов?ен 1459. године и у
бици код Нортемпона
у ?улу 1460. године Хенри ?е зароб?ен и да би се ослободио морао ?е да се одрекне сина Едварда.
Во?вода Ричард ?оршки изгубио ?е главу после пораза код Ве?кфилда 30. децембра 1460. године. На чело ?оркиста стао ?е ?егов син Едвард, деветнаестогодиш?и млади?, ко?и ?е показао способности изванредног во?сково?е. 1461. године он ?е заузео Лондон, пошто ?е заробио Хенри?а у
бици код Сент Олбанса
17. фебруара 1461. године. Лордови ко?и су били с Едвардом прогласили су га за кра?а 4. марта, а гра?ани су с радош?у подржавали та? избор. Уз помо? ритера и богатог се?аштва на ?угу Енглеске Едвард ?е нанео одлучан пораз присталицама Ланкастера у бици код Таутона 29. марта, завршивши га страшним поко?ем побе?ених. Едвард ?е био крунисан у Вестминстеру.
Ступа?ем на престо Едварда IV рат ружа ни?е завршен. Ратне акци?е су обнов?ене. Ланкастери су претрпели нов пораз, многи барони-ланкастерци су погинули на губилишту, а ?ихова има?а била конфискована. Али, Едвард ни?е имао повере?а ни у бароне-?оркисте и насто?ао ?е да створи нову аристократи?у, привлаче?и к себи ?уде из редова сред?их ритера и деле?и им титуле и поседе.
За то време се Хенри са сином и супругом скривао у Шкотско? код кра?а
?е?мса III од Шкотске
. Године 1464. неуспешно ?е покушао да се врати на престо и на кра?у ?е зароб?ен у близини Клитхироа у ?улу 1465. године и затворен у
Лондон тауеру
.
Економски развитак Енглеске
[
уреди
|
уреди извор
]
Без обзира на све политичке раздоре и ратне неуспехе, економски развитак Енглеске за време Хенри?еве владавине ишао ?е брзим корацима напред. Разуме се, феудални нереди тешко су се одразили на народно? привреди, а ратни неуспеси непово?но су утицали на енглеско занатство и трговину. Ипак за време ?егове владавине запажамо у Енглеско? општи пораст производних снага и дубоки друштвени преобража?.
У по?опривреди у друго? половини XV века готово ишчезава кулук. Копихолдер пла?а новчану ренту. Ритер и се?ак-кулак воде сво?е газдинство помо?у на?амних радника. Диференци?аци?а се?аштва и одва?а?е сеоског лумпенпролетари?ата тече брзим темпом.
У то време аренда у по?опривреди почи?е да игра све ве?у улогу. Ликвидаци?а домена на зем?и крупних феудалаца створила ?е за ?у нарочито пово?не услове. Друга карактеристична по?ава на енглеском селу поста?е прелаже?е ?едног дела обога?ених кулака, ко?и су накуповали знатне деонице зем?е, у редове племства. Често стичу зем?у и трговци, зеленаши, занатли?е теже?и не само да уносно уложе сво? новац, ве? да стекну и политички утица? ко?и ?е био везан с поседова?ем зем?е. Истреб?е?ем феудалне аристократи?е у Рату две?у ружа по?ачано ?е стица?е зем?е од стране буржоази?е. Редови
новог племства
брзо расту, особито у ?егово? друго? половини. Прода?а и куповина зем?е доводи до по?аве посредника и до шпекулаци?е зем?ом. Цена зем?е скаче. Потрошивши знатне суме новца да би дошли до зем?е, нови зем?опоседници насто?е да из ?е извуку што ве?и профит. ?една од препрека томе било ?е старо феудално се?аштво ? копихолдери, ко?и су пла?али утвр?ене новчане ренте.
Ново племство
насто?и да се ослободи се?ака-копихолдера, да би га заменило фармером чи?а се аренда могла пове?авати према уносности по?опривреде. Често се се?ачке деонице претвара?у у широке паш?аке за овце. За време ?оршке династи?е ве? почи?е процес
огра?ива?а
.
Племство ко?е ?е реорганизовало сво?е газдинство на новим основама, нови зем?опоседници и гор?и сло? богатог се?аштва били су заинтересовани за ?аку кра?евску власт.
До крупне промене долази у области занатства. XIV и XV век били су доба преустро?ства градских еснафа. Особито у XV веку видимо оштро расло?ава?е у еснафу, отежава?е уласка у редове ма?стора, претвара?е калфи у сталне на?амне раднике. У?едно с тим почи?у да наста?у и савези калфи. Низ малих еснафских ма?стора фактички губи сво?у самосталност па ?е приморан да ради за крупне ма?сторе и трговце. У градском се занатству све више заоштрава класна борба. Градска управа се затвара у узак круг, усретсре?у?е у рукама еснафских врхова. У борби за обуздава?е и потчи?ава?е претпролетари?ата ?ош нео?ачало? градско? буржоази?и тако?е ?е била потребна подршка ?аке централне власти.
Али главна лини?а развитка енглеског занатства текла ?е мимо градова. Нова форма занатске организаци?е ? мануфактура ? изгра?у?е се на селу. Град са сво?им еснафским ограниче?има и монополима не представ?а за ?у пово?ну основицу. Маса сеоских ку?них занатли?а све се више потчи?ава богатим трговцима-мануфактуристима. Ту се ствара?у првобитни облици капиталистичке експлоатаци?е, ко?о? ?е била потребна енергична државна подршка.
1422. године трговци Ханзе извезли су из Лондона 4.464 трубе (пече) сукна, а 1500. године ве? 21.289. Сем тога, и енглески трговци почи?у да извозе тканине. Напред ?е било речи о постанку друштва трговаца-авантуриста. Енглеска све више прелази на активну трговину, на осва?а?е нових тржишта. У XV веку ствара се код енглеских трговаца чврсто убе?е?е да мо? Енглеске лежи на мору. 1436 г. по?авио се
Памфлет о енглеско? политици
, у коме се заступала мисао да ?е сама природа предодредила Енглееку за поморску трговину и господаре?е морем; мо? Енглеске и енглеска трговина ме?усобно су повезани.
Хенри ?е био побожан и самот?ак, а посто?е и тврд?е да ?е у дети?ству био тврдоглав и непослушан. На?више се бавио црквеним пита?има и образова?ем, па ?е подигао
Коле? Итон
(1440) и
Кингс коле?
у
Кембри?у
(1441). Априла 1445. Хенри се оженио
Маргарету Анжу?ску
.
Имао ?е период менталног пореме?а?а од ?ула 1453. до децембра 1454. године током кога ?е Ричард од ?орка био
лорд заштитник
. За време овог менталног пореме?а?а Хенри?у се 13. октобра 1453. године родио син
Едвард Вестминстерски
, али пошто Ричард ни?е хтео да му врати власт, он ?е скупио во?ску и разбио га у бици код Самерсета 1455. године и тако вратио власт. Битка код Самерсета ?е била повод за ратове ружа.
Ме?утим, сукоб изме?у Едварда IV и Ричарда Невила, грофа од Ворика, довео ?е до Хенри?евог избав?е?а из Лондон тауера и ?еговог повратка на престо уз помо? Ричарда Невила у октобру 1470, а Едвард ?е побегао из зем?е, али ускоро се вратио, убио Ричарда Невила и уништио во?ску кра?ице Маргарете у
бици код Тевкесбери?а
4. ма?а 1471. године.
Смрт принца Едварда у то? бици ?е запечатила Хенри?еву судбину, а Хенри ?е уби?ен у Лондон тауеру 21. или
22. ма?а
1471
. године.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Уметничке
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|