Хендрик Антон Лоренц
Хендрик Антон Лоренц
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1853-07-18 ) 18. ?ул 1853.
Место ро?е?а	Арнхем , Холанди?а
Датум смрти	4. фебруар 1928. ( 1928-02-04 )  ( 74 год. )
Место смрти	Харлем , Холанди?а
Образова?е	Универзитет у Ла?дену
Награде	Нобелова награда за физику (1902) Румфордова меда?а (1908) Копли?ева меда?а (1918)

Хендрик Антон Лоренц ( хол. Hendrik Antoon Lorentz ; Арнхем , 18. ?ул 1853 ? Харлем , 4. фебруар 1928 ) холандски ?е физичар ко?и ?е развио електромагнетну теори?у светлости. Проучавао дифракци?у светлости у кристалима, бинарне гасове и први прорачунао цепа?е у магнетском по?у синглета спектралних лини?а у три компоненте (Лоренцов принцип).

Добио ?е Нобелову награду за физику 1902. ?за откри?е утица?а магнетизма на по?аве у вези са зраче?ем ”. ^[1] Постао ?е страни члан Кра?евског друштва 1905. године, ^[2] ко?е га ?е наградило сво?ом Румфордовом меда?ом 1908. године, као и Копли?евом меда?ом 1918. године.

Према биографи?и ко?у ?е об?авила Нобелова фондаци?а, ?може се ре?и да су сви теори?ски физичари Лоренца сматрали воде?им светским духом, ко?и ?е завршио оно што су ?егови претходници оставили недовршеним и припремио ?е терен за плодоносно прима?е нових иде?а заснованих на квантно? теори?и ”. ^[3] Добио ?е многе друге почасти и одликова?а, ук?учу?у?и и мандат председава?у?ег Ме?ународног комитета за интелектуалну сарад?у , ^[4] претече Унеска , изме?у 1925. и 1928. године.

А?ншта?н ?е општом теори?ом релативности бацио у сенку Лоренцове трансформаци?е ко?има се изражава однос простора и времена при релативистичким брзинама. Ме?утим, специ?ална теори?а релативности настала ?е из Лоренцових трансформаци?а. По ?ему су названи и следе?и по?мови из физике: Лоренцова сила , Лоренцова инвари?антност , Лоренцова ковари?антност .

Животопис [ уреди | уреди извор ]

У сво?им теори?ским радовима Лоренц ?е об?аснио готово све електромагнетске по?аве познате у то доба. Изворно ?е применио Максвелове ?едначине на само ?едно електромагнетно по?е у празноме простору ( етеру , како се у то доба сматрало), што га ствара?у такозвани атомски електрични набо?и ( електрони и ?они ). Изузетак ?е био славни Ма?келсон?Морли?ев експеримент и ?егов нулти резултат (непосто?а?е етра), ко?и се без додатних претпоставки ( постулата ) ни?е могао об?аснити. Лоренцова теори?а (модел) електронске структуре матери?е на нивоу атомских величина уродила ?е електродинамичким последицама: Лоренц-Фиц?ералдовом контракци?ом дужине тела у смеру крета?а за посматрача у мирова?у. Максвелове ?едначине у празном простору по Лоренцу вреде за посебни координатни систем ко?и се од осталих разлику?е сво?им ста?ем мирова?а. Лоренц ?е тако?е истраживао бинарне смесе плинова, код ко?их ?е маса молекула ?едног много ве?а од масе молекула другог гаса. Резултате ?е применио на слободне електроне у металу ( Лоренцов електронски гас ), што ?е претеча савршени?ем Ферми?евом моделу електронског гаса. Он ?е први израчунао шире?е интерференци?ских максимума при дифракци?и светлости у кристалима ( Лоренцов фактор ). Лоренц ?е тако?е открио да ?е за многе метале однос топлотне провод?ивости λ и електричне провод?ивости σ приближно исти и да се споро ме?а с апсолутном температуром T ( Лоренцов бро? L = (λ/σ)· T ).

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Х. А. Лоренц ро?ен ?е у Арнхему , Гелдерланд ( Холанди?а ), као син Герита Фредерика Лоренца (1822?1893) и Гертруиде ван Гинкел (1826?1861). Након ма?чине смрти 1862, ?егов се отац оженио Лубертом Хупкес. Иако ?е одга?ен као протестант , Хендрик Лоренц ?е по религи?ском увере?у био слободни мислилац . ^[5] Од 1866. до 1869. поха?ао ?е школу ?Хогер Бергер” у Арнхему, нови тип школе недавно установ?ен од стране ?. Р. Торбеке?а . ?егови су резултати у школи били изврсни, а бри?ирао ?е у научним предметима, енглеском, француском и немачком. Године 1870, положио ?е класичне ?езике , ко?и су били предуслов за прима?е на универзитет. ^[6]

Научна кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Лоренц ?е студирао физику и математику на Универзитету у Ла?дену , где ?е био под ?аким утица?ем ?еговог професора астрономи?е Ф. Ка?зера , ко?и га ?е усмерио на кари?еру у физици. Након дипломира?а, вратио се 1871. у Арнхем, где ?е предавао математику у школи, и наставио да студира у Леидену . Године 1875. Лоренц стиче докторат под менторством П. Ри?кеа с радом ? хол. Over de theorie der terugkaatsing en breking van het licht ” ( О теори?и о рефлекси?и и рефракци?и светлости ), у ко?о? ?е прерадио Максвелову електромагнетну теори?у. ^[6]

Осим што ?е био универзитетски професор у Ла?дену , био ?е и директор истраживачког института у Харлему. Сво?им радовима много ?е придонио разво?у електромагнетске теори?е и познава?у структуре матери?е. Проучавао ?е по?аве код наелектрисаних тела у крета?у и поставио основу за специ?алну теори?у релативности . Први ?е израчунао шире?е интерференци?ских максимума код лома светлости у кристалима (Лоренцов фактор). Проучавао ?е бинарне плинове у ко?их ?е маса молекула ?едног плина много ве?а од масе од масе молекула другог плина (Лоренцов плин) и резултате применио на теори?у електрона у металу . Године 1902. добио ?е Нобелову награду за физику с П. Земаном с ко?им ?е открио и на основу класичне теори?е први прорачунао цепа?е синглетних спектралних лини?а у три компоненте ( Лоренцов триплет ) у спо?ном магнетном по?у (нормални Земанов ефекат ).

Лоренцове трансформаци?е [ уреди | уреди извор ]

Лоренцове трансформаци?е (по Х. А. Лоренцу) су алгебарске линеарне релаци?е ко?е повезу?у координате ( x, y, z, t ) неког физичког дога?а?а у мирноме систему S ( x, y, z, t ) с припада?у?им координатама ( x', y', z', t' ) у систему S' ( x', y', z', t' ) ко?и се према систему S кре?е уздуж осе x сталном брзином v . Оне се данас изводе, доказу?у и тумаче из два постулата А?ншта?нове посебне теори?е релативности (1905):

1. постулата о константности брзине светлости c у свим инерци?ским системима без обзира на брзину система, извора или детектора светлости , те
2. постулата ковари?антности да природни закони мора?у имати исти облик у свим инерци?ским системима.

Полазе?и од тога да светлосни сигнали ( фотони ) путу?у брзином c у оба система и да се праволини?ска крета?а из ?еднога, као таква, виде и у другом систему и обратно ( x = c?t i x' = c?t' ), као и од начела релативности (замене улоге система S и S' и координата у ?има), доби?а?у се уз одговара?у?и алгебарски формализам Лоренцове трансформаци?е у облику:

${\displaystyle t'=\gamma \cdot (t-{\frac {v}{c^{2}}}\cdot x)}$

${\displaystyle x'=\gamma \cdot (x-v\cdot t)}$

${\displaystyle y'=y}$

${\displaystyle z'=z}$

где ?е γ уобича?ено назива Лоренцовим фактором и вреди:

${\displaystyle \gamma ={\frac {1}{\sqrt {1-{\frac {v^{2}}{c^{2}}}}}}={\frac {1}{\sqrt {1-\beta ^{2}}}}}$

Обратне (инверзне) трансформаци?е доби?а?у се заменом v s ? v у ве? написаним односима, на пример: ${\displaystyle x=\gamma \cdot (x'+v\cdot t')}$ или ${\displaystyle y=y'}$ … и тако да?е). ?една ?е од теме?них симетри?а у физици инвари?антност физичких закона на Лоренцове трансформаци?е (релативистичка инвари?антност): ?едначине физике у сваком теоретском покуша?у треба?у да има?у исти облик у свим инерци?ским системима. У модерно? физици елементарних честица , инвари?антност се генерално постиже записом величина и ?едначина у 4- векторско? формулаци?и, по узору на 4 координате простор?времена у посебно? теори?и релативности .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Scanned publications of H. A. Lorentz
• Scanned Ph.D. theses of the students of Lorentz.
• Хендрик Антон Лоренц на са?ту Nobelprize.org
• Hendrik Antoon Lorentz на са?ту Про?екат Гутенберг   (?език: енглески)
• Хендрик Антон Лоренц на са?ту Internet Archive   (?език: енглески)
• Хендрик Антон Лоренц на са?ту LibriVox   (?език: енглески)
• Beenakker, Carlo, Lorentz and the Zuiderzee project , Leiden, [The Netherlands]: Instituut Lorentz, University of Leiden  
• van Helden, Albert (1999), ?Hendrik Antoon Lorentz 1853?1928”, Ур.: van Berkel, Klaas; van Helden, Albert; Palm, Lodewijk, A History of Science in The Netherlands: Survey, Themes and Reference , Leiden, [The Netherlands]: Brill, стр. 514?518, ISBN   978-90-04-10006-0  
• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F., Hendrik Lorentz, MacTutor History of Mathematics archive , Приступ?ено 1. 5. 2008   CS1 одржава?е: Формат датума ( веза )
• Movie of Lorentz's funeral