Хатшепсут
(
1473. п. н. е.
?
1458. п. н. е.
) ?е била пети
фараон
осамнаесте египатске династи?е
у старом Египту и у титулатору на сликама и
ре?ефима
?е увек наступала као мушкарац -
фараон
.
[1]
[2]
Била ?е прва жена
фараон
.
Идентификаци?а ?ене
муми?е
?е об?ав?ена
27. ?уна
2007
. године.
Хатшепсут ?е дошла на престо Египта 1478. п. н. е.
[4]
Као главна жена
Тутмоса II
, Хатшепсут ?е у почетку владала као
регент
Тутмоса III
, сина Тутмоса II од друге жене и првог мушког наследника. Док ?е Тутмос III наследио престо са око две године, Хатшепсут ?е наставила да влада утвр?у?у?и сво?у
лозу
као ?ерка и ?едино дете
Тутмоса I
и ?егове главне жене Ахмосе.
[5]
[6]
?ен муж Тутмос II био ?е син Тутмоса I и секундарне жене по имену
Мутнофрет
, ко?а ?е носила титулу 'Кра?ева ?ерка' и вероватно ?е била дете
Ахмосе I
. Хатшепсут и Тутмос II су имали ?ерку по имену
Неферур
. Тутмос II са
Исет
, секундарном женом, био би отац Тутмоса III, ко?и ?е наследити Хатшепсут као фараон.
[7]
Maatkare Khnumt-Amun Hatshepsut
- Maatkare - Истина ?е
Ка
од
Ра
- Khnumt-Amun - Придружила се
Амону
- Hatshepsut - На?племенити?а од свих жена
Током
18. династи?е
кра?евска ку?а
Ахмоса I
?е била суочена са трагеди?ама ко?е су ?е задесиле током три генераци?е, ?ер ?е неколико мушких престолонас?едника
18. династи?е
умрло.
Када су умрли сви синови Амен - Хотеп-а и ?егове главне жене, фараон ?е постао
Тутмос I
(син друге жене
Сенсенеб
). Он се оженио сво?ом полусестром Ахмос али и ?ихових пет синова ?е тако?е умрло. У ври?еме смрти Тутмоса I ?едини нас?едник са кра?евском крви био ?е ?егов незаконити син Тутмос II али како ?е он био мало?етан фараон ни?е имао другог избора ве? да сво?у к?ер Хатшепсут прогласи сувладаром.
Ме?утим, при?е болести свога оца Хатшепсут се као петнаестогодиш?аки?а удала за свог полубрата Тутмоса II ко?и ?е тада имао 12 година. Због родбинских веза и ми?еша?а крви он ?е био и физички и ментално заостала личност. Хатшепсут му ?е и поред тога родила дви?е к?ери Нефру-Ра и Мерит-Ра-Хатшепсут. Како му ни?е подарила мушког нас?едника он ?е са другом женом Изис добио сина познатог под именом Тутмос III. Да би осигурали опстанак владарске лозе Нефра-Ра се као и сво?а ма?ка удала за полубрата
Тутмоса III
. У ври?еме смрти Хатшепсутиног мужа
Тутмоса II
?егов нас?едник
Тутмос III
?е био мало?етан тако да ?е она била законит владар.
Хатшепсут ?е била прва жена ко?а ?е крунисана са свим почастима као кра? а не кра?ица и ко?а ?е добила свих пет почасних имена фараона што ни?едно? кра?ици при?е а ни посли?е ?е ни?е усп?ело. Облачила се и понашала као мушкарац.
Зна?у?и да ?е у?ез на египатском при?естолу Хатшепсут ?е фалсификовала неколико докумената да би доприни?ела свом кредибилитету. Прво ?е дала да се на храму исклеше како бог Амон да?е привилеги?у кра?евова?а Тутмосу I и ?о?. Затим ?е себи приписала поб?еду над страним осва?ачима и ускрсну?е
Озириса
. Наводно ?е имала визи?у у сну, гд?е ?о? се указао бог сунца Амон ко?и ?е наговестио да ?е родити к?ер ко?а ?е постати жена фараон. Они ко?и ?о? нису в?еровали и нису ?е подржавали нису се см?ели супротставити, али су очекивали да ?е бити каж?ена од стране богова. Напротив, чини се да ?е сам бог прихватио ?ену визи?у као истиниту, тако да ?е Хатшетсут сама владала 22 године током ко?их ?е цв?етала египатска
економи?а
. То раздоб?е ?е било мирно, без икаквих во?них окрша?а. На?више се паж?е покла?ало на успостав?а?е трговачких веза и на
архитектуру
. На?важни?и споменик ?ене владавине ?е свакако посмртни храм у Долини Кра?ева.
У то ври?еме ?е храм био физички повезан са
Долином Кра?ева
али након смрти кра?ице ?ен зет односно посинак Тутмос III дао ?е да се уруше сви
тунели
и пролази тако да ова?
храм
буде одс?ечен и заборав?ен. Тако?е ?е ?ено име избрисано са свих храмова и родослова те ?е зато и до дан данас остала велика непознаница.
Хатшепсут ?е одлучила да буде сахра?ена са сво?им оцем Тутмосем I у Долини Кра?ева. У сврху повезива?а храма са Долином ископан ?е тунел дуг преко 700 m и око 300 m испод површине зем?е.
?ен саркофаг ?е прона?ен али у ?ему ни?е била ?ена муми?а ве? ?едне принцезе из
21-ве династи?е
.
Околности ?ене смрти су сум?иве али након истражива?а ипак се сматра да ?е умрла природном смр?у. Пос?ед?и запис ?е 10. дана 6. м?есеца у 22-о? години владавине (почетак фебруара) када ?е заби?ежено да ?е жена-фараон преминула.
Немогу?е ?е говорити о велико? кра?ици а не споменути ?еног оданог слугу, архитекту и при?ате?а
Сененмута
. ?егов отац ?е служио кра?евско? породици, а он сам био веома одан Хатшепсут. Чак ?е био задужен и за ?ене приватне ода?е те се стога говорило о посто?а?у нечега што ?е превазилазило при?ате?ство. Посто?але су гласине да ?е ?ена прва к?и у ствари ?егова али то никад ни?е потвр?ено. ?егов изненадни нестанак са дворске сцене био ?е у на?ма?у руку чудан, ?ер су разлози до данас остали нераз?аш?ени.
Ме?у архитектонским подухватима ко?и су се сачували из Новог кра?евства на?знача?ни?и ?е Погребни храм кра?ице Хатшепсут, ко?и ?е сагра?ен око
1485. п. н. е.
у
Деир-ел-Бахриу
у близини
Тебе
уз камену литицу и поред ?ош неких богова посве?ен ?е богу
Амону
. Ова? храм ?е монументалан као и храмови Старог кра?евства али не понав?а ?ихове облике и архитектуру. Познат ?е ?егов
атри?ум
по изванредним
ре?ефима
ко?и велича?у кра?ицу Хатшепсут и об?аш?ава?у ?ено божанско порекло. Светлосни ефекти су про?ектовани савршено и контрасти светлости и сенке побу?у?у дубоку та?новитост. Ова изванредна гра?евина ?е дело на?спретни?ег архитекте тога доба
Сененмута
. Ова? храм ?е у Египту познат као ?есер- ?есеру а код нас као погребни храм кра?ице Хатшепсут.
То? исто? кра?ици дугу?емо и обелиске висине ?едан од 30 метара и други од 23 метра у
Карнаку
са текстовима ко?и велича?у кра?ицу.
- Општа истори?а уметности, ?ина Пискел,
Београд
(?ирилицом) и
Загреб
(латиницом)
1974
.
- Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin
1976
.
- Um?ni, Hendrik Willem van Lon, Praha
1939
.
- Немачки часопис "Spiegel" од
27. ?уна
2007
. године
- Brown, Chip (април 2009). ?The King Herself”.
National Geographic
: 88?111.
- Edwards, Amelia B.
(1891).
Pharaohs, Fellahs and Explorers
.
Harper
.
- Fairman, H. W.; B. Grdseloff (1947). ?Texts of Hatshepsut and Sethos I inside Speos Artemidos”.
Journal of Egyptian Archaeology
.
33
: 12?33.
JSTOR
3855434
.
doi
:
10.2307/3855434
.
- Fakhry, Ahmed (1939). ?A new speos from the reign of Hatshepsut and Thutmosis III at Beni-Hasan”.
Annales du Service des Antiquites de l'Egypte
.
39
: 709?723.
- Gardiner, Alan Henderson (1946). ?Davies's copy of the great Speos Artemidos inscription”.
Journal of Egyptian Archaeology
.
32
: 43?56.
JSTOR
3855414
.
doi
:
10.2307/3855414
.
- Harbin, Michael A. (2005).
The Promise and the Blessing: A Historical Survey of the Old and New Testaments
. Grand Rapids, MI: Zondervan.
ISBN
978-0-310-24037-2
.
- Nadig, Peter (2014).
Hatschepsut
. Mainz: von Zabern.
ISBN
978-3-8053-4763-1
.
- Redford, Donald B. (1967).
History and Chronology of the 18th dynasty of Egypt: Seven studies
. Toronto: University of Toronto Press.
- Shaw, Ian, ур. (2002).
The Oxford History of Ancient Egypt
. Oxford: Oxford University Press.
ISBN
978-0-19-280293-4
.
- Aldred, Cyril (1952).
The Development of Ancient Egyptian Art from 3200 to 1315 BC
. London: A. Tiranti.
- Edgerton, William F. (1933).
The Thutmosid Succession
. Chicago: University of Chicago Press.
- Gardiner, Sir Alan (1961).
Egypt of the Pharaohs
. Oxford: Clarendon Press.
- Hayes, William C. (1973). ?Egypt: Internal Affairs from Thuthmosis I to the Death of Amenophis III”.
Cambridge Ancient History: History of the Middle East and the Aegean Region, c. 1800?1380 BC
(3rd изд.). London: Cambridge University Press.
- Tyldesley, Joyce
(1996).
Hatchepsut: The Female Pharaoh
. London: Viking.
ISBN
978-0-670-85976-4
.
- Wells, Evelyn (1969).
Hatshepsut
. Garden City, NY: Doubleday.
- Leprohon, Ronald J. (2013).
The Great Name: Ancient Egyptian Royal Titulary
. SBL Press.
ISBN
978-1-58983-736-2
. Приступ?ено
10. 12. 2021
.
- Maspero, Gaston (1903?1906).
History of Egypt, Chaldea, Syria, Babylonia, and Assyria
. London: Grolier Society.
Архивирано
из оригинала 24. 9. 2015. г
. Приступ?ено
29. 3. 2015
.
- Nims, Charles F. (1965).
Thebes of the Pharaohs: Pattern for Every City
. New York: Stein and Day.
- Roehrig, Catharine H.; Dreyfus, Renee; Keller, Cathleen A., ур. (2005).
Hatshepsut: From Queen to
Pharaoh
. New York: The Metropolitan Museum of Art.
ISBN
978-1-58839-172-8
.
- Wilson, John A. (1951).
The Burden of Egypt
. Chicago: University of Chicago Press.
- Armstrong, Kim (2017).
?Hatshepsut”
. Making Queer History.
Архивирано
из оригинала 11. 1. 2021. г
. Приступ?ено
12. 1. 2021
.
- Mark, Joshua (2016).
?Hatshepsut”
.
World History Encyclopedia
.
Архивирано
из оригинала 22. 4. 2021. г
. Приступ?ено
23. 4. 2021
.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|