Хармоника

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За другу употребу, погледа?те страницу Хармоника (ТВ филм) .
Хармоника
Хармоника марке Meinel & Herold
Хармоника дугметара

Хармоника ?е полифони и аерофонски музички инструмент са клави?атуром или округлим типкама. Музичар на хармоници (хармоникаш) рукама шири и скуп?а мех чи?а ваздушна стру?а пролази кроз вентиле. Ове вентиле контролишу хармоникашеви прсти притиском на дирке. Дирке су повезане на клапне ко?е се подижу приликом притиска дирке ко?е допушта?у проток ваздуха. Тело хармонике се састо?и из две дрвене кути?е повезане мехом. Величина и маса хармонике варира у зависности од ?еног типа, бро?а регистара и басова. Сам притисак на дирке се не користи као изража?но средство, нити се ?име контролише ?ачина звука, ве? се за то користи иск?учиво пумпа?е меха. Разлику?у се три основне врсте хармоника: клавирска хармоника , хроматска са дугметима и ди?атонска хармоника .

Сматра се да ?е прву хармонику конструисао Кристи?ан Фридрих Лудвиг Бушман 1822 . у Берлину. [1] Хармонику ?е патентирао Сирил Деми?ан 1829 . у Бечу. [2] ?егова хармоника ?е имала тастере само на ?едно? страни, док ?е друга служила само за развлаче?е. Хармоника ?е фолклорни инструмент популаран широм света ( Француска , Итали?а , сред?а и источна Европа , Латинска Америка ). Веома ?е присутна у традиционално? и новокомпоновано? музици Срби?е . Хармоника се ре?е користи као инструмент у популарно? музици, али се користи и у класично? музици, нарочито од друге половине 20. века. Велики допринос разво?у хармонике и литератури за хармонику дали су руски композитори.

Хармоника ?е широко распростра?ена широм света због таласа имиграци?е из Европе у Америку и друге регионе. У неким зем?ама (на пример: Аргентина, Бразил, [3] [4] Колумби?а, Доминиканска Република, Мексико и Панама) се користи у популарно? музици (на пример: танго у Аргентини, гаучо, форо и сертанехо у Бразилу, валенато у Колумби?и, меренге у Доминиканско? Републици и нортено у Мексику), док се у другим регионима (као што су Европа, Северна Америка и друге зем?е ?ужне Америке) више користи за денс-поп и фолк музику и често се користи се у народно? музици у Европи, Северно? Америци и ?ужно? Америци.

У Европи и Северно? Америци, неке популарне музичке групе тако?е користе инструмент. Поред тога, хармоника се користи у ке??ун , за?деко , ?ез музици и у соло и оркестарским изво?е?има класичне музике . Клавирска хармоника ?е званични градски инструмент Сан Франциска , Калифорни?а. [5] Многи конзерватори?уми у Европи има?у оде?е?а за класичну хармонику. На?стари?и назив за ову групу инструмената ?е хармоника, од грчког harmonikos , што значи ?хармони?ски, музички“. Данас су уобича?ене изворне верзи?е имена хармоника. Ови називи се односе на врсту хармонике ко?у ?е патентирао Сирил Деми?ан , а ко?а се односила на ?аутоматски спрегнуте акорде на страни баса“. [6]

Конструкци?а [ уреди | уреди извор ]

Свира?е ди?атонске хармонике

Хармонике има?у много конфигураци?а и типова. Оно што ?е лако урадити са ?едном врстом хармонике може бити технички изазовно или немогу?е са другом, а познава?е ?едног распореда можда не?е бити примен?иво на други.

На?очигледни?а разлика изме?у хармоника ?е ?ихов распоред за десну руку. Клавирске хармонике користе музичку тастатуру у стилу клавира, док хармонике користе дугмад. Хармонике се да?е разлику?у по кориш?е?у хроматске или ди?атонске дугмади за десну руку. [7]

Хармонике могу бити или бисонорне, производе?и различите тонове у зависности од смера крета?а мехова, или унисонорне, производе?и исту висину тона у оба смера. Клавирске хармонике су унисонорне. Хроматске хармонике тако?е има?у тенденци?у да буду унисонорне, док ди?атоничне хармонике има?у тенденци?у да буду бисонорне, иако посто?е знача?ни изузеци. [8] [9]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Бисонорна ди?атонска хармоника са осам типки (око 1830).

Веру?е се да ?е основни облик хармонике изумео Кристи?ан Фридрих Лудвиг Бушман 1822. године у Берлину [notes 1] [10] иако ?е недавно откривен ?едан инструмент за ко?и се сматра да ?е направ?ен рани?е. [notes 2] [11] [12]

На?рани?а истори?а хармонике у Руси?и ?е слабо документована. Ипак, према руским истраживачима, на?рани?е познате ?едноставне хармонике направили су у Тули , у Руси?и, Иван Сизов и Тимофе? Воронцов око 1830. године, након што су примили рану хармонику из Немачке. [13] До касних 1840-их, инструмент ?е ве? био веома распростра?ен; [14] за?едно су фабрике дво?ице ма?стора производиле 10.000 инструмената годиш?е. До 1866. године у Тули и суседним селима производило се преко 50.000 инструмената годиш?е, а до 1874. годиш?а производ?а ?е била преко 700.000. [15] До 1860-их, Новгородска , В?атска и Саратовска губерни?а тако?е су имале знача?ну производ?у хармоника. До 1880-их, списак ?е ук?учивао Орловску , Р?азанску , Московску , Тверску , Вологдску , Костромску , Ниж?е Новгородску и Симбирску губерни?у, а многа од ових места су створила сопствене вари?анте инструмента. [16]

Хармоника ?е ?едан од неколико европских изума раног 19. века ко?и користе слободне трске покретане мехом. Инструмент под називом хармоника ?е први пут патентирао 1829. године Сирил Деми?ан , ?ерменског порекла, у Бечу . [notes 3] Деми?анов инструмент ?е мало личио на модерне инструменте. Имао ?е само тастатуру за леву руку, док ?е десна рука ?едноставно управ?ала мехом. ?една к?учна карактеристика за ко?у ?е Деми?ан тражио патент било ?е озвуче?е читавог акорда притиском на ?едан тастер. ?егов инструмент ?е тако?е могао да производи звук два различита акорда са истим к?учем, по ?едан за сваки правац меха ( бисонорна акци?а). У то време у Бечу су ве? дуги низ година биле доступне усне хармонике са Kanzellen (коморама), уз ве?е инструменте покретане ручним меховима. Аранжман ди?атонских к?учева ?е тако?е ве? био у употреби на инструментима ко?и се дува?у устима. Деми?анов патент ?е тако покривао прате?и инструмент: хармонику ко?а се свирала левом руком, супротно од начина на ко?и се свира?у савремене хроматске ручне хармонике, дово?но мале и лагане да их путници могу понети са собом и ко?е су пратиле пева?е. Патент ?е тако?е описао инструменте са бас и високим тоновама, иако ?е Деми?ан преферирао инструмент само за бас због ?егове предности у цени и тежини. [notes 4]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Не посто?и ни?едан документ ко?и би потврдио ово верова?е. Кристи?ан Фридрих Лудвиг Бушман ?е тада имао 16 година; руком писани доказ за Ц.Ф. Бушмана и ?еговог оца посто?е, али без икаквог обавеште?а. Прво поми?а?е еолине било ?е у тексту из 1829.
  2. ^ Ово ?е хармоника у власништву Фредрика Дилнера из Шведске, на ко?о? ?е угравирано (утиснуто) име Ф. Лохнер Нурнберг. Инструмент ?е добио ?оханес Дилнер 1830. године или рани?е.
  3. ^ Резиме и слике овог патента могу се на?и на www.ksanti.net/free-reed/history/demian.html (Version of 20 Okt 4 ? 19 Jun 9 Using Way Back Machine to Display: The Classical Free-Reed, Inc.)
  4. ^ Немачки текст: ?Mit den Dekel des Balges, laßt sich das ganze Instrument verdoppeln, so daß man dadurch die Accorde vermehrt, oder auch mit einzelne Tone spielen kann, in diesem Fall, muß ein zweyter Einsatz mit Federn, und auch eine 2te Claviatur dazu kommen, der Blasebalg bleibt in der Mitte, jede Hand dirigirt abwechselnd, entweder die Claves, oder den Balg. Durch eine obengenannte Verdoplung des Instruments oder durch Vermehrung der Accorde, wurde niemand etwas verbessern, oder was neues liefern, weil nur die Bestandtheile dadurch vermehrt, das Instrument theurer und schwerer wird." Превод овог исечка: Поклопцем меха инструмент се може удвостручити, тако да се количина акорда или по?единачних нота може пове?ати, или се могу озвучити по?единачне ноте, у овом случа?у други део са опругама (слободне трске) и тако?е се мора додати друга тастатура, мехови су изме?у ова два дела, обе руке притиска?у дирке и притиска?у и повлаче мехове истовремено или наизменично. Овим удвостручава?ем или пове?а?ем акорда унутар инструмента ништа ново се не измиш?а нити то унапре?у?е неко други, ?ер се само пове?ава количина сличних делова и инструмент ?е тежи и скуп?и. Немачки цео текст Архивирано 18 ?ул 2011 на са?ту Wayback Machine

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Campacci, Claudio. Seculo Xix (на ?езику: португалском). Clube de Autores. стр. 14 . Приступ?ено 15. 1. 2017 .  
  2. ^ Dyremose, Jeanette & Lars, Det levende bælgspil (2003), pp. 133
  3. ^ ?TOP FIVE - OS MAIORES SANFONEIROS DA MUSICA SERTANEJA ATUAL” . Blognejo.com . 27. 8. 2008 . Приступ?ено 22. 4. 2021 .  
  4. ^ ?Novo disco de Michel Telo junta sanfona, musica sertaneja, eletronica e ritmos dancantes” . Divirta-se ? Tudo sobre entretenimento, cinema, shows, celebridades e promocoes .  
  5. ^ ?City Makes Accordion San Francisco's Official Instrument” . Associated Press. Associated Press. 24. 4. 1990 . Приступ?ено 24. 12. 2015 .  
  6. ^ Dyremose, Jeanette & Lars, Det levende bælgspil (2003), p.133
  7. ^ Nijhof, Jeroen. ?Instruments” . Accordion Links . Архивирано из оригинала 2019-10-23. г . Приступ?ено 2020-05-28 .  
  8. ^ ?Are You My Type? Accordions: Similar but Different” . Accordion Life . 2017-03-14. Архивирано из оригинала 2017-03-15. г . Приступ?ено 2020-05-28 . ? ...unisonoric like the Piano and Chromatic Accordions and others are bisonoric like the diatonic accordions... ”  
  9. ^ ?Die Schrammelharmonika” . Non food factory . Архивирано из оригинала 2019-09-18. г . Приступ?ено 2020-05-28 .  
  10. ^ Campacci, Claudio (30. 5. 2008). Seculo Xix (на ?езику: португалски). Clube de Autores . стр. 14 . Приступ?ено 15. 1. 2017 .  
  11. ^ "Interview with Fredrik Dillner?The Owner of What May Be ohe World's Oldest Accordion" . The Free-Reed Journal , 22 June 2006
  12. ^ Muller, Mette & Lisbet Torp (red.) Musikkens tjenere. Forsker, Instrument, Musiker ? Musikhistorisk Museums 100 ars Jubilæumsskrift 1998, 297 s., indb rigt illustreret ISBN 978-87-7289-466-9 Serie: Meddelelser fra Musikhistorisk Museum og Carl Claudius Samling ISSN   0900-2111
  13. ^ Mirek, Alfred. Garmonika. Proshloe i nastoiashchee. Nauchno-istoricheskaia entsyklopedicheskaia kniga. Moscow, 1994. p.50
  14. ^ Etnograficheskii sbornik Russkogo geograficheskogo obshchestva. Vol.2 Архивирано 10 август 2014 на са?ту Wayback Machine , Saint Petersburg, 1854. p.26, 162.
  15. ^ Mirek, Alfred. Iz istorii akkordeona i baiana. Moscow, 1967. p.43-45
  16. ^ Banin, A.A. (1997). Russkaia instrumentalnaia muzyka folklornoi traditsii (на ?езику: руски). Moscow. стр. 144.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Henry Doktorski, CD booklet notes for " Guido Deiro : Complete Recorded Works, Vol. 1", Archeophone Records (2007).
  • Charles Keil, Angeliki V. Keil, Dick Blau, Polka Happiness (Temple University Press, Philadelphia: 1992), 9, 11.
  • Christoph Wagner, "A Brief History of How the Accordion Changed the World", CD booklet notes for Planet Squeezebox, performed by various artists, (Roslyn, New York: Ellipsis Arts, 1995), 6.
  • For a biography of Guido and Pietro Deiro, see Henry Doktorski's The Brothers Deiro and Their Accordions , The Classical Free-Reed, Inc. (2005).
  • The Golden Age of the Accordion , Flynn, Davison and Chavez, eds., 3rd edition (Schertz, Texas: Flynn Associates Publishing Co., 1992)
  • Henry Doktorski, The Brothers Deiro and Their Accordions (The Classical Free-Reed, Inc., Oakdale, Pennsylvania: 2005)
  • Henry Doktorski, "The Accordion and Gershwin's Rhapsody in Blue", Music Theory: Explorations and Applications , Vol. VII (1999) Mary Pappert School of Music, Duquesne University Publication. See also: http://henrydoktorski.com/misc/gershwin.html .
  • Helmi Strahl Harrington, editor, The Charles Magnante Story: The Autobiography of America's Great Accordionist, as told to Zello Cassolino , fourth edition (Harrington Arts Center Publication, Superior, Wisconsin: 2002)
  • Bob Bove with Lou Angellotti, Accordion Man: The Legendary Dick Contino (Father and Son Publishing, Tallahassee, Florida: 1994)
  • Myron Floren and Randee Floren, Accordion Man , with a foreword by Lawrence Welk (The Stephen Greene Press, Brattleboro, Vermont: 1981)
  • Henry Doktorski, The Classical Squeezebox: A Short History of the Accordion and Other Free-Reed Instruments in Classical Music , The Classical Free-Reed, Inc. (2005), 125.
  • von Hobartian, Mike. ?Interview with Wilska of Finntroll” . Ruthlessreviews.com. Архивирано из оригинала 2012-05-26. г . Приступ?ено 2008-03-15 .  
  • ?Heavy Metal Accordion: An Introduction to Turisas” . Приступ?ено 2014-04-09 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

accordions на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хармоника&oldid=27682780 ”