한국   대만   중국   일본 
Ханан Ашрави ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Ханан Ашрави

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Ханан Ашрави
???? ????? ???? ??????
Име по ро?е?у Ханан Давуд Халил Ашрави
Датум ро?е?а ( 1946-10-08 ) 8. октобар 1946.
Место ро?е?а Наблус , Палестина
Занима?е активистки?а, правница и научница
Супружник Емил Ашрави  ( в.  1975)
Деца 2
Родите?и Давуд Михаил
Вади?а Асад Михаил
Награде Сидне?ска награда за мир

Ханан Давуд Халил Ашрави ( арап. ???? ????? ???? ?????? , ро?ена 8. октобра 1946. године) палестинска ?е активистки?а, правница и научница. Била ?е шти?еница, а касни?е и колегиница и блиска при?ате?ица Едварда Саида . Ашрави ?е била важан лидер током прве интифаде, обав?а?у?и дужности званичног портпарола палестинске делегаци?е у мировном процесу на Блиском истоку и била ?е више пута изабрана за чланицу Палестинског законодавног савета. Ашрави ?е чланица странке палестинског преми?ера Салама Фа?ада, Тре?и пут. [ тражи се извор ] Она ?е прва жена изабрана за Палестински национални савет. [1]

Ашрави служи у Саветодавном одбору неколико ме?ународних и локалних организаци?а ук?учу?у?и Светску банку Блиског истока и Северне Африке (МЕНА), Истраживачки институт У?еди?ених наци?а за друштвени разво? (УНРИСД) и Ме?ународни савет за ?удска права. [2]

Завршила ?е основне и мастер студи?е к?ижевности на Одсеку за енглески ?език на Америчком универзитету у Бе?руту . Ашрави ?е тако?е одбранила и докторат на тему Сред?овековне и компаративне к?ижевности на Универзитету у Вир?ини?и.

Дети?ство [ уреди | уреди извор ]

Ханан Ашрави ?е ро?ена 8. октобра 1946. године у хриш?анско? палестинско? породици у граду Наблусу, Палестини под британским мандатом , ко?и сада припада Западно? обали. [3] ?ен отац, Давуд Михаил, био ?е лекар и ?едан од оснивача Палестинске ослободилачке организаци?е , [4] [5] а ?ена ма?ка, Вади?а Асад Михаил, била ?е офталмолошка медицинска сестра. [4]

Образова?е и Палестински рат 1948 [ уреди | уреди извор ]

Породица Ашрави живела ?е у Наблусу до Палестинског рата 1948. године. Године 1948. породица Михаил побегла ?е у Аман , ?ордан , у страху од рата. У почетку ?е отац, Давуд Михаил, остао у држави ко?а ?е постала Израел, али се касни?е придружио сво?о? породици у ?ордану. [4] [6]

Године 1950, цела породица се населила у Рамали, ко?а ?е у то време била део Западне обале ко?у ?е анексирао ?ордан. Овде ?е поха?ала Женску школу Рамале. Била ?е инспирисана активизмом свог оца ко?и ?е промовисао ве?у улогу жена у друштву и више пута ?е био затваран од стране ?орданских власти због сво?их активности при Арапско? националистичко? соци?алистичко? парти?и и Палестинско? ослободилачко? организаци?и (ПЛО). Завршила ?е основне и мастер студи?е к?ижевности на Одсеку за енглески ?език на Америчком универзитету у Бе?руту .

Током сво?их студи?а к?ижевности на Америчком универзитету у Бе?руту, Ханан се забав?ала са Питером ?енингсом из ABC News -а, ко?и ?е тамо обав?ао дужности шефа бироа за Бе?рут. [7] Када ?е избио Шестодневни рат 1967. године, Ашрави ?е као 22-годиш?и студент у Либану проглашена за дезертера од стране Израела и одби?ен ?о? ?е поновни улазак на Западну обалу. Следе?их шест година, Ашрави ?е путовала и завршила сво?е докторске студи?е на тему Сред?овековне и компаративне к?ижевности на Универзитету у Вир?ини?и. Ханан Ашрави ?е коначно дозво?ено да се поново придружи сво?о? породици 1973. године у склопу плана о породично? реунификаци?и. [8]

Приватни живот [ уреди | уреди извор ]

Дана 8. августа 1975. удала се за Емила Ашрави?а (ро?еног 1951. године), [9] хриш?анског ?ерусалим?анина ко?и ?е сада фотограф и позоришни редите?. [10] За?едно има?у две ?ерке, Амал (ро?ена 1977) и Зеину (ро?ена 1981). [11]

Ашрави ?е 28. ?уна 2008. примила почасни докторат на Америчком универзитету у Бе?руту, у склопу церемони?е доделе награде ко?а се поклапа са 139. годиш?ицом универзитета. [12] Она ?е у?едно и члан Одбора повереника Института за Палестинске студи?е. [13] Ашрави има и почасне дипломе са Ерлхам Коле?а и Смит Коле?а.

Асхрави ?е страствени заговорник ?удских права и многих родних пита?а. Добитница ?е многобро?них ме?ународних награда за мир, ?удска права и демократи?у, као што су награда Олоф Палме, награда Банилац Демократи?е, ме?ународна награда за женско лидерство ?е?н Адамс, призна?е Алумна награде женског центра Универзитета у Вир?ини?и, награда за животно дело АУБ Алумни [2] и Махатма Ганди Ме?ународна награда за мир и помире?е. [14]

Дана 26. септембра 2009. године, у интерв?уу у емиси?и код Риза Кана ??едан на ?едан” на енглеско? верзи?и Ал-?азире, Ашрави ?е дефинисала сво?у тренутну улогу на следе?и начин: ??а себе у основи видим као ?удско би?е са вишедимензионалном миси?ом. У бити ?а сам Палестинка, ?а сам жена, ?а сам активистки?а и хуманистки?а, више него политичарка, а истовремено осе?ам да се често ствари усмерава?у ка нама, а не долазе као резултат мирног и свесног избора.” [15]

Политика и активизам [ уреди | уреди извор ]

Ханан Ашрави 2008. године

Док ?е студирала у Бе?руту и ни?е могла да се врати на Западну обалу, она ?е постала гласноговорница Генералне уни?е палестинских студената у Либану, помогла ?е организова?е женских револуционарних група и служила као водич за стране новинаре ко?и су посе?ивали избегличке кампове.

Ашрави се вратила на Западну обалу у склопу плана о породично? реунификаци?и 1973. године и основала ?е Одсек за енглески ?език на Универзитету Бирца?т. Била ?е шефица оде?е?а од 1973. до 1978. године, и поново од 1981. до 1984. године; а од 1986. до 1990. године служила ?е као декан Факултета уметности. Она ?е до 1995. године била члан факултета Универзитета Бирца?т, об?ав?у?у?и бро?не песме, кратке приче, радове и чланке о палестинско? култури, к?ижевности и политици.

Политички активизам Ханан Ашрави на палестинским територи?ама почео ?е за?едно са ?еном академском кари?ером у Бирца?ту. Године 1974. основала ?е Одбор за правну помо? Универзитета Бирца?т и Про?екат акци?е за ?удска права . ?ено политичко залага?е ?е 1988. године током прве Интифаде узело маха, када се придружила Политичком комитету Интифаде, где ?е служила у Дипломатском комитету до 1993. године. Од 1991. до 1993. служила ?е као званични портпарол Палестинске делегаци?е у мировном процесу на Блиском истоку и била ?е чланица Одбора за лидерство, као и чланица Извршног одбора делегаци?е.

Од 1993. до 1995. године, потписива?ем Споразума у Ослу од стране ?асера ??Арафата и ?ицака Рабина , основана ?е палестинска самоуправа, а Ашрави ?е предводио Припремни одбор Палестинске независне комиси?е за права гра?ана у ?ерусалиму . Ашрави ?е служила ?ош од 1996. године као изабрани члан палестинског законодавног ве?а у области ?ерусалима.

Године 1996. Ханан Ашрави ?е постав?ена за палестинског министра високог образова?а и истражива?а, али ?е 1998. поднела оставку у знак протеста против политичке корупци?е, посебно због Арафатових одлука о мировним преговорима.

Године 1998, оснива МИФТАХ - палестинску иници?ативу за промоци?у глобалног ди?алога и демократи?е, иници?ативу ко?а ради на поштова?у ?удских права Палестинаца, демократи?е и мира.

У новембру 2004, Ашрави ?е одржала предава?е под називом ?Концепт, контекст и процес у мировном процесу: палестинско-израелско искуство” на Универзитету у Сан Ди?егу, ?оана Б. Кроц Институт за мир и правду.

У априлу 2007, Ашрави ?е посетила Палестински центар у Вашингтону и одржала предава?е под називом ?Палестина и мир: изазови пред нама”.

У ?улу 2011. године представ?ала ?е палестински народ на састанку са канадским министром спо?них послова ?оном Бердом и убедила га да посети палестинске територи?е. [1]

Об?ав?ена дела [ уреди | уреди извор ]

  • Anthology of Palestinian Literature (ed). (Антологи?а палестинске к?ижевности)
  • The Modern Palestinian Short Story: An Introduction to Practical Criticism (Модерна палестинска кратка прича: Увод у паралелни критицизам)
  • Contemporary Palestinian Literature under Occupation (Савремена палестинска к?ижевност под окуппаци?ом)
  • Contemporary Palestinian Poetry and Fiction (Савремена палестинска поези?а и фикци?а)
  • Literary Translation: Theory and Practice (К?ижевно прево?е?е: теори?а и пракса)
  • This Side of Peace: A Personal Account ISBN 0-684-80294-5 (Ова страна мира: Лични поглед)

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б Harry Sterling. " An invitation to Palestine ," The Toronto Star , Jul 28 2011
  2. ^ а б ?Panelist bios” (PDF) . Geneva Conference 7?8 June 2004 . UNRWA . Архивирано из оригинала (PDF) 20. 8. 2006. г . Приступ?ено 17. 6. 2017 .  
  3. ^ Horsley, Sarah K. ?Hanan Ashrawi” . Приступ?ено 17. 6. 2017 .  
  4. ^ а б в Hanan Ashrawi
  5. ^ Encyclopedia of World Biography . The Gale Group, Inc. 2010.  
  6. ^ Hanan Mikhail Ashrawi Facts
  7. ^ Fenyvesi, Charles (December 30, 1991 / January 6, 1992). Washington whispers [ мртва веза ] . US News & World Report through LexisNexis Academic . Retrieved on November 30, 2006.
  8. ^ Worldtrek Архивирано на са?ту Wayback Machine (31. март 2019) Ashwrai Biography
  9. ^ A glimpse into the life of Hanan Ashrawi Архивирано на са?ту Wayback Machine (1. ?ул 2007), Muslimedia: April 1?15, 1997
  10. ^ Israel - Palestina: la paz imposible Архивирано на са?ту Wayback Machine (7. октобар 2012) (in Spanish), Solidarios humanitarian organization web site
  11. ^ Conversation with Hanan Ashrawi Архивирано на са?ту Wayback Machine (27. фебруар 2009), University of California publication
  12. ^ ?AUB News/Highlights” . Архивирано из оригинала 12. 07. 2008. г . Приступ?ено 16. 06. 2017 .  
  13. ^ Institute for Palestine Studies Архивирано 2009-02-27 на са?ту Wayback Machine Board of Trustees
  14. ^ ?Hanan Ashrawi 'Israel's instrument of power ' ” . Empire: The Peace Process . Al Jazeera English . 26. 8. 2013. Архивирано из оригинала 21. 12. 2013. г . Приступ?ено 17. 6. 2017 .  
  15. ^ Riz Khan , Hanan Ashrawi (26. 9. 2009). One on One (Television production). Al Jazeera English. Корисна информаци?а се налази на: 02:00.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Encyclopedia of World Biography . The Gale Group, Inc. 2010.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Ханан Ашрави на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханан_Ашрави&oldid=27434333 ”