Фридрих Берги?ус
Фридрих Берги?ус
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1884-10-11 ) 11. октобар 1884.
Место ро?е?а	Вроцлав ,   Немачко царство
Датум смрти	30. март 1949. ( 1949-03-30 )  ( 64 год. )
Место смрти	Буенос А?рес ,   Аргентина
Научни рад
По?е	Хеми?а
Институци?а	Универзитет у Хановеру
Награде	Нобелова награда за хеми?у

Фридрих Карл Рудолф Берги?ус ( Вроцлав , 11. октобар 1884 ? Буенос А?рес , 30. март 1949 ) био ?е немачки хемичар на?познати?и по свом Берги?усовом процесу за производ?у синтетичког горива из уг?а . Добитник ?е Нобелове награде за хеми?у (1931, ко?у ?е поделио са Карлом Бошом ) као призна?е доприносу проналаска и разво?у хеми?ских метода високог притиска .

Берги?ус ?е ро?ен у близини Бресла (Вроцлава) , у оквиру пруске провинци?е Шлеско.

Академска кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Пре студи?а хеми?е, Берги?ус ?е послат на шест месеци да ради у челичани Фридрих Вилхелмс у Милха?му . Студи?е ?е започео на Универзитету у Бреслау 1903. године, а завршио након само 4 године докторатом хеми?е на Универзитету у Ла?пцигу . ?егову тезу о сумпорно? киселини као растварачу надзирао ?е Артхур Рудолф Ханц . У 1909. Берги?ус ?е радио ?едан семестар са Фрицом Хабером и Карлом Бошом у разво?у Хабер-Бошовог процеса . Исте године позван ?е да ради на Универзитету Ла?бниц у Хановеру са Маком Бодентста?ном , ко?и ?е развио иде?у хеми?ске кинетике и заузео место професора.

Рад [ уреди | уреди извор ]

Синтетичко гориво из уг?а [ уреди | уреди извор ]

Током ?егове хабилитаци?е разви?ене су технике за хеми?у под високим притиском и при високим температурама супстрата ко?и садрже уг?еник, да?у?и патент о Берги?усовом процесу 1913. године. У овом процесу течни уг?оводоници ко?и се користе као синтетичко гориво доби?а?у се хидрогенизаци?ом лигнита (мрки уга?). Теодор Голдсмит га ?е позвао да сагради индустри?ски део у сво?о? фабрици Th. Goldschmidt AG 1914. Производ?а ?е започела тек 1919. године, након завршетка Првог светског рата , када ?е потреба за горивом ве? опадала.

Технички проблеми, инфлаци?а и сталне критике Франца ?озефа Емила Фишера , ко?и су прешли у подршку након личне демонстраци?е процеса, успорили су напредак и Берги?ус ?е продао сво? патент БАСФ-у , где ?е Карл Бош на ?ему радио. Пре Другог светског рата изгра?ено ?е неколико постро?е?а са годиш?им капацитетом од 4 милиона тона синтетичког горива.

Ше?ер од дрвета [ уреди | уреди извор ]

Хидролиза дрвета за производ?у ше?ера за индустри?ску употребу постала ?е тежак задатак за Берги?уса. Након што се преселио у Ха?делберг, почео ?е да побо?шава процес и планирао индустри?ску производ?у. Велики трошкови и технички проблеми замало су га довели до банкрота. Судски извршите? пратио ?е Берги?уса у Стокхолм по новац од ?егове Нобелове награде за хеми?у 1931. године.

Покрет аутарки?е пре Другог светског рата подстакао ?е процес и изгра?ено ?е неколико постро?е?а. Берги?ус се преселио у Берлин где ?е био само незнатно ук?учен у разво?. Док ?е био у Бад Гаста?ну у Аустри?и , ваздушним нападом уништена ?е ?егова лаборатори?а и ку?а. Остатак рата остао ?е у Аустри?и.

Ме?ународни ангажман [ уреди | уреди извор ]

После рата ?егово држав?анство ?е доведено у пита?е због ?егове сарад?е са IG Farben , што ?е резултирало ?еговим одласком из Немачке да ради као саветник у Итали?и , Турско? , Шва?царско? и Шпани?и . Емигрирао ?е у Аргентину , где ?е радио као саветник у Министарству индустри?е. Преминуо ?е у Буенос А?ресу 30. марта 1949

Награде [ уреди | уреди извор ]

Он и Карл Бош добили су Нобелову награду за хеми?у 1931. године као призна?е за ?ихов допринос проналаску и разво?у хеми?ских метода високог притиска. Године 1937. одликован ?е меда?ом Вилхелм Екнер .

Референце [ уреди | уреди извор ]