Филипинско море

Координате : 20° С; 130° И  /  20° С; 130° И  / 20; 130
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Филипинско море
Координате 20° С; 130° И  /  20° С; 130° И  / 20; 130
Зем?е  басена
Површина 5.695.000 km 2 (2.199.000 sq mi) km 2
Филипинско море на карти Pacific Ocean
Филипинско море
Филипинско море
Филипинско море на карти Северног Пацифика
Филипинско море
Филипинско море
Филипинско море на карти Филипина
Филипинско море
Филипинско море
Водена површина на Викимеди?ино? остави

Филипинско море ?е део Тихог океана изме?у Филипина и Та?вана на западу, ?апана на северу, Мари?анских острва на истоку, и острва Палау на ?угу. [1] Дно Филипинског мора чини Филипински плато ко?а на западу пролази испод Евроази?ског платоа и формира Филипинска острва. Изме?у два платоа се налази филипински ров ко?и има максималну дубину од 10,540 m. На истоку пацифички плато пролази испод филипинског, и изме?у ?их се налази мари?ански ров ко?и има максималну дубину од 11.190 m. У Другом светском рату, од 19. до 20. ?уна 1944 . године у ?ему се одиграла поморска и ваздушна битка изме?у ?апана и САД .

Филипинска морска плоча формира дно мора. [2] ?егова западна граница ?е први ланац острва на западу, ко?и обухвата острва Р?уку на северозападу и Та?ван на западу. ?егова ?угозападна граница обухвата филипинска острва Лузон , Катандуанес , Самар , Ле?те и Минданао . ?егову северну границу чине ?апанска острва Хоншу , Шикоку и К?ушу . ?егова источна граница ?е други ланац острва на истоку, ко?и обухвата острва Бонин и Иво ?иму на североистоку, Мари?анска острва (ук?учу?у?и Гвам , Са?пан и Тини?ан ) на истоку и Халмахеру , Палау , ?ап и Улити (од Каролинска острва ) на ?угоистоку. ?ена ?ужна граница ?е индонези?ско острво Морота? . [3]

Море има сложен и разноврстан подморски ре?еф . [4] Под ?е формиран у структурални басен низом геолошких раседа и зона лома. Острвски лукови , ко?и су заправо проширени гребени ко?и стрше изнад површине океана због тектонске активности плоча у том подруч?у, затвара?у Филипинско море са севера, истока и ?уга. Филипински архипелаг, острва Р?уку и Мари?ане су примери. ?ош ?една истакнута карактеристика Филипинског мора ?е присуство дубоких морских ровова , ме?у ко?има су Филипински ров и Мари?ански ров , ко?и садржи на?дуб?у тачку на планети.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Слика сним?ена са ISS -а током лета изнад Филипинског мора

Локаци?а [ уреди | уреди извор ]

Локаци?а Филипинског мора

Филипинско море има Филипине и Та?ван на западу, ?апан на северу, Мари?ане на истоку и Палау на ?угу. Суседна мора ук?учу?у море Целебес ко?е ?е одво?ено Минданаом и ма?им острвима на ?угу, ?ужно кинеско море ко?е ?е одво?ено Филипинима и Источно кинеско море ко?е ?е одво?ено острвима Р?уку .

Опсег [ уреди | уреди извор ]

Ме?ународна хидрографска организаци?а дефинише Филипинско море као ?подруч?е северног Тихог океана поред источних обала Филипинских острва “, ограничено на следе?и начин: [5]

На западу . Уз источне границе Источноинди?ског архипелага , ?ужног кинеског мора и Источног кинеског мора .

На северу . Уз ?угоисточну обалу К?ушуа , ?ужне и источне границе Унутраш?ег мора и ?ужне обале острва Хоншу .

На истоку . Гребеном ко?и спа?а ?апан са острвима Бонин , Вулкан и Ладрон (Мари?анска острва), ко?а су ук?учена у Филипинско море.

На ?угу . Лини?ом ко?а спа?а острва Гвам , ?ап , Пелев ( Палау ) и Халмахера .

Филипинско море на карти Pacific Ocean
Филипинско море
Филипини
Филипини
Тајван
Та?ван
Јапан
?апан
Палау
Палау
Савезне Државе Микронезије
Савезне Државе Микронези?е
Северна Маријанска Острва
Северна Мари?анска Острва
Зем?е и територи?е ( црвена тачка ) на граници или унутар мора ( плава тачка )

Геологи?а [ уреди | уреди извор ]

Поглед на плажу, стеновиту обалу и Филипинско море у округу Пингтунг, Та?ван

Филипинска морска плоча чини дно Филипинског мора. Она се подвлачи се испод Филипинског покретног по?аса ко?и носи ве?ину филипинског архипелага и источног Та?вана. Изме?у две плоче ?е Филипински ров .

Морски биодиверзитет [ уреди | уреди извор ]

Филипинско море има морски територи?ални обим од преко 679.800 km 2 (262.500 sq mi), и EEZ од 2,2 милиона km². Захва?у?у?и екстензивном викари?ансу и острвским интеграци?ама, Филипини садрже на?ве?и бро? морских врста по ?единици површине у односу на зем?е унутар Индо-Мала?ско-Филипинског архипелага, и идентификовани су као епицентар морског биодиверзитета. [6] Сво?им ук?уче?ем у Корални троугао, Филипинско море обухвата преко 3.212 врста риба, 486 врста корала, 800 врста морских алги и 820 врста бентоских алги, при чему се пролаз острва Верде назива ?центром биодиверзитета морске рибе“. [7] На то? територи?и идентификоване су тридесет и три ендемске врсте риба, ук?учу?у?и плавопегаву ан?еоску рибу ( Chaetodontoplus caeruleopunctatus ) и морског сома ( Arius manillensis ). [8] Филипинска морска територи?а ?е тако?е постала легло и хранилиште за угрожене морске врсте, као што су китовска а?кула ( Rhincodon typus ), дугонг ( Dugong dugon ) и велика а?кула ( Megachasma pelagios ). [7] У ?ужном кинеском мору , филипински научници су открили оби?е морског живота и врста ко?е има?у потенци?ал да омогу?е биомедицински напредак. [9]

Корални троугао [ уреди | уреди извор ]

Корални троугао (ко?и се назива и Индо-мала?ски троугао) сматра се глобалним центром морског биодиверзитета. ?егова укупна океанска површина ?е приближно 2 милиона квадратних километара. [10] Обухвата тропске воде Малези?е , Индонези?е , Филипина , Источног Тимора , Папуе Нове Гвине?е и Соломонских острва . [11] Филипинска острва, ко?а леже на ?еговом врху, чине 300.000 km 2 (120.000 sq mi) од тога. [12] Део области коралног гребена Коралног троугла ко?и се налази на Филипинима кре?е се од 10.750 km 2 (4.150 sq mi) до 33.500 km 2 (12.900 sq mi). Он садржи преко 500 врста склерактинских или камених корала и на?ма?е 12 ендемских врста корала. [10]

Корални троугао садржи 75% светских врста корала (око 600 врста). Он ?е дом за преко 2000 врста гребенских риба и шест од седам светских врста морских кор?ача ( ?астребска , главата , кожаста , зелена , маслинаста и морска ). [13] Не посто?и ?едно узрочно об?аш?е?е за необично висок биодиверзитет ко?и се налази у Коралном троуглу, али ве?ина истраживача га припису?е геолошким факторима као што ?е тектоника плоча. [14]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Philippine Sea” . Encarta . Архивирано из оригинала 20. 8. 2009. г . Приступ?ено 4. 11. 2018 .  
  2. ^ North Pacific Ocean
  3. ^ ?Philippine Sea” . Encyclopædia Britannica Online . Приступ?ено 2008-08-12 .  
  4. ^ ?Philippine Sea” . Lighthouse Foundation . Приступ?ено 2008-08-12 .  
  5. ^ ?Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г . Приступ?ено 28. 12. 2020 .  
  6. ^ ?Environmental Biology of Fishes” . Environmental Biology of Fishes (Online) . Springer Nature Switzerland. ISSN   0378-1909 . Приступ?ено 4. 11. 2018 .  
  7. ^ а б Goldman, Lee (10. 8. 2010). ?A Biodiversity Hotspot in the Philippines” . World Wildlife Fund . Приступ?ено 4. 11. 2018 .  
  8. ^ Boquet, Yves (2017). The Philippine archipelago . Springer. стр. 321. ISBN   9783319519265 . Приступ?ено 4. 11. 2018 .  
  9. ^ ?The Philippines' Future Floats in the West Philippine Sea” . 5. 7. 2020. ProQuest   2423812133 .  
  10. ^ а б State of the Coral Triangle : Philippines. (PDF) . Mandaluyong, Philippines: Asian Development Bank. 2014. ISBN   978-92-9254-518-5 . Приступ?ено 4. 11. 2018 .  
  11. ^ ?NOAA PIFSC CRED in the Coral Triangle: Building capacity for application of an Ecosystem Approach to Fisheries Management” . National Oceanic and Atmospheric Administration . Приступ?ено 4. 11. 2018 .  
  12. ^ ?Economics of Fisheries and Aquaculture in the Coral Triangle” (PDF) . Mandaluyong, Philippines: Asian Development Bank. 2014 . Приступ?ено 4. 11. 2018 .  
  13. ^ ?Coral Triangle; Facts” . World Wildlife Fund . Приступ?ено 4. 11. 2018 .  
  14. ^ The coral triangle and climate change : ecosystems, people and societies at risk : summary (PDF) . Sydney NSW Australia: WWF Australia. ма? 2009. ISBN   978-1-921031-35-9 . Приступ?ено 4. 11. 2018 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]