Фиди?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Атина Партенос .

Фиди?а ( грч. Φειδ?α? ; око 490-430. п. н. е.) ?е био ?едан од на?знача?ни?их скулптора старе Грчке класичног периода . [1] [2] Мало се зна о ?еговом животу. Посто?е различити наводи о ?еговом школова?у и начину смрти. Фиди?ин стил доминирао ?е до кра?а петог века пре нове ере. ?егова Зевсова статуа у Олимпи?и била ?е ?една од седам светских чуда старог века . Фиди?а ?е тако?е диза?нирао статуе боги?е Атене на атинском Акропо?у , односно Атене Партенос унутар Партенона , и Атене Промахос , колосалне бронзе ко?а ?е ста?ала изме?у ?е и Пропиле?а , [3] монументалне капи?е ко?а ?е служила као улаз у Акропо? у Атини. Фиди?а ?е био син Хармида из Атине. [4] Стари Грци су веровали да су ?егови господари Хеги?а [5] и Агелада . [6]

Фиди?а показу?е фриз Партенона сво?им при?ате?има (1868), дело сера Лоренса Алма-Тадеме

Плутарх у свом делу “Живот Перикла” пише о бро?ним уметничким активностима ко?е су се одви?але у том периоду. Ту се споми?е Фиди?а као Периклов лични саветник. Фиди?а ?е ставио сво? портрет поред Перикловог на штит ?егове скулптуре Атине Партенос (девице). Фиди?не скулптуре краси ведра снага, самопоуздана сила и крепкост. Он с?а?но ва?а мушку фигуру али ?егов на?ве?и допринос су женске фигуре. Приказивао их ?е у танким ха?инама ко?е прекрива?у тело али тако да га пластично о?ачава?у, и више открива?у него скрива?у. Ефекат ?е постигнут приказива?ем тканине као да ?е мокра. Фиди?не жене су смирене, досто?анствене, без сензуалности, здраве, величанствене и ?едноставне. Правио ?е нацрте за партеноски фриз и скулптуре Партенона урасле у подлогу. Иако се Фиди?а често наводи као аутор скулптура на Партенону , не посто?е докази за то. Антички писци га славе због ?егових радова у бронзи и хризелфантско? техници . Плутарх наводи да ?е надгледао велике Периклове радове на Акропо?у, али мермерне статуе су вероватно настале тек после ?егове смрти. На?вероватни?е ?е скулптурална декораци?а Партенона дело Фиди?них ученика, Алкаменеса и Агорацритуса и других.

На?рани?е од великих Фиди?них дела ?е посве?ено Маратону . У Делфима ?е подигнута велика група од бронзе у ко?о? су се налазиле фигуре Аполона и Атине и више атичких херо?а . На акропо?у изнад Атине израдио ?е велику скулптуру Атине Промахос, као и статуу Афродите од слоноваче и злата. Стари Грци су издва?али два Фиди?на дела изнад осталих: колосалне скулптуре од дрвета, слоноваче и злата Зевса из Олимпи?е и Атине Партенос, оба из средине петог века. Нажалост, изгуб?ени су сви трагови од Зевса, осим малих приказа на новчи?има из Елиса , ко?и нам да?у само општу информаци?у о пози. Бог ?е седео на богато декорисаном трону. Тело му ?е било од слоноваче, а одора од злата. Статуа Атине Партенос ?е тако?е неповратно изгуб?ена, а сачуване две мале мермерне копи?е из римског периода, прона?ене у Атини, невеште израде али дефинитивно по узору на оригинал.

Конкретна зна?а о Фиди?и су веома ограничена. У музе?има посто?и мноштво скулптура ко?е очигледно припада?у исто? школи, али су то све копи?е из римског периода и нису поуздане што се тиче стила. Поуздани?и пример ?е торзо Атине у Ecole des Beaux Arts у Паризу , чи?а паж?ива израда омогу?ава да замислимо Фиди?ин оригинал. Антички критичари су веома ценили Фиди?ин стил. Наглашавали су етос или моралну узвишеност ?егових радова, ко?и се често пореде са касни?ом школом патоса . Деметри?е назива ?егове радове узвишеним, али прецизним. Године 1958. археолози су пронашли радионицу у Олимпи?и где ?е настао Фиди?ин Зевс. Прона?ени су остаци слоноваче, калупи и алат, као и део врча за пи?е?е на коме ?е писало ??а припадам Фиди?и“.

Живот и рад [ уреди | уреди извор ]

На ово? слици уметника Пола Делароша , Фиди?а ?е приказан на престолу са десне стране.
Атина Варвакеион , статуа Атене Партенос из римског доба ко?а се сматра на?верни?ом репродукци?ом хризелефантинске статуе ко?у су направили Фиди?а и ?егови помо?ници, приказана у Националном археолошком музе?у у Атин

О Фиди?евом животу мало се зна осим ?егових дела. Иако не посто?е оригинална дела ко?а би му се са сигурнош?у могла приписати, познато ?е да посто?е бро?не римске копи?е различитог степена верности.

У антици , Фиди?а ?е био слав?ен због сво?их статуа у бронзи и хризелефантинских дела (кипова од злата и слоноваче). У Hippias Major , Платон тврди да ?е Фиди?а ретко, ако ?е икада, изводио дела у мермеру за разлику од многих ва?ара ?еговог времена. Плутарх пише да ?е руководио великим радовима ко?е ?е наручио грчки државник Перикле на Акропо?у . [7] Антички критичари веома високо гледа?у на заслуге Фиди?е. Посебно хвале етос или тра?ни морални ниво ?егових дела у поре?е?у са онима касни?е такозване ?патетичне“ школе. Паусани?а и Плутарх поми?у ?егова дела ко?а приказу?у ратоборну Атину Аре?у . Деметри?е назива ?егове статуе узвишеним, а истовремено прецизним.

Према Паусани?и (1.28.2), оригиналну бронзану Атину Лемни?у створио ?е Фиди?а (око 450?440. п. н. е.) за Ати?ане ко?и живе на Лемносу . Он га ?е описао као ?на?бо?е од свих Фиди?иних дела ко?е треба видети“. Адолф Фуртвенглер ?е предложио да ?е пронашао копи?у Атене Лемни?е у статуи чи?а се глава налази у Боло?и , а тело у Дрездену . Неки торзои Атине из 5. века не прона?ени су у Атини. Торзо Атене у Школи лепих уметности у Паризу, ко?и ?е изгубио главу, да?е неку иде?у о томе како ?е оригинална статуа могла изгледати.

Реконструкци?а Фиди?ине Зевсове статуе у Олимпи?и на гравури ко?у ?е направио Филип Гале 1572. године, према цртежу Мартена ван Хемскерка

За старе Грке, два Фиди?ева дела су далеко надмашила сва друга: колосална криселефантинска статуа Зевса (око 432. п. н. е.), ко?а ?е подигнута у Зевсовом храму у Олимпи?и , и Athena Parthenos (дословно ?Атина Девица“) , скулптура девичанске боги?е Атене, ко?а ?е била смештена у Партенону у Атини. Обе скулптуре припада?у отприлике средини 5. века п. н. е.. Направ?ен ?е велики бро? реплика и дела инспирисаних ?оме, како древних тако и савремених. По завршетку Атине Партенос , Фиди?а ?е оптужен за проневеру. [8] Конкретно, оптужен ?е да ?е ума?ио количину злата ко?а ?е требало да се користи за статуу и да ?е вишак задржао за себе. Чини се да ?е оптужба била политички мотивисана ? резултат ?еговог при?ате?ства са Периклеом, ко?и ?е имао много непри?ате?а у Атини. [9]

Фиди?а ?е наводно измерио златно рухо Атене Партено да би доказао сво?у невиност, али ?е потом оптужен да ?е безбожно приказао себе и Перикла на штиту статуе, што ?е очигледно било тачно. [10]

Плутарх бележи да ?е Фиди?а био затворен и умро у затвору. [11] [а]

Аристофанова драма Мир (око 421. п. н. е.) поми?е несре?ни инцидент ко?и ук?учу?е Фиди?у, али дато ?е мало контекста. [13]

Према Филохору , како ?е цитирао научника о Аристофану, Елеанци су убили Фиди?а након што ?е завршио Зевсову статуу у Олимпи?и за ?их.. [14] [15] Од касног 5. века пре нове ере, на новчи?има из Елиде прона?ене су мале копи?е статуе Зевса, ко?е да?у општу представу о пози и карактеру главе. Бог ?е седео на престолу, чи?и ?е сваки део кориш?ен за скулптуралну декораци?у. Тело му ?е било од слоноваче, а ха?ина од злата. Глава му ?е била помало архаичног типа; биста Зевса прона?ена у Отриколи?у , ко?а се некада сматрала копи?ом главе олимпи?ске статуе, свакако ?е у стилу више од ?едног века касни?е.

Фиди?ева радионица у Олимпи?и (2005)

Археолошко откри?е и заоставштина [ уреди | уреди извор ]

Знача?ан напредак у познава?у Фиди?ине радне методологи?е дошао ?е током 1954?58 ископава?ем радионице у Олимпи?и где ?е створио Зевсову статуу. Алати, калупи од теракоте и чаша са натписом на дну ?Φειδ?ου ε?μ?“ (Pheidiou eimi) ? ??а припадам Фиди?и“; дословно: ??а сам Фиди?ина“, прона?ени су овде, управо тамо где ?е Паусани?а рекао да ?е статуа изгра?ена. [16] [17] [18] Откри?е ?е омогу?ило археолозима да поново створе технике кориш?ене за прав?е?е статуе и потврде ?ен датум.

До 1910. године математичар Марк Бар ?е почео да користи грчко слово фи ( φ ) као симбол за златни пресек у смислу Фиди?е. [19] [20] Ме?утим, Бар ?е касни?е написао да сматра да ?е мало вероватно да ?е Фиди?а заиста користио златни пресек. [21]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Дела [ уреди | уреди извор ]

  • Ниобида на умору , 450-440. п. н. е. - први пут се по?ав?у?е патос и представ?а на?стари?и женски акт код Грка
  • Партеноски фриз , 160m, ритмична ?упкост композици?е, на?знача?ни?а група класичне скулптуре.
  • Хегесина стела , стапа?е ре?ефа са позадином

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ According to Plutarch, Phidias was made an object of attack by the political enemies of Pericles. His workman Menon is said to have been at least partially responsible for his downfall: Plutarch states that Menon sat in the marketplace begging for protection in exchange for bringing charges against Phidias. He was subsequently provided with safety by the state and exempted from public duties. Accordingly, Phidias was imprisoned and died in prison at Athens. [12]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Phidias” . Архивирано из оригинала 2008-10-16. г . Приступ?ено 2008-07-27 .  
  2. ^ Bertrand Russell, The History of Western Philosophy , Chapter 10, Protagoras, page 95
  3. ^ Birte Lundgreen, "A Methodological Enquiry: The Great Bronze Athena by Phidias" The Journal of Hellenic Studies
  4. ^ Not the Charmides who participated in the tyranny at Athens.
  5. ^ Not to be confused with Hegias the neoplatonic philosopher.
  6. ^ ?Ageladas | Greek sculptor” . Encyclopedia Britannica . Приступ?ено 2019-02-24 .  
  7. ^ Spivey, Nigel (1996). Understanding Greek sculpture : ancient meanings, modern readings Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. New York: Thames and Hudson. стр.  154 . ISBN   0500278768 . OCLC   36645523 .  
  8. ^ Plutarch. Life of Pericles , p. 31.
  9. ^ Clayton, Peter A; Price, Martin (2013). The Seven Wonders of the Ancient World . Routledge. стр. 62?63. ISBN   978-1-136-74810-3 .  
  10. ^ Salomon, Marilyn J. (1974). Great Cities of the World 3: Next Stop... Athens . The Symphonette Press. стр. 105.  
  11. ^ Spivey, Nigel (1996). Understanding Greek sculpture : ancient meanings, modern readings Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. New York: Thames and Hudson. стр.  153-54 . ISBN   0500278768 . OCLC   36645523 .  
  12. ^ Plutarch, The Life of Pericles , 31.
  13. ^ Filonik, Jakub (2013). ?Athenian impiety trials: a reappraisal” . Dike . 16 (16): 26?33. doi : 10.13130/1128-8221/4290 .  
  14. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). ? Pheidias ”. Encyclopædia Britannica (на ?езику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  
  15. ^ Spivey, Nigel (1996). Understanding Greek sculpture: ancient meanings, modern readings Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. New York: Thames and Hudson. стр.  158 . ISBN   0500278768 . OCLC   36645523 .  
  16. ^ "Phidias", Oxford Dictionary of Art, e-Notes.com
  17. ^ K. Kris Hirst, " A Walking Tour of Olympia, Greece Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. ?ун 2011)," about.com
  18. ^ " Olympia, Workshop of Pheidias ," Perseus Building Catalog, about.com
  19. ^ Posamentier, Alfred S. ; Lehmann, Ingmar (2011). The Glorious Golden Ratio . Prometheus Books . стр. 285. ISBN   9-781-61614-424-1 .  
  20. ^ Cook, Theodore Andrea (1914). The Curves of Life . London: Constable and Company Ltd. стр.  420 .  
  21. ^ Barr, Mark (1929). ?Parameters of beauty”. Architecture (NY) . св. 60. стр. 325.   Reprinted: ?Parameters of beauty”. Think . св. 10–11. International Business Machines Corporation. 1944.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  •   Ова? чланак ук?учу?е текст из публикаци?е ко?а ?е сада у ?авном власништву Chisholm, Hugh, ур. (1911). ? Pheidias ”. Encyclopædia Britannica (на ?езику: енглески). 21 (11 изд.). Cambridge University Press.  
  • Andrew Stewart, One Hundred Greek Sculptors: Their Careers and Extant Works, Part III of Stewart's Greek Sculpture , ( Yale University Press ).
  • Kenneth D. S. Lapatin, Chryselephantine Statuary in the Ancient Mediterranean World, Oxford University Press (2001) ISBN 0-19-815311-2
  • Alfred Mallwitz and Wolfgang Schiering, Die Werkstatt des Pheidias in Olympia I: Olympische Forschungen V, Berlin: Walter de Gruyter (1964)
  • Schiering, Wolfgang (1991). Die Werkstatt des Pheidias in Olympia II: Werkstattfunde: Olympische Forschungen XVIII . Berlin: Walter de Gruyter. ISBN   3-11-012468-8 .  
  • Janette McWilliam, Rashna Taraporewalla, Tom Stevenson, and Sonia Puttock (Ed.), The Statue of Zeus at Olympia. New Approaches . Cambridge, Cambridge Scholars Publishing (2011)
  • Barringer, Judith M. 2010. "Zeus at Olympia." In The gods of ancient Greece: Identities and transformations. Edited by Jan Bremmer and Andrew Erskine, 155?77. Edinburgh: Edinburgh Univ. Press.
  • Boardman, John. 1985. Greek sculpture: The Classical period. London: Thames & Hudson.
  • Lapatin, Kenneth D. S. 2001. Chryselephantine statuary in the ancient Mediterranean world. Oxford: Oxford Univ. Press.
  • McWilliam, Janette. 2011. "The statue of Zeus at Olympia in Western imagination via the Internet." In The statue of Zeus at Olympia: New approaches. Edited by Janette McWilliam, Sonia Puttock, Tom Stevenson, and Rashna Taraporewalla, 209?22. Newcastle, UK: Cambridge Scholars.
  • Palagia, Olga , and J. J. Pollitt, eds. 1996. Personal styles in Greek sculpture. Cambridge, UK, and New York: Cambridge Univ. Press.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]